Da li je Švedska sve vreme bila u pravu? Kontroverzni korona eksperiment dao rezultate, ali u svemu je bila presudna jedna stvarIndex.hr 31.07.2021.
U aprilu 2020. godine Švedska je bila među desetak zemalja najteže pogođenih pandemijom korona virusa. Dnevni broj smrtnih slučajeva prelazio je 100, na intenzivnom lečenju bilo je preko 500 pacijenata, a posebno teško stanje bilo je u domovima za starije, u kojima je zaraza ubrzano odnosila živote. Svet je u neverici pratio situaciju, posebno s obzirom na to da je glavni državni epidemiolog Anders Tegnel prihvatio strategiju sa dosta preporuka, ali vrlo malo stvarnih ograničenja.Mnogi stručnjaci su smatrali da Švedska eksperimentiše sa vlastitom populacijom, da će do leta umreti desetine ili stotine hiljada ljudi, odnosno da će se bolnički sistem slomiti pod najezdom pacijenata. Usred rastuće pandemije, za koju tada nije bilo ni vakcine ni naprednih medicinskih tretmana, za britansku platformu UnHeard istupio je švedski epidemiolog svetskog glasa, 71-godišnji Johan Giseke, Tegnelov mentor i jedan od njegovih prethodnika. Njegove izjave umnogome su odražavale službeni stav švedske epidemiološke struke i Zavoda za javno zdravstvo. Bile su potpuno šokantne i gotovo suprotne smeru u kojem se kretala cela Evropa.
- Lokdaun ne može da funkcioniše u demokratskim zemljama, odnosno, u najboljem slučaju, može se uvesti kao jednokratna i kratkotrajna mera, poput jednog metka koji treba ispaliti u pravom trenutku. Ne postoji naučna podloga za većinu epidemioloških mera koje se uvode širom Evrope. Stopa smrtnosti od kovida-19 u celoj Evropi za godinu dana biće otprilike ista, razlike će biti najviše 20-ak posto - hladnokrvno je ispalio.
Kakva je situacija danas, 15 meseci kasnije?Danas, 15 meseci kasnije, više nema nikakve sumnje da Tegnel i Giseke, u najmanju ruku, nisu sasvim pogrešili. Iako su osnovne škole normalno održavale nastavu, iako su bile otvorene sve radnje, tržni centri, restorani, dečji vrtići, bioskopi, javni prevoz, teretane, skijališta, kafići i druge delatnosti, iako nije bilo nikakvog lokdauna, obaveznog nošenja maski ili zatvaranja granica, Švedska danas stoji bolje od većine evropskih zemalja. Kako prema ukupnoj smrtnosti od kovida-19, tako i prema višku smrtnosti u pandemiji i padu ekonomskih aktivnosti.
Ukupno je do petka sa korona virusom preminulo 14.656 švedskih građana, uz napomenu da u tu evidenciju ulaze svi koji su preminuli sa pozitivnim PCR testom, bez obzira na uzrok smrti. U bolnicama sa dijagnozom kovida-19 leži 109 pacijenata, od kojih je 16 na intenzivnoj nezi. U poslednjih mesec dana na nacionalnom nivou beleži se od 1.500 do 2.100 novozaraženih nedeljno, dok je u najgorim pandemijskim danima, pred kraj decembra prošle godine, bilo i do 10.000 novih slučajeva u 24 sata.
Švedski BDP raste, ekonomija je nadoknadila sve gubitkeZanimljivi su i ekonomski pokazatelji. Švedski BDP u junu je bio 2.5 posto veći nego prethodni mesec i čak 10 posto veći nego u junu 2020. godine. Švedska ekonomija tako je pred kraj maja ove godine nadoknadila sve gubitke u pandemiji, a ukupan pad ekonomske aktivnosti prošle godine iznosio je 2,8 posto, odnosno treći je najmanji u Evropskoj uniji, nakon Litvanije i Irske. Treba dodati da je snažnom ekonomskom oporavku uveliko pridonelo to što su Šveđani, koji tradicionalno vole da putuju i dosta troše na putovanja, prošlo i ovo leto svoje godišnje odmore masovno provodili u domovini.
