Turska strategija na Mediteranu

[MOTORISTA]

Ankara radi na dovršavanju prvog nosača aviona, a onda je shvatila problem
Novosti online 03. 02. 2021.

TURSKA uveliko radi na dovršavanju svog prvog lakog nosača aviona "TCG Anadola". U izveštaju "Bliskoistočnog oka" veruje se da će "TCG Anadola" biti operativna ove ili sledeće godine.

Turci grade svoj nosač aviona sa platformom za vertikalno poletanje i sletanje i kratko poletanje i sletanje lovaca. Glavni problem je što Turska nema pristup američkim lovcima F-35. Podsećamo, Ankara je kupila ruske PVO sisteme S-400, što je primoralo Vašington da izbaci Turke iz programa za lovce pete generacije. Zbog toga analitičari tvrde da će, ukoliko Turska ne kupi savremene lovce, novi turski nosač aviona postati - teretni brod. Ankara ima mogućnost pregovora sa Pekingom o nabavci njihovih lovaca pete generacije J-20. Ali analitičari pominju da Turska i Kina nisu u dobrim odnosima, pa veruju da je ta mogućnost malo verovatna.

Ankara ima planove za svoj borbeni avion pete generacije. Ali projekat je toliko zaostao da neki turski analitičari kažu da je teško poverovati da će to biti prioritet vlade. Ovaj projekat ima dosta nerešenih problema, posebno oko motora koji mu je potreban. Iako se pominje i mogućnost da Rusija pomogne Turskoj oko motora, ta opcija je malo verovatna. Neki, naime, veruju da Rusija može pomoći Turskoj da razvije motor. Turci će možda sačekati "Izdelie 30" - motor koji će pokretati ruski Su-57 od 2022. Čak i ako je "Izdelie 30" spreman, nema šanse da ovaj motor bude kompatibilan sa turskim lovcem, jer čak ni Turci još uvek ne znaju sve parametre potrebne za pokretanje njihovog "projekta".

Moskva može da pripremi Su-57, posebno nakon što je najavila da će negde oko 2025. Rusija ponuditi izvoznu verziju svog lovca Su-57E. Ako se Ankara odluči da se okrene Moskvi, to bi moglo značiti odlaganje izvozničke verzije ruskog borbenog aviona i preusmeravanje na razvoj pomorske verzije za Turke. Rusija se specijalizovala za razvoj takvih letelica. Takođe, Rusija može da obezbedi rešenje za poletanje sa piste sa kratkim palubama bez katapulta, tako da je to za Turke manji problem.

Vašington će verovatno probati da smanji štetu u odnosima sa Turskom. Analitičari veruju da će, ukoliko Džo Bajden želi kompromis sa Ankarom, Amerika ostati pri stavu da Turcima ne proda F-35, ali će im ponuditi lovac F-15EX. F-15EX nije F-35, ali Turska neće dobiti bolju ponudu iz Vašingtona. Analitičari napominju da ne bi bilo iznenađujuće kada bi Ankara pokazala poniznost i naručila F-15EX, a uz njih bi najverovatnije "u paketu" išli i američki PVO sistemi "Patriot".

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Grcka i Kipar odbacili ideju Turske
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 8.02.2021.

Jedini mirovni sporazum radi okončanja višedecenijske podele na mediteranskom ostrvu koji će Kipar i Grčka prihvatiti jeste onaj utemeljen na rezolucijama UN.

To su saopštili lideri dve zemlje. Oni su odbacili ideju o dve države, koju su podržali Ankara i turski Kiprani, prenosi Rojters. Atina i Nikozija će ostati fokusirane na odluke UN koje su jedini dogovoren i obavezujući okvir za rešenje, rekao je grčki premijer Kirijakos Micotakis nakon sastanka sa kiparskim predsednikom Nikosom Anastasijadesom u Nikoziji. On je naveo da su Ankara i turski Kiprani podržali ideju koja krši ove principe. UN bi trebalo da pozovu kiparske rivalske zajednice i ministarstva spoljnih poslova Grčke, Turske i Velike Britanije na samit koji će biti održan u martu, kako bi odlučili na koji način treba rešiti konflikt koji je izvor višedecenijskih tenzija između Atine i Ankare i koji komplikuje energetske projekte u Istočnom Mediteranu. Ove zemlje garantuju moć nezavisnosti Kipra i kao takve moraju da potpišu mirovni sporazum, prenosi Rojters.

