Битка за Белорусију

[MOTORISTA]

Tihanovska planira da se susretne sa Bajdenom i Blinkenom
Tanjug 19. 07. 2021.

OPOZICIONI beloruski lider Svetlana Tihanovska izjavila je danas da planira da se susretne sa predsednikom SAD DŽozefom Bajdenom i državnim sekretarom Entonijem Blinkenom tokom njene posete Vašingtonu.

- Planirani su takvi susreti, ali zasad ne mogu da ih potvrdim - rekla je ona za TASS tokom susreta sa beloruskom dijasporom u Vašingtonu.

Tihanovska je danas stigla u SAD, a sastala se sa beloruskom dijasporom na Trgu Slobode, u blizini Bele kuće i Kapitola. Ranije, Tihanovska je na svom Telegram kanalu napisala da je planirala sastanke "na visokom nivou" u Stejt deparmentu 19. jula i u Beloj kući dan kasnije. Osim toga, njen raspored uključuje i sastanak sa direktorkom Američke agencije za međunarodni razvoj Samantom Pauer i američkim poslanicima.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

,
Liderka beloruske opozicije: Želim da razgovaram sa Putinom


Bivša kandidatkinja za predsednicu Belorusije i liderka tamošnje opozicije Svetlana Tihanovska dala je intervju američkom listu „Nešenel interest“ u kojem je govorila o tome šta je neophodno da se desi kako bi opozicija pobedila u Belorusiji, a između ostalog je rekla i da želi da razgovara sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Tihanovska, koja trenutno boravi u Americi, kazala je da beloruska opozicija želi dijalog sa Rusijom, ali da ona lično ne zna da li će ikada uspeti da se sastane sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Takođe je rekla i da su Belorusija i Rusija oduvek negovali bliske veze, dok beloruska opozicija, s tim u vezi, ne želi da ima bilo kakve neprijatelje.

Upitana da li će se ponovo kandidovati na predsedničkim izborima u Belorusiji Tihanovska je rekla da ona na tako nešto nije spremna, ali da će biti svojevrsni „moralni autoritet“ za sve one koji to budu želeli budući da je, kako je ocenila, Belorusiji potreban „dobar menadžer“.


Bajden će nam pomoći da pobedimo

Tihanovska je takođe izjavila i da bi opozicija u Belorusiji mogla da pobedi uz pomoć američkog predsednika Džozefa Bajdena.

Ona je izrazila nadu da će administracija Bajdena podržati opoziciju u Belorusiji i doprineti „demokratizaciji“ zemlje.

Pored toga, dodala je, bilo bi dobro i kada bi Amerika sprovela Maršalov plan za Belorusiju baš kao što je to bilo izvedeno na nivou cele Evrope posle Drugog svetskog rata.

Međutim, kako prenose mediji, iz rasporeda predstojećih sastanaka Bajdena za ovu sedmicu, koji je objavljen na sajtu Vele kuće, vidi se da američki predsednik nije planirao da se sastane sa Tihanovskom za vreme njenog boravka u SAD.

izvor

[Dreadnought]

USA: Belarusian diaspora welcomes opposition leader Tikhanovskaya at rally calling for new govt

[MOTORISTA]

Beloruske vlasti u obračunu sa nezavisnim medijima, uhapšena još tri novinara
SVET Autor: Beta 19. jul. 2021

Beloruske vlasti pretresle su kancelarije nezavisnog regionalnog dnevnog lista i uhapsile tri njegova novinara, nastavljajući tako obračun sa medijima i aktivistima civilnog društva.

Uhapšeni su urednik lista Regionalnaja gazeta Aleksandar Mancevič i novinarke Zoja Krutskaja i Nasta Utkina, navelo je Belorusko udruženje novinara. Oni su privedeni nakon pretresa kancelarija lista u gradu Molodečno, udaljenom 80 kilometara od Minska.

U prethodnih deset dana vlasti su izvršile 64 pretresa prostorija medija, navodi Belorusko udruženje novinara. U pritvoru su 32 novinara. Oni čekaju ili sudjenje ili izdržavanje kazne. Vlasti su danas zamrzle bankovne račune beloruskog PEN centra, udruženja pisaca koje vodi Svetlana Aleksijevič, dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2015. godinu. Aleksijevič, članica opozicionog Koordinacionog saveta, otišla je iz Belorusije prošle godine nakon što je bila privedena na ispitivanje.

