Koronavirus COVID-19 - Novosti

[Dreadnought]

Kovid 19 "slomio" EU; Razočaranje


Poverenje u sposobnost Evropske unije da se nosi sa krizama pogodilo je kovid 19, to je pokazalo veliko istraživanje.

Nezadovoljstvo nacionalnim političkim sistemima je još veće i većina ljudi i dalje podržava članstvo u EU i želi jači, kooperativniji blok, pokazuje isto istraživanje.

Autori izveštaja sugerisali su da bi anketiranje trebalo da bude poziv na uzbunu za Brisel, upozoravajući da, iako je javna podrška širem evropskom projektu i dalje bila visoka u mnogim zemljama, ona je veoma krhka i neće lako preživeti veće razočaranje.

Evropljani su "pravili razliku između potrebe za saradnjom i solidarnosti na evropskom nivou i njihovog poverenja u EU da to postigne", rekli su i bili su nezadovoljni što je blok "propustio priliku da dokaže svoju vrednost".

Anketa je takođe sugerisala da je Bregzit promenio stavove Evropljana o Velikoj Britaniji, s prevladavajućim gledištem koje Britaniju - poput SAD - sada vidi kao "neophodnog partnera" s kojim se "strateški sarađuje", a ne kao saveznika, i svaki četvrti Nemac i svaki peti francuski i španski ispitanik smatra ga rivalom ili protivnikom.

Izveštaj, koji je u sredu objavio Evropski savet za spoljne odnose (ECFR), sugeriše da je loš rani odgovor Unije na pandemiju i sporo početno uvođenje vakcine nanelo težak udarac poverenju u njegove mogućnosti.

U polovini anketiranih država većina ispitanika imala je malo poverenja u EU ili je rekla da se njihovo poverenje pogoršalo, s većinom u Francuskoj (62%), Italiji (57%), Nemačkoj (55%), Španiji (52%) i Austriji ( 51%) rekavši da je projekat EU "slomljen".

Međutim, razočaranje nacionalnom politikom bilo je još veće, kada je 80% ispitanika u Italiji i Španiji, 66% u Francuskoj, 60% u Portugalu, 55% u Poljskoj i 54% u Mađarskoj reklo da je njihov unutrašnji politički sistem "slomljen".

I uprkos frustracijama, ispitanici u osam od 12 zemalja i dalje su u EU videli ključ za oporavak svoje zemlje od krize izazvane koronavirusom.

U svakoj anketiranoj zemlji većina ispitanika - na čelu sa Portugalom sa 91%, Španijom sa 80%, Italijom sa 77% i Poljskom sa 68% - rekla je da bi volela da EU usvoji jedinstveniji odgovor u budućnosti prema globalnim krizama i izazovima.

Ispitanici su takođe rekli da žele da EU igra agresivniju ulogu na svetskoj sceni, na primer zalažući se za ljudska prava i vladavinu zakona kada se krše u zemljama poput Turske i Kine, dajući istovremeno prednost demokratskim vrednostima i vladavini zakona unutar bloka.

Autorke izveštaja, Suzi Denison i Džana Pulierin, rekle su da ostaje širok javni konsenzus o većoj evropskoj saradnji i saradnji u vezi sa velikim međunarodnim izazovima, ali da je krhak.

"Činjenica da su dve najveće i najuticajnije države EU - Francuska i Nemačka - najmanje uverene u potrebu za evropskom saradnjom podvlači hitnost kojom EU treba da poboljša svoju igru", napisale su autorke.

"Obe zemlje očekuju važne nacionalne izbore u narednoj godini, koji mogu predstavljati izazov za lidere EU. Naši podaci iz anketa pokazuju da je EU iskoristila svoje druge šanse."

Rečeno je da su lideri EU imali priliku na letošnjim samitima G7, NATO-a i EU-SAD da "ponovo pokrenu permisivni konsenzus za evropski projekat", ali moraju da izbegnu "institucionalno prekoračenje ili preterana obećanja".