Osnovu konflikta čini upravljanje Kiprom, a rezolucije UN pozivaju na ujedinjenje ostrva pod okriljem savezne države sa dve zone, na osnovama sporazuma koje su dve strane postigle 1977. i 1979. godine. Iako je ta osnova povremeno potvrđivana tokom godina, Turska i turski Kiprani često su pozivali na stvaranje konfederacije, odnosno saveza dve države. Ova ideja implicira suverentitet turskih Kiprana, koju grčki Kiprani kategorički odbacuju.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

среда, 10.02.2021.

Једино решење за Кипар формула о две државе

АНКАРА – Турски председник Реџеп Тајип Ердоган изјавио је данас да је једино решење вишедеценијског спора око Кипра успостављање две државе на острву.

Он је додао и да федерација за коју се залаже Атина неће бити тема предстојећих разговора уз посредовање Уједињених нација. Лидери Грчке и Кипра рекли су у понедељак да ће прихватити само мировни договор за Кипар на основу резолуција УН и одбацили формулу о две државе на којој инсистирају Турска и кипарски Турци, преноси Ројтерс. Преговори под покровитељством УН планирани су за март, преноси Танјуг. Ердоган је такође посланицима из своје партије рекао да не може да се сретне са грчким премијером Кирјакосом Мицотакисом упркос наставку разговора Грчке и Турске о споровима у Медитерану. Ердоган је рекао да га је Мицотакис „изазвао” и поручио му да треба да „зна своје границе”.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Pridružićemo se pregovorima oko Kipra samo ako se predloži formiranje dve države
Srna 12. 02. 2021.

TURSKA će da se pridruži pregovorima za rešenje višedecenijskog spora oko Kipra samo uz predlog da se formiraju dve države na ostrvu, rekao je portparol predsjednika Ibrahim Kalin, te dodao da prethodni neuspjli predlozi ne treba da se nađu na dnevnom redu.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je juče da je jedini način da se reši pitanje Kipra formiranje dve države, a federacija koju zagovara Atina i vlada kiparskih Grka ne treba da bude na dnevnom redu pregovora.

- Ne možemo narednih 40 godina da pričamo o stvarima o kojima već pričamo 40 godina - rekao je Kalin za TRT Haber.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Turska TV objavila mapu širenje sfere uticaja te zemlje do 2050. godine


"Karta koju je prikazala turska televizija, a koja predviđa širenje zone uticaja Ankare na jug Rusije izgleda besmisleno, turska strana treba da se mane snova o ruskoj teritoriji", rekao je šef Komiteta za narodnu diplomatije i međunacionalne odnose krimskog parlamenta Jurij Gempelj.

Naime, na turskom kanalu TGRT Haber prikazana je mapa širenje sfere uticaja te zemlje do 2050. godine, tako da se pod vlašću Ankare nalaze mnoge zemlje Bliskog istoka, ali i severa Afrike - Jermenija, Grčka, UAE, Bahrein, Kipar, Gruzija, Liban, Sirija, Jemen, Irak, Kuvajt, Egipat, Libija.. i mnoge druge.

Osim toga, tu su imnoge ruske oblasti.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



"Sve izgleda veoma smešno i podseća na odlomak naučno-fantastičnog žanra. Turskoj strani se samo može posavetovati da se manu snova o ruskoj teritoriji, u suprotnom bi mogli da puknu od takvog preteranog apetita“, rekao je Gempelj. Prema njegovim rečima, Turska je aktivno motrila na Krim dok se nalazio u sastavu Ukrajine, kada je aktivno vodila na poluostrvu propagandne i finansijske aktivnosti.

„Sada je Krim legalni deo Rusije. Rusija nije Ukrajina, s njom takve zakulisne igre neće proći“, poručio je političar.

Prema objavljenoj mapi, pod "turskom sferom uticaja" se nalaze i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, kao i regioni juga Rusije, uključujući Krim, Kubanj, Rostovsku oblasti i republike Severnog Kavkaza.

