Битка за Белорусију

[MOTORISTA]

Rusija i Belorusija nastavljaju konsultacije o integracijama
Tanjug 08.02.2020.

Rusija i Belorusija nastavljaju konsultacije o integracijama, izjavio je zamenik šefa adminsitarcije predsednika Rusije Dmitrij Kozak na kraju rusko-beloruskog samita.

"Naši razgovori su bili pozitivni. Dogovorili smo se da nastavimo konsultacije na nivou Vlada, na nivou ministarstava i službi radi usavršavanja mehanizama integracija, jačanja integracija“, rekao je Kozak.

Po njegovim rečima, dve države su se dogovorile o isporukama gasa za 2020. godinu pod prošlogodišnjim uslovima, preneo je Sputnjik. Kozak je naglasio da je Minsk tražio popust za cenu nafte, ali to bi značilo da bi država regulisala tržište, što je nemoguće.

"Ne možemo da menjamo postojeća pravila igre. Stavili bismo naše naftne kompanije u nejasan položaj, ali ćemo pomoći da se postignu komercijalni sporazumi između potrošača u Belorusiji i ruskih naftnih kompanija“, rekao je Kozak. On je naglasio da će cenu i obim isporuka energenata regulisati tržište.

Kozak je u celini okarakterisao kao pozitivan razgovor predsednika Rusije i Belorusije Vladimira Putina i Aleksandra Lukašenka.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Битка за Белорусију
Аутор: Слободан Самарџија понедељак, 25.05.2020.

Где оклева Москва, гура се Вашингтон. Овако би могла да се опише ситуација када је реч о Белорусији. Земља којом од 1994. влада Александар Лукашенко представља „тампон зону” између стратешких интереса Русије и настојања НАТО-а да цео централни део Европе насели својим трупама. Али, Лукашенко се показао као тврд орах.

Амерички председник Доналд Трамп одлучио је да „нападне” тако што ће на функцију амбасадора у белоруској престоници именовати Џули Фишер, заменицу државног секретара, искусну дипломату, досад задужену за односе са партнерима из западне Европе. Задатак Фишерове неће бити ни лак ни једноставан. Јер, подсећају „Белоруске новости”, САД и Белорусија већ 12 година немају ваљане дипломатске односе.

Још 1997. Вашингтон и Минск су своје амбасадоре изненада „повукли на консултације” које су потрајале пуних месец дана. Потом је уследио скандал с присилним исељавањем двадесетак амбасада из елитног дела белоруске престонице. На све се надовезало често неразумевање САД и Белорусије по разним питањима, укључујући и третман политичких затвореника, да би на крају „тиква пукла” 2008, када су Американци прибегли економским санкцијама. Број запослених у амбасадама и конзулатима две земље свео се – на пет.

Белорусија је географски стешњена између Русије и Украјине са једне стране, и три чланице НАТО-а (Пољска, Литванија, Летонија) са друге. Овакав стратешки положај земљу са једва 9,5 милиона житеља ставља у ситуацију да безбедносно, практично, зависи од других. Ово Лукашенка тера да спољну политику прилагођава непрекидним вербалним кошкањима између западне војне алијансе и источног суседа. За сада му успева, али уколико би се те несугласице претвориле у нешто опасније, положај би му био уздрман.

„Понуде за партнерство” које подједнако стижу из Москве и из Брисела имају за циљ да му ограниче све оно што сада поседује, а пре свега могућност да влада доживотно. У НАТО-у то не би било „спојиво са демократским принципима”, док би у евентуалној федералној заједници са Русијом та улога несумњиво припала Владимиру Путину.

Током недавне посете државног секретара САД Мајка Помпеа Минску Лукашенко је изјавио да Белорусија није Русија и да сарадња са америчким партнерима ничим не би требало да буде ограничена. Многи су овакав став више протумачили као поруку Москви, него као истинску стратешку најаву. Бивша совјетска република економски је превише зависна од Русије, од које добија нафту по повлашћеним ценама и којој продаје производе своје металске индустрије и слично. Ту врсту партнерства нико на Западу јој неће понудити.

Са друге стране, оно што се протеклих година дешавало у Украјини јасна је опомена и Белорусији и НАТО-у да постоје границе преко којих Москва не може и не пристаје да пређе. Та порука заснована је на чињеници да САД и НАТО немају адуте да се уплету у било какав сукоб са Русијом. Не толико због војне моћи највеће државе на свету колико због „претњи” које Америци стижу са других страна, од Кине, или Ирана, као и услед невољности Европе да се укључује у неспоразуме који нису њени.

