Turska strategija na Mediteranu

[Dreadnought]

Može li Zapad obuzdati Erdogana


Turska pod rukovodstvom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana vodi aktivnu i nezavisnu politiku na Bliskom i Srednjem istoku, koja je postala u velikoj meri moguća zbog „političkog poraza Zapada“, smatra senator Aleksej Puškov.

„Ona je to uradila uprkos SAD, ali zahvaljujući njihovom neuspehu na Bliskom i Srednjem istoku. Ona je to uradila zahvaljujući labavosti i „smrti mozga“ NATO-a, opsednutošću izmišljenom „ruskom pretnjom“. Zapad ne razume da se svet menja i ne vidi dalje od svog nosa“, napisao je Puškov na telegramu.

Po mišljenju političara, EU samo pasivno podržava Amerikance i ne vodi samostalnu politiku u regionu. Osim toga, Evropa je dugo obećavala Turskoj članstvo u EU, dok Ankara sada ima druge ciljeve. Stoga se sada Evropa „mora nositi sa potpuno drugom zemljom“, na koju će biti veoma teško uticati, tvrdi senator.

„Od sada će Zapadu biti jako teško da obuzda turske ambicije, ako uopšte to i može. Evropske države, kao i SAD, očekuju da iskoriste te ambicije u svoje interese, ali ova kalkulacija može se pokazati pogrešnom procenom: Erdoganu se svidelo da igra samostalno“, ukazao je Puškov.

Pored toga, parlamentarac je primetio da se zbog „političkog vakuuma“ i „rastućeg haosa“, pored Turske, na političku arenu Bliskog i Srednjeg istoka vratila i Rusija, koja je i ranije igrala ključnu ulogu u ovom regionu.

izvor

[Dreadnought]

Giray Sadik, associate professor at Ankara’s Yildirim Beyazit University, weighs in on the significance of NATO Secretary-General Jens Stoltenberg visiting senior government figures in Turkey as NATO tries to defuse tension between Turkey and Greece.

[MOTORISTA]

Severni Kipar otvara grad duhova, bio zatvoren od 1974.
AUTOR:Anadolija
07.10.2020.

U toku su poslednje pripreme za sutrašnje ponovno otvaranje obale Marasa, turističke četvrti u severnokiparskom gradu Gazimegusi, koji je u potpunosti bio zatvoren i napušten proteklih 46 godina.

Maras je napušteni gradić u kojeg je ulaz civilima zabranjen već 46 godina, a ulazak je dozvoljen isključivo severnokiparskoj vojsci. Od sutra ujutro će za građane biti otvoren deo javne plaže i ulica Demokratije. Dan pre otvaranja, grupa novinara je obišla radove i aktivnosti u unutrašnjim delovima Marasa. Premijer Turske Republike Severni Kipar Ersin Tatar juče je u Ankari kazao da će obale Marasa biti otvorene već u jutarnjim satima u četvrtak, a da su građevinske mašine već u tom mestu. Kazao je da su radove doveli do faze u skladu s mapom puta koju su pripremili i da su preduzeli prvi konkretan korak.

"Započinjemo s radovima da naša teritorija koja se odnosi na javnu plažu, ulicu Demokratije i obalno područje damo na korišćenje našim građanima", rekao je Tatar.

Na sedinici Saveta ministara KKTC-a 18. juna 2019. godine odlučeno je da se preduzmu koraci za otvaranje Marasa, poznate turističke destinacije koja je skoro pet decenija bila poput "grada duhova", koji je zatvoren od 1974. godine te da se sa stručnim timom sprovede naučna studija. Zamenik premijera KKTC-a i ministar spoljnih poslova Kudret Ozersay učestvovao je u prvoj studiji inventara u regiji, u julu 2019., a premijer Tatar pratio dešavanja. Advokatska komora Turske (TBB) održala je 15. februara sastanak pod nazivom "Otvaranje Marasa s pravnim, političkim i ekonomskim aspektima".

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Severni Kipar otvara grad duhova, bio zatvoren od 1974.

