Dešavanja u Belorusiji

[Dreadnought]

Da li se sprema „ukrajinski scenario“ za pravoslavnu crkvu u Belorusiji


Manje grupe ljudi koje se nazivaju „beloruskom autokefalnom crkvom“ i koje pokušavaju da realizuju „ukrajinski scenario“ raskola vernika ne nalaze se u Belorusiji, nego u SAD i drugim zemljama, rekao je predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, mitropolit volokolamski Ilarion za TV „Rusija 24“.

„Naravno, te sile koje su zainteresovane za destabilizaciju političke situacije u Belorusiji, videvši šta se dogodilo u Ukrajini i shvativši da crkveni faktor može igrati u tome veliku ulogu, biće zainteresovane za promovisanje ideje o beloruskoj autokefaliji. Već postoje nekakve raskolničke strukture koje su zasad potpuno neprimetne. To su neke male grupe ljudi koje se ipak nazivaju 'beloruskom autokefalnom crkvom'. Uglavnom se ti ljudi nalaze van Belorusije – u SAD i drugim zemljama“, objasnio je mitropolit Ilarion.

Prema njegovim rečima, trenutno postoji mala verovatnoća da se u Belorusiji razvije situacija po „ukrajinskom scenariju“, jer „ideja o autokefalnosti ne nalazi nikakvu podršku u narodu, u hijerarhiji, u kleru Beloruske crkve“.

Međutim, mitropolit ne isključuje da će „snage koje su usmerene na rasparčavanje Ruske pravoslavne crkve i koje su se već pokazale u Ukrajini, želeti da se pokažu i u Belorusiji“.

Podsetimo, „nova crkva“ u Ukrajini obrazovana je na „ujediniteljskom saboru“ u Kijevu u decembru 2018. godine, nakon spajanja dve nekanonske crkvene strukture koje deluju u Ukrajini. Za poglavara nove autokefalne crkve izabran je mitropolit Epifanij Dumenko. Kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva odbila je da učestvuje na tom skupu, a Ruska pravoslavna crkva je saopštila da je kanonski značaj „sabora“ u Kijevu ništavan.

Carigradski patrijarh Vartolomej je ubrzo predao Kijevu tomos o autokefalnosti „nove crkve“.

izvor

[MOTORISTA]

Žičanom ogradom protiv migranata
IZVOR: INDEX.HR SUBOTA, 10.07.2021.

Litvanija je počela postavljati žičanu ogradu na svojoj granici sa Belorusijom, suočena s naglim rastom broja ilegalnih ulazaka u zemlju.

"Postavljanje žičane barijere počelo je danas i prema planu ukupno će biti dugačka 550 kilometara. Takođe je doneta odluka da se izgradi ograda na granici s Belorusijom. Mislimo da to možemo učiniti dovoljno brzo, a takva ograda košta oko 41 milion evra", rekla je ministarka unutrašnjih poslova Agne Bilotaite.

Bjelorusija je odlučila da dopustiti migrantima da prelaze u Litvaniju kao odgovor na evropske sankcije. Litvanija ima gotovo 680 kilometara dugu granicu sa Belorusijom. Prema službenim podacima, uhvaćeno je više od 1.500 ljudi, od kojih 37 u posljednja 24 sata,saopštile su pogranične snage.

Većina izbeglica dolazi iz bliskoistočnih i afričkih zemalja i već su zatražili azil u Litvaniji.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Amerikanci reagovali zbog haosa na Baltiku
Tanjug 11. 07. 2021.

SAD su zabrinute zbog prelaska migranata sa Bliskog stoka i Afrike iz Belorusije u Litvaniju, izjavio je danas zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara DŽordž Kent.

Litvanija je, naime, u petak započela izgradnju žičane ograde dugačke 550 kilometara na svojoj granici sa Belorusijom, nakon što je optužila beloruske vlasti da ilegalno šalju migrante u Evropsku uniju, preneo je Rojters.

- Pratimo situaciju vrlo pažljivo i sa zabrinutošću - rekao je Kent. On je dodao da se taktika pritiska može uporediti sa migracionim tokovima iz Rusije u Finsku i Norvešku 2015. godine.

- Pozivamo beloruske vlasti da zaustave namerno usmeravanje migranata iz drugih zemalja na litvansku granicu - rekao je Kent.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Litvanija ne da Tihanovsku Belorusiji


Litvanija odbila da isporuči Belorusiji opozicionarku Svetlanu Tihanovsku, saopštio je beloruski državni tužilac Andrej Šved.

