Dešavanja u Belorusiji

[MOTORISTA]

Ništa od kaznenih mera prema Belorusiji
Novosti online 28. 05. 2021.

TURSKA je blokirala usvajanje NATO rezolucije kojim bi bile predviđene „kaznene mere“ prema Belorusiji zbog prinudnog sletanja putničkog aviona „Rajanera“ u kom je bio Roman Protasevič i izdejstvovala da ona bude blaža nego što su pojedine članice tražile.

NATO je izdao kratko saopštenje tim povodom, u kom osuđuje prinudno sletanje i hapšenje Protaseviča, koji je u Belorusiji stavljen na spisak osumnjičenih za terorizam. Kako tvrdi Rojters, pozivajući se na diplomatske izvore, baltičke države i Poljska insistirale su da u rezoluciji budu predviđene i „kaznene mere“, ali je to blokirala Turska. Saopštenje NATO bilo je blaže nego izjava generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, koji je incident nazvao „državnom otmicom“, navodi Rojters.

Ankara je insistirala da van saopštenja ostanu bilo kakvo pominjanje podrške daljim zapadnim sankcijama protiv Belorusije i pozivi da se „oslobode politički zatvorenici“. Takođe, izostavljene su i pretnje prekidom saradnje NATO i Belorusije. Turski ministar spoljnih poslova nije odgovorio na zahtev Rojtersa da prokomentariše ove tvrdnje.

NATO zvaničnici izjavili su toj agenciji da je saopštenje usaglašeno među svih 30 zemalja članica, a da su detalji diskusije poverljivi. Diplomatski izvori Rojtersa tvrde da su ovakvim ishodom posebno nezadovoljne Poljska, Litvanija i Letonija, koje su tražile oštriju reakciju NATO.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Zapad pobesneo zbog otmice aviona, a prva reakcija Moskve govori više od reči: Čak i za Lukašenkove strandarde - nepromišljeno
J.R. 28.05.2021.

Čak i za standarde beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka, "otmica" aviona na letu između dve prestonice Evropske unije radi hapšenja opozicionog novinara čin je potpune nepromišljenosti.

Mnogi detalji su i dalje mutni, uključujući i ulogu koju je - ako je uopšte - igrala Rusija. Jedan zaključak je, međutim, već jasan: Prizemljivanje aviona sa disidentom, kršeći međunarodna pravila vazdušnog putovanja, moglo bi da stvori presedan za daleko veće autoritarne države, uključujući Кinu. Čini se da je Lukašenko rešio da se umeša u "novi hladni rat", kako mnogi nazivaju pojačane tenzije između Istoka i Zapada, ali ovakav "doprinos" nijedna strana nije želela. Izrazi zabrinutosti sa Zapada neće biti dovoljni, ocenjuje "Blumberg", dodajući da će EU ovog puta morati da preduzme konkretne akcije.

Kazna EU

Lukašenko se bori za opstanak svog "lajt sovjetskog režima" od prošlog avgusta, kada su tvrdnje o njegovoj šestoj izbornoj pobedi pokrenule masovne ulične proteste. Demonstracije i štrajkovi su nasilno gušeni. Delimično zahvaljujući podršci Moskve, Lukašenko je uspeo da se održi na vlasti, ali njegov stisak nad opozicijom nije popustio. Ipak, prizemljenje putničkog aviona kompanije Rajaner koji je putovao između dve države NATO-a (Grčke i Litvanije) radi hapšenja novinara Romana Protaševiča, predstavlja dramatičnu eskalaciju. Ako je ruski predsednik Vladimir Putin u aprilu testirao američkog kolegu Džoa Bajdena svojim razmeštanjem trupa na granici sa Ukrajinom, Belorusija je otišla mnogo dalje.

Evropske države i Amerika zahtevale su objašnjenja zbog prinudnog sletanja. Odgovor teško da će dobiti, a Brisel je iskoristio samit lidera EU da odgovori na tako direktan izazov. Lideri Evropske unije složili su da će Belorusiji biti pooštrene sankcije zbog „ugrožavanja avionskog saobraćaja“. Još uvek se radi na tome koje će tačno sankcije biti uvedene kako bi one pogodile rukovodstvo u Minsku. Osim sankcija, zajednički zahtev EU jeste trenutno puštanje na slobodu uhapšenog novinara Romana Protaševiča i njegove ruske partnerke Sofije Sapege.

