Битка за Белорусију

[Dreadnought]

Litvanija proteruje dvoje beloruskih diplomata


Litvanija je odlučila da protera dvojicu beloruskih diplomata, saopštilo je litvansko ministarstvo spoljnih poslova.

U saopštenju se navodi da aktivnosti ovih diplomata "nisu u skladu sa diplomatskim statusom", prenosi Rojters.

"Ovom odlukom Litvanija takođe izražava solidarnost sa Letonijom, čije diplomate i službenici ambasade u Minsku su neopravdano proterani iz Belorusije pre nekoliko dana", navodi se u saopštenju.


izvor

[Dreadnought]

Protaševič možda nije samo naivni aktivista!


Beloruski aktivista Roman Protasevič, kog je policija uhapsila nakon što je njegov avion Rajaer prisiljen da sleti u Minsku, jednom je tokom rata u Donbasu služio u desničarskoj paravojnoj formaciji Azovski bataljon, gde je čak i ranjen.

Ovu informaciju potvrdilo je nekoliko izvora, koji su, između ostalog, otkrili da je Belorus dugo bila sa ukrajinskom milicijom. Međutim, postoje neke rasprave o njegovoj ulozi u bataljonu Azov; neki smatraju da je on bio samo novinar dobrovoljac, dok drugi sugerišu da je učestvovao u borbama.

Prema prvom vođi puka, koji je u utorak pisao svom kanalu Telegram, Protasevič se borio protiv okupacije Ukrajine, sa bataljonom Azov i drugim vojnim jedinicama.

"Bio je s nama u blizini Širokina, gde je ranjen", objasnio je Andrej Bilecki. "Ali njegovo novinarsko oružje nije mitraljez, već reči".

Osnovan 2014. godine, bataljon Azov, radikalno desničarska paravojna jedinica, nedavno je uključen u Nacionalnu gardu Ukrajine. Bataljon je učestvovao od početka rata u Donbasu. Njena prva akcija bila je u bici kod Mariupolja. Grupa je, kako se izveštava, snažno povezana sa neonacističkom ideologijom, što se tumači iz logora bataljona na kome je predstavljen Volfsangel, koji je bio simbol mnogih trupa koje su se borile na strani Vermahta tokom Drugog svetskog rata. Četiri godine nakon početka rata, američki Kongres je 2018. godine blokirao vojnu pomoć Azovu, zbog navodnih preferencija nadmoći svojih članova.

Međutim, u vreme komentara Biletskog, koji su dati u utorak, postalo je jasno da je Protašević možda bio više od dobrovoljnog novinara.

Iako nikada nije otkrio vezu sa desničarskom grupom, javno je priznao da je tokom sukoba bio u Donbasu. Govoreći na kanalu Jurija Dude, vrlo popularnog blogera i jutjubera u Rusiji, Protasevič je priznao da je dugo boravio u toj oblasti.

"Proveo sam godinu dana u zoni za antiterorističku operaciju s kamerom", rekao je, tvrdeći da je radio kao "novinar", negirajući bilo kakvu umešanost u borbe.

"Mislim, ranjen sam, ali sve ove godine bavio sam se samo novinarstvom", rekao je Protasevič, takođe napominjući da je bio prisutan tokom Majdana 2014. u Kijevu.

Međutim, kao i tvrdnja komandanta bataljona Bileckog da se Protasevič "borio protiv okupacije Ukrajine sa Azovom", i drugi izvori tvrde da se Protasevič pridružio grupi 2014. godine.

"Nije učestvovao u borbama, ali je bio sa bataljonom u Donbasu. Bio je fotograf i, koliko sam razumeo, dobrovoljac ", rekao je neimenovani beloruski novinar, kojeg je citirao londonski Tajms. Publikacija je naknadno uklonila ovaj citat.

Jedan od najprestižnijih ukrajinskih listova, Zerkalo Nedeli, takođe je potvrdio da je "Belorus nekada radila u pres-službi Azova", čak napominjući da "nema sumnje da će Rusija pokušati da iskoristi ove informacije".

Na Tvitteru je britanski ratni novinar Jake Hanrahan tvrdio da je Protaševič zapravo umešan u sukob. Međutim, tvrdio je da nije sarađivao sa Azovom, već "sa jednom beloruskom jedinicom, koja se borila sa Azovom".