Одлука Лукашенка да 9. маја, упркос епидемији вируса корона, свечано обележи 75. годишњицу окончања Другог светско рата и још једном докаже да је играч на којег ваља рачунати указује на то да ће амбасадорка Фишер морати своје дипломатске потезе да вуче изузетно опрезно.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

The first American tanker carrying 77 thousand tons of crude oil for Belarus has reached the Lithuanian port Klaipeda on Friday, as reported earlier by Belneftekhim Concern, the Belarusian state energy company.

The Belarusian concern stated that the oil supplies would be delivered to the oil refinery in the Belarusian city Novopolotsk.

Belarus has received around 12 batches of oil supplements from Norway, Azerbaijan, and Saudi Arabia thus year, in order to reduce Russia's share of oil supply, according to the Belneftekhim Concern.

Belarus and Russia could not reach an agreement after the implication of a series of Russian taxes increased the price of crude oil for the country's refineries.

According to the Belarusian Foreign Ministry, the purchase of oil from the United States became possible as a result of agreements reached during negotiations between President of Belarus Alexander Lukashenko and US Secretary of state Michael Pompeo earlier in February.

[Dreadnought]

Američka nafta stigla u Belorusiju


Rafinerija Nafte u Novopolotsku u Belorusiji počela je da dobija američku naftu, saopštila je kompanija Belkeftekim danas.

Prva tranša nafte iz SAD stigla je u luku Klaipeda u Litvaniji i odatle je dopremljena železnicom u Novopolotsk.

Aleksandar Tiščenko, portparol Beleftekima, rekao je da je stigao voz sa 60 cisterni od kojih 17 sadrži američku naftu a ostatak iz Saudijske Arabije.

"Za 10 dana sva nafta će stići u rafineriju", dodao je.

Litvanska železnica je saopštila da će celokupna američka nafta biti isporučena Belorusiji za 10 dana, odnosno 120 cisterni dnevno ili prosečno 7.000 tona nafte.

Tanker sa 77.000 tona američke nafte stigao je 5. juna iz Teksasa u luku Klaipeda. To je 12. tanker koji je stigao za Belorusiju ove godine.

Ukupan obim isporuka tankera već je premašio milion tona nafte.

Agencija TAS S podseća da od 1. januara 2020. Belorusija nema sporazum sa ruskim kompanijama o snabdevanju nafte preko naftovoda Družba zbog spora oko cene.

Minsk je počeo da kupuje naftu iz alternativnih dobavljača preko Litvanije i Ukrajine.

izvor

[Dreadnought]

Lukašenko prihvatio, ide u Moskvu


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko prihvatio je danas poziv Rusije da prisustvuje vojnoj paradi povodom Dana pobede u Moskvi 24. juna.

"Zahvalni smo predsedniku Belorusije na spremnosti da učestvuje u proslavi u Moskvi 24. juna u čast velike pobede", rekao je on, prenosi TAS.

On je dodao da je važno što je poziv ruskog predsednika Vladimira Putina na svečanost gde će biti održana vojna parada prihvatio predsednik Belorusije.


izvor

[Dreadnought]

Lukašenko o ukrajinskom scenariju


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je danas da je ta zemlja osujetila inostranu zaveru sa ciljem destabilizacije zemlje.

U Belorusiji su za avgust zakazani predsednički izbori, a Lukašenkova izjava dolazi u kontekstu tog političkog događaja, ali i dan nakon što je hapšenje njegovog glavnog političkog rivala izazvalo proteste u zemlji. Postojao je veliki plan da se podstakne revolucija slična uličnim protestima na Majdanu u Ukrajini 2014. godine, rekao je Lukašenko, preneo je Rojters.

On je naveo da su političke snage i sa zapada i sa istoka koncentrisale svoje interese na Belorusiju i da su određene snage intenzivirale svoje napore, prenela je zvanična beloruska novinska agencija Belta.

"To je bio cilj. Maske su skinute ne samo sa ovdašnjih marioneta, već i sa marioneta koje sede van Belorusije", rekao je Lukašenko.

Glavni rival beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka Viktor Barabiko uhapšen je juče i optužen za izvlačenje preko 380 miliona dolara iz zemlje.

Babariko, koga mnogi smatraju glavnim izazivačem Lukašenka na izborima zakazanim za 9. avgust, bio je direktan organizator i vođa nelegalnih aktivnosti, izjavio je na državnoj televiziji šef Odbora za državnu kontrolu (KGC) Ivan Tertel.