Međutim, sporna mapa nije neka novost. Kako prenose strani mediji, zapravo je deo knjige "Sledećih 100 godina: Prognoza za 21. vek", Džordža Fridmana, američkog obaveštajca. Fridman je bio osnivač i lider Stratfora, obaveštajne kompanije osnovane u Ostinu 1996. godine. U svom "izveštaju za 21. vek", Fridman je naglasio to vek Sjedinjenih Američkih Država, a da Kina, Indija i Rusija ne mogu da ugroze poziciju SAD. Kina je u opasnosti da bude dezintegrisana kao i ogromne privredne probleme uslovljene time da njihov napredak zavisi isključivo od potražnje na zapadu. Rusija je okružena državama sa kojima ima sukobe i u velikoj je opasnosti ako dođe do sukoba sa njima da će doći do njene fragmentacije. Turska i Poljska će u narednom periodu da dobiju znatno snažniju geostratešku poziciju i da postanu regionalni lideri, navodi se.

Podsetimo, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je izjavio ranije da Ankara ne priznaje Krim za ruski region i da namerava da podrži krimske Tatare zajedno sa Ukrajinom.

Krim je postao ruska regija nakon referenduma, gde je više od 96 odsto birača glasalo za ponovno ujedinjenje sa Rusijom. Predsednik Rusije Vladimir Putin naglasio je da je pitanje Krima u potpunosti zatvoreno.

izvor

[MOTORISTA]

Turska TV objavila mapu širenje sfere uticaja te zemlje do 2050. godine

U neootomanskoj imperiji Balkan i jug Rusije - Moskva mora hitno da reaguje
Novosti online/Đ. M. 13. 02. 2021.

TURSKA televizija TGRT prikazala je u programu mapu na kojoj se vidi prognozirano širenje sfere uticaja Ankare, saopštila je RIA Novosti.

Mapu je izradila privatna obaveštajna kompanija Stratfor, koja je poznata i kao "mala CIA". Iako su i ranije pravili slična predviđanja koja su se vremenom ispostavila i kao potpuno pogrešna, njihova nova karta je izazvala oduševljenje u Turskoj, a zaprepašćenje u Rusiji. Kompanija predviđa da će do 2050. Turska proširiti svoju sferu uticaja na Balkan, Severnu Afriku, Bliski Istok, Zakavkazje, Centralnu Aziju i deo Rusije. Dakle, na mapi u zoni interesa Ankare nalaze se republike Severnog Kavkaza, Krim, Krasnodarska i Stavropoljska oblast, Rostovska i Astrahanska regija, Kalmikija i delovi drugih regiona na jugu evropske teritorije Rusije. Takođe, prema prognozi, u tursku zonu treba da uđu Libija, Egipat, Saudijska Arabija, Irak, Sirija, Grčka, Kipar, Jermenija, Gruzija, Azerbejdžan, Jemen, Ujedinjeni Arapski Emirati i delovi azijskih republika bivšeg SSSR-a.

Podsećamo, i krajem prošle godine je turska televizija Haber objavila mnogo ambiciozniju mapu, koja tursku sferu uticaja širi ni manje ni više nego do - Pacifika. O ekspanzionističkim planovima Ankare je tada govorio i penzionisani ruski general-potpukovnik Leonid Ivašov, koji je krajem prošle godine rekao da Turci sve više šire svoj uticaj na nekadašnje zemlje Osmanskog carstva, i da samim tim Krim smatraju svojom izgubljenom teritorijom.

- Turska na zvaničnom nivou sa vladom Zelenskog pregovara o problemu Novorosije i Krima. Štaviše, Turska o Krimu govori neutralno, ne priznajući ga kao ruski, ali istovremeno ne obećava da će ga vratiti Ukrajini. Igraju svoju igru - rekao je general, koji je bio šef Glavne uprave za međunarodnu vojnu saradnju ruskog Ministarstva odbrane.

Izvor: www.novosti.rs

[lovac]

Moskva očito mora da ćuti na ovakve provokacije da Ankara ne zabrani ruskim brodovima prolaz kroz Bospor.

