Utjecaj pandemije COVID-19 na svjetsku ekonomiju

[Boro Prodanic]

Gomilaju se tankeri kod obala Kalifornije

Poslednjih dana pored obala Kalifornije nalazi se nekoliko desetina tankera, a razlog je kriza na naftnom tržištu koja je dovela do toga da u skladištima na kopnu više nema mesta, zbog čega je neophodno angažovati tankere.

Američka Obalska straža saopštila je da od prošle nedelje u tu oblast stalno dolaze novi brodovi i da je 23. aprila kod luke Long Bič registrovano 27 tankera.

Kako se navodi u saopštenju, dispečeri u luci i pripadnici vojske prate ovu, kako su je nazvali, jedinstvenu situaciju i osiguravaju bezbednost drugih brodova i zaštitu prirodne sredine.

Američki list „Vol strit džurnal“ piše da su skladišta na kopnu prepuna nafte i da više nema mesta. Naime, skladišta širom sveta se brzo pune zbog male potražnje, koja je posledica pandemije korona virusa.

Ministarstvo energetike SAD saopštilo je prošle nedelje da su američke rezerve nafte dostigle 518,6 miliona barela.

Slična situacija zabeležena je i kod obala Malte i Južne Afrike.

Izvor: https://www.vesti-online.com/gomilaju-se-tankeri-kod-obala-kalifornije/

[kumbor]

518,6Мбарела = нешто мање од 100 Мтона нафте. То је Америма ваљда за три месеца рада привреде "у фулу".

[Dreadnought]

EU i SAD beleže istorijski privredni pad


Kancelarija za statistiku EU u svom poslednjiem izvešataju za prvi kvartal 2020. predviđa privredni pad u EU od 3,5 procenata, a u Evrozoni minus 3,8 odsto.

To je najveći pad, kako navode, od početka merenja ove statistike 1995 godine.

Evrostat navodi da će se u prvom kvartalu 2020. godine, u zemljama koje koriste zajedničku valitu evro, BDP smanjiti za 3,8 procenta u odnosu na prethodni kvartal. Za isti period na novou EU 27 predviđa se prviredni pad od 3, 5 procenata BDP. Evrostat navodi da je u prethodnom četvrtom kvartalu 2019. godine, pre početka pandemije COVID19, BDP Evrozone zabeležio rast od 0,1 , a u EU - od 0,2 procenta.

Istovremeno, Američki biro za ekonomske analize navodi da BDP u SAD u prva tri meseca 2020. godine beleži prve negativne rezultate od 2014. godine. Pad BDP u SAD u prvom kvartalu 2020. godine procenjuje se na minus 4, 8 procenata. U pitanju je najznačajni pad američke privrede zabeležen još od recesije 2008. godine.

Biro za ekonomske analize SAD očekuje i veliki pad u ličnoj potrošnji i to od 7, 6 procenata u prvom kvartalu 2020. godine u odnosu na - 3,6 kako je ranije bilo predviđano.

SAD beleže i istorijsko povećanje broja prijava na birou za nezaposlene, gde je pomoć u poslednjih pet nedelja potražilo 26 miliona ljudi.



U Nemačkoj broj nezaposlenih skočio na 13,2 odsto


Broj nezaposlenih u Nemačkoj skočio je na 13,2 odsto u aprilu, što je najveći skok na mesečnom nivou od 1991. godine.

Agencija za zapošljavanje registrovala je 308.000 novih nezaposlenih u odnosu na mart, što je povećanje za 5,8 odsto.

U Nemačkoj ima ukupno 2.644.000 nezaposlenih.

izvor
izvor

[Dreadnought]

Argentina deveti put pred bankrotstvom


Argentinski ministar ekonomije Martin Gusman predložio je vladi da razmotri objavljivanje toga da je Argentina deveti put bankrotirala, piše "Fajnenšel tajms".

To bi bilo treći put da Argentina bankrotira za poslednjih 20 godina.

Prema rečima Gusmana, bankrotstvo bi moglo biti objavljeno ako kreditori ne pristanu da smekšaju uslove isplate argentinskog duga.

Sredinom aprila vlada Argentine predložila je privatnim kreditorima plan restrukturiranja duga zemlje u visini od 65 milijardi dolara. Plan predviđa trogodišnji moratorijum na isplate, produženje rokova otplate duga do 2030. godine, otpisivanje 62 odsto kamata (37 milijardi dolara) i 5,4 odsto (3,6 milijardi dolara) glavnice duga.

Rok do kada dve strane treba da se dogovore o isplati duga ističe 8. maja, dok rok naredne isplate kamata ističe 22. maja.

