Битка за Белорусију

[Dreadnought]

Da li se sprema „ukrajinski scenario“ za pravoslavnu crkvu u Belorusiji


Manje grupe ljudi koje se nazivaju „beloruskom autokefalnom crkvom“ i koje pokušavaju da realizuju „ukrajinski scenario“ raskola vernika ne nalaze se u Belorusiji, nego u SAD i drugim zemljama, rekao je predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, mitropolit volokolamski Ilarion za TV „Rusija 24“.

„Naravno, te sile koje su zainteresovane za destabilizaciju političke situacije u Belorusiji, videvši šta se dogodilo u Ukrajini i shvativši da crkveni faktor može igrati u tome veliku ulogu, biće zainteresovane za promovisanje ideje o beloruskoj autokefaliji. Već postoje nekakve raskolničke strukture koje su zasad potpuno neprimetne. To su neke male grupe ljudi koje se ipak nazivaju 'beloruskom autokefalnom crkvom'. Uglavnom se ti ljudi nalaze van Belorusije – u SAD i drugim zemljama“, objasnio je mitropolit Ilarion.

Prema njegovim rečima, trenutno postoji mala verovatnoća da se u Belorusiji razvije situacija po „ukrajinskom scenariju“, jer „ideja o autokefalnosti ne nalazi nikakvu podršku u narodu, u hijerarhiji, u kleru Beloruske crkve“.

Međutim, mitropolit ne isključuje da će „snage koje su usmerene na rasparčavanje Ruske pravoslavne crkve i koje su se već pokazale u Ukrajini, želeti da se pokažu i u Belorusiji“.

Podsetimo, „nova crkva“ u Ukrajini obrazovana je na „ujediniteljskom saboru“ u Kijevu u decembru 2018. godine, nakon spajanja dve nekanonske crkvene strukture koje deluju u Ukrajini. Za poglavara nove autokefalne crkve izabran je mitropolit Epifanij Dumenko. Kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva odbila je da učestvuje na tom skupu, a Ruska pravoslavna crkva je saopštila da je kanonski značaj „sabora“ u Kijevu ništavan.

Carigradski patrijarh Vartolomej je ubrzo predao Kijevu tomos o autokefalnosti „nove crkve“.

izvor

[MOTORISTA]

Žičanom ogradom protiv migranata
IZVOR: INDEX.HR SUBOTA, 10.07.2021.

Litvanija je počela postavljati žičanu ogradu na svojoj granici sa Belorusijom, suočena s naglim rastom broja ilegalnih ulazaka u zemlju.

"Postavljanje žičane barijere počelo je danas i prema planu ukupno će biti dugačka 550 kilometara. Takođe je doneta odluka da se izgradi ograda na granici s Belorusijom. Mislimo da to možemo učiniti dovoljno brzo, a takva ograda košta oko 41 milion evra", rekla je ministarka unutrašnjih poslova Agne Bilotaite.

Bjelorusija je odlučila da dopustiti migrantima da prelaze u Litvaniju kao odgovor na evropske sankcije. Litvanija ima gotovo 680 kilometara dugu granicu sa Belorusijom. Prema službenim podacima, uhvaćeno je više od 1.500 ljudi, od kojih 37 u posljednja 24 sata,saopštile su pogranične snage.

Većina izbeglica dolazi iz bliskoistočnih i afričkih zemalja i već su zatražili azil u Litvaniji.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Amerikanci reagovali zbog haosa na Baltiku
Tanjug 11. 07. 2021.

SAD su zabrinute zbog prelaska migranata sa Bliskog stoka i Afrike iz Belorusije u Litvaniju, izjavio je danas zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara DŽordž Kent.

Litvanija je, naime, u petak započela izgradnju žičane ograde dugačke 550 kilometara na svojoj granici sa Belorusijom, nakon što je optužila beloruske vlasti da ilegalno šalju migrante u Evropsku uniju, preneo je Rojters.

- Pratimo situaciju vrlo pažljivo i sa zabrinutošću - rekao je Kent. On je dodao da se taktika pritiska može uporediti sa migracionim tokovima iz Rusije u Finsku i Norvešku 2015. godine.

