Turska strategija na Mediteranu

[Dreadnought]

Erdogan podneo kandidaturu za predsedničke izbore


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan saopštio je danas da je podneo kandidaturu za predstojeće predsedničke izbore.

"Ja sam kandidat Narodne alijanse, izbori će biti sledećeg juna“, izjavio je Erdogan, prenose RIA Novosti.

Naredni opšti izbori u Turskoj (i predsednički i parlamentarni) biće održani u junu 2023. godine.


izvor

[Dreadnought]

Turska obećava novi plan obveznica


Lira je nakratko porasla nakon što su turske vlasti obećale novi proizvod štednje koji ima za cilj stabilizaciju valute u sukobu i rekle da neće pribegavati kontroli kapitala, ali nedostatak bilo kakvog trajnog rasta sugeriše da trgovci sumnjaju da će planovi okončati rastuću krizu.

U tri najave u četvrtak uveče i petak ujutru, trezor je obećao rešenja za rešavanje „tema na našoj ekonomskoj agendi, pre svega inflacije i deviznog kursa“, uključujući novu obveznicu koja ima za cilj da podstakne domaćinstva da drže depozite u liri .

Takođe je rečeno da će nastaviti da radi na „podsticanju atraktivnosti upotrebe turske lire bez ugrožavanja pravila slobodnog tržišta“ – što je znak zabrinutosti da bi Ankara mogla da pribegne novim ograničenjima za iznošenje novca iz zemlje.

Lira, koja je izgubila više od 22 procenta svoje vrednosti u odnosu na dolar od početka godine, ojačala je na 16,75 TL tokom ranog evropskog trgovanja u petak, ali je brzo pala na oko 17,20 TL. Brzi pad lire je bolan za turska preduzeća i domaćinstva, povećavajući cenu goriva i druge uvozne robe i doprinoseći rastućoj inflaciji.

Nove mere iz trezora su poslednje u dugom nizu neortodoksnih taktika koje su primenile turske vlasti dok nastoje da podrže liru i ukrote odbeglu inflaciju dok ispunjavaju želju predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da centralna banka zadrži niske kamatne stope.

Erdogan, doživotni protivnik visokih stopa, ove nedelje je ponovio svoje čvrsto protivljenje povećanju troškova zaduživanja, iako je lira bila pod novim pritiskom.

Trezor je dao nekoliko detalja o novom investicionom proizvodu, osim da bi to bila „obveznica indeksirana prihodima“ sa garantovanim minimalnim prinosom.

Analitičari kažu da bi to moglo da liči na prethodnu obveznicu sa indeksom prihoda koju je izdao državni trezor 2009. i 2010. godine, a koja je nudila prinose vezane za prihode državnih subjekata, uključujući nacionalnu naftnu kompaniju i aerodromske uprave.

Haluk Burumcekci, istanbulski ekonomista i konsultant, rekao je da su profiti nekih javnih institucija porasli za 70 odsto u prva četiri meseca 2022. u poređenju sa prošlom godinom – cifra koja sugeriše da bi obveznica mogla da ponudi prinose koji prevazilaze stope na depozite koje nude banke.

Prosečna kamatna stopa na depozite koju su ponudili komercijalni zajmodavci iznosila je manje od 16 odsto početkom juna, prema podacima centralne banke — stopa daleko ispod inflacije, koja je u maju dostigla maksimum od 23 godine od 73,5 odsto.

Burumčekči je predvideo da će nova obveznica „privući pažnju“ ako zagarantovani prinos bude veći od kamatnih stopa na depozite.

Drugi su bili manje sigurni. „Teško je privući vlasnike depozita koji nemaju iskustvo u ulaganju kapitala ili dovoljno finansijske pismenosti“, rekao je Ozlem Derici Sengul, osnivač konsultantske kuće Spinn sa sedištem u Istanbulu.

Jedan bankar iz Istanbula upozorio je da obveznice, za koje je trezor rekao da će biti otvorene samo za maloprodajne investitore, neće učiniti ništa u borbi protiv potražnje za stranom valutom kompanija koje su bile izvor pritiska na liru.

Turska je poslednjih godina sve više pribegla alatima mikroupravljanja kako bi podržala valutu, pošto je Erdoganova sve veća moć nad centralnom bankom ograničila prostor za korišćenje monetarne politike kao načina za stabilizaciju lire i obuzdavanje inflacije.