Ranije je bilo saopšteno da su glavni kreditori već odbacili plan restrukturiranja dugova, piše Sputnjik.

izvor

[Dreadnought]

Airbnb otpušta četvrtinu zaposlenih zbog pandemije


Airbnb zbog pandemije koronavirusa otpušta 25 odsto radne snage, što se odnosi na skoro 1.900 zaposlenih ove startap kompanije za iznajmljivanje smeštaja.

Kako javlja Rojters, pozivajući se na neimenovane izvore, zaposleni će dobiti otpremnine u iznosu četvoromesečne plate i zdravstveno osiguranje za godinu dana. Očekuje se da kompanija danas o tome obavesti zaposlene, navodi britanska agencija.

U martu je Airbnb obustavio sve svoje marketinške aktivnosti kako bi uštedeo 800 milion dolara 2020. godine i saopštio radnicima da njeni osnivači neće uzimati platu narednih šest meseci, dok će najvišim rukovodiocima primanja biti smanjena na pola.


Kriza ubila letnju sezonu? Turističke agencije pred kolapsom

Iako se približava vreme letnjih odmora, turističke agencije u Austriji se nalaze pred zatvaranjem.

Udruženje turističkih agencija Austrije (OeRV) upozorava da može doći do talasa stečaja turističkih agencija, koje su pogođene aktuelnom pandemijom koronavirus.

"Otvaranje agencija trenutno nema nikakvog smisla. Posao koje imaju trenutno agencije može da se obavi u okviru skraćenog radnog vremena, od kuće", ukazuje predsednik udruženja Jozef Peterlajtner.

Rekao je da se trenutno storniraju putovanja, da neki klijenti promene uplaćeni termin, ali da gotovo da nema novih uplaćenih aranžmana. Turističke agencije, prema njegovim rečima, trenutno imaju samo skupe troškove osoblja, skupe kirije, a moraju i da vrate uplaćeni novac. Pre izbijanja krize mnogo je aranžmana već uplaćeno i kaparisano, naveo je on.

"Do koronavirus krize već je gotovo 50 odsto letnjih odmora bilo kaparisano, po ukupnom obrtu radi se o svoti blizu jedne milijarde", objasnio je Peterlajtner, dodajući da sada agencije moraju da vraćaju uplaćeni novac jer još nema mogućnosti za putovanje.

Zbog toga zahteva hitnu finansijsku podršku države.

"Ovaj sektor na jednoj strani treba obeštećenje za već pružene usluge koje nisu realizovane, a onda i finansijsku pomoć za pokrivanje tekućih troškova", objasnio je on.

Ukoliko kriza bude trajala još duže onda je neophodno produžiti pravila o skraćenom radnom vremenu.

Turističke agencije se sada nadaju da će kod njih mnogi Austrijanci kupiti aranžman za letovanje u Austriji.

izvor
izvor

[Dreadnought]

Nemačka industrija u najvećem padu od 1991.


Pandemija koronavirusa i vanredne mere virusa su u crno svetsku ekonomiju.

Proizvodnja u Nemačkoj u martu je pala 9,2 odsto o odnosu na februar, a posebno oštar pad imala je kultna nemačka automobilska industrija koja je pala čak 31,1 odsto.

Prema podacima Federalnog zavoda za statistiku (Destatis), objavljenim u sredu, ponderisana proizvodnja u proizvodnom sektoru u martu 2020. godine bila je 9,2 odsto manja u odnosu na prethodni mesec, pa je ovo najveći pad od jenuara 1991. godine.

Industrijska proizvodnja, bez energetskog sektora i građevine, pala je za 11,6 odsto u martu 2020. u odnosu na prethodni mesec. Proizvodnja široke potrošnje pala je za 7,5 odsto, a kapitalnih proizvoda za 16,5 procenata, dok je najviše stradala automobilska inudstrija sa minusom od 31,1 odsto.

Nagli pad zabeležila je i štamparska industrija (-12,5 odsto), farmaceutska (-11,8 procenata) i odeće (-11,5 odsto), prenosi Klix.

Proizvodnja energetskog sektora bila je 6,4 odsto manja u odnosu na prethodni mesec. Suprotno tome, građevinski sektor je porastao za 1,8 odsto.

izvor

[Dreadnought]

Banka Engleske predviđa najveći pad od 1706. godine


Banka Engleske je zadržala danas referentnu kamatu na nepromenjenom nivou od 0,1 odsto.

Banka je, takođe, izrazila spremnost da preduzme dalje mere ukoliko se ekonomska kriza izazvana pandemijom koronavirusa dodatno pogorša.

Odbor za monetarnu politiku Banke Engleske (BoE) istovremeno je većinom glasova doneo odluku da nastavi s realizacijom programa kvantitativnog ublažavanja od 200 milijardi funti (247,55 milijardi dolara), čime će njen otkup obveznica dostići ukupno 645 milijardi funti, prenosi CNBC.