- Pozivamo beloruske vlasti da zaustave namerno usmeravanje migranata iz drugih zemalja na litvansku granicu - rekao je Kent.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Litvanija ne da Tihanovsku Belorusiji


Litvanija odbila da isporuči Belorusiji opozicionarku Svetlanu Tihanovsku, saopštio je beloruski državni tužilac Andrej Šved.

"Poslali smo i šaljemo i dalje dokumenta (drugim državama za ekstradiciju opozicionarke protiv koje je u Belorusiji u toku krivični postupak). Do sada nismo vidimo reakciju, osim građanke Tihanovske. Istina, stigla su dokumenta, mogu zvanično da potvrdim da je Litvanija odbila ekstradiciju", rekao je tužilac u intervjuu televiziji "Belorus 1".

Po njegovim rečima, ova odluka ničim nije motivisana.

"Tj. nismo videli pravne osnove za to", konstatovao je Šved.

Ranije je Istražni komitet Belorusije inicirao ekstradiciju Tihanovske, koja se i dalje nalazi u Litvaniji.


izvor

[Dreadnought]

Minsk: Spoljne sile htele da naprave od Belorusije „drugu Ukrajinu“, pa onda da krenu na Rusiju


Beloruski ministar spoljnih poslova Vladimir Makej izjavio je da su spoljne sile želele da od Belorusije naprave „drugu Ukrajinu“ a zatim da to iskustvo prenesu na Rusiju koja se razvija u moćnu svetsku državu.

„Mislim da je cilj bio, imam u vidu cilj onih koji su organizovali odgovarajuće akcije u Belorusiji, da se stvori druga Ukrajina. Zato je bilo i jače i žešće. I zatim da se to iskustvo prenese na Rusiju. Jer cilj danas nije u prvom redu Belorusija, cilj je Rusija. Zbog toga što se Rusija danas na očigled svih pretvara u moćnu svetsku državu“, rekao je Makej u intervjuu za RT.

On je dodao da će Belorusija i Rusija aktivno sarađivati na međunarodnoj sceni i bilateralno kako bi se suprotstavile pokušajima spoljnog mešanja.

„Nameravamo da aktivno sarađujemo sa našim ruskim prijateljima i na međunarodnoj sceni i u bilateralnom formatu boreći se protiv takvih pokušaja spoljnog mešanja u naše unutrašnje stvari, kao i u okviru međunarodnih organizacija i naših integracionih struktura koje postoje na postsovjetskom prostoru“, rekao je beloruski ministar u intervjuu za RT.

On je dodao da je Minsk spreman da sedne za pregovarački sto sa zapadnim partnerima, ali da ne čuje nijedan „zdrav glas“.

„Mi nikada nismo bili i nemamo nameru da budemo izvor napetosti. Uvek smo govorili da smo zainteresovani za dijalog. I sada (u vreme zaoštrenih odnosa sa Zapadom) smo spremni da sednemo za pregovarački sto sa bilo kojim našim partnerom koji iskaže takvu želju. Ali, na žalost u tom horu kolektivnog Zapada, horu evropskih glasova uperenih protiv Belorusije, ne čujemo nijedan zdrav glas“, rekao je Makej.

Kako je dodao, Belorusija je uvek isključivo reagovala na restriktivne mere koje su zapadni partneri uvodili protiv nje.

Ministar je rekao da Minsk nema nameru da odustane od principa viševektornosti u spoljnoj politici, ali potvrđuje planove za tesnu svestranu saradnju s Rusijom.

izvor

[Dreadnought]

Hitno isključen prvi blok nuklearne elektrane


Prvi blok nuklearne elektrane "Bel AES" u Belorusiji hitno je isključen nakon što se aktivirala automatska zaštita generatora.

Ovo je saopšteno iz Ministarstva energetike Belorusije. Kako se navodi, za sada nisu poznati razlozi zbog kojih se aktivirao automatski sistem zaštite generatora. Prema svim raspoloživim informacijama, radiološka situacija u nuklearnoj elektrani ostala je neizmenjena, prenosi Sputnjik.