Umesto toga, trebalo bi da se usredsrede na "igranje uloge u kojoj mogu istinski da poboljšaju napore nacionalnih vlada i u kojoj evropska javnost želi da ih vidi angažovanim", kao što su ljudska prava, vladavina zakona i demokratske vrednosti.

Oporavak nakon pandemije je presudan, poručuju istraživači.

"Komisija ne može sebi priuštiti da ponovi iste greške kao što je to što orkestrira ekonomski preporod bloka", rekla je Denison.

"Fond za oporavak, uvođenjem zelenog, inkluzivnog rasta, mogao bi biti sledeća priča o uspehu EU."

Pulierin je dodala da podaci pokazuju da Evropljani žele "odlučno vođstvo koje daje prednost multilateralizmu i koje zastupa i brani njihove vrednosti i interese na globalnoj sceni."

"Višim ličnostima EU bilo bi dobro da saslušaju i ponašaju se u skladu s tim. Možda neće dobiti drugu priliku", zaključuje ona.

izvor

[MOTORISTA]

Farmaceut osuđen na tri godine zatvora; oštetio više od 500 vakcina
IZVOR: TANJUG SREDA, 9.06.2021.

Milvoki -- Farmaceut u američkoj državi Viskonsinu Stiven Brandenburg priznao je pred sudom da je namerno oštetio više do 500 vakcina kompanije Moderna.

Naime, on nije verovao u njihovu efikasnost, pa je osuđen na tri godine zatvora i dužan je da bolnici nadoknadi materijalnu štetu u iznosu od 83.800 dolara Brandenburg je u decembru prošle godine tokom noćnih dežurstava u bolnici u kojoj je bio zaposlen namerno vadio vakcine iz bolničkih frižidera, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde SAD, prenosi Rojters. Osuđeni farmaceut je priznao da je pobornik teorija zavere uveren da su vakcine "đavolji posao".

Tokom istrage je ustanovljeno da je Brandenburg tajno oštetio fiziološki rastvor za izradu vakcina protiv gripa, kao i da je ubedio nekoliko kolega da i oni čine isto, preneo je AP.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

U Guanžuu uvedeno zatvaranje zbog širenja virusa
Tanjug 09. 06. 2021.

ZBOG novog širenja korona virusa u gradu Guanžu na jugu Kine, vlasti su danas naredile zatvarnje bioskopa, pozorišta, noćnih klubova i zabranile okupljanja građana.

Nove zabrane su strožije u delovima grada u kojima je veći procenjeni rizik od širenja virusa, nekoliko kvartova je čak potpuno izolovano, a građanima zabranjeno da napuštaju grad osim u hitnim slučajevima, prenosi AP. Od 21. maja u Guanžuu je potvrđeno više od 100 slučajeva kovida-19, plus osam u poslednja 24 sata, a lekari upozoravaju da su infekcije u tom gradu izazvane zaraznijim sojem tzv. delta ili "indijskom" varijantom virusa.

U današnjem izveštaju Rojtersa se navodi da je 8. juna u Kini dato oko 14,8 miliona vakcina, a da je do sada ukupno upotrebljeno 808,96 miliona doza vakcina. U Kini je do sada evidentirano ukupno 91.316 zaraženih korona virusom i 4.636 smrtnih slučajeva među kovid pacijentima.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

 

--------------------------------

Vašington pokreće kampanju – besplatan džoint za vakcinu
SVET Autor: Beta 09. jun. 2021

Vašington će, kao podsticaj za imunizaciju protiv koronavirusa, odraslima obezbediti besplatan džoint marihuane kada prime vakcinu.

Državni odbor za alkoholna pića i kanabis saopštio je da je kampanja pod nazivom „Džoint za vakcinu“ stupila na snagu odmah i trajaće do 12. jula, prenosi Njujork tajms. Osobama koje imaju više od 21 godine prodavnice kanabisa će obezbediti jedan džoint kada prime prvu ili drugu dozu vakcine.