Banka je takođe procenila da će, prema njenom scenariju, britanska privreda zabeležiti pad od 14 odsto u celoj 2020. godini, usled ekonomskog sunovrata od 25 procenata u drugom kvartalu.

To bi bio najoštriji godišnji pad još od 1706, prema istorijskim podacima Banke Engleske.

S obzirom na pretpostavljeno ublažavanje mera socijalnog distanciranja, BoE očekuje da će pad BDP-a biti privremen i da će uslediti brzi oporavak.

Prema prognozama britanske centralne banke, rast BDP-a bi trebalo da dostigne nivo na kom je bio pre Kovida u drugoj polovini 2021. godine, nakon čega će ubrzati naredne godine na 3,0 odsto.

BoE takođe procenjuje da će stopa nezaposlenosti u Britaniji skočiti na 8,0 procenata ove godine, iduće će blago opasti na 7,0 odsto, a 2022. će se spustiti na 4,0 odsto.

izvor

[Dreadnought]

IKineski izvoz nadmašio projekcije ekonomista


Prema podacima kineske Uprave carina, kineski izvoz je u aprilu zabeležio neočekivani rast od 3,5 procenata međugodišnje.

To je prvo povećanje od decembra prošle godine. Ovaj pokazatelj je daleko nadmašio projekcije ekonomista koji su predviđali pad izvoza od 15,7 odsto, kao i u odnosu na pad od 6,6 procenata u martu.

Neki ekonomisti pripisuju skok izvoza zatvaranju fabrika i prekidu proizvodnje u drugim delovima sveta, dok su kineski proizvođači u međuvremenu ponovo pokrenuli proizvodnju nakon dužeg perioda neaktivnosti zbog pandemije virusa kovid 19.

S druge strane, aprilski uvoz Kine je pao za 14,2 odsto u odnosu na godinu ranije, što je najveći pad od januara 2016. i ispod očekivanja tržišta koja su predviđala pad od 11,2 odsto, prenosi Sputnjik.

Kineski uvoz je u martu registrovao pad od 0,9 procenata, što se pripisuje slaboj domaćoj tražnji i padu cena na robnim berzama.

Analitičari upozoravaju da dvocifreni pad uvoza nagoveštava veće probleme u predstojećem periodu, jer su velike svetske privrede i dalje u pandemiji s rastom broja infekcija i smrtnosti i budući da globalna ekonomija tone u recesiju.

Prema njihovim rečima, kolaps globalne potražnje i sve veći gubici radnih mesta verovatno će umanjiti tražnju za kineskom robom u mesecima koji slede, navodi britanska agencija Rojters.

izvor

[Dreadnought]

Merkel i Makron: Dugovi za Evropu


Nemačka i Francuska postigle su o dogovor o korona fondu za obnovu.

On predviđa da Evropska komisija preuzme dug od 500 milijardi evra, kako bi direktno pomogla zemljama koje su najteže pogođene korona krizom.

"Ovo je najteža kriza u istoriji Evrope", rekla je Angela Merkel i dodala da ta kriza zahteva odgovore. Kako bi se iz nje "dobro i ojačani" izvukli, neophodna je saradnja, istakla je nemačka kancelarka. A ako se Nemačka i Francuska slože, to bi moglo da utiče na mišljenje 27 zemalja-članica EU, među kojima je prethodnih sedmica bilo velikih rasprava. Zajedno sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, kancelarka Merkel zahteva da EU iz svog budžeta stavi na raspolaganje 500 milijardi evra za fond za obnovu od posledica korona krize, i da se u skladu sa tim i zaduži, piše Dojče vele.

Nakon nekoliko teških video konferencija, na kojima su se mišljenja vlada EU dramatično razilazila i kada dogovor jedva da je bio moguć, Merkelova i Makron sada pokušavaju da pokrenu nemačko-francuski motor. "To je strateška promena", objasnio je Makron zajednički predlog da se milijarde iz evropskog budžeta isplate zemljama-članicama EU koje su najteže pogođene posledicama korona krize.


Novac iz budžeta umesto kredita

To bi trebalo da udovolji zahtevu Italije i drugih zemalja južne Evrope da se njihov državni dug ne opterećuje dodatno. Vlade u Madridu i Rimu najenergičnije se zalažu za pomoć iz evropskog lonca, ali traže najmanje dvostruko više novca nego što je sada predloženo. Merkelova i Makron im barem obećavaju novac iz budžeta umesto kredita.