Beloruska nuklearna elektrana je najveći belorusko-ruski ekonomski projekat. Nakon što je pušten u rad prvo blok, očekuje se da će drugi početi sa radom 2022. godine. Inače, prvi energetski blok je povezan na nacionalni elektroenergetski sistem Belorusije 3. novembra.

Dana 22. decembra izdata je dozvola za sprovođenje faznog programa za probni rad prvog energetskog bloka elektrane.

izvor

[Dreadnought]

Razgovori lidera Rusije i Belorusije o bližim odnosima dve zemlje


Predsednik Rusije Vladimir Putin sastao se danas u Sankt Petersburgu sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom, koji mu je zahvalio za "vrlo ozbiljnu podršku iz Rusije" i obećao da će Belorusija vratiti zajmove.

Putin je pohvalio Belorusiju kao "pouzdanog i stabilnog partnera", prenosi AP.

Ekonomiji Belorusije, koja je oslabljena pandemijom korona virusa, dodatni udarac zadale su sankcije Evropske unije, uvedene nakon što je Minsk preusmerio putnički avion 23. maja i prinudio ga da sleti kako bi uhapsio opozicionog novinara.

Lukašenko je osudio takve restriktivne mere i najavio da će Belorusija prekinuti saradnju sa EU na zaustavljanju ilegalne migracije.

izvor

[Dreadnought]

Pet zemalja pridružilo se evropskim sankcijama Belorusiji – ovog puta bez Srbije


Pet zemalja koje nisu članice Evropske unije pridružile su se evropskim ekonomskim sankcijama protiv Belorusije, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj. Srbija ovog puta nije učestvovala u uvođenju sankcija.

„Zemlje-kandidati za pristupanje EU – Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija, a takođe i Island i Norveška pridružile su se odluci EU. One će uskladiti svoju nacionalnu politiku sa ovom odlukom Saveta EU. Evropska unija je primila k znanju ovu obavezu i pozdravlja je“, rekao je Borelj.

Restriktivne mere uključuju zabranu na izvoz tehnologija za nadgledanje komunikacija i robe dvojne namene u Belorusiju. Takođe se ograničava trgovina naftnim proizvodima, kalijumskim đubrivima, sirovinama i opremom za proizvodnju duvana i duvanskih proizvoda sa republikom je takođe ograničena.

Pored toga, Belorusiji će biti ograničen pristup finansijskim tržištima Evropske unije.

Podsetimo, EU je 25. juna zvanično aktivirala nove ograničavajuće mere „kao odgovor na eskalaciju grubih kršenja ljudskih prava u Belorusiji, agresivno gonjenje civilnog društva, demokratske opozicije i novinara, kao i zbog prinudnog sletanja aviona kompanije 'Rajaner' u Minsku 23. maja 2021. godine“.

Konkretno, EU je uvela četvrti paket sankcija protiv Belorusije, proširivši sankcioni spisak na još 78 fizičkih lica i osam organizacija.

Prema ranijem saopštenju pres-službe Saveta EU, Srbija se delimično priključila paketu sankcija koje je EU 21. juna uvela Belorusiji.


izvor

[Dreadnought]

Postignut dogovor o carini, porezu i enegetici


Predsednik Rusije Vladimir Putin i njegov beloruski kolega Aleksandar Lukašenko završili su razgovor u Sankt Peterburgu koji je trajao pet sati, potvrdio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, a preneo TAS S.

Sastanak je održan u palati Konstantinovski u Strelni koja se nalazi u okolini Sankt Peterburga, a koja je nekada bila rezidencija vojvoda iz dinastije Romanova i sada služi za međunarodne prijeme.

Lukašenko je domaćinu zahvalio na "vrlo ozbiljnoj podršci iz Rusije" i obećao da će Belorusija vratiti zajmove. Utvrđeni su i naredni koraci u oblastima carine, poreza i energetike.

Putin je pohvalio Belorusiju kao "pouzdanog i stabilnog partnera", prenosi AP.