Interesantna je politika Ankare: oni se u poslednje vreme prema svakome postavljaju neprijateljski. Prkose i USA i EU i Rusiji, i svim svojim susedima. Ja prosto ne mogu da se setim zemlje sa kojom su u prijateljskim odnosima.
Jesu moćna sila i ekonomski i vojnički, ali dokle će moći ovako ''nakostrešeni''?

[dark-bullet]

Moskva očito mora da ćuti na ovakve provokacije da Ankara ne zabrani ruskim brodovima prolaz kroz Bospor.

Interesantna je politika Ankare: oni se u poslednje vreme prema svakome postavljaju neprijateljski. Prkose i USA i EU i Rusiji, i svim svojim susedima. Ja prosto ne mogu da se setim zemlje sa kojom su u prijateljskim odnosima.
Jesu moćna sila i ekonomski i vojnički, ali dokle će moći ovako ''nakostrešeni''?

Turska samo vješto koristi geopolitiku između istoka i zapada prema kojoj u SAD još uvijek vide Rusiju kao veći izazov jer je Rusija objektivno jači igrač od Turske (nuklearna tehnologija, kako mirnodopska tako i vojna, svemirska tehnologija, isto tako, te mogućnost projiciranja interesa na druge kontinente). Turska to vješto koristi i širi se isključivo u vlastitoj zoni utjecaja gdje nema nekog realnog protivnika. Rusija će vjerojatno ograničiti Tursku unutar vlastitih granica, ali će zato pustiti Turskoj slobodu tamo gdje je geopolitički vakuum i gdje nema iole većeg i realnog suprotstavljanja. Avtivnosti Turske bacaju međunarodne odnose stotinjak i više godina unazad, ali i jasno pokazuju da blebetanje u EU ne prati vojna sila koja će zacrtati crvenu liniju prelaskom koje nastupa rat. EU sa Turksom pregovara oko Cipra a sjeverni dio otoka je de-facto pod turskom okupacijom već preko 40 godina.

[MOTORISTA]

Erdogan i Putin razgovarali o poboljšanju odnosa Turske i Rusije
SVET Autor: Anadolija 18. feb. 2021

Predsednik Turske Redžep Tajip Erodgan obavio je telefonski razgovor sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, a dotakli su se pitanja Nagorna-Karabaha, Sirije i Libije, javlja Anadolija.

Tokom razgovora bilo je reči i o koracima ka poboljšanju odnosa Turske i Rusije, kao i o drugim regionalnim temama, saopšteno je iz Kancelarije za komunikacije predsednika Turske. Erdogan je naglasio će se turski i ruski stručnjaci sastati sa azerbejdžanskim kolegama kako bi zajednički radili na poboljšanju drumske i železničke infrastrukture u Nagorno-Karabahu. Reč je o koracima koji se preduzimaju u okviru sporazuma, potpisanog 11. januara, o oživljavanju ekonomskih i transportnih veza u regiji. Turski predsednik je rekao kako postoji zajednički interes oko rešavanja sirijskog pitanja u što je moguće kraćem roku i ukazao na to da se prilika za mir i stabilnost u Libiji ne sme propustiti.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Erdogan: Turska želi da jača saradnju sa SAD
Tanjug 21.02.2021.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je danas da Ankara želi da jača saradnju s Vašingtonom nakon što je Džozef Bajden postao novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

- Želimo dugoročno da jačamo našu saradnju s novom američkom administracijom na bazi vin-vin principa - rekao je Erdogan u video-poruci poslatoj povodom pokretanja televizijskog kanala Tursko-američkog Nacionalnog upravnog odbora (TASC). Kako prenosi agencija Anadolija, on je dodao da se prošlo kroz proces u kojem je tursko-američko prijateljstvo ozbiljno testirano.

- Nismo videli podršku, ni solidarnost koju smo očekivali od našeg NATO saveznika, pogotovo kada je reč o borbi protiv terorističke grupe PKK (Radnička partija Kursitana) i njenih ogranaka- rekao je Erdogan. On je, međutim, istakao da Turska i SAD dele više zajedničkih interesa nego "razmimoilaženja u mišljenju".

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Vojne vežbe u Mediteranu i Egeju
Tanjug 22. 02. 2021.