"Pridružio se dobrovoljačkoj jedinici koja je odlučila da se bori protiv Azova", objasnio je Hanrahan. "Takođe je delio mnoge njihove stavove, što se može prepoznati po radikalno desničarskoj ikonografiji viđenoj na majicama koje je nosio, a koja je bila prikazana.

Kasnije je otkriven stari intervju sa ocem u kojem je otkrio da se Protašević "borio" u Donbasu.

Takođe na Tviteru, istraživački izveštač iz Vašingtona Aleksej Kuzmenko analizirao je predloge o tome kako je Protasevch prikazan na naslovnoj stranici publikacije Azovskog bataljona Black Sun iz 2015. godine. To je fotografija muškarca u nekvalitetnoj uniformi. Ali zato što čovek sa fotografije podseća na Protaševića, pojavile su se diskusije. Nakon analize fotografija pomoću softvera za proveru lica kompanije Microsoft Azure, ispostavilo se da je on zaista beloruski aktivista.

Međutim, iako je jasno da je Protasevič sigurno bio vezan za bataljon Azov, još uvek nije potvrđeno da li je tamo prisustvovao kao novinar ili kao borac.

"Nije služio u bataljonu i nije bio naveden na spiskovima bataljona", rekao je Jurij K., jedan od pripadnika bataljona Azov iz 2014. i 2015. godine. "Neki od stranaca borili su se u bataljonu, ali većini nije bilo dozvoljeno da budu na prvoj liniji fronta. Protašević nije učestvovao u borbama ".

Drugi veteran iz Azova, Viktor, rekao je Strani da je Protasevič došao na drugu liniju i da nije bio direktno umešan u borbe, ali da je u jedinici radio kao dobrovoljac.

"Fotografija u novinama Azov sa borcem koji izgleda slično Protaseviču najverovatnije je veštački postavljena", rekao je Viktor. "S obzirom na to da je mladić i zgodan i da je često bio vedar i dobro raspoložen, nije neobično da se slika za naslovnicu.

izvor

[Dreadnought]

Oglasio se „Rajan er“: Kontrola leta u Minsku odbila da nas kontaktira


Beloruska kontrola letenja je odbila zahtev pilota „Rajan era“ da kontaktira avio-kompaniju nakon što mu je rečeno za navodnu pretnju bombom, navodi se u pismu irskog niskotarifnog avio-prevoznika.

U pismu upućenom beloruskom Ministarstvu saobraćaja 26. maja izvršni direktor „Rajanera“ opisao je prethodne izjave beloruskih zvaničnika kao „lažne i netačne“, navodeći da je avion „nezakonito preusmeren pod lažnim izgovorom“, prenosi agencija Rojters koja je imala uvid u to pismo.

„Pilot nije imao drugu mogućnost osim da preusmeri avion u Minsk, kada mu je Kontrola leta u Minsku saopštila da postoji realna pretnja bombom. Kontrola leta odbila je da kontaktira 'Rajan er', iznoseći lažnu tvrdnju da se 'Rajan erovi' operateri ne javljaju na telefon“, navodi se u pismu.

izvor

[Dreadnought]

Rusija o zabrani letova iznad Belorusije: Potpuna neodgovornost Zapada


Zabrana letova iznad Belorusije manifestacija je potpune neodgovornosti Zapada prema svojim građanima, izjavila je portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova i upozorila se time ugrožava bezbednost putnika.

„To što su napravili Zapadnjaci, uvodeći zabrane letova preko vazdušnog prostora Belorusije iz političkih razloga, potpuna je neodgovornost koja ugrožava bezbednost putnika. U savremenoj EU, politika neprestano izbacuje iz sebe zdrav razum“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, pokazujući neveštost u drugim važnim pitanjima, Unija je uspela da izmeni rutu stotina letova gotovo u jednom danu, stvarajući kolosalne probleme građanima.

„Vreme je da Brisel nauči da preduzima efikasne mere za istinsku, a ne fiktivnu bezbednost građana“, istakla je Zaharova.


Poljska i SAD istražuju incident

Istovremeno, šef litvanske policije Rolandas Kišlis izjavio je da snage bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država i Poljske sprovode sopstvene istrage incidenta sa sletanjem u Minsk putničkog aviona kompanije „Rajaner“ na putu od Atine do Viljnusa.

„Pored Poljske, koja je pokrenula sopstvenu istragu pre sudske rasprave, imamo potvrđenu informaciju naših kolega u SAD da je FBI počeo sa istragom“, prenosi agencija Rojters reči Kišlisa.