"Poslali smo i šaljemo i dalje dokumenta (drugim državama za ekstradiciju opozicionarke protiv koje je u Belorusiji u toku krivični postupak). Do sada nismo vidimo reakciju, osim građanke Tihanovske. Istina, stigla su dokumenta, mogu zvanično da potvrdim da je Litvanija odbila ekstradiciju", rekao je tužilac u intervjuu televiziji "Belorus 1".

Po njegovim rečima, ova odluka ničim nije motivisana.

"Tj. nismo videli pravne osnove za to", konstatovao je Šved.

Ranije je Istražni komitet Belorusije inicirao ekstradiciju Tihanovske, koja se i dalje nalazi u Litvaniji.


izvor

[Dreadnought]

Minsk: Spoljne sile htele da naprave od Belorusije „drugu Ukrajinu“, pa onda da krenu na Rusiju


Beloruski ministar spoljnih poslova Vladimir Makej izjavio je da su spoljne sile želele da od Belorusije naprave „drugu Ukrajinu“ a zatim da to iskustvo prenesu na Rusiju koja se razvija u moćnu svetsku državu.

„Mislim da je cilj bio, imam u vidu cilj onih koji su organizovali odgovarajuće akcije u Belorusiji, da se stvori druga Ukrajina. Zato je bilo i jače i žešće. I zatim da se to iskustvo prenese na Rusiju. Jer cilj danas nije u prvom redu Belorusija, cilj je Rusija. Zbog toga što se Rusija danas na očigled svih pretvara u moćnu svetsku državu“, rekao je Makej u intervjuu za RT.

On je dodao da će Belorusija i Rusija aktivno sarađivati na međunarodnoj sceni i bilateralno kako bi se suprotstavile pokušajima spoljnog mešanja.

„Nameravamo da aktivno sarađujemo sa našim ruskim prijateljima i na međunarodnoj sceni i u bilateralnom formatu boreći se protiv takvih pokušaja spoljnog mešanja u naše unutrašnje stvari, kao i u okviru međunarodnih organizacija i naših integracionih struktura koje postoje na postsovjetskom prostoru“, rekao je beloruski ministar u intervjuu za RT.

On je dodao da je Minsk spreman da sedne za pregovarački sto sa zapadnim partnerima, ali da ne čuje nijedan „zdrav glas“.

„Mi nikada nismo bili i nemamo nameru da budemo izvor napetosti. Uvek smo govorili da smo zainteresovani za dijalog. I sada (u vreme zaoštrenih odnosa sa Zapadom) smo spremni da sednemo za pregovarački sto sa bilo kojim našim partnerom koji iskaže takvu želju. Ali, na žalost u tom horu kolektivnog Zapada, horu evropskih glasova uperenih protiv Belorusije, ne čujemo nijedan zdrav glas“, rekao je Makej.

Kako je dodao, Belorusija je uvek isključivo reagovala na restriktivne mere koje su zapadni partneri uvodili protiv nje.

Ministar je rekao da Minsk nema nameru da odustane od principa viševektornosti u spoljnoj politici, ali potvrđuje planove za tesnu svestranu saradnju s Rusijom.

izvor

[Dreadnought]

Hitno isključen prvi blok nuklearne elektrane


Prvi blok nuklearne elektrane "Bel AES" u Belorusiji hitno je isključen nakon što se aktivirala automatska zaštita generatora.

Ovo je saopšteno iz Ministarstva energetike Belorusije. Kako se navodi, za sada nisu poznati razlozi zbog kojih se aktivirao automatski sistem zaštite generatora. Prema svim raspoloživim informacijama, radiološka situacija u nuklearnoj elektrani ostala je neizmenjena, prenosi Sputnjik.

Beloruska nuklearna elektrana je najveći belorusko-ruski ekonomski projekat. Nakon što je pušten u rad prvo blok, očekuje se da će drugi početi sa radom 2022. godine. Inače, prvi energetski blok je povezan na nacionalni elektroenergetski sistem Belorusije 3. novembra.

Dana 22. decembra izdata je dozvola za sprovođenje faznog programa za probni rad prvog energetskog bloka elektrane.

izvor

[Dreadnought]

Razgovori lidera Rusije i Belorusije o bližim odnosima dve zemlje


Predsednik Rusije Vladimir Putin sastao se danas u Sankt Petersburgu sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom, koji mu je zahvalio za "vrlo ozbiljnu podršku iz Rusije" i obećao da će Belorusija vratiti zajmove.

Putin je pohvalio Belorusiju kao "pouzdanog i stabilnog partnera", prenosi AP.

Ekonomiji Belorusije, koja je oslabljena pandemijom korona virusa, dodatni udarac zadale su sankcije Evropske unije, uvedene nakon što je Minsk preusmerio putnički avion 23. maja i prinudio ga da sleti kako bi uhapsio opozicionog novinara.