TURSKA će izvesti velike pomorske vežbe u Mediteranu i Egejskom moru između 25. februara i 7. marta, preneo je danas grčki list Ekatimerini pisanje azerbejdžanskih medija.

U tekstu se navodi da je objava došla od turskog ministarstva odbrane, koje je saopštilo da će pomorska flota pokrenuti vežbu "Blu houmlend 2021". Turska vojska i vazdušne snage će takođe biti deo vežbi.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Erdoganov zet smatra da je njegov dron nepobediv, stigao oštar odgovor ruskog vojnog eksperta
Novosti online 28. 02. 2021.

VOJNI analitičar Viktor Murahovski kritikovao je izjave Seldžuka Bajraktara, vlasnika turske kompanije "Bajraktar", koji je rekao da ruski sistemi za elektronsko ratovanje ne mogu ništa njihovim bespilotnim letelicama TB2.

Ruski stručnjak je rekao da turski biznismen ne poznaje dovoljno dobro ruske sisteme za elektronsko ratovanje, i istakao je da Rusija poseduje komplekse sposobne da "potisnu" satelitske i navigacione sisteme koje koriste bespilotne letelice, uključujući i Bajraktara.

- NJegova izjava je samo nerazumna reakcija na obaranje "Bajraktara" u nekim sukobima u kojima su korišćeni - rekao je Murahovski.

Armija Ruske Federacije poseduje više sistema koji predstavljaju popasnost za dronove, a među njima se najviše ističe TOR-M2KM. Taj sistem može istovremeno da prati čak 48 ciljeva, i kako navode stručnjaci dronovi nemaju šanse ako uđu u područje delovanja tog oružja. Seldžuk Bajraktar je inače zet turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, i mnogi smatraju da se zahvaljujući tome nametnuo kao glavni proizvođač dronova za tursku vojsku.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Prvo suočavanje nakon razmene teških reči, da li će dvojica lidera preći preko međusobnih optužbi?
Novosti online 02. 03. 2021.

FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron razgovaraće u utorak uveče sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom putem video poziva, piše TASS.

Ovo će biti prvi razgovor Makrona i Erdogana nakon šest meseci i zahlađenja odnosa dvojice lidera. Početak video konferencije zakazan je za 18:00 časova po lokalnom vremenu. I dalje nije objavljeno koje će teme biti pokrenute tokom razgovora, ali francuski mediji su podsetili na brojne nesuglasice i polemike između dvojice lidera. Početkom jeseni prošle godine Francuska je više puta tražila da Turska razjasni svoju ulogu u sukobu u Karabahu, a Makron je javno saopštio da ima informacije o tome kako Ankara šalje džihadiste iz Sirije u Nagorno-Karabah. Takođe je zapretio da će uvesti sankcije Turskoj ako ne odustane od jednostranih akcija protiv Grčke i Kipra. U decembru je EU odlučila da proširi listu sankcija protiv Turske zbog agresivnih aktivnosti Ankare na Mediteranu.

Sa druge strane, Erdogan je oštro kritikovao Makrona zbog njegovih poziva na borbu protiv islamskog separatizma. Tada je rekao da je njegovom francuskom kolegi potrebno lečenje zbog mentalnih poremećaja i pozvao sunarodnike da bojkotuju francusku robu. Kasnije je Erdogan Makrona nazvao "nesrećom za Francusku" i poželeo njenim građanima "da brzo pobegnu od njega". Ipak, početkom ove godine Erdogan je najavio potrebu za poboljšanjem odnosa sa Briselom, a takođe je pozvao na nastavak pregovora o članstvu Turske u EU. Turski predsednik je takođe izrazio nadu da će "razgovori sa Grčkom u januaru najaviti novu eru" u odnosima između Ankare i Atine.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Lavrov pohvalio Tursku: Zemlja koja teži nezavisnoj politici, a ne slepoj pratnji Amerike


Tursko rukovodstvo ceni svoju nezavisnu politiku i samostalnost u pitanjima osiguravanja nacionalne bezbednosti i ne prati bespogovorno politiku Vašingtona, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Lavrov je u intervjuu za časopis „Ruska misao“, koji se izdaje u Velikoj Britaniji, ukazao na to da nije tajna da Ankara pridaje veliki značaj članstvu u NATO-u i snosi obaveze u okviru Alijanse, ali se trudi da očuva nazavisnost političkih odluka.