Podsetimo, nakon što su lideri EU pozvali evropske avio-kompanije da ne lete preko Belorusije, masovno se otkazuju letovi za republiku, a sve je počelo sa Litvanijom.

izvor

[Dreadnought]

"Kako izvršiti najveći mogući pritisak na rukovodstvo Belorusije?"


Ministri spoljnih poslova EU razmatrali su mogućnost uvođenja oštrijih ekonomskih sankcija.

Nezadovoljstvo EU po prvi put bi trebalo da osete čitave privredne grane te zemlje. Odluka o kaznama biće doneta kasnije.

"Kako izvršiti najveći mogući pritisak na rukovodstvo Belorusije okupljeno oko vlastodršca Aleksandra Lukašenka?" To je pitanje oko kojeg su se intenzivno savetovali šefovi diplomatija 27 država-članica EU u Lisabonu. Ali još uvek nema odgovora kako bi trebalo da izgledaju pravno obavezujuće sankcije, piše DW.

Radna tela u Briselu moraju da razrade obrazloženje koje bi bilo neoborivo pred sudovima, jer svako protiv koga se uvedu sankcije može protiv te odluke uložiti žalbu pred Evropskim sudom u Luksemburgu. Osim toga, moguće posledice kaznenih mera moraju se pažljivo preispitati.

Glavni pravac je ipak jasan. Sankcije nameravaju da pogode lukrativnu industriju kalijumovih soli, petrohemijske firme i finansijski sektor u Belorusiji. Belorusija je četvrti po veličini proizvođač kalijumovih soli, posle Kanade, Kine i Rusije.

Sankcije se više ne usmeravaju protiv pojedinaca, već prvi put i protiv čitavih ekonomskih oblasti. Do sada su političari i visoki državni službenici Belorusije koji su odgovorni za hapšenja opozicionara i demonstranata dobijali zabranu ulaska u EU ili bi im zamrzli imovinu ukoliko su je imali unutar EU.

"Ciljane sankcije" koje su uvedene i protiv beloruskog predsednika Lukašenka lično, ostale su do sada bez efekta. Samit ministara spoljnih poslova EU je u ponedeljak naveče odlučio da upotrebi teže mere. Sada se one razrađuju.


Dugoročni sukob?

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas rekao je u Lisabonu da će EU posmatrati učinak sankcija i da li će Lukašenko popustiti. "Ako on to ne uradi, onda moramo da pođemo od toga, da će ovo biti samo početak velike i duge spirale sankcija".

Mas je dodao je da se, pri razmatranju mera protiv Belorusije, više ne radi samo o iznuđenom sletanju jednog putničkog aviona u Minsku i hapšenju dvojice opozicionara koji su bili u avionu. Radi se i o ljudima koji su pohapšeni posle protesta u Belorusiji u poslednjih nekoliko meseci.

"Prvi signal koji očekujemo jeste puštanje na slobodu oko 400 političkih zatvorenika, koliko ih ima u Belorusiji. Sve dok se to ne uradi EU ne može popustiti kada se radi o tome da se uvedu sankcije", rekao je nemački ministar.


"Ne pogoditi ljude“

Ostali ministri bili su skeptični kada je reč o očekivanom efektu širih sankcija, jer bi one mogle Belorusiju još više da gurnu u naručje Rusije koja je jedan od njenih najvećih trgovinskih partnera i najbližih saveznika.

Ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg nije hteo da isključi sankcije, ali je ipak dodao: "Moramo kao EU sasvim jasno iscrtati crvene linije, ali moramo da pazimo da ne pogodimo ljude u Belorusiji. To nije naš cilj."

Šalenberg smatra da Lukašenko pojačava "stezanje vrata" sopstvenom stanovništvu, On dodaje da ovakvih zbivanja, kao što je navodna državna otmica aviona, nije bilo čak ni u Hladnom ratu. On smatra da je Evropskoj uniji proteklih nekoliko godina pošlo za rukom da Belorusiju drži u balansu – "ili Evropa ili Rusija". To je, kaže, strateški smisleno.

"Mi naposletku hoćemo da nam se Belorusija približi, a ne da je odgurnemo... Šta bi donelo beloruskom stanovništvu povlačenje evropskih firmi iz zemlje, koje bi bile zamenjene ruskim i turskim firmama, koje ne ispunjavaju standarde", rekao je austrijski ministar.