U decembru, kada je lira pala kroz niz rekordno niskih vrednosti, vlasti su je delimično stabilizovale novom šemom štednje koja je nudila zaštitu štediša od gubitaka na kursu ako konvertuju devizna sredstva u lire.

Među bankarima i analitičarima raste zabrinutost da pojedinci i kompanije neće preokrenuti svoje depozite koji se drže u šemi kada dospeju u narednim mesecima — rizikujući novi pritisak na lokalnu valutu.

izvor

[Dreadnought]

"Ne pre juna iduće godine"


Erdogan isključio je tokom današnjeg susreta sa turskom omladinom mogućnost raspisivanja prevremenih predsedničkih i parlamentarnih izbora u Turskoj.

"Oni (opozicija) traže da se odredi datum izbori. Izbori će biti održani u junu sledeće godine. Neće biti vanrednih izbora u novembru", poručio je Erdogan.

On je pozvao opozicionog lidera Kemala Kiličdaroglua, prvog čoveka Narodne republikanske stranke, da se "prvo pripremi" i saopšti da li će se kandidovati na predsedničkim izborima, prenosi TASS.


izvor

[Dreadnought]

Erdogan uznemiren – odlučio se za obračun?


Džanan Kaftandžoglu osuđena je na skoro pet godina iza rešetaka i zabranjeno joj je da se bavi politikom.

Njen "zločin" je bio objavljivanje poruka na društvenim mrežama koje su uvredile turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana pre nekoliko godina.

Ona je prebačena u zatvor 31. maja, ali je odmah puštena na uslovnu kaznu. Njen slučaj, kaže ona, pokazuje šta turska opozicija može da očekuje u narednim mesecima. Ona je političarka iz glavne opozicione Republikanske narodne partije (CHP). Sudski sistem je u nadležnosti Erdogana, kaže ona.

"Sudovi odlučuju na osnovu onoga što prođe kroz usne čoveka u palati", dodaje.

Predsednički i parlamentarni izbori koji čekaju Erdogana sledeće godine čini se da će biti najteži u njegovoj dugoj karijeri. Zvanična stopa inflacije u Turskoj sada je premašila neverovatnih 73%.

Prava cifra može biti i trocifrena. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina Turaka nema poverenja u državnu agenciju za statistiku. Može se očekivati da će situacija postajati samo gora. Turska valuta, koja se oporavila početkom godine zahvaljujući uvođenju šeme osiguranja depozita i prodaji dolarskih rezervi od strane Centralne banke, sada se sprema za još jedan krah, nakon što je Erdogan obećao nova smanjenja kamatnih stopa.

Izborna strategija turskog lidera počinje da dolazi u fokus.

Pošto je ekonomija trenutno u nepopravljivom stanju, Erdogan je umesto toga odlučio da traži "čudovišta" koja će uništiti, u inostranstvu i kod kuće. U ruhu rata protiv terorizma, novi talas represije se zahuktava, piše "Ekonomik".

Lideri najveće kurdske stranke u zemlji, Narodne demokratske partije (HDP), uključujući bivšeg predsedničkog kandidata Selahatina Demirtasa, već su proveli godine u zatvoru zbog izmišljenih optužbi za terorizam.

Ustavni sud Turske mogao bi uskoro da ugasi HDP u celini, navodeći veze sa PKK, zabranjenom terorističkom organizacijom.

Sudovi takođe počinju da se bore za moćnike iz vladajuće stranke. Kaftandžoglu neće biti jedina. Ekrem Imamoglu, gradonačelnik Istanbula i jedan od opozicionih političara u najboljem položaju da svrgne Erdogana na sledećim izborima, mogao bi biti sledeći.

Tužioci su optužili Imamoglua za zločin vređanja zvaničnika koji su poništili njegovu pobedu na izborima za gradonačelnika 2019. i naredili da se glasanje ponovi, što je on tada odobio, nazivajući ih "budalama".

Presuda u njegovom slučaju očekuje se u septembru. Ako bude proglašen krivim, preti mu kazna do četiri godine zatvora i zabrana bavljenja politikom.

Erdogan je takođe jasno stavio do znanja da neće tolerisati bilo kakve narodne nemire.