Sud u Minsku je danas izrekao kazne zatvora od pet do devet godina za 11 osoba optuženih za koordnisanje „radikalnih akcija“ i planiranje podmetanja požara. Centar za zaštitu ljudskih prava Vesna tih 11 osudjenika smatra političkim zatvorenicima i navodi da ih u zemlji ima 562. Beloruska vlast je počela oštar obračun sa protivnicima posle predsedničkih izbora u avgustu 2020. godine, kada su širom zemlje izbili masovni antivladini protesti. Demonstranti su se pobunili zbog zvaničnih rezultata izbora, prema kojima je ubedljivo pobedio dugogodišnji autoritarni šef države Aleksandar Lukašenko. Višemesečni protesti su trajali do zime, uprkos nastojanju vlasti da ih uguše hapšenjima i represijom nad demonstrantima i aktivistima. Zbog učešća na demonstracijama od avgusta je uhapšeno više od 34.000 ljudi, od kojih je policija hiljade brutalno pretukla. Na meti vlasti našli su se i nezavisni mediji, a hapšeni su i novinari koji su izveštavali sa protesta.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Понедељак, 19.07.2021.

Блинкен угостио белоруску опозициону лидерку Тихановску у Вашингтону

Вашингтон – Амерички државни секретар Ентони Блинкен састао се у Вашингтону са белоруском опозиционом лидерком Светланом Тихановском, у време када Вашингтон појачава критиковање власти у Минску због раширене репресије над неистомишљеницима.

Тихановску, која се после прошлогодишњих председничких избора у Белорусији склонила у Литванију, Блинкен је угостио у Стејт департменту како би исказао подршку и њој и другим демонстрантима против ауторитарне владавине председника Александра Лукашенка. Портпарол Стејт департмента Нед Прајс рекао је да су Блинкен и Тихановска „разговарали о репресији коју спроводи Лукашенков режим” и „корацима за које су САД и већина међународне заједнице навели да Лукашенков режим мора да предузме”.

„Као што знате, госпођа Тихановска је на челу опозиционог покрета у Белорусији, и ми смо срећни да је угостимо данас и да наставимо наше напоре како бисмо били уз белоруски народ и његове тежње ка људским правима, демократији и уз његове шире евроатлантске тежње”, навео је Прајс, преноси Бета.

Тихановска, која је постала главни противник Лукашенку на изборима после хапшења других опозиционара, ове недеље борави у Вашингтону, где тражи подршку од званичника администрације председника Џозефа Бајдена и чланова Конгреса САД.

Белоруске власти ових дана настављају оштар обрачун са независним медијима и активистима, што осуђују САД и бројне европске државе. Репресија је започета после председничких избора у августу 2020. године, када су широм земље избили масовни антивладини протести. Демонстранти су се побунили због званичних резултата избора, према којима је Лукашенко убедљиво победио. Због учешћа на демонстрацијама ухапшено је више од 35.000 људи, од којих је полиција хиљаде брутално претукла. На мети власти су и независни медији, а у притвору су тренутно 32 новинара, који чекају суђење или издржавање казне.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Tihanovska traži od SAD podršku demokratskim aktivistima
Tanjug 19. 07. 2021.

TOKOM svoje prve zvanične posete SAD, liderka beloruske opozicije Svetlana Tihanovska nada se da će podstaći Vašington da reaguje u znak podrške demokratskim aktivistima i grupama za građanska prava u njenoj zemlji.

- Pozivam SAD da budu uz nas - izjavila je u intervjuu za Glas Amerike - Veoma je važno da kada režim uništava sve u Belorusiji, masovne medije, sve organizacije - izuzetno je važno podržati te ljude.

Po dolasku u Vašington, Tihanovska je održala skup sa svojim pristalicama na trgu Fridom plaza u centru američke prestonice. Tihanovska se susrela i sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom. Zakazani su razgovori u Stejt departmentu, Beloj kući, sa članovima Kongresa kao i šeficom americke Agencije za međunarodni razvoj (USAID) Samantom Pauer.

- Želim da Belorusija ostane na dnevnom redu SAD. Moj cilj je da govorim o Belorusiji, o situaciji, o eskalaciji nasilja od strane režima - kazala je Tihanovska.