Liderka beloruske opozicije Svetlana Tihanovskaja, koja živi u izbeglištvu u Litvaniji, izrazila je razumevanje za zatvaranje vazdušnog prostora Evropske unije za beloruske avio-kompanije, ali je u isto vreme zahtevala da se otvore kopnene državne granice. "Režimu se ne sme dozvoliti da devet miliona stanovnika pretvori u zatvorenike u sopstvenoj zemlji", rekla je Tihanovskaja.


U potrazi za strategijom za Rusiju

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, potpredsednik Evropske komisije Žozep Borel i okupljeni šefovi diplomatije složni su u oceni da ključ daljeg razvoja događaja – u Moskvi. Borel je rekao da EU doduše nema direktna saznanja da je ruski predsednik Vladimir Putin umešan u "čin vazdušnog piratstva", ali je jasno da Minsk ne bi delovao samostalno, bez Moskve.

Pošto Rusija igra neku ulogu, ne samo u Belorusiji, već u svim aktuelnim ili "zamrznutim" konfliktima u istočnom evropskom susedstvu, moralo bi se razgovarati i sa Rusijom. Evropska unija optužuje Rusiju za okupaciju Krima, za učešće u građanskom ratu u istočnoj Ukrajini, te za teritorijalne konflikte u Gruziji, Jermeniji i Moldaviji.

U Lisabonu je ostalo nejasno koje će se sredstvo pritiska primeniti na Moskvu. Članice EU imaju ipak različite ekonomske interese. Francuska namerava da sa ruskim predsednikom Putinom izgradi specijalan odnos. Nemačke diplomate, zbog sukoba oko spornog rusko-nemačkog projekta Severni tok 2, ukazuju na to da bi se morali razdvojiti politika i ekonomija.


"EU ostaje ispod svojih mogućnosti“

Nemačka kancelarka Angela Merkel je na samitu EU u utorak još jednom naglasila da su u energetskom sektoru i kupac i prodavac gasa i nafte zavisni jedni od drugih. Ona je ukazala da "imamo razne mogućnosti da istupimo prema Rusiji, ali ostajemo ispod mogućnosti, jer se veoma često javljaju bilateralne akcije pojedinih članica EU". Angela Merkel je dodala da ta heterogenost slabi Evropsku uniju: "Ako pričamo o suverenitetu Evrope, onda nam je potreban i zajednički nastup".

Upravo na takvom jednom nastupu radiće ministri spoljnih poslova EU posle svog neformalnog susreta u Lisabonu. Gabrielius Landsbergis, ministar spoljnih poslova Litvanije, rekao je u Lisabonu da se boji ruske aneksije Belorusije. "To je kao Krim, samo veće", nagađao je Landsbergis, čija se zemlja graniči sa Belorusijom. On smatra da bi EU morala da se pripremi i za takav scenario.

Nemački ministar spoljnih poslova očito ne deli strahovanje litvanskog kolege. "To se može, a ne mora tako videti", rekao je Hajko Mas.

izvor

[MOTORISTA]

Pojačane tenzije Evropske unije i Moskve zbog Belorusije
SVET Autor: Nikola Radišić, N1 Beograd 28. maj. 2021

Tenzije sa Moskvom u vezi sa Belorusijom i dozvolama za prelet nose rizik eskalacije, upozoreno je u Briselu gde se održava sastanak zvaničnika Unije i ministara odbrane zemalja članica. Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borel je naveo da postoje veliki poremećaji u vazdušnom saobraćaju, kao i da je potrebno sačekati razjašnjenje situacije kako bi se donele konkretne odluke.

Kako javlja reporter N1, ministri koji su zaduženi za odbranu Evropske unije okupili su se u Lisabonu odakle su poslali poruku da je neophodno ispuniti zahteve koje je Belorusiji uputio Evropski savet. Oni se odnose na hitno oslobađanje Romana Protaševiča, civilnu istragu kako je došlo do prizemljenja aviona u kone se on nalazio, a najavljene su i targetirane sankcije prema pojedincima iz Lukašenkovog režima koji se smatraju odgovornim za ovu situaciju. Takođe, spomenuto je i jačanje ekonomskih sankcija protiv cele države kojima bi trebalo da se izvrši pritisak na Belorusiju.