Akcija se odnosi samo na cigaretu marihuane, ne i na druge prouizvode od kanabisa. U Vašingtonu je do sada jednu dozu primilo oko 58 odsto ljudi, a 49 i drugu. Sličnu akciju najavila je i savezna država Arizona. Odbor za alkoholna pića i kanabis u Vašingtonu nedavno je stanovnicima omogućio besplatno pivo, vino ili koktel uz dokaz o vakcinaciji.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Dobri neki ljudi 

[MOTORISTA]

Duševni! 

[MOTORISTA]

Indijski soj korona virusa prenosi se 60 odsto brže nego Britanski soj
Tanjug 09. 06. 2021.

VERUJE se da je varijanta Deltra korona virusa, koja je prvi put identifikovana u Indiji, 60 odsto prenosivija od varijante Alfa, koja je ranije bila dominantna u Britaniji, izjavio je danas istaknuti britanski epidemiolog Nil Ferguson.

Ferguson sa Imperial Koledža u Londonu rekao je novinarima da su se procene prenosivosti suzile i da naučnici misle da je 60 odsto verovatno najbolja procena veće prenosivosti Delta varijante u odnosu na Alfa varijantu, preneo je Rojters. On je rekao da bi naredne zime treći talas infekcija mogao da parira drugom talasu epidemije u Britaniji. Međutim za sada je nejasno kako će se skok u broju hospitalizovanih osoba odraziti na porast broja smrtnih slučajeva, s obzirom da je potrebno više detalja o tome koliko dobro vakcina štiti od Delta varijante.

- Potpuno je moguće da bismo mogli da doživimo treći talas uporediv po broju hospitalizacija - rekao je Ferguson i dodao da misli da bi smrtnost u tom slučaju verovatno bila manja, a s obzirom da vakcine štite.

Napominje, međutim, da sve to može biti prilično zabrinjavajuće, te da ima dosta neizvesnosti.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Bajden priprema plan za globalnu vakcinaciju


Američki predsednik Džozef Bajden objavio je da priprema globalni plan vakcinacije zbog globalne nestašice vakcina. On je to uradio neposredno pred polazak na sastanak G7 i Londonu, ali nije objavio detalje plana.

„Imam plan i objaviću ga“, rekao je Džozef Bajden neposredno pre nego što je ušao u predsednički avion kojim je krenuo na prvo međunarodno putovanje otkako je preuzeo predsedničku funkciju.

Zvaničnici u Beloj kući nisu mogli da daju detalje o Bajdenovom planu, prenosi „Njujork tajms“.

Bajdenov koordinator za borbu protiv virusa korona Džefri Zajents, koji je zadužen za globalnu vakcinaciju, saopštio je da će predsednik SAD iskoristiti „impuls“ američke kampanje vakcinacije da bi pokrenuo „svetske demokratije da globalno reše krizu, uz vođstvo Amerike na putu ka kreiranju arsenala vakcina koje će biti suštinski važne u globalnoj borbi protiv kovida-19“.

Bajden je prošle nedelje rekao da će SAD poslati 25 miliona doza vakcina ovog meseca zemljama na Karibima, u Južnoj Americi, južnoj i jugoistočnoj Aziji, Africi, kao i palestinskim teritorijama.

To je prvi kontigent od očekivanih 80 miliona doza, koje Bajden namerava da pošalje do kraja juna u druge zemlje. Tri četvrtine tih vakcina biće distribuirane preko Kovaksa, a ostale će se koristiti u urgentnim krizama na mestima kao što su Indija, Zapadna Obala ili Gaza.

Bajden je, kako navode američki mediji, pozvao i na međunarodni sporazum o intelektualnoj svojini kada su u pitanju vakcine, čemu se snažno protive farmaceutske kompanije, ali i pojedine evropske zemlje.

