PALUBA
March 28, 2024, 12:27:37 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 [11] 12 13 14 15 16 17 18 19   Go Down
  Print  
Author Topic: Najbolja repetirka  (Read 129488 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
Bozo13
Stručni saradnik - KoV
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 16 530



« Reply #150 on: April 15, 2020, 08:22:59 pm »


опис је тачан. партизани су га звали "свилени" метак. кад га упоредиш са осталом муницијом тог врмеена јесте био пуно слабији.


U poređenju sa punim puščanim metcima da, ali daleko od toga da je bio loš.


Zanimljivo razmišljanje.


Logged
ssekir75
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 194


« Reply #151 on: April 15, 2020, 08:36:32 pm »

за тадашње услове јесте био лош. данас би се много боље снашао.
Logged
gocemk
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 636


« Reply #152 on: April 15, 2020, 11:04:39 pm »

Важи утре ке ја сликам цевката на дневна светлина да излези подобро.

Кинески Мосин Нагант  со ознака тип53 кинезите  ги правеле некаде од кај 1953 година до почетокот на 60 тите. Дел од овие кинески репетирки се донирани на НР Албанија па мал дел завршил и во редовите на УЧК.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]




http://www.mosinnagant.net/global%20mosin%20nagants/Chinese-T53Carbine.asp



* chineset53.jpg (44.16 KB, 576x264 - viewed 33 times.)

* chinamarking1.jpg (10.64 KB, 215x224 - viewed 133 times.)
Logged
gocemk
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 636


« Reply #153 on: April 15, 2020, 11:07:46 pm »

Дали е точно тоа дека  6.5мм зрно што го користи Каркано  има тендеција да се однесува како модерното нато зрно 5.56 мм односно кога продира во телото односно излезната рана е на друго место од влезната рана во телото односно зрното ротира внатре кога влегува или се тумба?
Logged
Bozo13
Stručni saradnik - KoV
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 16 530



« Reply #154 on: April 16, 2020, 07:11:54 am »

за тадашње услове јесте био лош. данас би се много боље снашао.

Ne slažem se. Više mislim da su ostali metci bili prejaki. Pričamo o korištenju u puškama.
Logged
ssekir75
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 194


« Reply #155 on: April 16, 2020, 11:55:49 am »

није тако, божо. тада је главна опасност по пешадију била коњица, па је сва тадашња муниција била прављена тако да може да се гађа сасређеном ватром на великој даљини. зато је и градација нишана на око 2000м. после су дошли митраљези у већем броју па је то постало релативно непотребно, али каркано је свакако ту био далеко испод.

Дали е точно тоа дека  6.5мм зрно што го користи Каркано  има тендеција да се однесува како модерното нато зрно 5.56 мм односно кога продира во телото односно излезната рана е на друго место од влезната рана во телото односно зрното ротира внатре кога влегува или се тумба?

не, баш контра. прилично стабилно зрно на кратким и неким средњим даљинама. зато су га и звали свилени метак. чисте прострелне ране без великог разорног дејства на околно ткиво.
Logged
gocemk
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 636


« Reply #156 on: April 16, 2020, 01:39:06 pm »

Eве ја мојата цевка   некоја слика само едвај на едната слика можи да се види бројка 95 и  24

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

И да каракнот имало доста стабилна патека то го проверив не правел големи рани.Шаблон на движење на зрното од 6.5 мм низ тело или балситички гел .

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* 2020-04-16 12.16.01.jpg (322.93 KB, 1280x960 - viewed 34 times.)

* 1-s2.0-S0733862705703461-f001701.jpg (62.16 KB, 508x324 - viewed 37 times.)

* 12.jpg (269.74 KB, 960x1280 - viewed 31 times.)

* 24.jpg (79.87 KB, 960x1280 - viewed 29 times.)
Logged
ssekir75
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 194


« Reply #157 on: April 16, 2020, 04:16:52 pm »

гоце, не види се ништа. узми обичну школску креду и натрљај мало те ознаке, па онда обриши руком остатак. боље ће да се виде.
Logged
gocemk
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 636


« Reply #158 on: April 16, 2020, 06:43:51 pm »

Важи така ке направам.
Графикон за пенетрацијата на пушкени зрна

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* lrgcal.jpg (42.77 KB, 547x649 - viewed 38 times.)
Logged
Prvačić
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 282


« Reply #159 on: April 16, 2020, 09:25:20 pm »



питање за божу и првачића: да ли сте користили некад лебел? ја јесам, и лебел и бертје. лебел је прво знатно незграпнија пушка од конкуренције, са решењима преузетим од гра и кропачека. ручица затварача је груба, затварач тешко иде, тешко се забрављује. за расклапање ти треба шрафцигер, а сам затварач је тврд на расклапање и компликован. урадити то са мокрим или смрзнутим прстима је скоро немогуће (знам колико сам ја проблема имао са сувим рукама на лепом времену). исто важи и за пуњење пушке. траје читаву вечност, а ако је цев загрејана све се ожариш. бертје м1907/15 који је имала српска војска је истина лакши за пуњење, али компликован затварач стоји. огромна мана су му само три метка. комад који сам ја имао у рукама био је у лошем стању па сам само пробао два оквира на брзину да видим како ради. више смо се зезали са лебелом. лебел јесте склон кваровима. поред компликованости затварача, велика мана му је и лисната опруга обарача која је склона пуцању. цевасти магацин тражи редовно чишћење, а за то вам је потребно да растурите целу пушку. буквално.