Ona je bila primorana da napusti Belorusiju sa dvoje male dece, posle brutalnog gušenja mirnih demonstracija nakon spornih izbora 9. avgusta prošle godine. Jedno od najvažnijih pitanja za demokratsku Belorusiju - i Tihanovsku lično - je puštanje na slobodu više od 500 političkih zarobljenika koje su vlasti uhapsile za vreme protesta. NJen suprug, Sergej, je jedan od njih.

- Jedini izlaz, jedini način da se navedu da puste zatvorenike je da se izvrši politicxki i ekonomski pritisak na vladu Belorusije i sigurna sam da će se to dogoditi prilično brzo - izjavila je ona.

Posmatrači kažu da će posetu Tihanovske Vašingtonu pažljivo pratiti ruski predsednik Vladimir Putin, koji želi da nastavi da vrši značajan uticaj na događaje u susednoj zemlji, naveo je Glas Amerike.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Liderka beloruske opozicije poručila Americi:
Ne ustručavajte se da uvedete sankcije režimu


Bivša kandidatkinja za predsednicu Belorusije i liderka tamošnje opozicije Svetlana Tihanovska izjavila je u intervjuu za Si-En-En da očekuje od Amerike odlučne korake prema Minsku.

Tihanovska se tokom jučerašnjeg dana sastala sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom i nakon sastanka saopštila da je „zamolila Ameriku da se ne stidi da uvede sankcije režimu“. Ona smatra da će u budućnosti uslediti odlučne akcije američke vlade.

„Moguće je da će to kratkoročno biti bolno, međutim, ljudi sada pate zbog režima, a ne zbog sankcija“, podvukla je Tihanovska.

Ona je ubeđena da Ameriku i opozicioni pokret u Belorusiji ujedinjuje borba za demokratiju, ljudska prava i vladavinu zakona.

Sastanak Svetlane Tihanovske i Entonija Blinkena je održan 19. jula. Beloruska opozicionarka je tokom razgovora pozvala Sjedinjene Amerike Države da usvoje paket spoljne pomoći za beloruske nezavisne medije i da podrže civilno stanovništvo.

izvor

[MOTORISTA]

Уторак, 20.07.2021.
Б. Митриновић

Лукашенкова освета Европској унији

Летови из Багдада и Истанбула за Минск постали су мигрантска рута, а белоруски председник, пропуштајући оне који траже азил у ЕУ, прави велики проблем Литванији

Ирак и Турска нису суспендовали ваздушни саобраћај с Белорусијом, а председник Александар Лукашенко је то искористио за малу освету балтичким државама и Европској унији, нарочито Литванији, која је постала база белоруске опозиције за рушење његове власти. Летови белоруског националног превозника „Белавија”, који је одржавао линије са око 20 аеродрома у Европи, обустављени су после приземљења авиона „Рајан ера” и хапшења опозиционог блогера Романа Проташевича. Али онда су учестали летови из Багдада и Истанбула за Минск и испоставило се да су постали мигрантска рута за прелазак у ЕУ, пошто белоруска војска „не брани” границу и, како тврде власти у Вилњусу, помаже организован прелазак миграната. Овај коридор успостављен је након што је ЕУ завела санкције Минску због кршења људских права.

Пошто су обуставили сваку комуникацију с Лукашенком, литвански министар иностраних послова Габријелијус Ландсбергис отпутовао је у Багдад и разговарао с колегом Фуадом Хусеином како би ова рута била обустављена. Ирански шеф дипломатије обећао је да ће влада истражити мреже кријумчара одговорних за пребацивање стотина Ирачана у Европу, посебно преко Белорусије у Литванију, која је недавно прогласила ванредно стање због све већег прилива миграната.

Хусеин је на заједничкој конференцији за медије обећао да ће формирати заједничку комисију коју ће чинити представници Министарства спољних и унутрашњих послова, Министарства за миграције, обавештајних служби и Управе за цивилно ваздухопловство, који ће укинути кријумчарске мреже. Литвански шеф дипломатије поново је оптужио белоруске власти да уз помоћ криминалца подстичу овај трафикинг и позвао на увођење петог пакета санкција ЕУ Минску. Влада у Литванији наводи да Белорусија против ње води хибридни рат и да су илегалне миграције једно од средстава.