SAD su do sada vakcinisale 52 odsto stanovništva, ali je brzina vakcinacije drastično opala od sredine aprila, pa Bajdenova administracija pokušava da sprovede novu strategiju za dostupnost vakcina i za podsticanje onih koji se nisu vakcinisali da to učine. Uprkos tome, veliki broj doza vakcina u SAD mogao bi da propadne zbog isteka roka trajanja.

izvor

[Dreadnought]

„Svet mora da zna šta se dogodilo“: Lideri EU o poreklu korone


Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel zalažu se za istragu nastanka virusa korona kako bi se saznala istina o početku pandemije.

“Svet mora da zna šta se dogodilo kako bismo izvukli pouke. Podržaćemo sve napore da se obezbedi transparentnost i sazna istina”, izjavio je Mišel na konferenciji za novinare.

I predsednica Komisije zauzela je isti stav.

“Moramo da znamo odakle je došla ova strašna globalna pandemija”, rekla je Fon der Lajen na zajedničkoj konferenciji za novinare.

Ona je ukazala i na važnost lekcije naučene iz finansijske krize 2008. godine. S obzirom da je EU dobro analizirala tu krizu i razvila odgovarajuće alate i u sadašnjoj zdravstvenoj krizi mogala je brže da reaguje. Sada treba da se učini isto i obezbedi da se ovakva kriza nikada više ne ponovi, rekla je predsednica Komisije.

“Sada je ključno das e omogući istražiteljima puni pristup svim informacijama važnim za utvrđivanje porekla pandemije”, zaključila je ona, a preneo je "Jutarnji list".

izvor

[Dreadnought]

Ukrajina ne dozvoljava ulazak u zemlju vakcinisanima ruskom vakcinom „Sputnjik Ve“


Vakcinacija protiv kovida preparatom „Sputnjik Ve“ (Sputnik V) ne daje pravo na ulazak u Ukrajinu, jer vakcina nije na listi Svetske zdravstvene organizacije, saopštila je pres služba ukrajinske državne granične službe.

„U protekla dva dana na graničnim prelazima Ukrajine zabeleženi su slučajevi da stranci pokušavaju da uđu sa dokumentima o imunizaciji vakcinom ‘Sputnjik Ve’. Naglašavamo da takav dokument ne daje pravo na ulazak u Ukrajinu, pošto ova vakcina nije uključena na listu SZO“, navodi se u saopštenju.

Granična služba primetila je da je strancima za ulazak u Ukrajinu, osim obavezne polise osiguranja od kovida 19, potrebno da imaju i negativan PCR test ili ekspresni test, ne stariji od 72 sata pre prelaska državne granice, ili dokument koji potvrđuje završenu vakcinaciju protiv kovida 19 jednom od vakcina koje se nalaze na spisku dozvoljenih od SZO, izdat na engleskom jeziku ili sa prevodom na engleski jezik.

Ranije je ukrajinsko Ministarstvo zdravlja saopštilo da u Ukrajini neće biti ruske vakcine protiv kovida „Sputnjik Ve“.

izvor

[MOTORISTA]

Bajden: SAD će pokloniti 500 miliona doza vakcine protiv koronavirusa
SVET Autor: Beta/AFP 10. jun. 2021

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je u Kornvolu da će SAD pokloniti 500 miliona doza vakcine protiv koronavirusa ocenjujući da je to "istorijski korak" u borbi protiv epidemije tog virusa.

„Naša humanitarna dužnost je da spasimo što više života, a to je takođe u interesu Amerikanaca“, rekao je Bajden koji se nalazi u Velikoj Britaniji gde sutra počinje samit Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja – G7. Bajden je rekao da će 200 miliona doza biti raspoređeno ove godine. Predsednik SAD boravi u prvoj poseti Evropi od dolaska na vlasti. Vrhunac njegove posete je sastanak 16. juna u Ženevi sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

четвртак, 10.06.2021.