On je 1. juna, na godišnjicu masovnih demonstracija koje su izbile širom zemlje 2013. godine, nazvao demonstrante "teroristima" i "droljama".

Nekoliko nedelja ranije, turski sud je osudio na 18 godina zatvora sedam aktivista koji su učestvovali u istim protestima i planiranju svrgavanja vlade.

Osman Кavala, filantrop kojeg su tužioci proglasili vođom grupe, osuđen je na doživotnu kaznu iza rešetaka.

Erdogan je takođe udarao u ratne bubnjeve, upozoravajući na novu ofanzivu na kurdske trupe, koje Turska smatra teroristima, u Siriji. Uspešna invazija bi povezala oblasti koje je Turska zauzela u tri prethodne ofanzive, čime bi dobila kontrolu nad 650 kilometara dugim pojasom severne Sirije. Odluka bi mogla da zavisi od stava Rusije, koja podržava Кurde i ima trupe stacionirane u toj oblasti. Vladimir Putin je možda previše zaglavio u Ukrajini da bi se suprotstavio Erdoganovoj invaziji. Takođe bi mogao biti u iskušenju da mu ponudi zeleno svetlo u Siriji u znak zahvalnosti za njegovo obećanje da će blokirati pristupanje Švedske i Finske NATO-u.

Zvanično, turski predsednik je uznemiren zbog toga što su Švedska i Finska odbile da izruče šačicu kurdskih militanata, aktiviste za ljudska prava i sledbenika Gulenovog pokreta, sekte koju Turska krivi za pokušaj nasilnog puča 2016. godine. Erdogan kaže ovo predstavlja podršku terorizmu.

Prošle nedelje je Erdogan obišao veliki vojni manevar u Izmiru, gradu i luci na Egejskom moru, u koji su bili uključeni i saveznici iz NATO-a. U svom govoru je više puta optužio Grčku da militarizuje niz egejskih ostrva kršeći međunarodno pravo i upozorio Atinu od posledica daljnjeg naoružavanja.

"Atina bi trebalo da izbegava ideje, izjave i postupke zbog kojih bi mogla da zažali. Takvi postupci mogli bi da imaju katastrofalne posledice" rekao je Erdogan i dodao: "Ne šalim se".

Pravi motivi turskog predsednika su nedokučivi. Ali Erdogan već koristi krizu da bi pridobio podršku kod kuće podižući bes protiv Evrope, navodi "Ekonomik". Nordijci i Grci su samo najnoviji i najneverovatniji front u Erdoganovoj borbi za podršku. Verovatno će otvarati nove kako se budu približavali izbori.

izvor

[Dreadnought]

Erdogan traži uvođenje smrtne kazne


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan danas je predložio uvođenje smrtne kazne za odgovorne za paljenje šumskih požara.

"Kakva bi kazna trebala biti? Smrtna kazna? Smatram da bi to trebalo kažnjavati smrtnom kaznom", kazao je Erdogan novinarima u požarom pogođenom turističkom naselju Marmaris u jugozapadnoj pokrajini Mugla.

Turska je ukinula smrtnu kaznu 2002. pa bi, pre nego što Erdogan donese konačnu odluku, o njoj prvo morao glasati parlament. U požaru u Marmarisu, koji besni od utorka, izgorelo je 4.000 hektara šume, a 435 ljudi je evakuisano, tvrdi Erdogan.


izvor

[Dreadnought]

Haos u Istanbulu; Policija sprečila Paradu ponosa, desetine privedene


Turska policija privela desetine ljudi i sprečila stotine osoba da se okupe na godišnjoj Paradi ponosa u Istanbulu.

To se dogodilo nakon što su lokalne vlasti i ove godine zabranile da se manifestacija održi.

Policija je u opremi za nerede sprečila pristup trgu Taksim i blokirala mnoge ulice u obližnjoj četvrti Džihangir, gde su ljudi pokušali da se okupe. Javni prevoz u tom delu grada nije radio, preneo je Rojters.

Lokalne vlasti u okrugu Bejoglu zabranile su sve dogadaje u vezi sa Nedeljom ponosa izmedu 20. i 26. juna, navodeći da bi oni mogli da dovedu do javnih nemira zbog osetljivosti društva. Advokatska komora Istanbula saopštila je da se mirne demonstracije ne mogu zabraniti.