Суочен са санкцијама држава које не признају његову прошлогодишњу победу на председничким изборима, нарочито са ставом Литваније, која је прихватила бившу кандидаткињу Светлану Тихановску и невладине организације из Минска – Лукашенко је најавио да ће отворити путеве дроге и миграната ка овој држави. Литванске власти у јуну су забележиле да је током два месеца више од 1.500 људи прешло у њихову земљу, што је 20 пута више него током целе 2020. године. Према подацима литванске Државне граничне службе, ове године је 397 људи приведено након преласка из Белорусије. Поређења ради, 81 особа је притворена током целе 2020. године, 46 у 2019. години, а 104 у 2018. Белорусија и Литванија деле готово 680 километара дугу границу, која је и спољна граница ЕУ, а мање од 40 процената надгледа се електронским надзором.

Као одговор на то, Вилњус је прогласио ванредно стање и оптужио Белорусију за организован прелазак миграната преко своје границе како би присилио ЕУ на промену политике према Минску. „Сматрамо да Ирачани постају жртва белоруског режима”, рекао је Ландсбергис и позвао се на нека од сведочења око 800 ирачких миграната о томе како су пребачени у Литванију. Њима је обећаван лак пут у Европу, али је проблем у томе што ће они завршити у литванској шуми у избегличком кампу, иако су морали да плате много новца.

Асошијетед прес је објавио сведочења неименованих миграната из Ирака да су платили посредницима 1.400 долара да их доведу до шуме на граници и даље им рекли да наставе пут у Литванију. Други је испричао исту причу и додао да је резервисао хотел у Минску и након тога покушавао да пређе границу с Литванијом.

Такође се тврди да је нагло порастао број летова из Багдада за Минск и да граничари једноставно „затварају очи”. Како се број миграната заглављених на литванској граници брзо повећава, Литванија је затражила помоћ Фронтекса, граничне службе ЕУ. Такође су контактирали и с властима у Турској тражећи да појачају контролу над људима који одлазе преко њихових аеродрома. Литванске власти су формирале два кампа у које смештају мигранте и обрађују њихове податке.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

"Nećemo zatvarati diplomatska predstavništva u EU": Ministar Belorusije o prioritetima spoljne politike u budućnosti
Tanjug 20.07.2021.

Ministar spoljnih poslova Belorusije Vladimir Makei izjavio je danas da Minsk u bliskoj budućnosti neće zatvarati svoja diplomatska predstavništva u EU.

- U ovoj fazi ne planiramo zatvaranje naših predstavništava u bilo kojoj zemlji EU, ali naravno da ćemo pratiti situaciju. Smatramo da EU može biti normalan partner Belorusiji, ali da bi se to postiglo neophodno je vratiti se razumnim osnovama suživota koje su do skoro postojale u našim odnosima - izjavio je u intervjuu za novinsku agenciju BelTA beloruski šef diplomatije, prenosi TASS.

Ministar inostranih poslova Belorusije potvrdio je da je početkom ove godine raspravljano o "optimizaciji" diplomatskih kancelarija, ali nakon sastanka o prioritetima spoljne politike on je kazao da nije bilo reči o zatvaranju određenih diplomatskih predstavništava u EU.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Nova strategija Amerike za rušenje vlada: Ako ne možeš da ih pobediš — proglasi gubitnika za vlast


Pod parolom odbrane „demokratije“, Zapad posle projekta samoproglašenog predsednika Venecuele Huana Gvaida, nastavlja strategiju podrške samozvancima — dočekuje raširenih ruku Svetlanu Tihanovsku kao „legitimnog predstavnika“ Belorusije.

Mantra o misiji SAD i Zapada u odbrani demokratskog sveta dobija novi zamah s dolaskom Džoa Bajdena u Belu kuću. Zapadne demokratije su u trci u kojoj se takmiče s autokratskim vladama, dramatično je upozorio američki predsednik na londonskom samitu G7, pozivajući demokratski svet da se objedini u suprotstavljanju taboru „autokratskih režima“.


Strategija Amerike i Zapada: Vlast je opozicija

Veran toj poruci ostao je i na nedavnom sastanku s odlazećom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. U Vašingtonskoj deklaraciji koju su potpisali, precizirajući principe nemačko-američkih odnosa, ističu privrženost demokratskim principima, vrednostima i institucijama i obećavaju da će braniti „otvoreni svet“ u kom „sve zemlje moraju biti slobodne da odlučuju o svojoj političkoj budućnosti bez stranog mešanja“.