Највиши званичници ЕУ за истрагу порекла короне

БРИСЕЛ- Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председедник Европског савета Шарл Мишел позвали су данас да се истражи порекло пандемије ковида19, појачавајући притисак на Кину да буде транспарентнија, уочи самита Групе седам.

Фон дер Лајен је рекла да „морамо да знамо одакле је почела пандемија да бисмо извукли праве поуке и развили праве алате како бисмо били сигурни да се то више никада неће поновити”. Она је истакла да је веома важно омогућити истражитељима пун приступ информацијама како би утврдили порекло пандемије. Додала је да је Европа разумно добро реаговала на утицај ограничења због вируса на економију јер је извукла праве поуке из Финансијске криза 2008. године.

Председник Европског савета Шарл Мишел рекао је да „свет има право да тачно зна шта се догодило”, преноси Бета-АП.

Прошлог месеца, председник САД Џозеф Бајден наложио је америчким обавештајним службама да „удвоструче” напоре да истраже порекло корона вируса, укључујући могућност да би траг могао довести до кинеске лабораторије.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Džonson: G7 će podeliti milijardu doza vakcina protiv korone
Tanjug 10.06.2021.

Britanski premijer Boris Džonson izjavio je danas da će se lideri G7 obavezati da podele milijardu doza vakcina protiv korona virusa sa siromašnijim zemljama tokom sastanka kluba bogatih nacija na jugozapadu Engleske.

Ubrzanje globalnog oporavka od pandemije je dominantno pitanje na samitu, preneo je AP. Džonson je rekao da obećanja lidera G7 na samitu znače da možemo da vakcinišemo svet do kraja sledeće godine i vratimo se na bolje posle korona virusa.

Velika Britanija nije otkrila detalje, ali je predsednik Džo Bajden rekao da će SAD dati 500 miliona doza vakcine Fajzer-BioNTek tokom sledeće godine, Džonson da će Britanija dati 100 miliona doza, dok je nemačka kancelarka Angela Merkel kazala prošlog meseca da je Nemačka spremna da donira 30 miliona doza do kraja godine.

Takođe je nejasno kako će se one proizvoditi i distribuirati.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Amerika traži od proizvođača da obelodane formule za pravljenje vakcina
Novosti onlajn 11. 06. 2021.

SAD želi da natera proizvođače vakcina da obelodane tajne formule za pravljenje vakcina. Da li to može da pomogne u zaustavljanju pandemije?

SAD više nisu protiv toga da proizvođači vakcina protiv korona virusa ostanu bez prava na zaštitu patenta. Američki predsednik DŽo Bajden rekao je da će ova odluka doprineti zajedničkom cilju - suzbijanju pandemije, ali i da može negativno uticati na poslovne partnere i farmaceutske kompanije.

Da li je u pravu?

Pregovori da se privremeno ukinu patenti bezuspešno su trajali od jeseni prošle godine i bili su tema sporova 164 države članice Svetske trgovinske organizacije (STO). Odluka je doneta pošto je mišljenje promenio najuticajniji protivnik ukidanja patenata - Sjedinjene Američke Države (SAD).

- Vanredni uslovi pandemije Kovida-19 zahtevaju vanredne mere - saopšteno je iz Bele kuće - Cilj (Bajdenove) administracije je da snabde bezbednim i efikasnim vakcinama što veći broj ljudi u što bržem roku - dodali su.