Sa 0,19 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika u poslednjih 14 dana Švedska, prema podacima ECDC-a, trenutno ima najmanje smrtnih slučajeva sa korona virusom u Evropi, nakon Islanda i Lihtenštajna. Zbog širenja delta soja, uglavnom među mlađom populacijom, dvonedeljna incidencija novozaraženih blago raste i trenutno je 43.5, odnosno daleko od trenutnih evropskih rekordera, poput Kipra (1.514) ili Španije (783). Na famoznoj karti ECDC-a samo je područje oko Stokholma u narančastom, dok je ostatak Švedske zelen.
Tek 25. u Evropi po stopi smrtnostiSa obzirom na optužbe o
"pomoru staraca" početkom pandemije, posebno je zanimljiva trenutna pozicija Švedske na lestvici zemalja prema stopi smrtnosti od početka pandemije. Američki univerzitet Džons Hopkins Švedsku smešta tek na 38. mesto u svetu i 25. mesto u Evropi, sa ukupno 142.48 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika od početka pandemije.
Nema nikakve sumnje da je za povoljnu epidemiološku situaciju prvenstveno zaslužna dobro tempirana i sveobuhvatna kampanja vakcinacije. Nakon početnog kolebanja, što je posledica loših iskustava sa masovnom vakcinacijom protiv svinjskog gripa 2009. godine, kada je oko 400 mahom mladih Šveđana obolelo od narkolepsije, Šveđani su masovno prihvatili vakcinu protiv kovida-19.
Kampanjom su prvo bili obuhvaćeni starija populacija, osoblje staračkih domova i sličnih ustanova, rizične grupe i zdravstveni radnici. Potom se, strogo poštujući starosne granice, postepeno išlo prema mlađima. Trenutno je cepivo dostupno svim punoletnim Šveđanima, a sredinom avgusta biće omogućeno i tinejdžerima.
Dve doze primilo preko 50 posto ljudi, jednu dozu skoro 80 postoUkupno je do petka barem prvu dozu dobilo 77,7 posto punoletnih Šveđana, a dve doze primilo je 50,3 posto odrasle populacije. Nema nikakve sumnje da će stopa imunizacije odraslih preći 80 posto. Osim toga, dok Evropa strahuje od jesenjeg talasa zaraze, Švedska se može pohvaliti da je sa dve doze vakcinisano čak 85 posto starijih od 60 godina.
Međutim, prema Tegnelovim rečima, Švedska se neće zadovoljiti samo dobrom imunizacijom starijih:
"Sada mlađa populacija dolazi na red i važno je da svi prihvate vakcinisanje".
Zbog dobro tempirane vakcinacije Švedska je izbegla značajniji porast smrtnosti u trećem talasu pandemije u rano proleće ove godine. Prema podacima švedskog Zavoda za statistiku, ukupna stopa smrtnosti od kraja marta ove godine do danas konstantno je niža ili u skladu sa pretpandemijskim prosekom od 2015. do 2019. godine.
Mere su neprimetneTrenutne mere u svakodnevnom su životu gotovo neprimetne. Ono što je u početku mnogima upadalo u oči kad je u pitanju švedska strategija, važi i danas. Maske se u Švedskoj nisu nosile ni u jednom trenutku pandemije, bile su tek preporučene u javnom prevozu, a sada ih više ne koriste čak ni zdravstveni radnici u bolničkim hodnicima, piše "Index.hr". Više ne postoje ograničenja u broju osoba koje mogu da borave u javnim prostorima. Jedino što i dalje podseća na pandemiju su ograničenja javnih okupljanja na 300 osoba u zatvorenim prostorima i 3.000 osoba na otvorenom.
Iako su njeni nordijski susedi, Norveška, Finska i Danska, zahvaljujući geografskim i demografskim komparativnim prednostima i bitno strožim epidemiološkim merama, imali višestruko manju smrtnost, pa ih zbog toga treba smatrati boljim primerima u pandemijskoj strategiji, danas je sasvim jasno da je Švedska u svakom pogledu prošla bolje od najmanje dve trećine evropskih zemalja.
Tegnel je sasvim sigurno grešio u koracima, najpre u zaštiti populacije u staračkim domovima, ali sve ukazuje da upravo u njegovoj strategiji leži održiva budućnost u borbi protiv pandemije dok se vakcinisanjem i prirodnom imunizacijom ne postigne kolektivni imunitet.
Izvor:
www.blic.rs