Male grupe ljudi sa duginim i transrodnim zastavama okupile su se nakratko tamo gde su mogle i uzvikivale su parole pre nego što je policija pojurila za njima i neke nasilno privela. Hiljade ljudi prisustvovale su ranije paradama ponosa na glavnoj aveniji Istiklal u Istanbulu, ali su poslednjih godina vlasti predvođene predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i njegovom Partijom pravde i razvoja (AKP) pooštrile stav o slobodi LGBTQ+, navodi Rojters.

Agencija dodaje da homoseksualizam nije zločin u Turskoj, ali da je neprijateljstvo prema njemu široko rasprostranjeno.

izvor

[Dreadnought]

Turska blokirala pristup internet stranama Glasa Amerike i Dojče velea


Tursko regulatorno telo za elektronske medije zabranilo je pristup internet stranama američkog državnog medija Glas Amerike (VoA) i nemačkog državnog medija Dojče vele (DW) na turskom jeziku. Regulatorna agencija je time sprovela jučerašnju presudu suda u Ankari o ograničenju pristupa internet stranama dva medija.

„Mediji sa dozvolom za rad u Turskoj moraju da brišu onlajn sadržaj koji Vrhovni savet za radio i televiziju (RTÜK) smatra neprikladnim. To je prosto neprihvatljivo za nezavisnog emitera. DW će preduzeti pravne korake protiv sadašnje blokade“, saopštio je generalni direktor DW Peter Limburg.

Član RTÜK iz opozicione Republikanske narodne partije Ilhan Tašči izjavio je da se protivio odluci o blokadi. „Eto slobode medija i napredne demokratije“, objavio je Tašči na Tviteru.

Sindikat novinara Turske nazvao je odluku RTÜK cenzurom, i da savet treba da odustane od „zabrane svega što mu se ne sviđa“.

Međunarodna organizacija Reporteri bez granica u svom Svetskom indeksu slobode medija rangira Tursku na 149. od 180 mesta. Organizacija navodi da se u Turskoj „koriste svi mogući načini da se ometa kritika“, uključujući oduzimanje novinarskih propusnica, cenzura na internetu, tužbe i hapšenja.


izvor

[Dreadnought]

"Imaćemo najmoćniju vojsku na svetu"


Turska će nastaviti da jača svoju vojsku da postane najmoćnija na svetu, izjavio je predsednik te zemlje Redžep Tajip Erdogan.

Uspesi u operacijama poslednjih šest godina daju punu osnovu da se Oružane snage Turske smatraju jednim od najmoćnijih na svetu. Nastavićemo da jačamo vojsku dok ne postane najjača na svetu. Na putu daljeg razvoja Turske, posebnu pažnju posvećujemo uvećanju potencijala za odvraćanje turskih oružanih snaga“, izjavio je Erdogan.

Turski lider je istakao da, bez obzira na određeni nedostatak kadrova, Oružane snage Turske nastaviće da demonstriraju nove uspehe. Prema njegovim rečima, snaga turske vojske odražava se i u oblasti borbe protiv terorizma, uključujući prekogranične operacije.

"Borba protiv terorizma će se nastaviti do potpunog uklanjanja ove pretnje“, izjavio je predsednik Erdogan, govoreći na Univerzitetu nacionalne odbrane u Istambulu, a prenosi agencija "Anadolija“.

Erdogan je naročito skrenuo pažnju na porast interesa stranih partnera za vojne obuke u Turskoj. Šef države je istakao da je u poslednjim vojnim obukama "EFES“ u Turskoj učestvovalo 39 zemalja, među kojima i Sjedinjene Američke Države. Turski lider je naglasio da brojne članice Alijanse nisu podržale Ankaru u borbi protiv terorizma.

"Ne zaboravljamo one koji su nam okrenuli leđa“, poručio je Erdogan.

On se osvrnuo i na protekli samit NATO-a u Madridu. Prema njegovim rečima, u slučaju da Švedska ili Finska pokušaju da odugovlače realizaciju preuzetih obaveza ili ispolje licemerje, Turska će se vratiti svom prvobitnom stavu o proširenju NATO-a.

"U to niko ne treba da sumnja“, naglasio je Erdogan.

On je takođe uputio upozorenje i grčkim vlastima.

