"Vakcina je bezbedna": Da li je politika umešala prste u odluku zemalja da obustave vakcinaciju oksfordskim cepivomU roku od nekoliko dana, vakcinacija cepivom protiv korona virusa kompanije AstraZeneka zaustavljena je u gotovo celoj zapadnoj Evropi.
Francuska, Španija, Nemačka, Italija i više od desetak drugih zemalja pauzirale su vakcinaciju iz, kako kažu, mere predostrožnosti zbog zabrinutosti da bi to cepivo moglo biti povezano sa stvaranjem krvnih ugrušaka kod pojedinih ljudi koji su je primili. Te države odluku su donele protivno savetu globalnih zdravstvenih agencija.
Nekoliko zemalja stalo je uz vakcinu, uključujući i Veliku Britaniju gde su građani primili više od 11 miliona doza AstraZeneka cepiva i gde su podaci pokazali da ono smanjuje broj infekcija i hospitalizacija uzrokovanim virusom korona.
Potez evropskih vlada iznenadio je stručnjake i izazvao bezbroj pitanja među onima koji su već primili ili tek treba da prime AstraZenekinu vakcinu.
Međutim, poruka zdravstvenih stručnjaka je umirujuća - prednosti vakcine su dokazane, a prijavljeni slučajevi zgrušavanja krvi su veoma retki i nisu veći od slučajeva koji se i inače javljaju u opštoj populaciji.
- U ovom trenutku, jednostavno ne vidim nijedan razlog zašto bi bilo koja zemlja obustavila upotrebu AstraZeneke. To nema smisla. Ove vakcine služe zaštiti od pandemijskog virusa, dakle, pauziranje vakcinacije bez vrlo dobrog razloga u ovom trenutku izgleda kao loš potez - rekao je za Si-En-En Majkl Hed, viši naučni saradnik za globalno zdravlje na Univerzitetu u Sauthemptonu.
Šta se dogodilo?Evropa je zauzela nejasan stav prema vakcini AstraZeneka još otkako je prvi put odobrena za upotrebu u Evropskoj uniji krajem januara.
U razmaku od nekoliko nedelja, zemlje EU ljutito su zamerale kompaniji zbog toga što nije isporučila veliki deo obećanih doza. Takođe se posumnjalo u efikasnost vakcine kod starijih ljudi, da bi potom, jedna po jedna, članice bloka povlačile taj stav i odobravale cepivo i za starije od 65 godina. Nedavno je Brisel dozvolio Italiji da blokira pošiljke vakcine namenjene Australiji, a onda je usledilo obustavljanje vakcinacije, i to samo nekoliko dana nakon što je AstraZeneka najvila nova kašnjenja isporuka.
- Čini se da je vakcina AstraZeneke pomalo služila za političku igru, iz razloga koje zaista ne razumem. Sve to je neutemeljeno da naučne tačke gledišta. Što se tiče nauke koja stoji iza vakcine, ona je sigurna i efikasna - rekao je Hed.
Poslednja epizoda sage započela je prošle nedelje kada je Austrija obustavila vakcinisanje AstraZenekom nakon što je kod četvoro ljudi dijagnostifikovano zgrušavanje krvi. Svi ti slučajevi su povezani sa jednom serijom vakcine.
Nakon toga je Danska pauzirala vakcinaciju na dve nedelje pozivajući se na nekoliko izveštaja o zgrušavanju kod ljudi koji su prethodno primili vakcinu, uključujući i jedan smrtni slučaj. Ubrzo je reagovala Norveška, koja se kasnije pozvala na izveštaje o tri slučaja zgrušavanja, uključujući jedan smrtni koji je prijavljen u ponedeljak.
Nije potvrđeno da su ti slučajevi povezani sa vakcinom.
Od tada je gotovo cela zapadna Evropa prestala da koristi vakcinu, ali zemlje podsećaju građane da su te odluke donete iz predostrožnosti. Evropska agencija za lekove (EMA) saopštila je danas nakon vanrednog sastanka da je vakcina kompanije AstraZeneka bezbedna i efikasna i nije povezana sa povećanim rizikom od stvaranja krvnih ugrušaka.
