Turska strategija na Mediteranu

[Dreadnought]

Turska prvi put - žena general


Turska vojska imenovala je prvu ženu generala, objavljeno je danas u Službenom glasniku te zemlje.

Kako prenosi agencija Anadolija, Ozlem Jilmaz je unapređena u brigadnog generala s pozicije višeg pukovnika.

Sada će biti potpredsednica Akademije Žandarmerije i obalske straže.

Ostala unapređenja uključuju dva general-potpukovnika, 16 general-majora i 13 brigadnih generala.


izvor

[Dreadnought]

"Poseban odnos"; "Odbijanje Turske da izoluje Rusiju pohvalno"


Turska obezbeđuje sigurnost snabdevanja gasom plaćajući Rusiji u rubljama, kaže šef Inovacione partije.

Turska je povećala svoju energetsku bezbednost uoči zime postizanjem sporazuma sa Rusijom o uvozu gasa, rekao je lider Inovacione partije Ozturk Jilmaz, piše Sputnjik International.

Turski ministar energetike i prirodnih resursa Fatih Donmez najavio je da će Turska plaćati prirodni gas u rubljama i razgovarao o opciji da plati deo tranzita u turskim lirama.

"Pozitivan je razvoj da je postignut dogovor o snabdevanju gasom iz Rusije u nacionalnim valutama... Snabdevanje gasom iz Rusije će se nastaviti. I za sada ne očekujem prekid", rekao je Jilmaz.

Rusija je tražila sporazume sa trgovinskim partnerima koji bi joj omogućili da prodaje robu za rublje i druge nacionalne valute, izbegavajući američki dolar. Indijske kompanije sve više koriste azijske valute za kupovinu ruske robe kako bi zaobišle zapadne sankcije.

Jilmaz je rekao da su neutralnost Turske po pitanju ukrajinske krize i njeno odbijanje da podrži napore Zapada da izoluje Rusiju pohvalni. Dve zemlje imaju poseban odnos koji se pokazao ključnim tokom ovog perioda nestabilnosti, rekao je on.

"Uvek postoji neki pritisak sa Zapada... Ali Turska bi mogla da uspe da pobegne od mnogih aspekata izolacije Rusije. Jednostavno zato što smo susedi, imamo posebne odnose i moramo uspeti da pobegnemo", rekao je on.

Moskva i Ankara bi trebalo da ojačaju svoju sveobuhvatnu saradnju kako bi se oduprle pritisku Zapada, predložio je političar. On je dodao da bi Rusija zauzvrat trebalo da pusti Tursku da brani svoje bezbednosne interese u Siriji.


izvor

[Dreadnought]

Podaci zbog kojih će Evropa da poludi


Zamah trgovinskih odnosa Turske i Rusije puno je više od međusobnih političkih simpatija.

Iz fotografija nedavnog srdačnog susreta turskog predsednika Redžepa Tajip Erdogana sa Vladimirom Putinom u Sočiju same po sebi otkrivaju kako između dva autokrata postoji visok nivo razumevanja.

Iako je Turska navodno važna članica NATO-a koja se bunila protiv pridruživanja skandinavskih zemalja, nakon početka invazije na Ukrajinu turska privreda je od onih koje Rusiji omogućavaju preživljavanje međunarodne izolacije.

Samo od marta do jula, turski izvoz u Rusiju iznosi 2,04 milijardi dolara roba i usluga, što je 624 miliona više nego u istim mesecima 2021. godine. Takvo povećanje govori kako Turska ne mari za oficijelne sankcije, a kamoli da su njihove kompanije spremne da odustanu od poslova u Rusiji zbog moralnih razloga, kao što su to učinile mnoge kompanije sa sedištem u liberalnim, zapdnim demokratijama.

Prema podacima Turskog instituta za statistiku, u prošlom mesecu izvoz u Rusiji porastao je 75 posto na godišnjem nivou; s 417 miliona dolara u julu 2021. godine na 730 miliona u julu 2022.


Javna pohvala povećanja izvoza u Rusiju

Turska ima bogatu međunarodnu razmenu s nizom država, ali prošli mesec izvoz nigde drugde nije toliko snažno porastao koliko u Rusiju. U ukupnoj strukturu turskog izvoza, onaj u Rusiju tako je u kratkom roku dosegao značajnih 3,9 posto, što je impresivni rezultat ako se zna da je nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini inicijalno trgovina dve zemlje praktično zamrla. Podaci Turske izvozne skupštine otkrivaju kako u Rusiju najviše izvoze razne hemikalije, sveže voće, tekstil, električne uređaje te namještaj.