Takođe, donete su konkretne odluke kojima se zabranjuje beloruskim avionima sletanje na teritoriju EU, i pojedine države su već počele sa tom praksom. Isto tako, apeluje se na sve kompanije kojima je sedište u EU da ne idu preko Belorusije, odnosno da izbegavaju vazdušni prostor te zemlje. Da je to počelo, potvrdio je i predsednik saveta EU Šarl Mišel, koji je podelio tvit dan nakon sastanka te evropske institucije, na kome se vidi da je vazdušni prostor iznad Belorusije, što se tiče civilnih letova, potpuno prazan.

Odgovor je, u međuvremenu, došao iz Rusije.

Žosep Borel je rekao da nekoliko aviokompanija nije moglo da poleti, a nekoliko da sleti na teritoriju Rusije. Još nema preciznih informacija, ali Borel ima teoriju po kojoj je to način da Rusija utiče na to da Evropska unija zaobiđe svoje sankcije, ondosno da EU natera avione da ipak slete na teritoriju Belorusije.

„Povodom Belorusije, juče je bilo vesti o preprekama za poletanje i sletanje evropskih aviona u Moskvi. Došlo je do velikih poremećaja u vazdušnom saobraćaju, ali još uvek ne znamo da li je reč pojedinačnom slučaju ili je to opšta norma ruskih vlasti kako bi primorali evropske avione da preleću Belorusiju. Još uvek ne znamo. Bilo je par slučajeva, neki avioni nisu mogli da slete, drugi nisu mogli da polete. Ali, iskreno govoreći, moramo sačekati i videti da bi nešto preduzeli“, naveo je Borel.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Beloruski avio-prevoznik obustavio letove za Beograd, Budimpeštu i Kišinjev


Beloruska avio-kompanija „Belavia“ obustavila je letove za Beograd, Budimpeštu i Kišinjev, a za Larnaku i Istanbul se razrađuju nove vazdušne rute, saopštila je pres služba kompanije.

Napominje se da je obustava letova u tri pravca od 29. maja 2021. do 30. juna ove godine povezana sa zabranama vlasti Evropske unije i Ukrajine na upotrebu vazdušnog prostora.

„Specijalisti avio-kompanije proračunavaju moguće varijante maršruta za obavljanje redovnih i čarter letova kojih se tiču izrečene zabrane, kako bi se utvrdila mogućnost njihove realizacije“, kaže se u poruci.

Kako navodi kompanija, redovni letovi za Istanbul i Larnaku zbog potrebe za zaobilaženjem vazdušnog prostora u više zemalja planirani su prema izmenjenom rasporedu.

„Avio-kompanija usmerava sve napore da reši ovu situaciju. Putnici otkazanih letova mogu da promene datum polaska ili izvrše refundaciju u roku od godinu dana od datuma kupovine karte ili leta u jednom pravcu tranzitne rute“, dodaje se u saopštenju.


izvor

[MOTORISTA]

петак, 28.05.2021.

Руски представник у СБ: Протасевич је био неонациста

ЊУЈОРК – Ухапшени белоруски новинар Роман Протасевич био је члан украјинског батаљона Азов, познатог као неонацистички пук, због чега је био на белоруској међународној потерници, рекао је данас заменик сталног представника Русије у УН Дмитри Пољански.

Када је упитан да ли ће Русија тражити ослобађање Протасевича, Пољански је рекао да је „он заиста био блогер, али да је пре тога био војник у Украјини”, пренео је ТАС С.

„Он се борио у редовима неонацистичког батаљона Азов, заједно са неонацистима и екстремним десничарима. Верујем да су зато белоруске власти издале међународну потерницу за њим”, казао је Пољански, јавља Танјуг.

Руски представник је додао да ни учесници затворене седнице Савеза безбедности нису били једногласни у оцени ситуације поводом принудног спуштања авиона компаније Рајанер у Минск. Авион је летео на релацији Атина – Вилњус (Литванија), а са Протасевичем је ухапшена и његова девојка.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Lukašenko: Zapad hoće da destabilizuje Belorusiju
SVET Autor: Beta/AFP 28. maj. 2021

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko u petak je, pred razgovore sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom u Sočiju, optužio Zapad da hoće da "destabilizuje" Belorusiju, kojoj je EU uvela sankcije posle preusmeravanja aviona i hapšenja beloruskog opozicionara na tom letu.

„U toku je pokušaj destabilizacije situacije da bude kao što je bila u avgustu 2020“, rekao je Lukašenko na početku sastanka sa Putinom, u osvrtu na velike prošlogodišnje demonstracije posle predsedničkih izbora koje opozicija smatra nameštenim.