Inače, vrlo odmerena predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da će "nečuveno i ilegalno ponašanje režima u Belorusiji imati posledice". Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da su se lideri EU brzo dogovorili ne samo da osude već i uvedu ekonomske sankcije Belorusiji zbog "neočekivanih, šokantnih i skandaloznih” dešavanja oko prinudnog sletanja aviona "Rajanera" na aerodrom u Minsku.

- Nećemo tolerisati igranje "ruskog ruleta" sa životima nedužnih civila. Reakcija EU je večeras bila brza kako je i zahteva situacija - poručiuo je sinoć u Briselu Mišel na samitu EU.

Koje mere će, pored sakcija, Brisel poduzeti? Pozivanje na istragu Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO) gotovo je sigurno. EU je zabranila avionima beloruske kompanije Belavia korišćenje aerodroma u bilo kojoj od 27 članica Unije. Ta kompanija inače nudi letove iz Amsterdama, Barselone, Stokholma i Brisela, i to ne samo za Minsk, već i za druge destinacije u centralnoj Aziji i Rusiji. Isto tako, evropskim avio-prevoznicima nalaže se da izbegavaju vazdušni prostor Belorusije. To će evropske kompanije koštati goriva i vremena za letove, ali tako i Belorusija gubi takse od korišćenja njenog vazdušnog prostora. Predsednica Evropske komisije saopštila je i da će sredstva za investicionu pomoć Belorusiji u vrednosti od tri milijarde evra ostati zamrznuta "sve dok ta zemlja ne postane demokratska".

Pitanje je i koliko je EU ovog puta napravila balans između potrebe za dovoljno oštrom kaznom i straha od guranja Belorusije u zagrljaj Rusiji.

Rusija nije oduševljena

Satima nakon što je Belorusija šokirala svet, zvaničnici Rusije, saveznika i pokrovitelja Minska, bili su upadljivo tihi. Iako je glavna urednica RT-a Margarita Simonijan rekla je da je Lukašenko "odigrao prelepo“, portparol Putina odbio je da komentariše, a državne novine uglavnom su se uzdržavale od izveštavanja o incidentu. Tek popodne sledećeg dana ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da je Belorusija postupila sa incidentom "apsolutno razumno“ i pozvao globalnu zajednicu da "trezveno proceni situaciju“, prenosi "Moskou Tajms". Stručnjaci za rusko-beloruske odnose kažu da prigušena reakcija Moskve govori da nije bila oduševljena potezom Belorusije, kao i o ambivalentnom odnosu Кremlja prema Lukašenku, koji je istovremeno najveći saveznik i problematičan partner.

- Verujem da je Lukašenko delovao sam, bez ruskog učešća. Međutim, Rusija je Lukašenkov geopolitički garant i nastaviće da ga štiti jer nema alternativu - rekla je Tatjana Stanova, osnivačica političkog saveta R.Politik.

Odnosi Rusije i Belorusije često su išli od toplog do hladnog protekle decenije, evropske sankcije nakon sporne izborne pobede i gušenja demonstracija prošlog avgusta ponovo su približili Minsk i Moskvu, koja je pružila finansijsku i moralnu podršku pogođenom Lukašenku.

- Ovi događaji će ga najverovatnije dodatno vezati za Rusiju - smatra Stanova.