Ova ne previše originalna parola zvuči u najmanju ruku čudno u svetlu tolikih američkih sankcija, bombardovanja, ali i otvorene podrške Vašingtona „obojenim revolucijama“, iza kojih po pravilu ostaje pustoš i nestabilnost.

Desilo se to i u Belorusiji s protestima posle predsedničkih izbora avgusta prošle godine, na kojima je poražena predstavnica opozicije Svetlana Tihanovska, da bi potom aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko otvoreno optužio Zapad za pokušaj državnog udara i spremanje atentata na njega i njegovu porodicu.


Gust raspored Tihanovske u Americi

Tihanovskoj, koja je posle izbora napustila Belorusiju, odmah su otvorena sva vrata u zapadnim prestonicama, gde često drži masno plaćena predavanja o „mukama Belorusa pod diktatorom Lukašenkom“, a njena kancelarija u Litvaniji već je dobila diplomatski status.

Sada se bivša kandidatkinja za predsednicu Belorusije otisnula preko okeana da lobira za dalju američku podršku borbi za smenu aktuelne vlasti u svojoj zemlji.

Posle Vašingtona, gde će biti do 23. jula, Tihanovska će boraviti u Njujorku, San Francisku i Los Anđelesu. U program njene posete Sjedinjenim Državama ušli su, pored sastanka s beloruskom dijasporom, susreti sa zvučnim imenima Bele kuće i Stejt departmenta, uključujući državnog sekretara Entonija Blinkena, kao i sa senatorima iz obe partije i kremom američkih medija. Glavna intriga je, ipak, hoće li je primiti predsednik Džo Bajden.


San o Bajdenovoj pomoći

„Vašington post“ tvrdi da hoće, navodeći u redakcijskom komentaru da Tihanovska „predstavlja sve što je dragoceno za SAD“, te da Bajden s njom treba da se sretne „kako bi pokazao narodu Belorusije i celom svetu da su Sjedinjene Države spremne da brane demokratiju i da se suprotstave autokratama, ne samo kroz saopštenja za štampu“.

Tihanovska i sama kaže, u intervjuu za američki „Nešenel interest“, da bi beloruska opozicija mogla da pobedi uz Bajdenovu pomoć i već predlaže američki „Maršalov plan za Belorusiju“.

Nije tajna da se Tihanovska i dosad uzdala u američke finansijske izvore. Visoki zvaničnici Nacionalnog fonda za podršku demokratije (NED), organizacije koju finansira američka vlada, nedavno su se pohvalili da su dali „skroman, ali značajan“ doprinos izbijanju protesta u Belorusiji prošle godine.


Recept iz Venecuele

Po sličnom obrascu Vašington je, ne tako davno, podržao Huana Gvaida, koji je doduše otišao korak dalje od Tihanovske, položivši zakletvu kao „privremeni predsednik“ Venecuele.

Stav SAD nije se promenio ni posle smene u Beloj kući. Iako u jeku pokušaja da obnovi pregovore s vladom predsednika Venecuele Nikolasa Madura, Bajden je potvrdio podršku Gvaidu, uz poruku da „čuva ideale slobodne demokratije i suvereniteta“. Apel na poštovanje demokratskih prava naroda iz Vašingtona se čuo i povodom protesta na Kubi, samo tamo izgleda još nije nađen američki kandidat za samozvanca.

A nije isključeno da, s obzirom na žestoku podršku ruskom blogeru Alekseju Navaljnom, Amerikanci pokušavaju da nađu pandan za „rusku Tihanovsku“, tim pre što se sa Zapada već stidljivo čuju ideje o mogućem osporavanju rezultata septembarskih izbora za rusku Dumu.

Valjda zapadnim centrima moći neće još pasti na pamet da je legitimno da kad god im ne odgovara vlast u nekoj zemlji, u ime „demokratije“ prave njenu — „vladu u egzilu“.


izvor

[MOTORISTA]

Pokušavao da Belorusiju okrene ka Zapadu, sada je "na ledu"
Branko Vlahović 21. 07. 2021.