Putin je primio Lukašenka da razgovaraju o bliskijim ekonomskim odnosima dve zemlje, u vreme kada se zaoštravaju odnosi Belorusije, EU i SAD posle preusmeravanja aviona na Minsk i hapšenja beloruskog opozicionara. Moskva je poslednjih dana dala više znakova podrške svom beloruskom savezniku, kome su Evropljani uveli sankcije, optuživši Minsk da je izdejstvovao prinudno sletanje aviona kompanije Rajaner zbog navodne pretnje bombom da bi uhapsio opozicionog novinara. Ruski predsednik pohvalio je „konkretne rezultate“ približavanja sa Belorusijom kada je primio Lukašenka.

„U toku je izgradnja ojačane unije između Rusije i Belorusije. Čvrsto napredujemo u tom pravcu i taj rad već daje konkretne rezultate za naše građane“, rekao je Putin.

Cilj sastanka dvojice zvaničnika je da se razgovara o „jačanju“ ekonomske integracije dve zemlje i načinu reagovanja na „spoljne pritiske“, prema saopštenju beloruskog predsedništva uoči sastanka.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Lukašenko: Imam dokumenta - pokazaću ih Putinu
IZVOR: TANJUG PETAK, 28.05.2021.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko rekao je danas da će predsedniku Rusije Vladimiru Putinu pokazati dokumenta o tome šta se stvarno događa u Belorusiji


"Uzeo sam neke dokumente, pokazaću vam kako biste razumeli šta se događa, kako biste razumeli kakvi su to ljudi", rekao je Lukašenko pre početka sastanka sa Putinom u Sočiju.

Putin je govoreći o situaciji sa sletanjem aviona kompanije "Rajaner" u Minsku podsetio da posle prinudnog sletanja aviona bolivijskog predsednika Eva Moralesa 2013. godine nije bilo reakcija Zapada, prenosi TAS.

"Svojevremeno je prinudno sleteo avion predsednika Bolivije. Predsednik je izveden iz aviona i ništa, tišina", rekao je Putin.

Beloruske vlasti prizemljile su u nedelju avion Rajanera zbog navodne pretnje bombom, a među putnicima je bio i Roman Protaševič, saosnivač Telegramovog kanala Neksta, koji je u Belorusiji zabranjen kao ekstremistički. Zbog ovog poteza EU je najavila sankcije Minsku.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Ništa od kaznenih mera prema Belorusiji
Novosti online 28. 05. 2021.

TURSKA je blokirala usvajanje NATO rezolucije kojim bi bile predviđene „kaznene mere“ prema Belorusiji zbog prinudnog sletanja putničkog aviona „Rajanera“ u kom je bio Roman Protasevič i izdejstvovala da ona bude blaža nego što su pojedine članice tražile.

NATO je izdao kratko saopštenje tim povodom, u kom osuđuje prinudno sletanje i hapšenje Protaseviča, koji je u Belorusiji stavljen na spisak osumnjičenih za terorizam. Kako tvrdi Rojters, pozivajući se na diplomatske izvore, baltičke države i Poljska insistirale su da u rezoluciji budu predviđene i „kaznene mere“, ali je to blokirala Turska. Saopštenje NATO bilo je blaže nego izjava generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, koji je incident nazvao „državnom otmicom“, navodi Rojters.

Ankara je insistirala da van saopštenja ostanu bilo kakvo pominjanje podrške daljim zapadnim sankcijama protiv Belorusije i pozivi da se „oslobode politički zatvorenici“. Takođe, izostavljene su i pretnje prekidom saradnje NATO i Belorusije. Turski ministar spoljnih poslova nije odgovorio na zahtev Rojtersa da prokomentariše ove tvrdnje.

NATO zvaničnici izjavili su toj agenciji da je saopštenje usaglašeno među svih 30 zemalja članica, a da su detalji diskusije poverljivi. Diplomatski izvori Rojtersa tvrde da su ovakvim ishodom posebno nezadovoljne Poljska, Litvanija i Letonija, koje su tražile oštriju reakciju NATO.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Zapad pobesneo zbog otmice aviona, a prva reakcija Moskve govori više od reči: Čak i za Lukašenkove strandarde - nepromišljeno
J.R. 28.05.2021.