да поновим, та пушка је значајна по томе што је увела малодимни барут.




Nisam koristio Lebel ni Bertije.
Nisam nikada rekao da je Lebel, pa ni Bertije spadaju u bolje puške. Već samo da su upotrebljive.

Mada moramo reći da su mnoge države zamijenile svoje prve repetirke do 1.SR.
NJemačka Komisijska puška 1888 je izazvala politički skandal, SAD su zamijenile Krag, Britanija je imala "mali milion" verzija sistema Li (te mark ovaj, te mark onaj, te mark ovaj sa zvjezdicom, te mark onaj sa zvjezdicom), A-U je zamijenila raniji Manliherov zatvarač koi se bravio padajućim blokom, onim sa rotacionom glavom zatvarača. Francuzi su zadržali Lebel iz razloga koje sam ranije naveo. I pitanje je koliko je bio lošiji od G1888, Kraga ili Li Metforda, odn. Manlihera 1886 i 1888. Ros i da ne pominjem.

Prvo je usvojen karabin Bertije 1890. i god njega je 3 metka možda moglo i da prođe. Poslije su slijedile "kolonijalne" puške, možda je i tu 3 metka moglo proći. A onda su poslije "krvave jeseni" 1914. Francuzima hitno trebale puške. Bilo je daj šta daš, ali što prije.
Sve to ne čini Lebel i Bertije boljima, ali objašnjava kako je to toga došlo.



није тако, божо. тада је главна опасност по пешадију била коњица, па је сва тадашња муниција била прављена тако да може да се гађа сасређеном ватром на великој даљини. зато је и градација нишана на око 2000м. после су дошли митраљези у већем броју па је то постало релативно непотребно, али каркано је свакако ту био далеко испод.



Upitno kolika je bila stvarna opasnost od konjice, a koliko imaginarna.
Sjetimo se samo bitke kod Balaklave i juriša lake konjice. U eri glatkocijevnih sprednjača, konjica je masakrirana u jurišu preko otvorenog sa velike daljine.

Upravo se zbog položenosti putanje u eri zaobljenih zrna išlo na manje kalibre. Tako da je tu 6,5mm u prednosti pred većim kalibrima. Sa pojavom šiljatih zrna to se mijenja, a sa "teškim" zrnima sa oštrim vrhom i konusnim dnom, veći kalibri su bili u prednosti.


Kad već pomenusmo konjicu, poljski topovi kalibra 75-77mm su bili veća opasnosti za nju od mitraljeza. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog broja do početka 1.SR. Srpska vojska je u 1.SR ušla sa više topova 75mm nego mitraljeza, a slično je bilo i kod drugih.
Sa šrapnelima ti topovi su bili smrt za juriš konjice na otvorenom.
Logged
ssekir75
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 194


« Reply #160 on: April 16, 2020, 10:09:13 pm »

бертје је био заиста употребљива пушка, нарочито м16, кад су французи коначно схватили да у рату лепота баш и не игра неку улогу. ипак, компликованост и тешко руковање затварачем му остају као мана. нарочито кад их упоредите са маузером или ли енфилдом. манлихер исто хоће да глави затварач, али је у принципу бољи од лебела. а упоређујем их са оним што је било њихова конкуренција. лебел је био добар што је био довољно дуг, а уз њега је ишао и дугачак бајонет, па си, док га напуниш, могао у случају нужде да га користиш као копље. све друге пушке пуниле су се за око 5 секунди, за лебел ти треба бар минут.

што се тиче коњице, ја сам навео пример како се тада гледало на ствари. топова није било свуда ни довољно, нити си могао увек да их обавестиш куда да гађају. па се ишло логиком да се паљбом из пушака растури напад на време.

што се тиче тупих зрна, теорија је много лепа, али у пракси се доказало да  је 6,5 каркано био слаб за то време.
Logged
gocemk
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 636


« Reply #161 on: April 17, 2020, 12:31:08 am »

Mitrolezot i topot bile zamisleni za borba so pešadija i konjanci zatoa i  francuzite go razvile  onoj brziot  top od 75 mm model 1897 što podocna gi koštalo dosta koga došle  francuskite artilerci pri sudir so germanski haubici.Iako najgolem del od žrtvite na konjanicite gi napravil mitrolezot .

Eve   edna  dosta zaboravena puška repterika od krajot na 19 vek a toa e lee navy model 1895 godina koja imala dosta ne tipičen zatvorač za toa vreme i samiot koncept kako e postavena pod odreden agol  udarnata  igla e sosema različen od drugite repetirki od toa vreme .Isto taka poseduva zrno od 6 mm  što e moži nekoja moda vo toj period na 90 tite godini od 19 vek poveketo  armii da ekspermentirat so zrna od 6 mm .