Babariko je optužen da je pokušao da utiče na svedoke, za skrivanje prethodnih zločIna i iznošenje 430 miliona dolara iz Belorusije pranjem novca, rekao je Tertel.

Stotine ljudi izašle su na ulice Minska u znak solidarnosti sa Babarikom i ostalim protivnicima Lukašenka.


izvor

[MOTORISTA]

Masovna hapšenja - Protesti u Minsku protiv Lukašenkove kampanje, novinarka privedena dok je uživo prenosila vesti
M.I.M. 20.06.2020.

Policija u Belorusiji privela je stotinak osoba, demonstrante i novinare, na protestu protiv kampanje za ponovni izbor predsednika Aleksandra Lukašenka.



Opozicioni kandidati prikupljali su potpise pristalica u glavnom gradu Minsku, pre nego što je interventna policija došla. Aleksandra Dinko, izveštač za Beloruski servis Radija Slobodna Evropa privedena je dok je uživo prenosila vesti, zajedno sa snimateljem Andrejom Rabčikom.

U subotu je grupa za ljudska prava Vjsna saopštila da je najmanje 120 osoba uhapšeno širom zemlje tokom protesta, a neki od njih su u međuvremenu oslobođeni. Beloruske vlasti ranije su uhapsile vodećeg opozicionog kandidata Viktora Babariku zbog sumnje za finansijske malverzacije. Poslednjih nedelja uhapšeni su i neki opozicioni aktivisti, novinari i blogeri. Predsednički izbori u Belorusiji održavaju se u avgustu a aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko kandiduje se za šesti mandat.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

"Diktatura je loša, ali..."


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko rekao je da ne sme da ostavi zemlju ni na minut, jer bez njega odmah nastanu problemi.

Lukašenko je 24. juna prisustvovao Paradi pobede u Moskvi. Istog dana u dva rejona Minska došlo do problema sa kvalitetom vode. Tokom popravke cevi u njima je ostala voda koja nije na vreme bila ispumpala i kasnije ušla u stanove, prenosi Sputnjik.

"Doputovao sam i još nisam večerao kad čujem: imamo problem sa vodom u Minsku. Kao deca su, ne mogu ih ostaviti ni na minut. Od njih i šibice moram da krijem inače će zapaliti državu", rekao je beloruski predsednik.

On je zapretio činovnicima koji su krivi za nastalu situaciju da će sami piti tu vodu i sa njom kuvati ručak.

"Zašto ovo govorim? Diktatura je loša. Međutim, kada za noć rešimo najteži problem, onda je diktatura dobra. Nema tu nikakve veze sa diktaturom, mora da postoji odgovornost. Moglo je biti i gore", dodao je on.

izvor

[MOTORISTA]

Lukašenko dojadio i starima i mladima, a i elita mu okrenula leđa: Postoji velika šansa da se svrgne sa vlasti zbog čega mu popuštaju nervi
M.I.M. 30.06.2020.

Po prvi put od protesta tokom predsedničke trke 2010. Belorusi konačno imaju pravu šansu da svrgnu s vlasti “poslednjeg evropskog diktatora”. Raspoloženje u zemlji, uoči predsedničkih izbora zakazanih za 9. avgust, okrenulo se protiv predsednika Aleksandra Lukašenka, koji je na vlasti već 26 godina, a sada hoće i šesti mandat.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Da se klima promenila pokazuju masovni protesti u Belorusiji. Prošlog četvrtka je hiljade antivladinih demonstranata u Minsku oformilo ljudski lanac dug nekoliko kilometara, uzvikujući “Psiho 3%”, frazu koja se odnosi na onlajn anketu koja je pokazala da je podrška 65-godišnjem diktatoru svega tri odsto. Ovaj slogan je toliko uznemirio Lukašenka da je sledećeg dana naredio gašenje svih veza mobilne telefonije širom zemlje i poslao policiju da rasteruje mirne demonstrante i novinare, navodi “Dojče vele”. Od tada su se čak i vojnici i službe bezbednosti priključile pokretu, što pokazuju njihove fotografije na društvenim mrežama sa znakom “Psiho 3%”.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