[Dreadnought]

Cyprus ghost beach on Turkish side reopens after 46 years, prompts protests from Greek Cypriots

[MOTORISTA]

Svi sukobi u koje se umešala Turska
Novosti online 10. 10. 2020.

U ESKALIRAJUĆEM sukobu između Jermenije i Azerbejdžana zbog sporne kavkaske enklave Nagorno-Karabah, većina globalnih sila nije birala strane, već je zatražila prekid vatre i mirovne pregovore. U toj većini nije Turska.

Gotovo odmah nakon što su sukobi izbili krajem septembra, Ankara je priskočila u pomoć svojim saveznicima u Azerbejdžanu, isporučujući oružje, propagandu i navodno borce prebačene iz Sirije. Umesto da radi na stabilnosti u regionu, čini se da Ankara namerava da podrži Baku i samim tim razjari svoje NATO saveznike. Težnja Turske za većim uticajem na Kavkazu, posebno u regionu oko koga se spore etnički Jermeni i etnički Turci, nije iznenađujuća. Ako se turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zaista odluči da rasporedi svoju vojsku u Nagorno-Karabahu, koji je međunarodno priznat kao suverena azerbejdžanska teritorija, uprkos tome što je dom većinskom jermenskom stanovništvu - to bi bio samo poslednji u nizu turskih strateških zapleta koji se protežu od Mediterana do Centralne Azije.

Evo pregleda teritorija na kojima je trenutno aktivna vojska Turske.

Libija

U libijskom građanskom ratu, započetom 2014. godine, Turska podržava Vladu nacionalnog sporazuma (GNA), koja je sa sedištem u Tripoliju, ali zadržava nominalnu kontrolu nad zemljom. GNA se suočava sa libijskom nacionalnom vojskom, koju predvodi general Halifa Haftar sa sedištem u Bengaziju. Haftarove snage podržavaju Rusija, Francuska, Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Tursko učešće u Libiji neraskidivo je povezano sa njenom ulogom u sirijskom građanskom ratu, kao i okršajima sa drugim mediteranskim državama, poput Grčke i Kipra, zbog bogatih rezervi prirodnog gasa i nafte u moru. Pored snabdevanja GNA tehnologijom naoružanja i bespilotnih letelica, Ankara je u njeno ime poslala hiljade sirijskih militanata u Tripoli.

Sirija

Iako se Turska navodno uključila u sirijski građanski rat 2011. godine kako bi se suprotstavila snagama sirijskog predsednika Bašara al Asada i 2015. godine u borbi protiv Islamske države, njena uloga u sukobu je na mnogo načina postala produžetak njenog domaćeg rata protiv kurdskih militanata.

Kurdi na severu Sirije, od kojih su mnogi deo Narodne zaštitne jedinice (YPG), bili su ključni u odbijanju snaga Islamske države. Turska se, međutim, suprotstavlja kurdskim militantima unutar i izvan svojih granica. Ankara YPG smatra produžetkom Kurdistanske radničke partije (PKK) sa sedištem u Turskoj, koju Ankara smatra terorističkom organizacijom.

Od 1984. turska vojska pokušava da ukine pobunu PKK-a na svom jugoistoku, gde Kurdi već dugo traže veću kulturnu i političku autonomiju za 15 miliona stanovnika kurdske manjine. Neznatni dvogodišnji prekid vatre između turske vlade i PKK propao je 2015. godine, a procenjuje se da je od tada u sukobu ubijeno najmanje 3.589 Kurda i 1.261 turskih vojnika.

Sada je Turska efektivno zauzela delove severne Sirije i nastavlja sa ofanzivom protiv Kurda u regionu, nastojeći da stvori takozvanu sigurnu zonu kako bi zaustavila dodatne talase izbeglica da uđu u Tursku.

Severni Kipar

Turska je intervenisala na severnom Kipru 1974. godine i uspostavila de fakto državu: Tursku republiku Severni Kipar. Međunarodna zajednica je ne priznaje, smatrajući da je Republika Kipar jedini suvereni entitet ostrva (osim dve vojne baze koje pripadaju Ujedinjenom Kraljevstvu). Nikozija, kiparska prestonica, i dalje je podeljena, podseća "Forin polisi".

Bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan pokušao je da reši spor između Turske i Republike Kipar u nizu mirovnih pregovora početkom 2000-ih, ali oni na kraju nisu doveli do bilo kakvog značajnog ishoda.

Istočni Mediteran

Poslednjih meseci turska mornarica bila je aktivna u vodama koje je međunarodna zajednica prepoznala kao grčke. Taj potez je bio posledica turska težnje za prirodnim gasom i naljutio je članice NATO-a, koje se plaše eskalacije tenzija između dva istorijska neprijatelja.

Turske poteze u istočnom Mediteranu pokreće takozvana politika Plave domovine, koja osporava nekoliko međunarodnih sporazuma i tvrdi da su mnoga grčka ostrva i voda zapravo turski.

Spor je dobio na važnosti zbog pokušaja Evropske unije da podstakne Ankaru da zaustavi neovlašćene prelaske brodom iz Turske.

Katar i Irak

Turska je 2019. najavila završetak vojne baze u Kataru, što je prekretnica za zemlju koja inače ima malo saveznika u Zalivu - Katar je usamljeni zalivski član koalicije koju podržavaju Turci i koja podržava GNA u Libiji. Turska baza u Kataru pridružuje se postojećim bazama u Bašiki u Iraku, smeštenoj u iračkom Kurdistanu, i Mogadišu.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Reportaža Al-Džazire o Turskoj i NATO:

[MOTORISTA]

Gravitas Plus o Erdoganu:

[MOTORISTA]

Gravitas o Turskoj i NATO:

[MOTORISTA]

Turci nakon 46 godina otvorili grad duhova na severu Kipra, tik uoči važnih izbora na ostrvu
M.I.M. 10.10.2020.

Po prvi put nakon 46 godina javnosti je u četvrtak dozvoljeno da uđe na plažu grada Varoša na turskom, severnom delu etnički podeljenog Kipra.

Stotine ljudi prošle su kapijom na kojoj je stajala turska kiparska policija, kako bi prošetali sveže asfaltiranim putem koji vodi do plaže koja je nekad, kako piše “Čikago tribjun”, bila dragulj kiparske turističke ponude. Put je sa obe strane bio oivičen policijskim trakama kako bi se pešaci sprečili da ne ulaze u kuće bez prozora i propale firme. Za kiparske Turke je ovo bio “istorijski trenutak”, dok su kiparski Grci ovo posmatrali sa gorčinom i tugom.

Otvaranje Varoše

- Iako sam ovo očekivao zadrhtao sam posmatrajući ova poznata mesta – rekao je za AP Kirijakos Karalambides – To je tuga koja se ne može odagnati. Varoša je izgubljena.

Odluka Turske i njenog kiparskog dela da otvore kilometar i po dugu plažu – uoči predsedničkih izbora na Severnom Kipru 11. oktobra – osudila je međunarodno priznata grčka kiparska vlada i šira međunarodna zajednica. Kiparski predsednik Nikos Anastasijades osudio je otvaranje plaže kao “flagrantno kršenje međunarodnog prava”. “Gardijan” navodi da su vlasti pozvale Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da razmotri kontroverznu tursku odluku o ponovnom otvaranju Varoše. Kiparski Grci iz Varoše pobegli su tokom turske invazije 1974, nakon puča pristalica unije s Grčkom. Od tada je ovo područje bilo pod turskom vojnom kontrolom, zabarikadirano i prepušteno zubu vremena.

- Ovo je užasan dan – rekla je za “Gardijan” Ana Marangu, arheolog i istoričar čija je porodica nekad posedovala vilu na plaži iz koje su pobegli kad je ona imala 22 godine. Bivši stanovnici Varoše protestovali su u četvrtak na jednom od devet prelaznih punktova duž tampon zone koja deli ostvo.

- Kako da se neko ne uznemiri onim što je danas viđeno… Varošu bi trebalo vratiti njenim pravim vlasnicima – istakao je gradonačelnik Famaguste Simos Jonu – Ovo je psihološki pritisak.