Dvojica lidera su na četverosatnom sastanku u Sočiju dogovorila razvoj saradnje u energetici i trgovini opšte, što je bilo, pojednostavljeno rečeno, crvena lampica koja se upalila u kabinetima šefova vlada zapadnh demokratija koje pokušavaju da dokusure ekonomski Putinov režim.

U osnovni se Erdogan ponaša oportunistički jer je Turska isporučivala naoružane dronove Ukrajini, što je privuklo pažnju javnosti, a istovremeno je radila na razvoju ekonomskih odnosa s Rusijom.

Jačanje privrednih veza između Turske i Rusije posebno je osetljivo pitanje za Evropsku uniju jer turske kompanije koriste priliku te počinju s Rusijom da razvijaju trgovinske odnose u kojima su ranije dominirale pojedine članice EU.

Napetost između pojedinih članica EU i Erdoganove vlasti toliko je porasla da su pojedine države zatražile zvanično od Ankare da se izjasni o suštini odnosa s Putinovim režimom.

S obzirom na to da Erdogan posebno insistira na vođenju stimulativne monetarne politike, zemlja mu ima problema s inflacijom i devalvacijom. Samo ove godine, turska lira oslabila je za četvrtinu vrednosti prema dolaru, što turske proizvode čine vrlo atraktivnima za ruske uvoznike.

Ali, i uz slabu liru, te rublje koji su poprilično ojačali, uočljiv je rast ukupnih volumena trgovine u julu u odnosu na isti mesec prošle godine za 25 posto.

Pojedini turski zvaničnici otvoreno slave procvat ekonomskih odnosa s Rusijom.

Primer radi, ministar trgovine Turske Adil Karaismailoglu objavio je tvit u kojem hvali 58-postotni rast trgovine turske autoindustrije s Rusijom u zadnja tri meseca. Naglasio je liderstvo Turske u otvaranju morskih koridora Rusima.

Iako u više evropskih prestonica kipi bes donosioca odluka, najverovatnije neće biti naročitih pomaka u tretmanu Turske jer se Erdoganov režim pozicionirao kao važan faktor geopolitičke stabilnosti - osim što su članica Nato saveza, ne treba zaboraviti niti to što Turska zadržava oko četiri miliona sirijskih izbeglica, što je migrantski talas koji Evropa nije spremna da prihvati.


izvor

[Dreadnought]

Turska i Izrael podižu diplomatske odnose na najviši nivo


Izrael i Turska odlučili su da u potpunosti obnove diplomatske odnose, podignu ih na najviši nivo i vrate ambasadore i generalne konzule, objavili su turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i izraelskog premijera Jair Lapid.

Izraelski premijer rekao je da je obnavljanje odnosa sa Turskom važno za regionalnu stabilnost i da je u pitanju značajna ekonomska vest za građane Izraela, prenosi „Jerusalim post“.

Erdogan je ranije na sastanku sa ambasadorima u Ankari kazao da će to omogućiti Turskoj „da pomogne palestinskoj braći“, navodi izraelski list.

I turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu potvrdio je da dve zemlje obnavljaju odnose, narušene posle incidenta sa brodom „Mavi Marmara“ 2010. godine, kada su dve zemlje povukle ambasadore i generalne konzule. Tada su izraelski komandosi upali na taj brod, koji je bio u vlasništvu turske nevladine organizacije i pokušavao je da probije blokadu Gaze. U sukobu komandosa i ljudi na brodu ubijeno je devet turskih aktivista, dok je 10 izraelskih vojnika ranjeno.

„Doneta je odluka o imenovanju ambasadora u Izraelu, dok je izraelska strana dala pozitivan odgovor na taj zahtev“, rekao je Čavušoglu na konferenciji za novinare. Turski ministar je dodao da ova odluka ne znači kako je Ankara „odustala od palestinskih interesa“.

Čavušoglu je najavio podizanje diplomatskih odnosa sa Izraelom na najviši nivo u junu ove godine, kada se sastao sa izraelskim kolegom, a sada premijerom Lapidom.


izvor

[Dreadnought]

FT: EU nezadovoljna zbog turske trgovine sa Rusijom


Vrednost i obim turskog izvoza u Rusiju dramatično su porasli u odnosu na nivo iz 2021. godine, pošto su turske kompanije požurile da opslužuju tržište koje su napustile američke i evropske korporacije. Zvaničnici u Briselu su u utorak za Fajnenšel tajms rekli da to „nije lepo“ i „nije baš prikladno“, ali su priznali da malo toga mogu da urade povodom toga.