Bajden je najavio i da će do 2022. godine 500 miliona doza Fajzer vakcina biti poslato u oko 100 zemalja sveta. Farmaceutski giganti su van sebe - gube novac i upozoravaju da će ukidanje patenata dovesti do nepotrebne navale za komponentama vakcina, pada kvaliteta, ali i poverenja u njihovu pripremu. Ukidanje patenata omogućilo bi drugim kompanijama da proizvode vakcine, ali za izgradnju kapaciteta i organizaciju čitavog procesa bile bi potrebne godine. Pojedine države i kompanije tvrde da postoje efikasniji načini - uvećati postojeću proizvodnju, skinuti ograničenja na isporuku vakcina i rešiti probleme nedostatka komponenata, transporta i organizacije vakcinacije. Bi-bi-si ruski servis proverio je da li će zaista doći do privremenog ukidanja patenata nakon što su ovu odluku podržale SAD i da li će ovo biti prelomni momenat u borbi čovečanstva protiv korona virusa.

Ko i zašto traži ukidanje patenata?

Južna Afrika i Indija su oktobra 2020. godine zatražile ukidanje patenata i od tada ih je podržalo oko polovine država članica STO, uglavnom onih u razvoju. Jedni se nadaju da će tako biti više vakcina, te da će na taj način i oni doći do svojih doza. Drugi, poput Egipta, Indonezije, Pakistana, spremni su sami da proizvode vakcine, obezbede sebe i zarade na izvozu. Transparentni pristup svim tehnologijama borbe protiv koronavirusa zagovorali su Lekari bez granica i Svetska zdravstvena ogranizacija (SZO). Generalni direktor SZO nije sakrivao radost zbog promene stava SAD.

- Pozdravljam istorijsku odluku Sjedninjenih Država za obezbeđivanje dobrobiti i jednakog pristupa vakcinama za sve ljude širom sveta u ova teška vremena - rekao je Tedros Adhan Gebrejesus.

Patent štiti intelektualnu svojinu i privremeno ograđuje izumitelje od konkurenata koji nisu ulagali u istraživanja i razvoj tehnologije, ali su spremni odmah da je upotrebe i zarade. Zahvaljujući takvoj zaštiti farmaceutske kompanije tokom trajanja patenta dobijaju eksluzivno pravo da proizvode lek i odlučuju sa kim će i pod kojim uslovima deliti poslovne tajne i, shodno tome, zaradu.

Da li će to staviti tačku na pandemiju?

Većina patenata vakcina i kapaciteta za njihovu proizvodnju nalaze se u bogatim zemljama. Dok one ne vakcinišu svoje, ostali moraju da čekaju i da se uzdaju u sopstvenu proizvodnju (kao u Indiji, Rusiji i Kini) i snebdevanje kineskom ili ruskom vakcinom. Zato oni traže da im se podeli ako ne već vakcina, onda tehnologija.

Prema procenama epidemiloga, uključujući i Amerikanca Entonija Faučija, za pobedu nad pandemijom potrebno je da više od 70 odsto stanovništva bude vakcinisano. Trenutni tempo nije zadovoljavajući. U svetu je napravljeno preko 1,2 milijarde cepiva i farmaceutske kompanije obećavaju da će proizvesti 10 milijardi dozi vakcina do kraja godine. Ipak, 40 odsto cepljenja otišlo je na 11 odsto stanovništva iz 27 bogatih zemalja. Sa druge strane, zemljama u kojima pak živi 11 odsto najsiromašnijih pripalo je svega 1.6 odsto. Dakle, bogata desetina čovečanstva vakciniše se 25 puta brže od siromašnije, sračunao je ekonomski magazin Blumberg. Ovim tempom će pojedine razvijene zemlje dostići broj od 70 odsto vakcinisanih već u avgustu, dok će većini manje bogatih zemalja za isti broj biti potrebno još tri godine. Ko se brže vakciniše, brže će nadomestiti gubitke koje je donela pandemije.

Zemlje bogate novcem, univerzitetima i farmaceutskom industrijom obezbedile su sebi ogromne količine vakcina. Lekari, filantropi i političari pozivaju ih na raspodelu. Oni su pokrenuli opsežni program Kovaks pod pokroviteljstvom Ujedinjenih Nacija, ali za sada im ne ide baš najbolje. Zato ih raduje vakcinacija bogatih zemalja, kao i ukidanje patenata.