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]




* lee m1895.jpg (6.19 KB, 329x153 - viewed 88 times.)
« Last Edit: April 17, 2020, 07:01:23 am by Bozo13 » Logged
Prvačić
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 282


« Reply #162 on: April 17, 2020, 09:53:33 am »


што се тиче коњице, ја сам навео пример како се тада гледало на ствари. топова није било свуда ни довољно, нити си могао увек да их обавестиш куда да гађају. па се ишло логиком да се паљбом из пушака растури напад на време.



Da tako se gledalo na stvari, ali je 1914. pokazala koliko je tehnika bila ispred taktike.
"Diviziski" topovi (topovi kojima su bili naoružani formacijski artiljeriski pukovi pješadijskih divizija) su bili namijenjeni da dejstvuju neposrednom vatrom. To znači iz borbenog rasporeda pješadije. Kao u vrijeme Napoleona.



што се тиче тупих зрна, теорија је много лепа, али у пракси се доказало да  је 6,5 каркано био слаб за то време.


Dok Francuzi nisu izmislili šiljato "D" zrno, postojala su samo tupa. I kod njih je manjim kalibrima ostvarivana položenija putanja.
Čak su i Britanci eksperimentisali sa puškama Enfild kalibra 7mm, Francuzi su za spoje poluautomatske puške planirali kalibar 7mm, Rusi su radili na 6,5mm. Amerikanci su poslije 1.SR razvili .276...

Koliko mi je poznato tadašnji ljudi nisu bili otporniji na metke od današnjih. A i 6,5 karkano nije slabiji od 7,62x39mm.


Razlika je u mitraljezima. Tadašnji mitraljezi su planirani da dejstuju na većim daljinama nego današnji, pa su razvijana teška zrna. Francuzi uvode rno"N" za 8mm Lebel. I su su veći kalibri bili u prednosti.
Države koje su imale puške 6,5mm usvajaju za mitraljeze veće kalibre, Ilalija 8x59mm, Švetska 8x63mm, Japan početkom 30.. za mitraljeze uvodi 7,7mm, a krajem 30.. i za puške i puškomitraljeze.
Mada će 2.SR pokazati da su za veće daljine bolji MB 81/82mm.
« Last Edit: April 17, 2020, 10:12:41 am by Prvačić » Logged
ssekir75
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 194


« Reply #163 on: April 17, 2020, 10:34:04 am »

пољски топови били су увек иза линија пешадије, што је и нормално, уосталом. за њих је требала веза. телефонска, курирска, небитно. телефона је било мало, бежичних телеграфа још мање. у време настанка ових калибара није их било ни у помисли за све јединице којима су били потребни. некако у исто време у пешадију се уводи митраљез, који је управо и променио тактику. пример битка на соми.

положенија путања да, чак су били и пробојнији од шиљатих. међутим, јадац је био што су рапидно губили брзину, а тежа зрна су, захваљујући инерцији, "добацивала" даље. а и сам кажеш да је требало добацити даље из митраљеза.
Logged
Prvačić
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 282


« Reply #164 on: April 17, 2020, 11:03:35 am »

Poljski topovi su trebali da dejstvuju neposrednom vatrom sa nezaklonjenih vatrenih položaja, a za to ne treba veza. Cilj se vidi golim okom sa vatrenog položaja. Svaka pješadijska divizija je u svom sastavu imala jedan (u nekim vojskama i dva)artiljerijski puk. U svakom slučaju 1914. su imali više topova nego mitraljeza.
Ali je apsolutno tačno da topovi, a ni tadašnji mitraljezi, nisu uvijek bili dostupni pješadiji.
Međutim kao što sam već napisao, 1914. je pokazala da su mnoge pretpostavke pogrešne. I umjesto da odbija konjičke juriše sa velike daljine, pješadija je odbijala masovne juriše neprijateljske pješadije sa mnogo manje daljine.

Soma je već sredina rata. Tad su mitraljezi povlačeni u dubinu, da ne stradaju u neprijateljskoj artiljerijskoj pripremi, koja je znala trajati danima.
Ali to je već druga taktika u odnosu na važeću pred rat.

Zar iskustva iz 1.SR nisu pokazala da su tadašnji puščani kalibri prejaki, jer su puškama obično nije gađalo tako daleko. Tako da 6,5mm Karkano i ako je spadao u slabije metke toga doba, nije bio preslab.

Uostalom i Nijemci su masovno koristili Mauzer 98AZ u pješadiji, a Francuzi karabine.
Možda je upravo prvobitna namjena karabina Bertije 1890 za "jahaći" personal, kao i druge kojima je bitnija udobnost nošenja na leđima nego vatrena moć i uzrokovala 3 metka, da magacin ne bi stršio i ometao korisnika. Kasnije se to prenijelo i na kolonijalne puške, a i na Mle 1907/15. O čemu sam već pisao.

Kod mitraljeza se tražio veći domet i zato su neki unificirali municiju na mitraljesku. Npr. Nijemci su poslije 1.SR zadržali samo teško zrno.
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 [11] 12 13 14 15 16 17 18 19   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.032 seconds with 23 queries.