Najnovija statistika turskog ministarstva trgovine pokazuje da je izvoz u Rusiju između maja i jula iznosio preko 2 milijarde dolara, što je 642 miliona dolara više nego u istom periodu prošle godine. Samo u julu, vrednost izvoza je porasla za 75% u odnosu na prethodnu godinu, sa 417 miliona dolara na 730 miliona dolara. Bio je to najveći skok turskog izvoza bilo gde. Rusija sada čini 3,9% ukupnog turskog izvoza, u odnosu na 2,6% prošlog jula.

Izvoz Ankare u SAD takođe je porastao za 25 odsto, a ukupna vrednost izvoza veća je za 13 odsto nego prošle godine, navelo je tursko ministarstvo trgovine. Deo toga je zbog tekuće inflacije koja devalvira tursku liru – ali i zbog embarga protiv Rusije koji predvode SAD i njeni saveznici iz EU, jedna Turska je odbila da učestvuje.

„Na našem radaru je“, rekao je jedan zvaničnik EU koji je razgovarao sa FT pod uslovom da ostane anoniman. „To nije lepo i EU to ne doživljava dobro. To je iritantno.“

Neki glavni gradovi EU su se navodno raspitivali sa Ankarom o odnosima Turske sa Rusijom. Ruski predsednik Vladimir Putin ugostio je svog turskog kolegu Redžepa Tajipa Erdogana u Sočiju ranije ovog meseca.

Erdogan sprovodi ono što on naziva „uravnoteženim“ pristupom sukobu u Ukrajini, prodajući borbene bespilotne letelice Kijevu, istovremeno održavajući ekonomske veze sa Moskvom. Turski zvaničnici i poslovni lideri otvoreno su prihvatili mogućnosti koje je stvorio egzodus američkih i evropskih kompanija sa ruskog tržišta izazvan sankcijama.

U vreme kada EU „smanjuje svoje veze sa Rusijom“ zbog sukoba u Ukrajini, „nije baš prikladno povećavati veze ili angažman sa Moskvom“, rekao je Peter Stano, glavni portparol diplomatske službe EU.

Koliko god briselski zvaničnici bili uznemireni Turskom, oni priznaju da ne mogu mnogo da urade povodom toga.

„To je Turska, svima [u EU] su potrebni, iz ovog ili onog razloga“, rekao je za FT jedan zvaničnik EU, koji je takođe zatražio anonimnost. „A EU mora da bude svesna svojih sposobnosti… ne možemo samo da kažemo [Erdoganu] da mora da poštuje naša pravila.


izvor

[Dreadnought]

SAD su izrazile zabrinutost Turskoj zbog pokušaja Rusije da zaobiđe sankcije


Zamenik američkog ministra finansija Voli Adejemo je u telefonskom razgovoru sa turskim kolegom izrazio zabrinutost da ruski entiteti i pojedinci pokušavaju da iskoriste Tursku da izbegnu sankcije.

Ovo je saopštila pres-služba Ministarstva finansija SAD, prenosi „Evropska istina”.

Kako je saopštila pres-služba, razgovor je bio o „tekućim naporima da se sprovedu i obezbede poštovanje širokih multilateralnih sankcija uvedenih Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu“.

„Zamenik ministra Adejemo je izrazio zabrinutost da ruska pravna i fizička lica pokušavaju da iskoriste Tursku da izbegnu sankcije koje su uvele Sjedinjene Američke Države i 30 zemalja. On je ponovo potvrdio interes Sjedinjenih Država za uspeh turske privrede i izrazio posvećenost Turskoj. Ministarstvo finansija će u partnerstvu sa turskom vladom zaštititi integritet svog bankarskog sektora“, navodi se u poruci.

Podsetimo, ranije su SAD pozvale Tursku da „izbegne sporazume” sa ruskom odbrambenom industrijom.

Kako navodi izdanje FT, zapadne zemlje ne isključuju uvođenje kaznenih mera protiv Turske na pozadini produbljivanja njenih odnosa sa Rusijom.

Vašington može preporučiti zapadnim kompanijama da prekinu ekonomske veze sa Turskom ako se Ankara i Moskva dogovore o „formalnom ekonomskom partnerstvu“.


izvor

[Dreadnought]

Turska udvostručuje uvoz ruske nafte, popunjavajući prazninu u EU


Turska je ove godine udvostručila uvoz ruske nafte, pokazali su u ponedeljak podaci kompanije Refinitiv Eikon, pošto su dve zemlje spremne za širu saradnju u poslovanju, a posebno u trgovini energijom, suočene sa zapadnim sankcijama Moskvi.

Trgovina između Turske i Rusije cveta od proleća pošto su turske kompanije kojima nije zabranjeno da posluju sa ruskim kolegama uskočile da popune prazninu koju su preduzeća iz EU napustila nakon invazije na Ukrajinu ranije ove godine. Rusija svoje akcije u Ukrajini naziva „specijalnom vojnom operacijom“.