"Arogantna Grčka bi trebalo da se seća lekcija iz istorije i uzme u obzir procese u regionu“, poručio je on.


izvor

[Dreadnought]

Čavušoglu: Članstvo u EU je i dalje naš strateški prioritet


Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu uverio je da članstvo u Evropskoj uniji ostaje jedan od strateških prioriteta spoljne politike Ankare.

Čavušoglu je to rekao u ponedeljak na konferenciji za novinare sa šefom Ministarstva spoljnih poslova Austrije Aleksandrom Šalenbergom, prenosi „Evropska istina“ pozivajući se na Anadolu.

„Uprkos svim poteškoćama i političkim preprekama, razumemo da većina naših građana i dalje podržava članstvo u EU. S druge strane, članstvo u EU je jedan od strateških prioriteta naše spoljne politike“, rekao je on.

Prema Čavušogluu, širenje EU koče različiti stavovi prema ovom procesu unutar asocijacije, političke prepreke, kao i blokiranje pristupnih pregovora. Šef turskog ministarstva spoljnih poslova je rekao da je ovo drugo bilo predviđeno sporazumom o migracijama sa EU, ali on „nije ispunio obećanje“.

„Mi kao Turska kažemo da je ovo, naravno, politički proces, ali i tehnički proces. Da bi jedna zemlja postala članica EU, postoji 36 poglavlja. Ova poglavlja moraju da se otvaraju i zatvaraju. Ova poglavlja moraju da se otvaraju i zatvaraju. Pregovori se moraju voditi između otvaranja i zatvaranja“, smatra Čavušoglu.

On je pozvao EU da „ukloni političke prepreke i zvanično nas obavesti o kriterijumima” za otvaranje pregovora o svakom poglavlju.

Podsetimo, Turska je podnela zahtev za članstvo još 1987. godine, a kandidat je postala tek 12 godina kasnije, 1999. godine.


izvor

[Dreadnought]

Policija prekinula LGBT skup u Ankari: 30 ljudi privedeno


Policija glavnog grada Turske, Ankare, rasterala je pola stotine učesnika gej parada koji su se okupili uprkos zabrani lokalnih vlasti, prenosi „Evropska istina“ pozivajući se na AR.

Turske vlasti su zabranile sve događaje vezane za LGBT, ali je oko 50 ljudi sa duginim zastavama ipak otišlo u centralni park Ankare.

Učesnicima marša nije dozvoljeno da dođu do parka i zatočeni su na sredini jedne od centralnih ulica. Neki ljudi su nasilno bačeni na zemlju, što je izazvalo ogorčenje prolaznika, koji su tražili od policije da oslobode privedene.

Prema rečima organizatora gej parada, privedeno je najmanje 30 ljudi. U isto vreme u blizini parka se odvijala anti-LGBT akcija koju su organizovali islamisti.

Treba napomenuti da se gej prajd u Turskoj održava svake godine od 2003. godine. U 2014. godini – ovo je poslednja godina kada manifestacija nije zabranjena – učestvovalo je na desetine hiljada ljudi.

Od tada se turske vlasti opiru održavanju LGBT akcija, zbog čega su bile kritikovane od strane organizacija za ljudska prava.

Policija turskog grada Istanbula je krajem juna razbila gej prajd i privela više od 150 ljudi – među njima nisu bili samo učesnici marša, već i fotoreporter agencije AFP Bulent Kilić.


izvor

[Dreadnought]

OEBS: Udar na slobodu medija


Predstavnica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za slobodu medija Tereza ​​Ribeiro izrazila je danas žaljenje zbog nedavne zabrane pristupa portalima dva međunarodna emitera Dojče vele i Glas Amerike u Turskoj.

Ovakva reakcija usledila je posle odluke Prvog krivičnog suda za mir u Ankari prošle nedelje da zabrani ova dva emitera jer nisu ispoštovali zahtev turskog Vrhovnog saveta radija i televizije (RTUK) da u februaru podnesu zahtev za dozvolu za emitovanje na mreži u roku od 72 sata.

Zabrana rada ovim medijima je udar na slobodu medija u regionu OEBS i ne samo da ugrožava medijski prostor za nezavisno i kritičko novinarstvo, već i lišava nesporno pravo javnosti na slobodan pristup informacijama iz različitih izvora bez nepotrebnih smetnji, naglasila je Ribeiro.


izvor

[Dreadnought]

Rusi nastavljaju da grade elektranu u Turskoj


Ruska državna kompanija Rosatom nastavlja da prenosi sredstva svojoj podružnici, koja gradi elektranu u Turskoj, preko banaka pod sankcijama, prenosi Blumberg pozivajući se na izvore.