Ekonomiji Belorusije, koja je oslabljena pandemijom korona virusa, dodatni udarac zadale su sankcije Evropske unije, uvedene nakon što je Minsk u maju preusmerio putnički avion Rajanera i prinudio ga da sleti kako bi uhapsio opozicionog novinara.

Lukašenko je osudio sankcije i najavio da će Belorusija prekinuti saradnju sa EU na zaustavljanju ilegalne migracije.

Ovo je bio četvrti razgovor Putina i Lukašenka u 2021. godini, a prethodni susreti su se održali u februaru, aprilu i maju, takođe u Rusiji.

TAS S navodi i da se dvojica predsednika redovno čuju telefonom.

izvor

[Dreadnought]

Brisel: Srbija nije podržala


Šef diplomatije EU Žosep Borelj pozdravio odluku S. Makedonije, Crne Gore i Albanije da se pridruže ekonomskim sankcijama Belorusiji koje je EU usvojila.

Među zemljama iz procesa proširenja koje su se uskladile sa novim merama EU protiv Belorusije nema Srbije ni BiH.

U Briselu za Tanjug objašnjavaju da Srbija do sada nije podržala odluku Saveta EU da se uvedu sankcije osobama i entitetima odgovornim za režimsku represiju u Belorusiji, niti poslednje ekonomsko sektorske sankcije protiv te zemlje, ali da je u startu podržala odluku EU o merama uvedenim zbog prinudnog spuštanja putničkog aviona Rajanera u Minsk.

Pored dela zemalja iz procesa proširenja, sankcije EU protiv Belorusije podržale su i Island i Norveška kao članice Evropske zone slobodne trgovine ( EFTA).


izvor

[Dreadnought]

550 km žilet-žice za migrante na tlu Evrope


Litvanija postavlja bodljikavu žicu protiv migranata duž granice sa Belorusijom.

Žicu protiv migranata već su 2015. godine postavile Mađarska i Slovenija.

Vlada u Minsku prebacuje migrante iz Iraka u Litvaniju kako bi se osvetila za sprovođenje sankcija, rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis za Dojče Vele. Ako se ova praksa ne zaustavi, EU bi se mogla da se suoči sa migrantskim talasima.

U Briselu, gde se sastaje sa kolegama iz EU, Landsbergis je primetio da Belorusija, osim toga, koristi migrante iz ratom zahvaćenih zemalja kao živi štit u pokušaju da natera EU da ublaži sankcije.

"To je hibridno oružje koje se koristi protiv Evropske unije da bi nateralo evropsku zajednicu da promeni politiku prema Belorusiji", rekao je Landsbergis, tvrdeći da ima konkretne dokaze da beloruske granične jedinice podržavaju prolazak grupa migranata, pa čak i prikrivaju tragovi njihovog prolaska.

Sve ovo izgovoreno je nekoliko dana nakon što je vlada u Viljnjusu proglasila vanredno stanje i započela izgradnju 550 kilometara dugog žičnog zida kako bi se nosila sa iznenadnim prilivom migranata sa Bliskog istoka. Otvoriće se i novi migrantski kamp za smeštaj 500 ljudi.

Landsbergis je čak tvrdio da i sam Aleksandar Lukašenko direktnim letovima iz Bagdada do Minska podstiče novu migrantsku rutu, uglavnom za migrante iz Iraka.

Samo ove godine iz Litvanije je u Litvaniju ilegalno ušlo više od 1.600 migranata, 20 puta više nego prošle godine. Prema litvanskim graničarima, u proteklih nekoliko nedelja stiglo je više od hiljadu pridošlica.

"Moramo da obavestimo ove ljude da ih lažu. Njima se obećava lak prolazak u EU, vrlo slobodan život u Evropi. A to se neće dogoditi", rekao je Landsbergis.

Ako ruta ne bude blokirana, druge zemlje, poput Nemačke, uskoro će se suočiti sa novim talasima migranata koji prolaze ilegalno ulaze na teritoriju zajednice. U ponedeljak je Litvanija najavila mobilizaciju dodatnih graničnih snaga za brzo raspoređivanje.