„Tursko rukovodstvo teži da sprovodi nezavisnu, nacinalno orijentisanu spoljnu politiku. NATO saveznici kritikuju Ankaru upravo jer ne želi da slepo prati politiku Vašingtona i jer je samostalna u izboru sredstava za osiguravanje sopstvene odbrambene sposobnosti“, objasnio je ministar inostranih poslova Rusije.

S tim u vezi, on je naglasio da u nekim slučajevima ta kritika prerasta u sankcije.

„Na primeru Turske se prilično jasno može pratiti kako realno stoje stvari sa demokratijom unutar NATO-a“, dodao je Lavrov.

izvor

[MOTORISTA]

уторак, 09.03.2021.

Италија одбила решење за Кипар формирањем две засебне државе

НИКОЗИЈА - Италијански министар иностраних послова рекао је током посете Никозији да његова земља не одобрава било каква решења проблема етнички подељеног Кипра која не би био у складу с резолуцијама Уједињених нација.

Луиђи Ди Мајо рекао је да је свом кипарском колеги Никосу Христодулидису пренео да Италија „врло одлучно одбија” било какве предлоге који су „ван параметара постојећих споразума и одлука Уједињених нација”.

Турска и кипарски Турци сада траже да се одустане од предложеног формирања грчко-турске федерације на Кипру што би било компромисно решење за окончање 60-годишње поделе те источномедитеранске острвске државе, после многобројних рунди безуспешних преговора под окриљем УН. Они кажу да би две националне заједнице, уместо понуђене федерације, требало да се договоре о формирању две засебне, равноправне државе. Шеф УН Антонио Гутереш биће домаћин неформалног састанка супарничких страна 27. и 29. априла у Женеви, као и „гарантора” независности те острвске државе – Грчке, Турске и њеног бившег колонијалног владара, Велике Британије, да би се проценили изгледи за наставак преговора о решењу. Последњи велики покушај решавања је пропао 2017, а неслагање је распаљено прошлогодишњом напетошћу спором око резерви гаса и нафте у подморју источног Средоземља.

Лидер отцепљених кипарских Турака Ерсин Татар је рекао да не жели да се Европска унија на било који начин укључи у преговоре јер сматра да је пристрасна према Грцима пошто су и Кипар и Грчка чланице ЕУ. Од 2004. године, када је Кипар примљен у ЕУ, само међународно призната Република Кипар ужива пуне бенефиције чланства које су ускраћене северном делу те острвске државе, који је под окупацијом Турске. Међутим, шеф спољних послова ЕУ, Жозеп Борел је ове недеље рекао да је подељени Кипар „очигледно проблем ЕУ” и да што се пре ЕУ „потпуно укључи у преговоре, то боље”. Огромна већина кипарских Грка одбацује сваки договор којим би се легитимисала подела острва, преноси Бета.

Ди Мајо је рекао да су он и Христодулидис разговарали и ; о јачању сарадње у енергетици пошто су италијанска компанија „Ени” и њен партнер „Тотал” из Француске осигурали права на истраживање нафте и гаса унутар ексклузивне економске зоне Кипра. Турска која не признаје Републику Кипар као државу, оспорава захтеве кипарске владе на те воде, инсистирајући да крше права кипарских Турака на потенцијално рудно богатство. Анкара такође тврди да је већи део кипарске економске зоне њен и тамо је слала своје бродове за истраживање и бушење подморја уз пратњу Ратне морнарице. Ди Мајо је рекао да је нагласио „потпуну солидарност” с Кипром због тих „провокација и једностраних акција” које штете сувереним правима острва и које се „не могу толерисати”.

„Мора бити јасно да Италија стоји уз Кипар и Грчку против било каквог кршења њихових права”, рекао је Ди Мајо.

Италијански министар је рекао и да његова земља у потпуности подржава предлог ЕУ за одржавање мултилатералне конференције о источном Средоземљу.

Izvor: www.politika.rs