Novac bi trebalo da dobiju "najteže pogođeni sektori i regioni", naglašava francuski predsednik. Tako bi recimo teško pogođena italijanska turistička privreda mogla da dobije direktnu pomoć. Detalje bi trebalo da razradi Evropska komisija u Briselu, jer ona već ima iskustva sa raspodelom kohezionih fondova, koji obično pomažu siromašnijim regionima i tako jačaju povezanost EU.

Nemačka kancelarka pritom spominje i buduću održivost EU – ona smatra da je važno ne samo održati postojeće evropske industrije u životu, već istovremeno ulagati i u digitalizaciju. "Digitalizacija, Zeleni dogovor (Green Deal), borba protiv klimatskih promena" – kancelarka navodi planove koji su bili na programu pre korone. Koliko će međutim novca biti izdvojeno za očuvanje postojećih, a koliko za buduće tehnologije – to će morati kasnije da se razmotri.


Unuci će vraćati novac

Kancelarka je priznala da tehnički nije bilo lako izraditi ovaj plan, ali kada je reč o njegovoj primeni, o tome još moraju da odluče nacionalni parlamenti. Prema nedavnoj presudi nemačkog Saveznog ustavnog suda, trebalo bi biti pravno oprezan. Tako će i Bundestag glasati o odobravanju novog evropskog budžeta, a to će uticati i na dodatni finansijski obim korona-fonda za obnovu. Korona-kredit EU trebalo bi da traje do dvadeset godina – kancelarka spominje "veoma dug period". Dugove će dakle otplaćivati deca i unuci. Udeo Nemačke u budžetu EU iznosi 27 procenata.

Sada, tokom prve faze, u planu su povećani doprinosi zemalja EU od oko 50 milijardi evra. Na osnovu toga bi predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na finansijskim tržištima trebalo da poveća dugove do 500 milijardi evra. Još uvek je nejasno kako pravnici u Briselu misle da reše taj veliki pravni problem, jer evropski ugovori zabranjuju evropskim institucijama da prave dugove. Već se naziru sledeće tužbe pred najvišim sudovima.


Ostati politički funkcionalan

Francuski predsednik i nemačka kancelarka jasno su stavili do znanja da je, kada je reč o tom fondu, važno pokazati političku sposobnost delovanja. Nakon finansijske krize oporavak se odvijao asimetrično, podsetio je Makron. Pojedine zemlje-članice EU morale su da se posegnu za oštrim merama. I sada ima ljudi koji novu krizu koriste kao izgovor za napade na demokratske ideje i temelje Evrope. "Ponekad je teško, pred nama je mnogo laži i napada. Ali ne smemo da posustajemo i moramo da preuzmemo veće rizike", to je u središtu zajedničke inicijative.

I Angela Merkel se osvrnula na ekstremne i ekstremističke pozicije na demonstracijama i društvenim mrežama: "Ima ljudi koji ne žele snažniju Evropu". Kriza je takođe i vreme borbe i zato bi pozicije trebalo da budu jasne: "Postoje teorije zavere, ekstremno desničarske i ekstremno levičarske teorije. Sa njima se svakodnevno suočavamo". Kancelarka i predsednik su tako izrazili nezadovoljstvo zbog talasa mržnje i otpora koji se trenutno mogu videti.


Između sumnje i priznanja

Prva reakcija iz Evropskog parlamenta bila je skeptična kada je reč o obimu nemačko-francuske inicijative. Evropski parlament je zahtevao četvorostruko više novca, naime, dva biliona evra za fond za obnovu: "Pored fonda za obnovu. potreban nam je strukturalno ojačan budžet EU. Isključivo se oslanjati na rešenje od dve do tri godine (što se odnosi na trajanje fonda), neće biti dovoljno", objašnjava stručnjak za budžetska pitanja stranke Zelenih Rasmus Andresen. On se pita i da li će Merkelova i Makron dobiti podršku ostalih zemalja.

Poslanički klub Alternative za Nemačku (AfD) u Evropskom parlamentu ukazuje na član 311 Ugovora, kojim se zabranjuje zaduživanje. "Merkelova i Makron zaobilaze, iskrivljuju i krše evropsko pravo", navodi poslanički klub AfD.

S druge strane, Evropska komisija pozdravlja plan Pariza i Berlina, ocenjujući da je to pravi put. Na toj bazi Komisija će sledeće sedmice konačno moći da predstavi svoj plan za budžet EU – uključujući i korona-fondove – koji je još početkom maja trebalo da bude predstavljen. Sada je barem jasno da su na njenoj strani dve velike zemlje-članice, što donekle olakšava težak zadatak.

izvor

[Dreadnought]

Soroš zabrinut za EU, nudi rešenje


Milijarder i filantrop (sic:  ) Džordž Soroš istakao je u petak da pandemija koronavirusa preti opstanku Evropske unije. Založio se za izdavanje evropskih obveznica.