"Čini se da beloruske vlasti sada podržavaju ilegalnu migraciju, možda kao osvetu zbog restriktivnih mera EU i kao odgovor na litvansku podršku civilnom društvu u Belorusiji", potvrdila je Landsbergisovu tezu Ilva Johanson, komesarka EU za unutrašnje poslove.

Načini ulaska u Litvaniju još uvek se istražuju, ali se potvrđuje verovatnoća da se migranti prevoze u Minsk na nekoliko letova dnevno iz Istanbula i Bagdada. EU će poslati 60 graničnih policajaca na litvansko-belorusku granicu.

Noviji podaci su da su Iračani takođe Sirijci, ali i migranti iz nekih afričkih zemalja poput Demokratske Republike Kongo ili Kameruna, kao i Senegala, Gambije, Gvineje i Malija.

U tome Lukašenkova vlada primenjuje trik - proglasila je da građani ukupno 73 zemlje mogu u Belorusiju doći bez vize i ostati pet dana da bi se vakcinisali protiv bolesti kovid 19.

Oni koje litvanske vlasti uspevaju da zadrže vrlo je teško vratiti se u svoje domicilne zemlje. Landsbergis je tvrdio da se njegova zemlja sada suočava sa istim izazovima sa kojima se stalno suočavaju zemlje poput Grčke ili Španije.


Neophodna strategija povratka

"Evropska unija treba da ima zajedničku strategiju za bavljenje takvim političkim ili hibridnim pretnjama. Potrebna nam je strategija za povratak migranata u njihove zemlje, jer same države, bilo Litvanija, Grčka ili Španija, ne mogu da savladaju izazovni put povratka osoba koje su ilegalno ušle na njihovu teritoriju. Takođe, trebali bismo biti vrlo strogi prema režimima koji koriste ovu vrstu oružja", rekao je Landsbergis.

Traži dodatne sankcije za Belorusiju, kao i za druge zemlje koje koriste slične taktike. Litvanski parlament takođe je juče održao posebno zasedanje povodom usvajanja amandmana na zakone o azilu kojima bi se smanjilo vreme potrebno za procenu zahteva za zaštićeni status. Žosep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljne poslove, upitan da li će se novim sporazumom o migraciji u EU situacija u Litvaniji ubrzati, rekao je da je upravo zbog takvih situacija i stvoren Frontek.

"Dizajnirali smo ga tako da može da pomogne zemljama koje se suočavaju sa migracionom krizom", rekao je Borelj.

Sudeći po julu, Litvaniju čeka vruće leto, jer je samo u prvoj nedelji jula u zemlju ušlo 800 migranata.

izvor

[Dreadnought]

U Poljskoj se uplašili novog "ruskog oružja"


Zaoštravanje situacije sa migrantima na belorusko-litvanskoj granici imaće teške posledice za celu Evropu, ali razlog tome možda nisu akcije Minska, piše list "Myśl Polska".

Prema rečima autora članka Anžeja Zapalovskog, većina gleda na ovu krizu kao na odgovor predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka na sankcije i podršku Zapada beloruskim opozicionarima. Štaviše, novinar je siguran da je ovo zagrevanje pred pravi "izbeglički udarac" iza kojeg, navodno, stoji Moskva.

Po njegovim rečima, ovakvo "oružje" poseduju samo Rusija i Turska, uzimajući u obzir njihove "propustne mogućnosti". Zapalovski je naglasio da je za realizaciju ovakvih akcija bolje iskoristiti Ukrajinu, nego Minsk, jer Kijev ne kontroliše veliki deo teritorije na istoku zemlje.

Autor članka je naglasio da, bez obzira na sporazum između Poljske i Ukrajine o readmisije, Kijev ga ne može realizovati zbog velikog talasa migranata. Ako Moskva i Ankara otvore "istočnu rutu" i tim samim izazovu migrantsku krizu, Poljska kao i ostala Evropa, biće bespomoćna.