“Dojče vele” ističe da su proteste i sveopšte nezadovoljstvo u zemlji podstakli kriza korona virusa i teška ruka vlasti. Podrška diktatoru opala je zbog njegovih mera – bolje rečeno njihovih izostanka – u vezi pandemije korona virusa. Pristup Belorusije uvelike se razlikovao od onog u drugim evropskim zemljama, a kako ukazuje “Juronjuz” ulog su bili životi njenih stanovnika. Krajem juna broj zaraženih u Belorusiji, zemlji koja broji devet miliona stanovnika, poredio se sa kineskom provincijom Hubej koja ima populaciju od 60 miliona. Belorusija trenutno ima oko 60.000 obolelih, što je visoka brojka za zemlju od devet miliona. Kina je danas na 22. mestu po broju obolelih u svetu, sa ukupno 83.512 zaraženih, podaci su Worldofmeters.info. Istovremeno, Belorusija je na 25. mestu sa 61.475 inficiranih. A Lukašenko za takvo stanje krivi žrtve i kritikuje zaražene medicinske radnike. Ovakve reakcije neizbežno su pogodile njegovu ionako ne baš zavidnu reputaciju. Već su čuvene njegove preporuke o lečenju korona virusa votkom i saunom. Lukašenko nije odustao ni od vojne parade povodom Dana pobede 9. maja, na kojoj je učestvovalo na hiljade vojnika i veterana.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Čak se i njegove pristalice sada pitaju koliko je on razuman i da li mogu očekivati od njega da će u budućnosti biti uračunljiv. Lukašenko se pravdao teškim ekonomskim uslovima koje bi restriktivne mere dodatno pogoršale.

- Šta ćemo jesti? – upitao je on.

U Belarusiji, navodi “Juronjuz”, to nije retoričko pitanje. A predsednikova retorika se pojačala uoči izbora – do sada je pretio rasterivanjem demonstranata oružjem, hapsio ih, šokirao izjavama da “žena ne može biti predsednik Belorusije” i napadao svoje rivale na izborima. Beloruska policija je uhapsila bivšeg bankara i kandidata na predsedničkim izborima Viktora Babarika (56), pod sumnjom u finansijske prekršaje. Stotine ljudi su se potom okupile u centru Minska u znak protesta zbog njegovog hapšenja. Babariko je nekad bio šef Belgazprombanke, podružnice ruskog “Gasproma”. Uhapšen je i njegov sin Eduard zbog neplaćanja poreza, a ukupno je pritvoreno 20 ljudi zbog povezanosti sa istragom Belgazprombanka. Neki od njih svedočili su protiv Babarika koji je, kako navodi DW, sakupio 430.000 potpisa za svoju kandidaturu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zatražila je da se uhapšeni odmah oslobode.

- Belorusi traže demokratske izbore – podvukla je ona.

Analitičari kažu da je ovo hapšenje politički motivisano i da je bivši bankar najjači Lukašenkov protivnik na izborima.

- Babariko je nova figura opozicije, brzo je postao veoma popularan. Lukašenku su popustili nervi – ističe politički analitičar Aleksander Klaskovski.

- Ovo je veoma nesmotren potez – slaže se Vitalij Šklijarov sa Univerziteta Harvard.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ističe se hapšenje popularnog vlogera Sergeja Tihanovskog (41), koji je između ostalog poznat i po tome što je Lukašenka nazvao bubašvabom. “Moskov tajms” podseća da je početkom juna ugledni lider opozicije Mikola Statkevič (63) osuđen na 15 dana zatvora zbog kršenja javnog reda. Njegova žena Svetlana rekla je da je on u ponedeljak ponovo zatvoren na još 15 dana. Statkevič je izazvao Lukašenka na izborima još 2010, ali je tada osuđen na šest godina zatvora. Pušten je 2015. i zabranjeno mu je da učestvuje na novim izborima. Neki kandidati na izborima, poput Statkeviča, proveli su svoje vreme u zatvoru a nijedan glas opozicioni glas nije dobio mesto u parlamentu na izborima 2019.

Hapšenje opozicije, demonstranata, posrnula ekonomija i umanjivanje opasnosti od pandemije govore da Lukašenku nije ostalo mnogo u njegovom arsenalu javnog uticaja.

- To je postao eksplozivni koktel – kaže za “Gardijan” Valerija Kostjugova, urednica “Našeg mnenja” iz Minska – Fokus je sada na ovim izborima i nadama da će se Belorusi nekako rešiti Lukašenka i njegovog sistema.

Takođe, mladi Belorusi su politički aktivni i traže promene. Čitava generacija koja je rođena nakon što je Lukašenko izabran za predsednika 1994. sada ima pravo na glasanje. Starija generacija, rođena između 1940-1950, prolazi, a propaganda bazirana na alatkama iz posleratnog perioda ne “pali” kod nove generacije, ukazuje “Juronjuz”. Celokupno društvo je postalo digitalno, pa staromodne metode uticaja na javno menje više ne funkcionišu. Izgleda da je stanje u zemlji dojadilo čak i generaciji rođenoj od 1960-1980, koja se često opisivala kao apolitična.