"Vlasti svih država teže prvo da vakcinišu medicinske radnike i starije generacije. To jeste ispravno", nedavno je izjavio generalni direktor SZO Gebrejesus. "Međutim, nije ispravno kada se mladi i zdravi ljudi bogatih zemalja vakcinišu pre lekara i starih u siromašnim zemljama".

Ko je protiv ukidanja patenata i zašto?

Pre svega farmaceutske kompanije. Oni koji osmišljavaju i prodaju lekove navikli su na patentnu zaštitu, te su veoma nezadovoljni mogućnošću da je izgube, makar to bilo i privremeno.

- Ovakav zaokret američke politike neće spasiti ljude - odgovorila je Američka asocijacija proizvođača lekova (PhRMA) - Ovo pusto obećanje neće otkloniti glavne prepreke na putu vakcinacije, pre svega nedostatak sirovina za proizvodnju vakcina i poteškoće sa lokalnom organizacijom kampanje vakcinacije.

U sličnom tonu reagovala je i Međunarodna federacija farmaceutskih proizvođača i udruženja IFPMA, koja je stav SAD nazvala razočaravjućim i pogrešnim pokušajem da se dođe do jednostavnog rešenja složenog problema. Planovi farmaceutskih kompanija da zarade na zaštićenom patentu vakcine postali su upitni, zbog čega im je posao znatno izgubio na vrednosti - njihove akcije na berzama propale su odmah nakon saopštenja Bele kuće. Osim što bi izgubile očekivanu veliku zaradu, privremeno ukidanje patenata ugrozilo bi mogućnost da nešto zarade na sopstvenom izumu jer bi im tako druge kompanije bile konkurencija u nabavci komponenata vakcina, koji su već u deficitu.

Drugim rečima, farmaceuti bi se možda i pomirili sa time da bi pored njih još neko pravio vakcine po njihovoj formuli, ali u uslovima nedostatka komponenata oni rizikuju da dobiju neočekivanu konkurenciju ne samo u borbi za klijente, nego i za sirovinu, bez koje neće imati šta da prodaju. Drugi problem koji navode lobisti PhRMA su poteškoće sa organizacijom kampanje imunizacije, posebno američkom vakcinom Fajzer s obzirom na to da ta vakcina zaheva duboko zamrzavanje, što otežava logistiku. Dodaju da je organizacija masovne i efikasne imunizacije, po izraelskom, britanskom ili američkom modelu, problematična čak i u ne toliko siromašnim zemljama zbog nepostojanja efikasnog zdravstvenog sistema i državne uprave. Napuniti teretne avione kutijama zamrznutih vakcina i poslati ih u siromašnu zemlju pogođenu pandemijom polovina je posla.

Potrebno je da ih neko ubrizga u milione ramena, što predstavlja problem.

Zbog čega su se SAD predomislile?

Iz dva osnovna razloga, unutrašnje i spoljno-političke prirode. Sa jedne strane, kampanja vakcinacije u SAD-u gubi zamah: svi koji su hteli, već su se vakcinisali, a one koji nisu mame kartama za bejzbol, pivom i novcem. Vakcina ne fali, a glas boraca za ravnopravnost i globalno zdravlje sve se više čuje.

Sa druge strane, Bajden aktivno vraća SAD na svetsku scenu posle četiri godine provedene pod sloganom Amerika pre svega, tokom kojih je Donald Tramp uspeo da sabotira rad STO, kao i SZO. Bajden ima drugi slogan - Amerika se vratila. Povukao je izlaz iz Pariškog klimatskog sporazuma, prestao je da štiti američke internet-gigante od poreza u drugim zemljama, a sada je još preuzeo i rešavanje spora oko patenata na vakcine u STO, uprkos zamerkama farmaceutske industrije. Čak i ukoliko odluka o ukidanju patenata ne zaživi, Bajden je time dobio nove političke poene u sporu sa onima koji se plaše da će diplomatija vakcina iz Kine i Rusije poljuljati već oslabljenu moć SAD-a.