"Ako EU ne može to sada razmotriti, možda neće nadživeti izazove s kojima se sada suočava", poručio je Soroš u odgovoru na pitanja novinara, u mejlu.

"To nije teoretska mogućnost. To bi mogla biti tragična realnost", dodao je.

Soroš je kazao da bi EU trebalo da imat kreditni rejting AAA za izdavanje takvih obveznica, zbog čega bi trebala imati ovlasti prikupljanja poreza da bi pokrila troškove obveznica.

"Postoji rešenje", kazao je Soroš, američki investitor koji se proslavio uspešnom opkladom protiv funte 1992.

"Porezi samo treba da budu odobreni; ne treba da budu implementirani", dodao je Soroš.

Upitan o Bregzitu on je kazao da je posebno zabrinut zbog rasta evroskepticizma u Italiji.

"Šta bi ostalo od Evrope bez Italije?", zapitao se.

"Relaksacija pravila o državnoj subvenciji, koja favoriziraju Njemačku, posebno su nepravedna prema Italiji, koja je već bila evropski bolesnik, a potom i najpogođenija država kovidom 19", rekao je Soroš.

Francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel u ponedeljak su predložili osnivanje fonda od 500 milijardi evra za najteže pogođene regije i privredne sektore u EU.

Pritom se, kako je naglašeno, radi o finansijskoj pomoći, a ne o kreditu. Evropska komisija bi ovu svotu trebalo da finansira preko zajedničkih obveznica.

Francuska i Nemačka, čiji dogovori obično otvaraju put širim dogovorima u EU, predložile su da Evropska komisija posudi i potroši novac u ime cele EU i kao dodatak budžetu EU za razdoblje 2021-2027. koji je već blizu jedne milijarde evra.

Tome se protive fiskalno odgovornije, "štedljive" članice EU - Austrija, Holandija, Danska i Švedska.

Austrijski kancelar najavio je da će navedene zemlje izneti svoj protivpredlog.

izvor

[Dreadnought]

"EU će se raspasti ako nas budete tretirali kao gubavce"


EU će se "raspasti" ako vlade zemalja, tokom letnje turističke zezone, budu tretirale Italijane kao gubavce, upozorio je italijanski ministar spoljnih poslova.

On je to rekao zbog "crne liste" na kojoj su stavili Italiju kao jedan od evropskih epicentara koronavirusa.

Luiđi Di Majo objavio je danas taj status na svom Fejsbuk profilu posle odluke Grčke da isključi Italijane, kao i državljane Španije, Britanije i drugih zemalja sa visokom stopom zaraze, sa liste stranih turista koji su dobrodošli ovog leta. Italijanski ministar je rekao da je konkurencija u turizmu jedna stvar, ali je insistirao na zdravom i pravednom evropskom odgovoru na zahtev za ponovo otvaranje granica EU posle jenjavanja pandemije.

"Ako postupate drugačije i pogrešno, duh EU će se izgubiti. I Evropa će se raspasti." Di Majo je pohvalio francuskog ministra inostranih poslova Žan-Iva Le Drijana (John-Ives Le Drian), koji je u sredu prvi put posetio Italiju.

Di Majo je rekao da će naredne nedelje otputovati u Nemačku, Sloveniju i Grčku, kako bi predstavio spremnost Italije da primi strane turiste. Turizam i njegove srodne privredne grane predstavljaju oko 13 odsto italijanskog BDP-a.

izvor

[Dreadnought]

Najgori pad kanadske ekonomije od 2009.


Kanadska ekonomija beleži pad za 8,2 odsto u prvom kvartalu, što je najgori pad od finansijske krize 2009. godine.

Bruto domaći proizvod opao je na godišnjem nivou za 8,2 procenta u prva tri meseca godine, objavila je u petak u Otavi Statistička kanadska agencija.

Ekonomisti su očekivali pad od 10 odsto. Agencija je takođe objavila preliminarne procene za april, koje pokazuju pad proizvodnje od 11 procenata, sto je gore u poređenju sa padom od 7,2 procenta u martu, kada su restrikcije povezane sa koronavirusom prvi put uvedene polovinom meseca.

Koliko god bili loši, podaci su bolji od očekivanih i sugerisu da bi Kanada mogla da izbegne najteže scenarije zahvaljujući prilivima vladinih transfera u ekonomiju.

Dag Porter, ekonomista banke iz Montreala rekao je da 8,2-odstotni tempo smanjenja Kanadu stavlja ravno u sredinu zemalja G7. Kanadska ekonomija je na primer lošija od japanske, koja se tokom tog perioda smanjivala na 3,4 procenta. Ali Kanada je daleko bolja od Italije i Francuske, gde se njihova ekonomija smanjila za 17,7 odsto i 21,4 odsto u istom periodu.