- Doneli smo zaključak. Ovo je sigurno i delotvorno cepivo. Nije povezano sa krvnim ugrušcima. Preporučujemo da se jasnije ističu moguće nuspojave, a pokrenućemo i dodatne istrage o ovim retkim slučajevima - rekla je šefica EMA Emer Kuk.
Ona je podsetila da je oko sedam miliona ljudi primilo vakcinu protiv korona virusa u Evropskoj uniji, kao i da je vakcinisano 11 miliona Britanaca.
- Kada vakcinišete milione ljudi, neke teške nuspojave su neizbežne. Naš zadatak je da sprovedemo istragu. Posvećeni smo tome da odmah istražimo sve moguće dokaze i dokumenta. Današnji zaključak nam omogućuje da i dalje nastavimo kampanju vakcinisanja i da nastavimo da uvek i o svemu informišemo građane EU - dodala je.
Agencija je konstatovala da je do sada prijavljeno 25 slučajeva pojave neke vrtse krvnih ugrušaka na skoro 20 miliona ljudi vakcinisanih Astra Zenaka vakcinom.
- Ono što preporučujemo je podizanje svesti o mogućoj vezi. Pokrenućemo detaljniju istragu - rečeno je konferenciji nakon sastanka.
Portparol SZO saopštio je da bi panel za bezbednost vakcina trebalo sutra da objavi svoje nalaze o vakcini AstraZeneka protiv KOVID-19, prenosi Rojters.
Кoliko slučajeva ima - i da li su ozbiljni?Nijedan slučaj zgrušavanja još nije povezan sa vakcinom. EMA se u četvrtak oglasila i saopštila da dosadašnja istraga nije pokazala da AstraZenekino cepivo povećava rizik od krvnih ugrušaka. Detaljnija istraga biće pokrenuta, ali do sada svi podaci ukazuju na to da ve vakvina bezbedna. SZO će svoje nalaze saopštiti sledeće nedelje.
Ali čak i prijavljeni slučajevi zgrušavanja kod inokuliranih ljudi su vrlo retki. U Danskoj je jedan smrtni slučaj podstakao početni talas suspenzija. Nakon što je građanima dala 1,7 miliona doza AstraZeneke, Nemačka je otkrila samo sedam slučajeva zgrušavanja krvi - mada ređe vrste poznate kao tromboza cerebralnih vena.
Norveška agencija za lekove rekla je da tri pacijenta koja se trenutno nalaze u bolnici "prikazuju sliku retke bolesti“, jer pacijenti imaju neobičnu kombinaciju niskog broja trombocita, krvnih ugrušaka i krvarenja. Slične kombinacije simptoma nisu primećene kod ljudi koji su primili druge vakcine.
Holandska laboratorija primila je 10 izveštaja o stvaranju krvnih ugrušaka kod primalaca vakcine, ali drugačijih od onih u Norveškoj.
Ti prijavljeni incidenti nisu dovoljno brojni da bi zabrinuli zdravstvene stručnjake. Prošle nedelje je Međunarodno društvo za trombozu i hemostazu (ISTH) preporučilo da sve odrasle osobe koje ispunjavaju uslove nastave da primaju vakcine protiv kovida.
- Mali broj prijavljenih tromboza u odnosu na milione datih vakcina ne sugeriše direktnu vezu - navodi se u saopštenju društva.
Dodaje se da "na osnovu svih dostupnih podataka ISTH veruje da su koristi od vakcinacije veće od bilo kakvih potencijalnih komplikacija čak i za pacijente sa istorijom krvnih ugrušaka ili za one koji uzimaju lekove za razređivanje krvi“.
Džon Gibins, direktor Instituta za kardiovaskularna i metabolička istraživanja Univerziteta u Redingu složio se da je prijavljeni broj ugrušaka veoma mali.
Zgrušavanje krvi ili tromboza javlja se iz različitih razloga i relativno je česta - pogađa jednu do dve osobe u 1.000 ljudi. Rizik od tromboze povećava se sa godinama, ali postoje i dodatni rizici.