Kandidatura Babarika pokazuje da je Lukašenkom nezadovoljna i beloruska elita, ističe “Gardijan”. Nakon što se decenijama držao van politike, Babariko je ove godine odlučio da se kandiduje za predsednika zbog “totalno neodgovornog” odgovora vlasti na zdravstvenu krizu.

- Vlada je izgubila kontakt sa stvarnošću. Odgovor na Kovid-19 apsolutni je dokaz toga. Oni misle da će Belorusija koja je poslednjih godina živela tiho i krotko tako i nastaviti. Ali zemlja za koju su mislili da postoje je nestala – rekao je Babariko.

Lukašenku je leđa okrenula čak i ruska elita, preokupirana sopstvenim problemima. Rusija je tradicionalno bila donor beloruske vlade, ali sada su njihovi ekonomski odnosi zategnutiji nego ikad i Moskva je uskratila Lukašenku veoma potrebnu finansijsku podršku u trenutku kad mu je najpotrebnija. Stoga je Lukašenko primoran na očajničke mere, odnosnu primenu sile, kako bi se još jednom izborio za svoju fotelju. Na samoj ivici šestog mandata, Lukašenko će se ovaj put suočiti sa pravim izborima, ističe “Gardijan”. Podrška – koja je na izborima 1994. iznosila 80 odsto – sada je daleko manja. Opozicija navodi da je njegov rejting u javnosti kolapsirao.

- Mogu skoro da garantujem da Lukašenko ima manje od 50 odsto. To je ono što ove izbore čini jedinstvenima – rekao je Babariko. Sam Lukašenko je već proglasio da Belorusija neće imati revoluciju.

- Ja vidim sve. Glavne stvari nisu za brigu. Neće biti puča u ovoj zemlji. Neće biti Majdana – rekao je on prošle nedelje, odnoseći se na revoluciju u Ukrajini iz 2014.

Analitičari kažu da njegovi pokušaji da normalizuje odnose sa Zapadom, posebno tokom perioda tenzija s Rusijom koja pritišće Minsk na integraciju u “jedinstvenu državu”, mogu ublažiti potencijalno obrušavanje na neistomišljenike, ali da će njegova želja za političkim opstankom uvek biti na prvom mestu, ukazuje “Gardijan”.

Lukašenko će verovatno “ukrasti” i šesti mandat, smatra DW. Ipak, veličina protesta pokazuje da njegova vladavina slabi. Ukoliko bi evropski političari pokazali solidarnost sa političkim zatvorenicima i pritvorenim novinarima, uz rastuće nezadovoljstvo u zemlji Lukašenku sledeći put ne bi bilo tako lako da sprovodi svoju diktaturu, smatra DW.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Lukašenku konkurencija bankar i supruga blogera


Na predstojećim predsedničkim izborima koji će se održati 9. avgusta, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko će imati znatno ozbiljnije konkurente nego u prošlosti. To su pre svega bankar Viktor Babariko, zatim Svetlana Tihanovska, supruga opozicionog lidera i blogera Sergeja Tihanovskog, a tu je i bivši pomoćnik Lukašenka.

Uz to, gotovo svakog dana iz Belorusije stižu vesti o sukobima policije sa pristalicama Lukašenkovih suparnika. Protiv Babarika i Tihanovske su pokrenuti krivični postupci i oni su završili u pritvoru. Inače, Lukašenko naziva Babarika "ruskim kandidatom" iza kojeg stoji "Gasprom". Viktor Babariko i njegov sin Eduard su 21. juna optuženi da su manipulisali novcem Belgazprombanke, čijih 49,8 odsto akcija pripada "Gaspromu", odnosno njegovoj Gasprombanci. Optuženi su da su prebacivali nezakoniti novac u inostranstvo.

Istovremeno, tužilaštvo je počelo proveru protiv još jednog protivkandidata Lukašenka, Valerija Cepkala, bivšeg diplomate i rukovodioca Parka visokih tehnologija. Protiv njega se žalio neki turski građevinar koji mu je pravio kuću.

Sa druge strane, velika kampanja protiv Lukašenka vodi se preko interneta. Objavljuju se tekstovi da je njegova porodica korumpirana. Već su mu dali nadimak "Saša tri posto".

Beloruski predsednik igra na kartu da je on patriota koji nije dozvolio da se opljačka državna imovina. U svim govorima ističe važnost da Belorusija sačuva svoj suverenitet.