"Nova vest ovde je da su cifre malo manje grozne nego što smo se plašili da će biti", rekao je Porter u izveštaju.

Fokus se pomera na to koliko brzo i u kojoj meri će se ekonomija oporaviti. Većina ekonomista očekuje spor oporavak sve dok potrošači oklevaju da nastave sa normalnim aktivnostima, bar dok vakcina ne bude dostupna.

Opreznost potrošača je takođe vidljiva u porastu stope štednje na 6,1 procenata sto je najviše jos od 2001. godine.

Iako su stotine hiljada Kanađana izgubili posao u prvom kvartalu, raspoloživi dohodak domaćinstava je porastao, što je odraz povećanja državnih transfera. Kanađani nisu potrošili drzavnu pomoć, nego su je usmerili prema štednji.

Zbog zatvaranja škola i skraćenja državne uprave državna potrošnja je bila slabija, što je zabeležilo pad od 3,8 procenta na godišnjem nivou, najviše od 2013.

Izvoz je takođe znatno pogođen u prvom kvartalu beležeći pad od 11,3 procenata ali je ovaj gubitak u velikoj meri ublažen istovremenim padom uvoza od 10,7 odsto.

izvor

[Dreadnought]

Trećina planete bi mogla da ostane bez posla


Svaki šesti čovek u svetu može ostati bez posla u naredna dva-tri meseca, a skoro trećina cele planete do kraja godine zbog pandemije virusa korone.

Teško je oceniti radikalne promene u radnoj snazi na globalnom nivou koje je izazvala kriza, zbog epidemije Kovid-19, pokazuje istraživanje "Boston konsalting grupe" (BKG).

Analiza BKG pokazuje da se skoro trećina stanovnika zemlje (oko dve miliajrde) ljudi našlo pod pretnjom da mogu ostati bez posla ili će raditi skraćeno radno vreme u 2020. godini.

Prema prognozama Međunarodne organizacije za rad, gubici prihoda će dostići 3,4 biliona dolara, dok će nivo nezaposlenosti preći 17 procenata, prenosi Sputnjik.

Prema analizi BKG, više od 80 odsto ljudi koji će ostati bez posla biće iz neproizvodne sfere, prerađivačke industrije, turizma i ugostiteljstva, kao i građevine.

"Očekujemo da će do kraja 2020. godine novo nezaposlenosti u svetu početi da se vraća u ravnotežu. Međutim, pandemija je već pokrenula proces dugoročnih strukturalnih promena - od rada od kuće do ubrzane automatizacije. Ove izmene će dotaći oko 1,5 milijardi radnih mesta u narednoj deceniji", smatraju u BKG.

Do 2030. godine 12 odsto radnih mesta će biti automatizovano, dok će 30 odsto zahtevati potpuno nove radne navike.

Prema prognozama, više od 10 odsto svih radnika u svetu radiće od kuće.

izvor

[Dreadnought]

Ekonomski cunami se već nadvio nad EU


"Ekonomski cunami" se već nadvio nad Evropskom unijom kao pogubna posledica epidemije korona virusa, upozorio je francuski ministar ekonomije Bruno le Mer.

Evropska komisija i članice EU moraju hitno postići konačan dogovor i dati ekonomiji i narodu preko kase Unije predviđenu pomoć od hiljadu i sto milijardi evra.

Većina vodećih političara, analitičara i medija u EU je ocenila da će se time učiniti "istorijski korak" i ojačati solidarnost unutar Unije budući da za veći deo ovog novca treba da se svi zajednički zaduže, ali za to još nema nužne saglasnosti nekih bogatih država EU, protive se i članice na istoku Unije i otud upozorenje francuskog ministra.

Evropska komisija je uveliko podržala predlog i "filozofiju" nemačko-francuskog predloga da se 500 milijardi evra "poklona" - nepovratne pomoći već od septembra stavi na raspolaganje najteže pogođenim članicama epidemijom, regionima, slojevima stanovništva i zdravstvu Unije, a još 250 milijardi bi bila podrška u vidu kredita.

Komisija u Briselu je već samostalno obezbedila dodatnu potporu od blizu 250 milijardi evra, a većina politički uticajnih krugova u Uniji podržava "filozofiju", mada i ogoljenu spoznaju Berlina i Pariza da bez zajedničke zamašne i hitne podrške najugroženijim članicama može biti ugrožen i sam opstanak jedinstvenog tržišta i doći do raspada zone evra i EU.

Pomoć u vidu pozajmica bi članice EU vraćale ne prema onome koliko su dobile, već srazmerno onome koliko su kao države imućne.