Kiparski Grci su bežali od naoružanih turskih trupa sa odećom koju su imali na sebi – a to su često bile majice kratkih rukava, kupaći kostimi i japanke. Oko 150.000 kiparskih Grka je izmešteno iz svojih domova u leto 1974. Nikada se nisu vratili. Ankara je ovo opravdala zaštitom turske manjine na ostrvu, nakon što je Atina orkestrirala puč. Otvaranje Varoše pre nastavka mirovnih pregovora događa se u vreme kad Turska zagovara rešenje o dve države na podeljenom Kipru i vodi spor oko energetskih rezervi u Istočnom Mediteranu. Evropski šef spoljnih poslova Đuzep Borel i generalni sekretar UN Antonio Gutereš izrazili su zabrinutost da bi ovaj potez Turske mogao da dodatno pojača tenzije i potkopa šanse da se u predstojećim mesecima ostrvo ponovo ujedini. Ponovno otvaranje Varoše objavljeno je ove nedelje na konferenciji za štampu u Ankari na kojoj su bili turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i šef turske kiparske vlade Ersin Tatar. Mediji Severnog Kipra su izvestili da je od podneva do 17.00 sati Varošu posetilo oko 2.000 ljudi. Plaža će biti otvorena između 9-17.00 svakog dana.

Atina je apelovala da se odluka poništi i najavila da će pozvati na akciju na sastanku veća evropskih lidera u Briselu sledeće nedelje, ukoliko se to ne dogodi. I Rusija je osudila potez Turske, navodeći da je neprihvatljiv. Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu je rekao da je u toku inventor sveg vlasništva u Varoši kako bi se ustanovilo šta će biti sa ostatkom grada.

- Za sada, otvaranje plaže i nekih puteva gde nema privatnog vlasništva je bilo važno – rekao je Čavušoglu. Otvaranje Varoše 8. oktobra se dogodilo svega tri dana uoči izbora na kojima kiparski Turci treba da imenuju novog lidera da ih predstavlja u zaglavljenim mirovnim pregovorima iza kojih stoje UN.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Sultan na kolenima - Erdogan je pre 10 godina počeo da ostvaruje san o novom osmanskom carstvu, a sada mora da moli za pomoć
M.V.A. 11.10.2020.

Pre više od deset godina, Redžep Tajip Erdogan, koji je tada bio premijer Turske, promenio je pravac spoljne politike: umesto da kleči pred kapijom EU, moljakajući da bude primljen, Turska će proširiti uticaj nad bivšim podanicima nekadašnje imperije na Istoku i postati uticajna svetska sila.

Erdoganovi saveznici u Egiptu i Siriji ostvarili su dobre političke rezultate u prvim godinama Arapskog proleća, koja je počelo u decembru 2010. i činilo se da se Erdoganov san o novom Osmanskom carstvu ostvaruje. Deset godina kasnije njegovi saveznici u regionu – uglavnom organizacije povezane sa Muslimanskim bratstvom – umnogome su oslabili. Izvan regionalnih bastiona podrške u Kataru, Somaliji i libijskoj vladi u Tripoliju, Erdoganovi planovi ostavili su gorak ukus u ustima mnogih regionalnih lidera. Erdogan je, osim toga, navukao bes evropskih zemalja poput Francuske, Grčke i Kipra koje su otvoreno pokušale da suzbiju uticaj Turske u istočnom Sredozemlju. Turska privreda grca, a korona je zadala još jedan težak udarac njegovim planovima.

- Erdogan je govorio da će se Turska uzdignuti zahvaljujući vodećoj ulozi među državama Bliskog istoka u kojima muslimani čine većinu, ali sada, ako izuzmemo Katar, Somaliju i polovinu vlade u Libiji, on nema dobre veze ni sa jednom većinsko muslimanskom državom u blizini - kaže Soner Kagaptaj, stručnjak za Tursku Instituta za politiku Bliskog istoka u Vašingtonu.