Valerij Cepkalo kaže da su ljudi umorni da 26 godina slušaju i gledaju jednog čoveka, to je kao da gledate isti film. On ističe i da je Lukašenko u prednosti jer ima "administrativni resurs" na svojoj strani, a uz to njega prate glavni mediji, pre svega TV. Cepkalo tvrdi da je narod u Belorusiji zanemarivao demokratiju zbog ekonomskog rasta kao što je to slučaj u Kini i Vijetnamu. U Belorusiji se do 2010. moglo govoriti o ekonomskom rastu koji je po mišljenju Cepkala bio moguć zahvaljujući dotacijama iz Rusije i izvoza u tu zemlju.

Ali, sada je bruto nacionalni dohodak pao, pa je i prosečna plata pala sa 500 na 450 dolara.

Analitičari u Minsku tvrde da Lukašenko očekuje podršku ruskog predsednika Putina na predstojećim izborima. Zato je i bio na otvaranju spomenika sovjetskom vojniku u Ržovu u Tverskoj oblasti. Na paradu u Moskvi 24. juna je doveo svoja tri sina. Minulih dana više puta je ponavljao da je Belorusija jedini iskreni saveznik Rusije.

Ali svemu tome je prethodio sukob Lukašenka sa ruskim "Gaspromom", jer on smatra da cene nafte i gasa moraju za Minsk biti iste kao i za evropske partnere. Mnogo puta je govorio da je neshvatljivo da Nemačka Rusiji plaća gas manje nego Belorusija.

A tu je i otopljavanje odnosa sa Zapadom. EU je poslednjih godina umanjila sankcije uvedene još 2004. godine i skinula zabranu kretanja Lukašenku i visokim funkcionerima. Uz to, Lukašenko 2014. nije priznao povratak Krima matici Rusiji.

U februaru ove godine Minsk je posetio Majk Pompeo, američki državni sekretar. Bila je to prva poseta jednog američkog državnog sekretara Belorusiji posle 25 godina.


Potpisi

Svi kandidati za predsednika moraju da imaju sto hiljada potpisa podrške koje proverava Centralna izborna komisija.


izvor

[MOTORISTA]

Čini sve samo da bi ostao na vlasti: Lukašenko zbog svojih poteza gubi prijatelje i na Istoku i na Zapadu
J.R. 07.07.2020.

Nešto vrlo neobično se dešava pred predsedničke izbore u Belorusiji zakazane za 9. avgust. Predsednik Aleksandar Lukašenko optužio je ruske "lutkare" za mešanje u izborni proces, a EU i Sjedinjene Države ga kritikuju zbog hapšenja tih „marioneta“. Shodno tome, izbori prete da jednako unište odnose Minska i sa Moskvom i sa Zapadom, i to u trenutku kada je Belorusiji zbog ekonomske krize preko potrebna spoljna podrška.

Lukašenko od početka predizborne kampanje tvrdi da belorusku opoziciju finansiraju ruski oligarsi, iako za to nije ponudio dokaze. Najopasniji protivkandidat, bankar Viktor Babariko, uhapšen je po optužbama pranje novca i utaju poreza. Objašnjavajući njegovo hapšenje, jedan visoki beloruski zvaničnik rekao je da "šefovi ruskog državnog gasnog giganta Gazproma, a možda i još neko ljudi" stoje iza kampanje bankara. Na prethodnim izborima Lukašenko je takođe izneo optužbe za strano mešanje - ali uvek sa Zapada. Ovo je prvi put da je Rusija optužena za mešanje u izbore svojih komšija.

Postoje dva razloga za to. Prvo, Minsk je, za promenu, proteklih godina održavao tihe tenzije sa Moskvom, a ne sa Briselom ili Vašingtonom. Drugo, nijedan od Lukašenkovih rivala ne može biti optužen za "prozapadnu" zaveru, ali se svi oni zalažu za očuvanje dobrih odnosa sa Rusijom. Optuživanje Rusije je i najbolje moguće opravdanje pred Zapadom za nedavne represije u Belorusiji. Argument koji se prodaje evropskim i američkim diplomatama je da Minsk mora da bude nemilosrdan u borbi protiv ruskog uticaja - na kraju krajeva, u pitanju je beloruska nezavisnost.