Čak i za standarde beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka, "otmica" aviona na letu između dve prestonice Evropske unije radi hapšenja opozicionog novinara čin je potpune nepromišljenosti.

Mnogi detalji su i dalje mutni, uključujući i ulogu koju je - ako je uopšte - igrala Rusija. Jedan zaključak je, međutim, već jasan: Prizemljivanje aviona sa disidentom, kršeći međunarodna pravila vazdušnog putovanja, moglo bi da stvori presedan za daleko veće autoritarne države, uključujući Кinu. Čini se da je Lukašenko rešio da se umeša u "novi hladni rat", kako mnogi nazivaju pojačane tenzije između Istoka i Zapada, ali ovakav "doprinos" nijedna strana nije želela. Izrazi zabrinutosti sa Zapada neće biti dovoljni, ocenjuje "Blumberg", dodajući da će EU ovog puta morati da preduzme konkretne akcije.

Kazna EU

Lukašenko se bori za opstanak svog "lajt sovjetskog režima" od prošlog avgusta, kada su tvrdnje o njegovoj šestoj izbornoj pobedi pokrenule masovne ulične proteste. Demonstracije i štrajkovi su nasilno gušeni. Delimično zahvaljujući podršci Moskve, Lukašenko je uspeo da se održi na vlasti, ali njegov stisak nad opozicijom nije popustio. Ipak, prizemljenje putničkog aviona kompanije Rajaner koji je putovao između dve države NATO-a (Grčke i Litvanije) radi hapšenja novinara Romana Protaševiča, predstavlja dramatičnu eskalaciju. Ako je ruski predsednik Vladimir Putin u aprilu testirao američkog kolegu Džoa Bajdena svojim razmeštanjem trupa na granici sa Ukrajinom, Belorusija je otišla mnogo dalje.

Evropske države i Amerika zahtevale su objašnjenja zbog prinudnog sletanja. Odgovor teško da će dobiti, a Brisel je iskoristio samit lidera EU da odgovori na tako direktan izazov. Lideri Evropske unije složili su da će Belorusiji biti pooštrene sankcije zbog „ugrožavanja avionskog saobraćaja“. Još uvek se radi na tome koje će tačno sankcije biti uvedene kako bi one pogodile rukovodstvo u Minsku. Osim sankcija, zajednički zahtev EU jeste trenutno puštanje na slobodu uhapšenog novinara Romana Protaševiča i njegove ruske partnerke Sofije Sapege.

Inače, vrlo odmerena predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da će "nečuveno i ilegalno ponašanje režima u Belorusiji imati posledice". Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da su se lideri EU brzo dogovorili ne samo da osude već i uvedu ekonomske sankcije Belorusiji zbog "neočekivanih, šokantnih i skandaloznih” dešavanja oko prinudnog sletanja aviona "Rajanera" na aerodrom u Minsku.

- Nećemo tolerisati igranje "ruskog ruleta" sa životima nedužnih civila. Reakcija EU je večeras bila brza kako je i zahteva situacija - poručiuo je sinoć u Briselu Mišel na samitu EU.

Koje mere će, pored sakcija, Brisel poduzeti? Pozivanje na istragu Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO) gotovo je sigurno. EU je zabranila avionima beloruske kompanije Belavia korišćenje aerodroma u bilo kojoj od 27 članica Unije. Ta kompanija inače nudi letove iz Amsterdama, Barselone, Stokholma i Brisela, i to ne samo za Minsk, već i za druge destinacije u centralnoj Aziji i Rusiji. Isto tako, evropskim avio-prevoznicima nalaže se da izbegavaju vazdušni prostor Belorusije. To će evropske kompanije koštati goriva i vremena za letove, ali tako i Belorusija gubi takse od korišćenja njenog vazdušnog prostora. Predsednica Evropske komisije saopštila je i da će sredstva za investicionu pomoć Belorusiji u vrednosti od tri milijarde evra ostati zamrznuta "sve dok ta zemlja ne postane demokratska".

Pitanje je i koliko je EU ovog puta napravila balans između potrebe za dovoljno oštrom kaznom i straha od guranja Belorusije u zagrljaj Rusiji.