Regionalne sile neprijateljski nastrojene prema Erdoganu očigledno su našle zajednički jezik sa pojedinim evropskim državama. Egipat, Izrael, Kipar i Grčka intenzivirale su stratešku saradnju preko nekoliko inicijativa za eksploataciju rezervi gasa u istočnom Sredozemlju, potisnuvši Ankaru u drugi plan. Francuska, koja je bila protiv Turske ofanzive u Libiji, podržala je da istočno Sredozemlje preuzme inicijativu u domenu energetike. To prećutno podržavaju i Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su ponekad prihvatali i brutalno obračunavanje sa grupama iza kojih stoji Turska. Administracija američkog predsednika Donalda Trampa, koja je uglavnom održala dobre odnose sa Erdoganom, nedavno je takođe, stala na stranu turskih protivnika. Državni sekretar Majk Pompeo nedavno je izjavio da je “duboko zabrinut” zbog turskih akcija na istoku Sredozemlja, a prošlog meseca, SAD su najavile da će ukinuti emgargo na oružje Kipru posle više decenija.

- Sve ovo se nije desilo preko noći, već kao posledica sve prodornije, sve konfliktnije i sve ratobornije spoljne politike Ankare - kaže Sinan Ulgen, turski analitičar i gostujući profesor Naučnog instituta Karnegi Evropa - Takođe smatram da su EU i pogotovo SAD grešile u odnosu prema Turskoj. Bilo kako bilo, ovo je ishod i zato se sve ovo desilo upravo u ovom trenutku. Ali trebalo je da prođe deset godina da se dođe do te tačke – dodaje Ulgen.

Turska spoljna politika demonstracije sile doživela je vrhunac u podršci azerbejžanskoj vojnoj ofanzivi radi preuzimanja kontrole nad separatističkim regionom Nagorno-Karabah, usled koga je izbio okršaj između Azerbejdžana i Jermenije i odneo stotine života. I ovoga puta Erdogan je odabrao svoj put, odbijajući da se pridruži međunarodnoj zajednici u apelima za prekid vatre.

Ekonomska kriza

Okolnosti koje su Erdoganu omogućile da revolucionarno promene spoljnu politiku Turske, nestale su. Početkom dvehiljaditih Erdogan je ostvarivao odlične ekonomske rezultate, koji su pogodovale njegovoj težnji da transformiše unutrašnju i spoljnu politiku. Današnja privreda nije ni blizu onom stanju, pa je Erdoganova stranka izgubila mnogo glasova na lokalnim izborima, što bi na kraju moglo do dovede do povlačenja sa međunarodne scene. U prvih deset godina Erdoganove vlasti milioni Turaka izvučeni su iz siromaštva, usledili sue ekonomski procvat, diverzifikacija turskog tržišta i rapidno opadanje stope smrtnosti dece. U poslednjih nekoliko godina, vlauta pada, zaduženost države i inflacija rastu.

- Privreda je Erdoganova Ahilova peta: ne samo što se tiče unutrašnje politike, već i spoljne. Privreda nije samo presudna za to da li će Turska i dalje demonstrirati silu. Ukoliko privreda propadne, Turska će ostati bez budžeta koji joj je neophodan za sve te borbe i frontove - smatra Kagaptaj.

Ukoliko privreda propadne, možda će morati da zatraži pomoć od MMF-a, a to je povezano sa određenim spoljnopolitičkim uslovima. Međunarodno omražena Truska mogla bi da propusti priliku za eksploataciju gasa u istočnom Sredozemlju koji joj je neophodan, piše CNN.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

уторак, 13.10.2020.

Свађа министра Турске с гошћом из Шведске пред новинарима у Анкари

Шведска министарка иностраних послова у уторак је замерила Турској да ограничава слободу говора, пошто је њен турски колега напао политику Стокхолма током заједничке конференције за новинаре која се претворила у свађу.

Турски министар Мевлут Чавушоглу је шведској министарки Ан Линде замерио што позива Турску да повуче трупе из Сирије, и оптужио Шведску да подржава курдске екстремисте, као и да ћути због наводног грчког малтретирања миграната што Грчка негира.

„Желим да вас питам: уз чији ауторитет говорите Турској да се повуче из Сирије или упозоравате Турску?”, питао је Чавушоглу.