Na žalost Minska, ovi argumenti nisu ubedljivi. Zapadne diplomate na terenu sasvim jasno vide situaciju. Stotine ljudi uhapšeno je na protestima protiv Lukašenka od kraja maja. Zapadne diplomate - i vlade - nisu spremne da zatvore oči pred najoštrijom represijom Lukašenkovog režima u protekloj deceniji samo zato što je praćena antiruskom retorikom. Vašington i Brisel su već izrazili zabrinutost i zatražili puštanje političkih zatvorenika. Jasno je da će se odnos Minska sa Zapadom pogoršati nakon izbora, samo je pitanje do koje granice. Niko ne sumnja da će Lukašenko učiniti sve što je potrebno da održi vlast, ocenjuje "Moskou tajms". Кada 9. avgusta bude proglašeno da je osvojio tradicionalnih 80 odsto glasova, već goruće nezadovoljstvo među Belorusima neće samo od sebe utihnuti. Naprotiv, verovatno će uslediti novi protesti praćeni novom rundom represije i hapšenja.

Teško je reći da li bi EU i Amerika mogle da vrate sankcije protiv Minska. Zapad nije toliko rad da učini bilo šta što bi gurnulo Lukašenka u zagrljaj Rusije. Međutim, sve je manje šanse da će se američki ambasador vratiti u Minsk nakon jedanaestogodišnjeg odsustva, kao što su dve strane dogovorila prošle godine. Već skromna saradnja sa evropskim bankama mogla bi, takođe, da bude stopirana ako se represija nastavi. Zapad neće potpuno odseći Minsk - i dalje će postojati saradnja u oblastima od obostranog interesa, kao što su isporuke nafte za smanjenje zavisnosti Belorusije od Rusije. Ali, uz hladnoću koja se oseća u vazduhu, naivno bi bilo očekivati da će Minsk dobiti zajam od Međunarodnog monetarnog fonda i makrofinansijsku pomoć od EU koje je nedavno zatražio.

Lukašenko, međutim, ne pokazuje nameru da popusti svoj čelični stisak nad opozicijom kako bi umanjio strahove zapadnih partnera. Opstanak sistema za njega je važniji od poziva na samite EU o Istočnom partnerstvu ili dobijanja kredita koji ionako nisu bili izvesni. Možda se čini da će Lukašenko posle izbora biti prisiljen da izgladi odnose sa Rusijom, ali je malo verovatno da će Vladimir Putin na to pristati. Minsk smatra da trenutni nivo integracije dve zemlje treba da garantuje beloruskim potrošačima iste uslove kao i ruskim prilikom kupovine energetskih roba. Moskva ovo smatra popustom koji mora da se zaradi mnogo bližim savezom.

Na nedavnom video samitu Evroazijske ekonomske unije (EEU), čiji su članovi i Rusija i Belorusija, Putin je rekao da će jedinstvena tarifa za transport gasa zahtevati od zemalja članica EEU ​​da stvore jedinstveni poreski sistem i budžet. Moskva je ranije postavila isti uslov Belorusiji za isporuke nafte, ali beloruska vlada se neće odreći nijednog svog suvereniteta u zamenu za nestabilne trgovinske podsticaje, a ni Moskva nije spremna da umanji svoje. Beloruskoj privredi je potrebna spoljna podrška zbog visokog spoljnog duga i drastičnog pada budžetskih prihoda nakon kolapsa cena nafte i recesije izazvane korona virusom. Ali, uslovi koje je Moskva postavila u zamenu za pomoć za Belorusiju su previsoki. Za Lukašenka je suverenitet i njegov apsolutni autoritet - sve. To gura Belorusiju ka novom geopolitičkom identitetu. Iako je do skoro negovao status "tampon zone" između Istoka i Zapada, Minsk bi uskoro mogao da shvati da je izgubio podršku sa obe strane. Uvek je tu Кina, na koju beloruska vlada voli da se osloni u vremenima krize, ali to zahteva recipročni interes, a u toj vezi, Minsk je uvek bio taj čija su osećanja bila jača.

Održavanje ravnoteže je uvek teško za male zemlje upletene između rivalskih blokova, a čini se da Minsk u poslednje vreme gubi balans. Ono što će uslediti nije nužno nagli prekid odnosa sa jednim centrom moći. Izvesniji scenario je da će se Belorusiju čekaju godine geopolitičke izolacije i siromaštva, u kojima će sistem iscrpeti resurse, pa neće ostati dovoljno za podsticanje dela društva zaduženog za gašenje nezadovoljstva kod ostalih.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Lukašenko: Belorusiji preti raspad


Predsednik Aleksandar Lukašenko upozorio je da postoji pretnja od raspada Belorusije.