Neke bogate zemlje, pre svega Holandija, Austrija, Danska i Švedska, koje u Uniji, ne i bez doze podrugljivosti nazivaju "štedljiva četvorka", smatraju da je to neprihvatljivo jer se na mala vrata uvodi socijalizacija dugova i omogućava da i dalje neke članice neodgovorno troše više nego što privredjuju.

Poljska i posebno Mađarska se na istoku EU takođe protive francusko-nemačkom i planu Evropske komisije, jer strahuju da bi dobijale manje novca iz fondova Unije pošto bi sredstva trebalo da se kanališu kroz višegodišnji budžet EU.

Mađarski premijer Viktor Orban je izneo tvrdnju da bi plan potpore više pomogao bogatima u Uniji, a prema šemi podrške Mađarska bi dobila oko 15 milijardi evra uglavnom nepovratnih sredstava, Rumunija bi, recimo, dobila 20 milijardi evra "poklona" i 12 milijardi pozajmica, Poljska ukupno oko 70 milijardi evra.

Najteže pogođene epidemijom korona virusa, Italija i Španija, bi mogle da računaju na 172 milijarde evra, odnosno 140 milijardi, dok bi, recimo, Francuska, čiji su privreda i širi slojevi stanovništva doživeli veliki udar epidemije, mogla da računa na dvaput manje sredstava u odnosu na Italiju ili Španiju.

Bogata i sa mnogo boljim zdravstvenim sistemom Nemačka je ipak doživela da se njena privreda urušava, a pretnja propasti velikih i prezaduženih članica Unije bi značila da nemačka izvozna privreda više ne može da tamo plasira dobar deo svojih proizvoda.

Nemačka će takođe dobiti deo sredstava iz zajedničke pomoći, ali je vlada u Berlinu, baš kao i druge bogate članice Unije, obezbedila preko hiljadu milijardi evra sopstvenog novca za potporu svojoj privredi, stanovništvu i zdravstvu.

I bogate zemlje "štedljive četvorke" stvaraju zamašne izvozne viškove u Italiji, Španiji, Grčkoj i drugim delovima Unije i zato je jasno da bi ozbiljan program podrške i dugoročnija vizija jačanja EU u svetskim razmerama morao da se iznedri, jer poslovično EU uvek izrasta iz kriza.

Ali većina u EU je saglasna da je "cunami za vratom" i tako je, poput mnogih članica Unije, je Španija već krenula da gasi preteći socijalni požar, pa je vlada je za dva i po miliona najsiromašnijih građana utvrdila minimalni mesečni prihod od 462 evra za pojedinca, a hiljadu evra za porodicu s dvoje dece.

Francuski list Mond smatra da će već srednjoročno rastuće razlike među evropskom dvadesetsedmoricom zapretiti mnogim opasnostima po Evropsku uniju.

"To su nova kriza evrozone, porast nepoverenja u EU, novi raskoli u njenoj građevini koja je već uzdrmana uzastopnim desetogodišnjim krizama, finansijskom i migracionom krizom, kao i ‘bregzitom’ " navodi Mond.

I skreće pažnju na to da je "Evropska centralna banka upravo to rekla kad je u izveštaju o finansijskim opasnostima zaključila da će, ako se ništa temeljito ne uradi, mogućnost redenominacije, dakle izlaska neke zemlje iz zone evra biti sve veća".

izvor

[Dreadnought]

Uzdrmano gastarbajtersko tržište: Nemačkoj i Austriji više nisu potrebni radnici sa Balkana


Nastavkom ili nikad potpunim nestankom virusnih i drugih sličnih pretnji stanovništvu i državama upitnim se čini povratak na otvorene granice.

Upitna je i apsolutna sloboda kretanja stanovništva i radne snage, klasično tržište rada i sve dosad poznate zakonitosti radnih migracija.

Virusni nalet svom silinom u kratkom vremenu zahvatio je praktično sve prostore, sve populacije i sve delatnosti koje se pre svega temelje na radnoj mobilnosti, socijalnim i radnim kontaktima, prenosi Sputnjik.

Brzina i silina virusnog destruktivnog talasa s puno početnih, prenosnih i posledičnih nepoznanica ukazala je na naučnu nespremnost i sve manjkavosti u kriznim razdobljima po puno društvenih i državnih parametara uređenih sistema, društava, prostora i država.

Svet je jednostavno zastao, a nova vremena i novi obrasci organizovanja postali su nužnost.