„Ако сте толико осетљиви на људска права, зашто једном не критикујете Грчку?”, питао је он.

Линде је на прекор Чавушоглуа одговорила рекавши: „Ја сам ваша гошћа. Не бих овде водила расправу”. „Само се надам да ће сви у Турској имати могућност да изразе своје ставове искрено као и ви, министре”, рекла је она Чавушоглу, што се тумачи као указивање на стално критиковано стање слободе говора у Турској и на затварање десетина новинара и прокурдских политичара.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Kurc: Turska krši međunarodno pravo, moguće sankcije
Tanjug 13.10.2020.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc osudio je ponovno upućivanje turskog istraživačkog broda Oruc Rais u istočni Mediteran, poručivši da u slučaju da se nastavi s kršenjem međunarodnog prava prete sankcije EU.

- Upućivanje broda pokazuje još jednom da Turska pod predsednikom Erdoganom samo reaguje na pritisak EU i svako drugo ponašanje ocenjuje znakom slabosti - upozorio je Kurc. Rekao je i da je otvaranje plaže Varoša na Kipru bilo kršenje sporazuma o primirju i da podstiče dalje nepoverenje i minira mirovne napore. Kurc je zatražio da EU smesta obustavi pristupne pregovore sa Turskom, ukazujući da se Ankara godinama sve više udaljava od evropskih vrednosti.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Zastava Turske SAD: Oštra osuda Turske zbog tenzija u Mediteranu


Sjedinjene Države saopštile su danas da „snažno osuđuju“ najavu Turske da će poslati brod za seizmička ispitivanja u istočnom Mediteranu, optužujući Ankaru za podsticanje tenzija u regionu i namerno komplikovanje nastavka pregovora sa Grčkom.

„Prisila, pretnje, zastrašivanje i vojne aktivnosti neće rešiti tenzije u istočnom Mediteranu“, izjavila je portparolka Stejt departmenta Morgan Ortagus, prenosi Tanjug navode Rojtersa.

Stejt department je pozvao Tursku da prekine ovu proračunatu provokaciju i odmah započne preliminarne razgovore s Grčkom.

izvor

[Dreadnought]

Lavrov o Turskoj: Ne slažemo se sa Ankarom oko Karabaha, tesno sarađujemo u Siriji i Libiji


Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov kaže da se Rusija ne slaže sa stavom Turske o mogućnosti vojnog rešenja konflikta u Nagorno-Karabahu. S druge strane, po pitanju Sirije i Libije postoji tesna saradnja.

„Izjave o tome da je moguće i vojno rešenje konflikta ne možemo da prihvatimo. Na žalost, Turska je to mogla da uradi i potvrdila je da će podržati bilo kakve poteze Azerbejdžana u cilju rešenja sukoba, uključujući i vojne“, rekao je Lavrov u intervjuu za ruske radio-stanice „Sputnik“, „Govori Moskva“ i „Komsomoljska pravda“.

On je, takođe, rekao da zvanična Moskva nikada nije govorila da je Turska njen strateški saveznik, već bliski partner.

„U mnogim pravcima to partnerstvo ima strateški karakter i, zaista, sarađujemo u Siriji, pokušavamo da rešimo libijsku krizu. Turska, takođe, nastoji da u tom regionu progura svoje interese“, naveo je ministar.

Kako je rekao, ima puno zemalja koje u tom regionu imaju svoje interese i projektuju ih van svojih granica.

Važno je, dodaje Lavrov, da je to projektovanje transparentno i da je u skladu sa zakonom, bez obzira da li se radi o interesima Turske, Irana, Emirata, Katara...

„Što se tiče Sirije, mislim da je ta transparentnost i legitimnost obezbeđena. Bez obzira na to što su turski vojnici prisutni na teritoriji Sirije bez poziva sirijskih vlasti, predsednik Sirije i vlada su podržali astanski format za rešavanje situacije u Siriji“, naveo je Lavrov.

U tom kontekstu partnerstvo Rusije, Turske i Irana ima veoma važnu ulogu i upravo je ono omogućilo da se smanji prostor na kojem su glavnu reč vodili teroristi.

izvor