Lukašenko je osudio takve restriktivne mere i najavio da će Belorusija prekinuti saradnju sa EU na zaustavljanju ilegalne migracije.

izvor

[Dreadnought]

Pet zemalja pridružilo se evropskim sankcijama Belorusiji – ovog puta bez Srbije


Pet zemalja koje nisu članice Evropske unije pridružile su se evropskim ekonomskim sankcijama protiv Belorusije, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj. Srbija ovog puta nije učestvovala u uvođenju sankcija.

„Zemlje-kandidati za pristupanje EU – Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija, a takođe i Island i Norveška pridružile su se odluci EU. One će uskladiti svoju nacionalnu politiku sa ovom odlukom Saveta EU. Evropska unija je primila k znanju ovu obavezu i pozdravlja je“, rekao je Borelj.

Restriktivne mere uključuju zabranu na izvoz tehnologija za nadgledanje komunikacija i robe dvojne namene u Belorusiju. Takođe se ograničava trgovina naftnim proizvodima, kalijumskim đubrivima, sirovinama i opremom za proizvodnju duvana i duvanskih proizvoda sa republikom je takođe ograničena.

Pored toga, Belorusiji će biti ograničen pristup finansijskim tržištima Evropske unije.

Podsetimo, EU je 25. juna zvanično aktivirala nove ograničavajuće mere „kao odgovor na eskalaciju grubih kršenja ljudskih prava u Belorusiji, agresivno gonjenje civilnog društva, demokratske opozicije i novinara, kao i zbog prinudnog sletanja aviona kompanije 'Rajaner' u Minsku 23. maja 2021. godine“.

Konkretno, EU je uvela četvrti paket sankcija protiv Belorusije, proširivši sankcioni spisak na još 78 fizičkih lica i osam organizacija.

Prema ranijem saopštenju pres-službe Saveta EU, Srbija se delimično priključila paketu sankcija koje je EU 21. juna uvela Belorusiji.


izvor

[Dreadnought]

Postignut dogovor o carini, porezu i enegetici


Predsednik Rusije Vladimir Putin i njegov beloruski kolega Aleksandar Lukašenko završili su razgovor u Sankt Peterburgu koji je trajao pet sati, potvrdio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, a preneo TAS S.

Sastanak je održan u palati Konstantinovski u Strelni koja se nalazi u okolini Sankt Peterburga, a koja je nekada bila rezidencija vojvoda iz dinastije Romanova i sada služi za međunarodne prijeme.

Lukašenko je domaćinu zahvalio na "vrlo ozbiljnoj podršci iz Rusije" i obećao da će Belorusija vratiti zajmove. Utvrđeni su i naredni koraci u oblastima carine, poreza i energetike.

Putin je pohvalio Belorusiju kao "pouzdanog i stabilnog partnera", prenosi AP.

Ekonomiji Belorusije, koja je oslabljena pandemijom korona virusa, dodatni udarac zadale su sankcije Evropske unije, uvedene nakon što je Minsk u maju preusmerio putnički avion Rajanera i prinudio ga da sleti kako bi uhapsio opozicionog novinara.

Lukašenko je osudio sankcije i najavio da će Belorusija prekinuti saradnju sa EU na zaustavljanju ilegalne migracije.

Ovo je bio četvrti razgovor Putina i Lukašenka u 2021. godini, a prethodni susreti su se održali u februaru, aprilu i maju, takođe u Rusiji.

TAS S navodi i da se dvojica predsednika redovno čuju telefonom.

izvor

[Dreadnought]

Brisel: Srbija nije podržala


Šef diplomatije EU Žosep Borelj pozdravio odluku S. Makedonije, Crne Gore i Albanije da se pridruže ekonomskim sankcijama Belorusiji koje je EU usvojila.

Među zemljama iz procesa proširenja koje su se uskladile sa novim merama EU protiv Belorusije nema Srbije ni BiH.

U Briselu za Tanjug objašnjavaju da Srbija do sada nije podržala odluku Saveta EU da se uvedu sankcije osobama i entitetima odgovornim za režimsku represiju u Belorusiji, niti poslednje ekonomsko sektorske sankcije protiv te zemlje, ali da je u startu podržala odluku EU o merama uvedenim zbog prinudnog spuštanja putničkog aviona Rajanera u Minsk.

Pored dela zemalja iz procesa proširenja, sankcije EU protiv Belorusije podržale su i Island i Norveška kao članice Evropske zone slobodne trgovine ( EFTA).


izvor