U međuvremenu je najavljeno da će Lukašenko posetiti u petak Rusiju, gde će razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije je rekao da je susret Putina i Lukašenka planiran pre incidenta sa avionom Rajanera.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Zaharova: Kritika međunarodnih organizacija Minsku treba da se uputi Kijevu


Međunarodne organizacije zatvaraju oči pred kršenjem prava novinara u Ukrajini i prisustva Romana Protaseviča u redovima bataljona „Azov“, protiv čijih boraca je u Rusiji pokrenut krivični postupak, pri tome iste te organizacije kritikuju Minsk zbog hapšenja Protaseviča, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

„Stiče se utisak da je sve što je trebalo da se kaže ukrajinskim vlastima u vezi sa divljom situacijom oko slobode govora u ovoj zemlji upućeno Minsku. Međunarodne organizacije kao što je UNESKO, Savet Evrope, OEBS, kao i strukture za ljudska prava ne ispunjavaju svoje direktne obaveze u ovoj oblasti, preusmeravajući energiju i napore na probleme koji nisu u njihovoj nadležnosti. Predstavnici ovih struktura su se zajedno i na sav glas zabrinuli za sletanje aviona u Minsku i hapšenje građanina Republike Belorusije, za kojim je beloruska strana raspisala poternicu“, istakla je Zaharova.

Prema njenim rečima, braneći Protaseviča, međunarodne organizacije prećutkuju činjenicu da je služio u Donbasu u redovima bataljona „Azov“.

Izgleda da su sa stanovišta međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava to beznačajne sitnice kada stradaju nedužni, prokomentarisala je ona.

Istovremeno, zapadne organizacije „praktično u potpunosti ignorišu stvarna, najgrublja i sistematska kršenja ljudskih prava, posebno kada je reč o gaženju slobode govora i progonu novinara sa pretnjom po njihove živote“.

Ona je nazvala katastrofalnom situaciju u Ukrajini, u kojoj se nastavljaju premlaćivanja i zastrašivanja novinara, njihova brojna ubistva ostaju neistražena, zatvaraju se televizijski kanali, blokira se na hiljade informativnih izvora na internetu, preduzimaju se pokušaji da se zakonski reguliše cenzura i krivično progone neistomišljenici, a postoji i diskriminatorna jezička politika.

„Dolazi do apsurdne situacije. U slučajevima kada je potreban stvarni međunarodno-pravni rad, zasnovan na univerzalnim pravno obavezujućim međunarodnim dokumentima, ‘odvažni branitelji ljudskih prava’ se povlače. A u pitanjima koja nisu u njihovoj direktnoj nadležnosti, šire demagogiju različite snage uticaja: od javnog progona neželjenih lica do pritiska na tok istraga i sudskih odluka“, zaključila je ona.

izvor

[Dreadnought]

[Dreadnought]

Putin hails closer relations with Belarus in meeting with Lukashenko

Russian President Vladimir Putin on Friday praised closer ties between Russia and Belarus during talks with strongman Alexander Lukashenko, a day after the UN civil aviation agency announced it would investigate Sunday's diversion of a Ryanair plane and the arrest of a journalist on board.

[Dreadnought]

Nakon pet časova: Završen sastanak Putina i Lukašenka


U Sočiju je završen sastanak predsednika Rusije i Belorusije, Vladimira Putina i Aleksandra Lukašenka, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov za Sputnjik.

Sastanak je trajao više od pet časova.

Lideri dveju zemalja razgovarali su o aktuelnim pitanjima, uključujući situaciju oko sletanja aviona kompanije „Rajan er“ koji je leteo za Viljnus iz Atine. Lukašenko je izjavio da je Putinu doneo dokumente koji će pokazati šta se zaista događa u Belorusiji.

Predsednici su se takođe dotakli pitanja ekonomske i energetske saradnje. Putin je primetio rast trgovine između dveju zemalja i dodao da će puštanje u rad prvog bloka beloruske nuklearne elektrane biti u junu.

izvor

[Dreadnought]

Kijev: Zbližavanje Rusije i Belorusije – pretnja za Ukrajinu


Zbližavanje Rusije i Belorusije pretnja je za nacionalnu bezbednost Ukrajine, smatra šef ukrajinske diplomatije Dmitrij Kuleba.

„Dalje zbližavanje Belorusije sa Rusijom znači simetričan rast opasnosti da će Rusija iskoristiti Belorusiju za povećanje agresije protiv naše zemlje“, rekao je Kuleba za ukrajinsku TV „1+1“.

Zvanični Kijev, kako je dodao, prilikom donošenja odluka mora uzeti u obzir tu činjenicu.