Veliki broj migranata neće moći da zaustavi ni vojska, dok migranti neće moći nigde da se šalju. Pri tom, ne može se očekivati ni pomoć SAD ni EU, pošto će se svaka država pokušati da se zatvore pred ovim problemom, zaključio je Zapalovski.

izvor

[MOTORISTA]

Beloruski studenti i profesor osuđeni na zatvor zbog učešća u protestima
SVET Autor: Beta/AFP 16. jul. 2021

Sud u Minsku osudio je 11 studenata i jednog univerzitetskog profesora na po najmanje dve godine zatvora zbog učešća u prošlogodišnjim protestima zbog reizbora predsednika Aleksandra Lukašenka, saopštila je nevladina organizacija Viasna.

Kako se precizira, jedan student je osuđen na dve godine zatvora, a ostali optuženi na po dve i po godine zatvora. Oni su optuženi za „organizovani kriminal“ i da su aktivno učestvovali u događajima koji „ozbiljno narušavaju javni red“ na univerzitetima.

Tužilaštvo je tokom suđenja tvrdilo da su „protesti na univerzitetima imali za cilj izmenu rezultata predsedničkih izbora tako da ih Evropska unija i SAD ne priznaju“. Viasna smatra da su svi optuženi, koji su u uhapšeni u jesen 2020. godine, „politički zatvorenici“.

Istovremeno, beloruske službe bezbednosti su danas pretresle domove najmanje 12 novinara iz nezavisnih i opozicionih medija. Masovni pretresi su izvršeni i u četvrtak i sredu, a na udaru su grupe za zaštitu ljudskih prava, a nekoliko predstavnika je zadržano u pritvoru.

Izvor. www.n1info.com

[MOTORISTA]

Belorusija: NVO uključene u finansiranje protestnih skupova
IZVOR: TANJUG PETAK, 16.07.2021.

Belorusija poseduje informacije o umešanosti lidera i osoblja brojnih nevladinih organizacija i medija u tajne tokove novčanih sredstava iz inostranstva.

Tu informaciju je saopštio šef glavnog direktorata Beloruskog istražnog komiteta zaduženog za istragu organizovanog kriminala i korupcije Vladimir Šiško, prenosi ruska agencija TAS.

“Tokom istrage kriminalnih slučajeva, verodostojne informacije su primljene o umešanosti lidera i osoblja niza nevladinih organizacija i sindikata, kao i predstavnika medija, u tajne tokove značajnih novčanih sredstava, koja su pre svega, primljena iz inostranstva, kao i u utaju poreza i finansiranje različitih vrsta protestnih aktivnosti beloruskog stanovništva”, izjavio je Šiško.

Precizirao je da se to posebno odnosi na slučajeve protiv članova, kako je rekao, neregistrovanog centra za ljudska prava pod nazivom “Viasna”.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Петак, 16.07.2021.

Рације белоруске полиције у домовима новинара

МИНСК - Белоруска полиција је данас, трећи дан заредом, извршила претрес у канцеларијама и домовима новинара и активиста за људска права, чиме је, према тврдњама активиста, настављена репресија против противника председника Александра Лукашенка.

Пољски канал „Некста лајв” пренео је да се и канцеларија америчког медија „Радио либерти” у главном граду Минску нашла на удару рације, док је белоруска организација за људска права „Виасна-96” известила да су два новинара те медијске куће приведена. Полицијски службеници упали су данас у домове новинара пољског ТВ канала „Белсат” и домове још неколико локалних извештаца, јавила је „Виасна-96”.

Белоруски безбедносни званичници су у претходна два дана спровели рације у око 20 хуманитарних, медијских и експертских институција, приводећи више од 15 људи, међу којима је и директор „Виасна-96”, преноси Танјуг. Рације и притварања осудили су западни политичари, међународни активисти за људска права и лидер белоурске опозиције Свјетлана Тихановска.

Британски министар спољних послова Доминик Раб рекао је да Британија осуђује „ескалацију репресије” у Белорусији, а Европска унија и САД су последњих месеци увеле санкције званичном Минску, подсећа агенција Ројтерс.

Izvor: www.politika.rs