PREDSEDNIK Belorusije Aleksandar Lukašenko oštro je kritikovao ministra spoljnih poslova Vladimira Makeja na savetovanju o prioritetima spoljne politike. Makej je ministar spoljnih poslova od 20 avgusta 2012.

Uoči početka izborne predsedničke kampanje Vladimir Makej sugerisao je Aleksandru Lukašenku da pojača kontakte sa SAD, zatim pribaltičkim zemljama kao i zapadnom Evropom. Bilo je to vreme kada je Lukašenko govorio o "mnogovektornosti spoljne politike" Belorusije. Lukašenka su Makej i prozapadni političari nagovarali da poboljša odnose sa Vašingtonom i inače sa Zapadom. Obraćajući se ministru Makeju predsednik Lukašenko je kazao: "Ništa od toga što ste mi savetovali nije profunkcionisalo. Šta je to bila dezinformacija? Gde su sada vaši predlozi, kontakti, aktivnosti za širenje i jačanje imidža, rad sa analitičkim institutima? Možda su vas prosto koristili a vi to niste shvatili" - kazao je Lukašenko rukovodiocu beloruske diplomatije.

Lukašenko je zamerio svojim diplomatima što nisu oštro reagovali kada su gradonačelnik Rige Martiniš Stakis i ministar spoljnih poslova Edgar Rinkevič 24. maja skinuli i pocepali belorusku zastavu – u vreme svetskog prvenstva u hokeju - i na njeno mesto postavili belo-crveno-belu zastavu beloruskih nacionalista.

- Morao je reagovati beloruski ambasador ali ni Ministarstvo spoljnih poslova se nije oglasilo. Tek kad sam ja reagovao oglasilo se i ministarstvo - kazao je Lukašenko. On je upitao ministra Makeja: "Zar vam predsednik treba naređivati šta da radite". Predsednik Lukašenko je kritikovao Ministarstvo spoljnih poslova za slabu analitiku. Osim toga u nizu beloruskih ambasada oseća se apatija personala.

Neosporno je da je u jednom trenutku ministra Makeja bio glas da je prozapadno orijentisan. Ali, kad su u avgustu u Belorusiji bili nemiri na sastanku beloruskih diplomata ministar Makej je jasno rekao da svi oni koji nisu saglasni sa politikom koju vodi rukovodstvo zemlje moraju da daju ostavku. Dva saradnika centralnog aparata Ministarstva spoljnih poslova Belorusije su bili oterani iz službe jer su se pridružili onima koji su protestovali protiv nasilja policije. U novembru 2020. Makej je govorio da zbog pritiska sa Zapada Belorusija može prekinuti saradnju sa EU. U januaru 2021. Makej je optužio zapadne diplomate da podstrekavaju demonstrante na nerede u Belorusiji.

Interesantno je da je u februaru 2021. bivši ministar kulture Belorusije i ambasador u Francuskoj Pavel Latuško koji je pobegao u inostranstvo izjavio da je Makej licemer i ranije je više puta iznosio antiruske poglede zalažući se za uspostavljanje odnosa sa zapadom. Ali posle izbora u Belorusiji okrenuo se ka Rusiji. Posle svega nameće se pitanje znači li Lukašenkova oštra kritika ministra Makeja i kraj njegove političke karijere.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Zavisni od Amerike: Lukašenko optužio Evropu da provocira treći svetski rat


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da hibridni rat koji Evropa usmerava protiv Minska, Rusije i Kine može dovesti do trećeg svetskog rata.

„Evropljani, koji usmeravaju hibridni rat protiv nas, Rusije pa čak i Kine, ne samo da stvaraju žarište snažne napetosti, nego i podstiču na treći svetski rat“, rekao je beloruski lider u intervjuu za televiziju „Skaj njuz Arabija“.

On je istakao da pod Evropljanima podrazumeva isključivo „sumanute političare“ evropskih zemalja, a ne njihove narode. Prema mišljenju Lukašenka, razlog takvog ponašanja Evrope je to što države nisu samostalne u svojoj politici i nalaze se u kolonijalnoj zavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država.

„Odnosi SAD i zemalja zapadne Evrope su odnosi metropole i kolonije“, ocenio je Lukašenko, navodeći kao primer nedavni incident sa špijuniranje evropskih lidera od 2012. do 2014. godine od strane Agencije za nacionalnu bezbednost SAD, uz učešće Danske.