Ko podržava stav SAD?

Do sada su razvijene zemlje, na čelu sa Amerikancima i Evropljanima, bile spremne da ne dozvole ikakvo popuštanje u pitanjima zaštite intelektualne svojine sve dok ne dobiju povod da optuže Kinu i druge zemlje za krađu tehnologije. Zato su predlog Indije i Južne Afrike dočekali hladno. Posebno su bile protiv države u kojima je razvijena farmaceutska industrija. Velika Britanija, Švajcarska, Japan, Nemačka, Norveška, Brazil i SAD nisu želele da pokrenu slučaj. Ipak, posle neočekivane promene u stavu Bajdena, pojedine zemlje spustile su loptu.

Evropska unija poručila je da je spremna da razmotri predlog SAD-a, a Norveška, koja nije članica EU, dala je znak da se ne protivi popuštanju. Francuska, koja još uvek nije napravila odobrenu vakcinu, oberučke je prihvatila odluku Amerikanaca. Jedino je Nemačka negodovala i izjavila da podržava opštu dostupnost vakcinama, ali da problem nije u patentima nego u nedostatku proizvodnih kapaciteta i kontrole kvaliteta.

Kada će pasti odluka?

Ne uskoro.

Sve 164 države članice Svetske trgovinske organizacije (STO) treba da se dogovore, a čak i u normalnim uslovima za to bi bile potrebne godine. Pandemija i stav SAD-a pomoći će da se taj rok svede makar na mesece. Bajden je pristao da povuče prigovore samo u slučaju da Indija i Južna Afrika takođe izađu u susret i preispitaju svoje prvobitne zahteve. Oni su tražili prava ne samo na vakcine, nego i na lekove i opremu za lečenje Kovida, kao i na pristup podacima kliničkih ispitivanja sve dok se pandemija ne završi. Bajden predlaže samo privremeno ukidanje patenata za vakcine. Čak i da se svi dogovore na nivou država, kompanije zadržavaju pravo odlaganja i čak preokreta čitavog procesa tako što će podneti tužbe za kršenje lokalnih zakona i međunarodnih sporazuma. Odricanje od patenata niti je panaceja, niti placebo.

Mogućnost gubitka zaštite intelektualne svojine, makar i privremeno, držaće farmaceutske kompanije na nogama i može podstaći ceo Zapad da potraži druga rešenja glavnog problema - kako brzo napraviti vakcinu protiv korona virusa dostupnom za sve zainteresovane širom sveta.

izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Ruski ministar zdravlja: Za lečenje indijskog soja možda će biti potrebne korekcije
Tanjug 11.06.2021.

Za način lečenja pacijenata obolelih od indijskog soja korona virusa možda će biti potrebne korekcije, izjavio je danas ruski ministar zdravlja Mihail Muraško.

- Načini lečenja zaraženih indijskim sojem virusa možda će zahtevati korekcije iz više razloga, uključujući njegovo brže širenje - dodao je Muraško, prenosi Tas s. U isto vreme, dodao je on, u slučaju indijskog soja, metodi lečenja se u suštini ne razlikuju od onih koji se primenjuju u normalnim slučajevima.

- Metodi lečenja ostaju isti. Tražimo samo neke posebne karakteristike. Za sada nema suštinski specifične terapije u lečenju korona virusa - kazao je ruski zvaničnik.

Glavni lekar u moskovskoj bolnici Komunarka, Denis Procenko, kazao je da je lečenja pacijenata obolelih od korone postalo teže, pošto neki od njih ne reaguju na metode lečenja razvijene tokom pandemije.

Izvor: www.blic.rs