Zatvaranje u uske nacionalne okvire i povratak državnim odlukama u interesu vlastite populacije uzdrmao je pomno političko-diplomatski građeni asocijacijski sistem i potvrdio obrazac funkcionisanja u novim kriznim i mogućim budućim okolnostima. Ponovno se potvrdilo kako je ljudska populacija apsolutno najvažniji deo svakog društva i prostora i osnovni činilac svake delatnosti, a dolazak iznenadne i neplanirane krize (virusne ili neke druge) udar koji poremeti manje-više sve ustaljene zakonitosti, prenosi Geopolitika.

Finansijski i radni poremećaji su posebno vidljivi i s dalekosežnim posledicama, pa su rezolutne odluke i postupanja nacionalnih vlada ključni za ublažavanje destrukcije i usmeravanje razvojnih procesa u budućnosti.

Zasnovana naravno na znanju, sposobnosti, odgovornosti i stručnosti uz napuštanje dosadašnjeg političkog determinizma.


Destruktivni faktori

Privremena zaboravljenost migracijskih pritisaka prema Evropi i demografskih problema vezanih uz smrtnost, prirodni pad, depopulaciju i nedostatak odgovarajuće radne snage razvijenih i izrazito depopulacijskih evropskih zemalja biće kratkog veka, jer su upravo ratne i ovakve današnje virusne krize i najveći destruktivni faktori svake populacije, ma koliko ona bila medicinski, organizaciono, tehnološki i na svaki drugi način zaštićena i razvijena.

Prave refleksije virusne krize na demografske strukture još se ne vide u službenim statistikama, ali mogu da se pretpostave i projekcijski postave prema parcijalnim podacima o smrtnosti i povećanju broja nezaposlenih koji su nam već dostupni praktično za svaku zemlju.

Demografski poremećaji su očekivani, a državne intervencije će svakako biti potrebne u funkciji demografske revitalizacije i ukupnog razvoja.

Smanjivanjem radnih, proizvodnih, prodajnih i ostalih sličnih aktivnosti u kriznim vremenima kad prihodi, dobit i finansijske akumulacije nisu u očekivanim, planskim ili već naviknutim poslovodnim okvirima, rezultiraju velikim brojem otkaza.

Otkaz se pokazao kao najjednostavnija poslovna mera i zapravo je negacija ključne važnosti ljudske populacije u svim delatnostima. Delom su otkazi radnog odnosa nužnost zbog nemogućnosti stvaranja potrebnih prihoda, ali delom su i posledica smanjivanja profitnih trendova, neplaćanja za fizički izostanak s posla, nesposobnosti kriznog upravljanja i slično. Nasuprot tome, zatvaranjem granica, zabranom putovanja i socijalnim razdvajanjem, neke druge delatnosti koje nisu morale da zaustavljaju svoju aktivnost (građevinska npr. i slične), imaju istovremeno veliki problem održavanja funkcionalnog poslovanja upravo zbog nemogućnosti osiguravanja radne snage mobilnim ili migracijskim modelom.


Ublažavanje udara

Krizna otpuštanja radnika i njihov nedostatak u temeljnim delatnostima koje mogu i moraju da funkcionišu u svim okolnostima potvrđuju potrebu zakonskog definisanja radnih prava u kriznim vremenima i državne podsticajne intervencije primarno zasnovane na poreskim sistemu kao najvažnijem obrascu ublažavanja posledica.

Državni model ublažavanja kriznog udara pritom ne bi smeo da bude linearan jer je i potencijal reagovanja na krizu različit i konačno bi u kriznim vremenima trebalo da se sprovodi model usklađenosti s mogućnostima.


Višak radne snage

Dolaskom virusne krize postojeći obrazac osiguravanja radne snage jednostavno je prekinut, a veliki broj novih nezaposlenih zbog krize praktino menja uhodanu paradigmu. A nastavak sledi po novim pravilima i pristupima.

Razmatranje nastavka i definisanje novih obrazaca zapošljavanja, podsticajnih mera i migracijskih zakonitosti radne snage potvrđuju se i svrstavaju među prioritetna odlučivanja i postupanja.

To potvrđuju i posledice krize upravo u Austriji i Nemačkoj zbog čega se nužno promenila i projekcija potrebe za radnom snagom iz balkanskih zemalja.

Prema stručnim procenama, virusna kriza će dovesti do najveće recesije u Nemačkoj nakon Drugog svetskog rata i porastu stope nezaposlenosti sa 0,7 na 5,8% kao i nefunkcionalnom tržištu rada zbog ograničenja kontakata.

Istovremeno je porast nezaposlenosti u Austriji zbog krize u relativnim odnosima prema ukupnoj zaposlenosti i prema broju stanovnika veći nego u Nemačkoj: Austrija ima porast nezaposlenosti u odnosu na prošlu godinu 58 odsto, a Nemačka 19 odsto.

izvor