Zbog toga je realno očekivati da bi se kod ljudi koji su primili vakcinu moglo dogoditi nekoliko izolovanih slučajeva zgrušavanja.
- Кada započnete imunizaciju miliona ljudi, neizbežno će se ovo događati. Ali to ne pokazuje uzročnost, ne pokazuje da je vakcina odgovorna za te slučajeva - objašnjava Gibins.
Pol Hanter, profesor medicine sa Univerziteta u Istočnoj Angliji, složio se da slučajeve treba temeljito istražiti, ali je naglasio da je rizik od smrti od kovida-19 znatno veći nego od tromboze.
Šta pokazuju podaci?AstraZeneka je u nedelju rekla da je pažljivim pregledom 17 miliona ljudi koji su sa njihovom vakcinom inokulirani u EU i Britaniji ponovo utvrđeno da "nema dokaza" o povezanosti sa ugrušcima.
Otkriveno je da je od tih 17 miliona ljudi zabeleženo 15 slučajeva duboke venske tromboze i 22 slučaja plućne embolije, što je zapravo niže od broja za koji bi se očekivalo da se prirodno dogodi u populaciji te veličine.
Takođe je važno napomenuti da ljudi u EU koji u ovom trenutku primaju vakcine protiv korone ionako imaju veće predispozicije za zgrušavanje krvi. Širom Evrope, gde su zemlje još uvek u ranoj fazi imunizacije, uglavnom se vakcinišu stariji ljudi i hronični bolesnici. Dakle, očekivano je da se u tim grupama javi veća stopa krvnih ugrušaka.
I, što je najvažnije, vakcina pruža zaštitu od bolesti kovid-19 koja sama uzrokuje stvaranje krvnih ugrušaka.
Šta kažu zdravstvena tela?Ove nedelje ćemo čuti više od EMA i SZO, ali obe agencije su rekle da bi zemlje trebalo da nastave sa vakcinacijom dok se vrše pregledi.
- Dok je njegova istraga u toku, EMA trenutno ostaje pri stavu da su prednosti vakcine AstraZeneka u sprečavanju kovida-19, sa povezanim rizikom od hospitalizacije i smrti, veće od rizika od neželjenih efekata - rekla je agencija.
I SZO je istakla da kampanje vakcinacije treba da se nastave.
- Do danas nema dokaza da je incidente izazvala vakcina i važno je da se kampanje vakcinacije nastave kako bismo spasili živote i zaustavili širenje virusa - rekla je globalna agencija i dodala da procenjuje najnovije izveštaje, ali da će bilo kakva promena u njenim preporukama biti "malo verovatna".
U Velikoj Britaniji, gde je dato više od 11 miliona doza vakcine, zdravstveni službenici su takođe nepokolebljivi u svom poverenju.
- Pažljivo pregledamo izveštaje, ali dostupni dokazi ne sugerišu da je vakcina uzrok - rekao je Fil Brajan, vodeći rukovodilac za bezbednost vakcina u britanskoj regulatornoj agenciji za lekove.
Zašto onda evropske države suspenduju vakcinu?Zemlje koje su suspendovale vakcinu rekle su da su to potezi predostrožnosti. Dok su stručnjaci iznenađeni tim korakom, primećuju da nije retkost da se lekovi i vakcine pregledaju i nakon što se puste u upotrebu.
- To je deo normalnog procesa. To bi se svakako odvijalo, samo što niko zaista ne bi znao za to da nismo usred pandemije - rekao je Gibins o ispitivanjima bezbednosti vakcine.
Zemlje će sačekati da čuju smernice od EMA, ali mnoge su izrazile želju da uskoro nastave sa vakcinom.
Irski premijer Majkl Martin rekao je da bi želeo da se pitanja oko AstraZeneke zatvore do kraja ove nedelje da bi zemlja mogla "prilično brzo da nadoknadi vakcinacije koje su bile odložene", a francuski ministar zdravlja Olivijer Veran pokušao je da uveri ljude koji su već vakcinisani da nisu u opasnosti.