Rusija nije oduševljena

Satima nakon što je Belorusija šokirala svet, zvaničnici Rusije, saveznika i pokrovitelja Minska, bili su upadljivo tihi. Iako je glavna urednica RT-a Margarita Simonijan rekla je da je Lukašenko "odigrao prelepo“, portparol Putina odbio je da komentariše, a državne novine uglavnom su se uzdržavale od izveštavanja o incidentu. Tek popodne sledećeg dana ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da je Belorusija postupila sa incidentom "apsolutno razumno“ i pozvao globalnu zajednicu da "trezveno proceni situaciju“, prenosi "Moskou Tajms". Stručnjaci za rusko-beloruske odnose kažu da prigušena reakcija Moskve govori da nije bila oduševljena potezom Belorusije, kao i o ambivalentnom odnosu Кremlja prema Lukašenku, koji je istovremeno najveći saveznik i problematičan partner.

- Verujem da je Lukašenko delovao sam, bez ruskog učešća. Međutim, Rusija je Lukašenkov geopolitički garant i nastaviće da ga štiti jer nema alternativu - rekla je Tatjana Stanova, osnivačica političkog saveta R.Politik.

Odnosi Rusije i Belorusije često su išli od toplog do hladnog protekle decenije, evropske sankcije nakon sporne izborne pobede i gušenja demonstracija prošlog avgusta ponovo su približili Minsk i Moskvu, koja je pružila finansijsku i moralnu podršku pogođenom Lukašenku.

- Ovi događaji će ga najverovatnije dodatno vezati za Rusiju - smatra Stanova.

U međuvremenu je najavljeno da će Lukašenko posetiti u petak Rusiju, gde će razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije je rekao da je susret Putina i Lukašenka planiran pre incidenta sa avionom Rajanera.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Zaharova: Kritika međunarodnih organizacija Minsku treba da se uputi Kijevu


Međunarodne organizacije zatvaraju oči pred kršenjem prava novinara u Ukrajini i prisustva Romana Protaseviča u redovima bataljona „Azov“, protiv čijih boraca je u Rusiji pokrenut krivični postupak, pri tome iste te organizacije kritikuju Minsk zbog hapšenja Protaseviča, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

„Stiče se utisak da je sve što je trebalo da se kaže ukrajinskim vlastima u vezi sa divljom situacijom oko slobode govora u ovoj zemlji upućeno Minsku. Međunarodne organizacije kao što je UNESKO, Savet Evrope, OEBS, kao i strukture za ljudska prava ne ispunjavaju svoje direktne obaveze u ovoj oblasti, preusmeravajući energiju i napore na probleme koji nisu u njihovoj nadležnosti. Predstavnici ovih struktura su se zajedno i na sav glas zabrinuli za sletanje aviona u Minsku i hapšenje građanina Republike Belorusije, za kojim je beloruska strana raspisala poternicu“, istakla je Zaharova.

Prema njenim rečima, braneći Protaseviča, međunarodne organizacije prećutkuju činjenicu da je služio u Donbasu u redovima bataljona „Azov“.

Izgleda da su sa stanovišta međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava to beznačajne sitnice kada stradaju nedužni, prokomentarisala je ona.

Istovremeno, zapadne organizacije „praktično u potpunosti ignorišu stvarna, najgrublja i sistematska kršenja ljudskih prava, posebno kada je reč o gaženju slobode govora i progonu novinara sa pretnjom po njihove živote“.

Ona je nazvala katastrofalnom situaciju u Ukrajini, u kojoj se nastavljaju premlaćivanja i zastrašivanja novinara, njihova brojna ubistva ostaju neistražena, zatvaraju se televizijski kanali, blokira se na hiljade informativnih izvora na internetu, preduzimaju se pokušaji da se zakonski reguliše cenzura i krivično progone neistomišljenici, a postoji i diskriminatorna jezička politika.

„Dolazi do apsurdne situacije. U slučajevima kada je potreban stvarni međunarodno-pravni rad, zasnovan na univerzalnim pravno obavezujućim međunarodnim dokumentima, ‘odvažni branitelji ljudskih prava’ se povlače. A u pitanjima koja nisu u njihovoj direktnoj nadležnosti, šire demagogiju različite snage uticaja: od javnog progona neželjenih lica do pritiska na tok istraga i sudskih odluka“, zaključila je ona.

izvor

[Dreadnought]

[Dreadnought]

Putin hails closer relations with Belarus in meeting with Lukashenko

Russian President Vladimir Putin on Friday praised closer ties between Russia and Belarus during talks with strongman Alexander Lukashenko, a day after the UN civil aviation agency announced it would investigate Sunday's diversion of a Ryanair plane and the arrest of a journalist on board.