Očekuje se da će cena buduće elektrane biti 20 milijardi dolara. Transakcije između kompanija se obavljaju preko subsankcionisanih banaka – Sberbank i Sovkombank.

Konkretno, prošle nedelje su Rusi prebacili 5 miliona dolara turskoj kompaniji Akkuiu Nuclear JSC.

Smatra se da je elektrana od kritične važnosti za Tursku, jer ta zemlja želi da zadovolji svoje stalno rastuće energetske potrebe. Ova nuklearna elektrana može da obezbedi 10% domaće potražnje za električnom energijom ako sva četiri reaktora budu u funkciji.

Projekat nastavlja da dobija sredstva od ruske Sberbanke i Sovkombanke, koje su bile pod sankcijama Zapada. Istovremeno, Rosatom, kao i njegova ćerka kompanija koja gradi nuklearnu elektranu, izbegli su sankcije.


izvor

[Dreadnought]

Inflacija u Turskoj 80 odsto


Turska inflacija se verovatno ponovo ubrzala i možda je mesecima udaljena od novog vrhunca.

Skočila je na nivoe nezabeležene od azijske finansijske krize 1997. godine, dok se centralna banka drži svog ultralabavog monetarnog kursa, prenosi portal biznis.rs.

Rast potrošačkih cena već je primorao zvaničnike i ekonomiste da ove godine nekoliko puta izmene svoje prognoze, jer napori da se stabilizuje lira posustaju u vreme kada sukob Rusije i Ukrajine povećava cenu svega, od hrane do energije.

Današnji zvanični podaci zavoda za statistiku i ministarstva finansija pokazaće da je godišnja inflacija prošlog meseca dostigla nešto više od 80 odsto, sa 78,6 odsto u junu, prema srednjoj proceni u Blumbergovom istraživanju 22 analitičara. Istanbul, najnaseljeniji grad u Turskoj, zabeležio je rast cena za 99 odsto u julu u odnosu na godinu dana ranije.

"Ako se ovakva monetarna politika nastavi, biće nemoguće nadmašiti inflaciju", rekao je Ogedaj Topkular (Ogedai Topcular), iz RAM Capital SA u Ženevi. "Monetarna politika Turske je neodrživa".

Turska se nalazi iza samo nekoliko zemalja poput Zimbabvea, Venecuele i Libana, gde je tempo rasta cena trocifren.

Pokazalo se da je slabljenje inflacije teže postići u Turskoj jer se centralna banka uzdržala od povećanja svoje ključne stope sa 14 odsto pod pritiskom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana (Recep Tayyip Erdogan). Turski lider veruje – suprotno ogromnoj većini svetskih ekonomista – da više stope izazivaju bržu inflaciju.

Ovaj pristup je stavio kreatore monetarne politike van sinhronizacije sa najagresivnijim globalnim monetarnim pooštravanjem od 1980-ih i gurnuo kamatne stope u Turskoj duboko ispod nule kada se one prilagode inflaciji.

Erdogan namerava da održi brzi rast ekonomije pred izbore zakazane za jun sledećeg meseca, čak i dok rast potrošačkih troškova izjeda raspoloživi prihod i ugrožava njegovu popularnost.

Turske vlasti su se umesto toga oslanjale na makroprudencijalne mere kao što je suzbijanje rasta komercijalnih zajmova, kao i politike usmerene na proširenje upotrebe lokalne valute i usmeravanje kapitala ka dugoročnim investicijama.

Rezultati se pokazuju na tržištu valuta, pri čemu je lira pala za više od četvrtine svoje vrednosti u odnosu na dolar, što je ovogodišnji najveći gubitak na tržištima u razvoju.


izvor

[Dreadnought]

Russia - Turkey trade deal causes collective west panic

[Dreadnought]

Gravitas: Erdogan raises tensions in the Mediterranean and Syria

Turkiye's President Recep Tayyip Erdogan flagged off a new drilling mission to the Mediterranean amid rising tensions with Greece. Erdogan also promised to carry out his much-hyped military operation in northern Syria. Palki Sharma decodes the Turkish president's two-front escalation.