Sa druge strane, glavni direktor italijanske regulatorne agencije AIFA Nikola Margini rekao je da je obustavljanje vakcinacije "politička odluka" i da je cepivo "bezbedno".
Danas je italijanski premijer Mario Dragi rekao da je ocenjeno nakon izveštaja EMA da su koristi od vakcine kompanije AstraZeneka veće od rizika koji ona predstavlja i naglasio da će u ovoj zemlji od sutra biti nastavljena vakcinacija ovim cepivom.
Ministri zdravlja Letonije i Litvanije su takođe saopštili da će nastaviti imunizaciju oksfordskom vakcinom.
Švedskoj je, međutim, potrebno nekoliko dana da odluči hoće li ponovo početi s imunizacijom.
- Agenciji za javno zdravlje treba nekoliko dana da analizira situaciju i kako se vakcina AstraZeneke može koristiti u Švedskoj - rekao je direktor Javne agencije za zdravlje Švedske Johan Karlson na konferenciji za novinare, preneo je Rojters.
Vakcinacija AstraZenekinim cepivom biće nastavljena i u BiH, Francuskoj, kao i u Španiji.
"Ovo se događa i sa drugim vakcinama"Ivana Pavić Šimetin, zamenica direktora Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, kazala je kako je vakcina AstraZeneke od početka pod povećanom prismotrom. Tvrdi da bi situacija bila ista i sa drugim vakcinama da su se i one toliko medijski pratile.
- Činjenica je da je AstraZeneka pod povećanom prismotrom sve vreme, pa se sada više reaguje i više toga izlazi u medijima, ali moramo da kažemo da je takvih situacija bilo i sa drugim vakcinama - objasnila je.
Podaci Regulatorne agencije za lekove i zdravstvene proizvode (MHRA) u Velikoj Britaniji sugerišu da je više ljudi prijavilo krvne ugruške nakon primljene Fajzerove vakcine, nego nakon AstraZenekine. Do 28. februara prijavljeno je 38 slučajeva ugrušaka na oko 11,5 miliona doza Fajzerove vakcine, dok je na 9,7 miliona doza AstraZenekine vakcine prijavljeno 30 slučajeva.
Ova situacija podseća na uzbunu koja je podignuta kada je krenula kampanja vakcinacije Fajzerovim cepivom. Podsetimo, u Norveškoj bilo je zaustavljeno vakcinisanje Fajzerom nakon što su norveške vlasti objavile da su 33 osobe u toj zemlji umrle nakon primljene vakcine. Prema službenom izveštaju radilo se o osobama iz domova za stare kojima je zdravlje bilo ugroženo.
Faktor BregzitSudeći prema pisanju britanskih medija, preovlađujući sentiment tamnošnje javnosti je da je evropska skepsa prema AstraZenekinoj vakcini posledica nedavnog Bregzita.
Činjenica je da je AstraZeneka britansko-švedska kompanije sa sedištem u Kembridžu i da je njena vakcina razvijena na Univerzitetu Oksford. Da li u tome leži razlog suspenzije vakcine u većem delu EU? Da li to znači da je ova vakcina nepravedno češća meta sumnji, istraga i privremenih zabrana u odnosu na proizvode konkurencije?
Bitan faktor je i višemesečna prepirka između Brisela i kompanije zbog ozbiljnih kašnjenja isporuka u blok i optužbi za kršenje ugovora. AstraZeneka je i u subotu priznala da će uspeti da isporuči samo 30 od obećanih 40 miliona doza u prvom tromesečju ove godine - i to nakon što je u januaru smanjila plan o isporuci sa 120 na 40 miliona za taj period.
U Briselu su se glasno zapitali da li kompanija doze namenjene EU isporučuje Britaniji, nakon čega je EK usvojila mehanizam koji joj omogućava da ograničava izvoz vakcina proizvedenih na tlu Unije. U Londonu su ovo dočekali gotovo kao najavu "rata za vakcine".
Da li je moguće da se ovde radi o odmazdi EU prema AstraZeneki?
Jovana Radovanović izvor