"Ne bih želeo da se sutra sruši sve, što nisam samo ja gradio sopstvenim rukama. Ne bih želeo da neko dođe i počne da vrši eksperimente“, naveo je Lukašenko.

On je naglasio da promene u Belorusiji treba da se izvode u skladu sa Ustavom, a ne putem ulice. U protivnom slučaju, po njegovim rečima, država će precrtati celu svoju istoriju.

Predsednički izbori u Belorusiji će biti održani 9. avgusta. Tokom predizborne kampanje bilo je uhapšeno nekoliko lidera opozicije i kandidat Viktor Babariko. MIP republike je saopštio da hapšenja nisu povezana sa politikom i da se radi o prekršajima tokom masovnih događaja. Za samog Babarika se sumnja da nije platio porez Belgazprom banci, kojom je ranije rukovodio.

izvor

[Dreadnought]

Belorusija: Izborna komisija odbila opozicionog kanditata za predsedničke izbore


Izborna komisija Belorusije odbila je da prihvati kandidaturu opozicionog kandidata Viktora Babarika na predsedničkim izborima.

Babariku se nalazi u pritvoru od juna, nakon što je otpužen za iznošenje 430 miliona dolara iz zemlje putem šema za pranje novca, prenosi agencija Rojters.

Odbijanje Babarikove kandidature na izborima otvara put sadašnjem predsedniku Aleksandru Lukašenku da i dalje ostane na vlasti, s obzirom na to da je ovaj biznismen viđen kao njegov glavni rival.

Predsednički izbori u Belorusiji najavljeni su za 9. avgust.


izvor

[Dreadnought]

Izbori na "Lukašenkov način"


Beloruske vlasti su danas zabranile učešće na predstojećim predsedničkim izborima dvojici glavnih rivala autoritarnog šefa države Aleksandra Lukašenka.

Centralna izborna komisija odlučila je da na glasačkom listiću bude pet kandidata, ali ne i Valeri Cepkalo i Viktor Babariko, čime je Lukašenko ostao bez ozbiljne konkurencije. Babariko, bivši direktor banke u vlasništvu Rusije, skupio je više od 400.000 potpisa podrške, četiri puta više od potrebnog broja, ali je prošlog meseca uhapšen po optužbi za pranje novca.

Kao razloge odbijanja njegove kandidature, vlasti su navele nekonzistentnosti u prijavi imovine i učešće inostrane organizacije, ruske banke Belgasprombank koju je je nekada vodio, u njegovoj kampanji. Babarikov štab je rekao da će se žaliti sudu na tu odluku.

Cepkalo, bivši ambasador u SAD i osnivač uspešnog visokotehnološkog parka, predao je 160.000 potpisa podrške, ali je komisija navela da je validno bilo 75.000, nedovoljno za kandidaturu.

Na izborima će učestvovati žena popularnog blogera Sergeja Tihanovskog, uhapšenog po optužbi da je napao policajca. Njegova žena Svetlana Tihanovska prestala je s vođenjem aktivne kampanje strahujući od dodatne odmazde vlasti.

Analitičari ocenjuju da niko od preostalih kandidata ne predstavlja pretnju Lukašenku (65) koji će se na izborima 9. avgusta boriti za šesti predsednički mandat.

izvor

[Dreadnought]

Protesti u Belorusiji nakon odluke izborne komisije o Lukašenkovim protivnicima


Hiljade građana izašle su na ulice prestonice Minska da protestvuju.

Razlog je odluka Centralne izborne komisije (CIK) Belorusije da ne prihvati kandidaturu dvojice glavnih Lukašenkovih oponenata na predstojećim predsedničkim izborima 9. avgusta

Izborna komisija Belorusije odbila je da prihvati kandidaturu opozicionog kandidata, bankara Viktora Babarika na predsedničkim izborima uz obrazloženje da je u pritvoru i da se protiv njega vodi krivični postupak pod optužbom za iznošenje 430 miliona dolara iz zemlje primenom nedozvoljenih šema za pranje novca, prenela je agencija Rojters.

Oba Lukašenkova protivnika smatraju se poslednjim kandidatima koji su u stanju da ugroze njegovu 26-godišnju vladavinu jer su gotovo svi politički rivali beloruskog predsednika u pritvoru ili pod istragom.

Tokom proteklih nekoliko nedelja beloruska policija je uhapsila stotine ljudi s ciljem da osujeti antivladine proteste.

Delegacije EU u Belorusiji ocenila je da odluka CIK "podriva integritet i demokratsku prirodu izbornog procesa".


izvor