Podsetimo, Ukrajina je, sledeći primer zapadnih država, 26. maja prekinula aviosaobraćaj sa Belorusijom nakon incidenta sa prinudnim sletanjem aviona „Rajanera“ u Minsku, kada je priveden beloruski bloger Roman Protasevič.

Takođe, ukrajinskim aviokompanijama i avionima zabranjeno je da lete kroz vazdušni prostor Belorusije.

Ambasada Belorusije je tim povodom uputilo protestnu notu Ministarstvu spoljnih poslova Ukrajine, ocenivši da je odluka politička, apsurdna i neosnovana.

Pored toga, Nacionalna komisija za energetsko tržište je na inicijativu ukrajinskog Ministarstva energetike donela odluku o obustavi uvoz električne energije iz Belorusije i Rusije, a Minsk je juče uveo režim individualnih licenci za brojne proizvode iz Ukrajine.

izvor

[Dreadnought]

Lukašenko stigao sa punom torbom - "Izliv osećanja"


Ruski predsednik Vladimir Putin stao je uz svog beloruskog saveznika Aleksandra Lukašenka, koji se spori sa Zapadom zbog prisilnog sletanja aviona.

Zapad je optužio Belorusiju za piratstvo nakon što je beloruska vazdušna kontrola u nedelju lažno upozorila pilota aviona Rajanera na bombu u vazduhu, nakon čega je poslala svoj Mig-29 kako bi pratio taj avion. Avion je sleteo u Minsk, gde su uhapšeni njegovi putnici, bloger i kritičar Lukašenka, Roman Protaševič i njegova devojka. Oni su sada u pritvoru.

Putin, bliski Lukašenkov saveznik, podržao je svog kolegu, toplo ga dočekao na razgovorima u južnom ruskom gradu Sočiju.

Dvojica čelnika saglasila su se da je reakcija Zapada na taj incident bila "izliv osećanja".

"Pre su primorali avion bolivijskog predsednika da sleti, a potom su ga izvukli i ništa, tišina", rekao je Putin, misleći na događaj iz 2013. kad je avion Eva Moralesa morao sleteti u Austriju u vreme dok su Sjedinjene Države pokušavale uhvatiti uzbunjivača Edvarda Snoudena.

Lukašenko je Putinu kazao kako će mu pokazati poverljive dokumente o letu viona Rajanera koji će ruskom čelniku pomoći da shvati šta se zaista dogodilo.

I stigao je sa aktovkom punom dokumenata.

"Uvek postoji neko ko nam stvara probleme. Znate ih, informisaću Vas o njima", rekao je Lukašenko Putinu.

"Doneo sam neke dokumente kako biste mogli shvatiti šta se dogodilo".

Rusija, bliski saveznik bivše sovjetske republike sa 9,5 miliona stanovnika, koja služi kao strateški kordon prema zapadu, verbalno je podržala Minsk pre sastanka dvojice predsednika, istovremeno odbacivši da je sudelovala u tom incidentu.

Moskva tvrdi da je Belorusija pokazala spremnost na transparentnost u tom sporu, a za reakciju Zapada na taj događaj rekli su da je "šokantna".

izvor

[Dreadnought]

Amerika i EU pojačavaju pritisak na Belorusiju: Ključne političke figure na udaru novih sankcija


Amerika i njeni partneri iz Evropske unije rade na novom paketu sankcija protiv ključnih političkih figura u Minsku. Prema planu, pod udar sankcija biće stavljeno i devet beloruskih državnih preduzeća iako su ograničavajuće mere protiv njih prethodno ukinute.

„Amerika u saradnji sa EU i drugim partnerima i saveznicima razrađuje spisak sankcija protiv ključnih članova režima Aleksandra Lukašenka, koji se dovode u vezi s kršenjem ljudskih prava i korupcijom, falsifikovanjem izbora 2020. godine i događajima od 23. maja (sletanje aviona kompanije ‘Rajaner’)“, navodi se u saopštenju portparolke Bele kuće Džen Psaki.

Od 3. juna na snazi će ponovo biti i sankcije protiv devet beloruskih državnih preduzeća.

izvor

[Dreadnought]