Turska je do sada ove godine povećala uvoz nafte iz Rusije, uključujući Urals i Siberian Light, preko 200.000 barela dnevno (bpd), u poređenju sa samo 98.000 barela dnevno u istom periodu 2021, pokazuju podaci Refinitiva.

Turska nije sankcionisala Rusiju zbog njenih akcija u Ukrajini, rekavši da se i dalje oslanja na ruske isporuke energenata.

Ruski predsednik Vladimir Putin i turski predsednik Tajip Erdogan sastali su se početkom avgusta i dogovorili da unaprede poslovnu saradnju.

Podaci su pokazali da su glavne turske rafinerije Tupras i azerbejdžanska SOCAR-ova rafinerija STAR značajno povećale unos ruske nafte Urals i Siberian Light ove godine, dok su smanjile kupovinu nafte iz Severnog mora, Iraka i Zapadne Afrike.

Tokom poslednjih nekoliko godina, rafinerija STAR je povećala kupovinu norveške nafte Johan Sverdrup i iračke sorte nafte, koje su po kvalitetu bliske Uralu, jer ruska nafta raste po ceni.

Ove godine su cene ruske nafte pale na istorijski minimum u odnosu na zastareli Brent, dok su cene nafte u Severnom moru i Iraku poboljšane.

Očekuje se da će rafinerija STAR kupovati oko 90.000 barela nafte dnevno iz Rusije tokom januara do avgusta 2022. u poređenju sa 48.000 barela dnevno u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci Refinitiv Eikon-a.

Prema podacima, rafinerije Tupras će od januara do avgusta ove godine kupovati oko 111.000 bpd nafte iz Rusije u poređenju sa samo 45.000 bpd u istom periodu prošle godine.

„Izbor za turske rafinerije je bio očigledan jer one nemaju ograničenja u kupovini ruske nafte“, rekao je trgovac na mediteranskom tržištu nafte, koji je odbio da bude imenovan jer nije ovlašćen da razgovara sa novinarima.

On je dodao da dobre marže prerade nafte Urals podržavaju profit rafinerija u Turskoj.

Tursko ministarstvo energetike, Tupras i SOCAR nisu odmah odgovorili Rojtersu za komentare.


izvor

[PakleniVuk]

Građanin Kosova uhapšen u Turskoj: Sumnja se da je radio za Mosadovu finansijsku mrežu

Građanin Kosova, osumnjičen da je slao doznake za račun izraelske obaveštajne službe u Turskoj, uhapšen je u Istanbulu, javila je danas turska državna novinska agencija Anadolija.

Turska obaveštajna služba (MIT) koja prati aktivnosti osumnjičenog od njegovog ulaska u na tursku teritoriju 25. avgusta, videla je kako obavlja transfere novca ljudima koji rade za izraelski Mosad u Turskoj i u Siriji, prenosi Frans pres vest Anadolije.

On je uhapšen u petak.

Prebacivanje novca iz istočne Evrope i sa Kosova omogućilo je plaćanje slikanje dronovima kao i obavljanje „psiholoških operacija protiv palestinskih političara“, javila je Anadolija.

Anadolija je identifikovala uhapšenog kao Liridona Redžepija, koga je, kako je javila, turska Nacionalna obaveštajna organizacija (MIT) identifikovala kao rukovodioca Mosadove finansijske mreže u Turskoj.

Prema turskim bezednosnim izborima, Redžepi je upravljao finansijskim operacijama izraelske obaveštajne agencije Mosad u Turskoj. Otkriveno je i da je prema uputstvima izraelske obaveštajne službe on sprovodio nadzor dronovima i psihološke operacije protiv palestinskih političara, piše Anadolija.

Utvrđeno je da je prebacio sredstva terenskim agentima u Turskoj koji su prikupljali obaveštajne podatke o Siriji.

Oko 30 osoba osumnjičenih za špijunažu u korist Izraela uhapšeno je u Turskoj u januaru, optuženih između ostalog da pripremaju otmice.

Od početka sukoba između Izraela i Hamasa 7. oktobra prošle godine, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji tradicionalno podržava palestinsko pitanje više puta je kritikovao Izrael.

Turska je takođe početkom maja suspendovala svoje trgovinske odnose sa Izraelom.

Turska policija već je 2021. i 2022. godine uhapsila više desetina osoba osumnjičenih da špijuniraju Palestince koji žive u Turskoj za račun izraelske obaveštajne službe.

U proleće 2022. izraelski mediji javili su o pokušajima napada na izraelske turiste u Istanbulu, koje su sprečeni zahvaljujući saradnji turskih i izraelskih obaveštajnih službi.

izvor