Tokom intervjua Lukašenko je rekao da je kolektivni Zapad doživeo neuspeh kada je reč o sprovođenju „obojene revolucije“ u Belorusiji.

Na kraju je poručio da Rusija ostaje glavni partner Minska.

Kako je ranije saopštio nemački list „Zidojče cajtung“, američka Agencija za nacionalnu bezbednost je uz pomoć Danske u periodu 2012. do 2014. godine motrila na brojne evropske političare, a posebno na nemačku kancelarku Angelu Merkel, ministra spoljnih poslova (aktuelnog predsednika Nemačke) Franka-Valtera Štajnmajera i kandidata za kancelara nemačke iz Socijal-demokratke stranke Nemačke Peera Štajnbrjuka.


izvor

[MOTORISTA]

Ministarstvo pravosuđa traži zabranu vodećeg udruženja novinara u Belorusiji
SVET Autor: Beta 21. jul. 2021

Ministarstvo pravosuđa Belorusije je tražilo od suda da zabrani rad vodećem udruženju novinara, čime se nastavlja obračun vlasti s nezavisnim medijima i aktivistima civilnog društva.

Ministarstvo je tražilo od najvišeg suda da zabrani Belorusko udruženje novinara, zbog navodnih nedostataka u dokumentima o zakupu kancelarije. Udruženje je navelo da ne može da obezbedi dokumenta za odgovor na tužbu, jer su mu kancelarije zapečaćene od prošlonedeljne policijske racije. Udruženje je formirano 1995. godine i ima 1.204 člana. Najveće je i najuglednije novinarsko udruženje u Belorusiji i deo je Međunarodne federacije novinara (IFJ).

Nastojanje vlasti da zabrane udruženje dolazi u vreme oštrog obračuna s nezavisnim medijima. Prema podacima udruženja, vlasti su u poslednje dve nedelje izvršile 67 pretresa prostorija medijskih kuća i stanova novinara. U pritvoru je 31 novinar koji čeka suđenje ili izdržavanje kazne.

Vlasti su u ponedeljak zamrzle bankovne račune beloruskog PEN centra, udruženja pisaca koje vodi Svetlana Aleksijevič, dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2015. godinu. Aleksijevič, članica opozicionog Koordinacionog saveta, otišla je iz Belorusije prošle godine, pošto je bila privedena na saslušanje. Beloruska vlast je počela oštar obračun s protivnicima posle predsedničkih izbora u avgustu 2020. godine, kada su širom zemlje izbili masovni antivladini protesti. Demonstranti su se pobunili zbog zvaničnih rezultata izbora, prema kojima je ubedljivo pobedio dugogodišnji autoritarni šef države Aleksandar Lukašenko.

Zbog učešća na višemesečnim demonstracijama uhapšeno je više od 35.000 ljudi, od kojih je policija hiljade brutalno pretukla. Na meti vlasti bili su i novinari koji su izveštavali s protesta.

Izvor. www.n1info.com

[MOTORISTA]

"Beloruskim teroristima se upravlja iz Nemačke"
Novosti onlajn 21. 07. 2021.

PREDSEDNIK Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da Sjedinjene Američke Države i njihovi evropski saveznici, uključujući Nemačku, mogu biti umešani u organizovanje provokacija protiv njegove zemlje.

- U poslednje vreme primećujemo da se iz Nemačke upravlja teroristima koji deluju u Belorusiji - rekao je beloruski lider u intervjuu za TV „Skaj njuz Arabija“. Prema njegovim rečima, iza provokacija protiv Belorusije „pre svega stoje SAD, njihove obaveštajne službe, i ne samo oni“.

- Pre svega tu agendu tamo formiraju političari, a obaveštajne službe su izvršitelji, jer se atentat na predsednika može naručiti samo uz saglasnost sa najvišim rukovodstvom neke zemlje - objasnio je predsednik Belorusije, imajući u vidu pokušaj organizacije državnog udara u Belorusiji i pokušaja atentata na njega u proleće ove godine. Kako je istakao, u organizaciji provokacija protiv Belorusije Americi pomažu njeni evropski saveznici.

- Zemlje koje realizuju te događaje su Litvanija, delimično Letonija, pre svega Poljska i Ukrajina - precizirao je Lukašenko. On je podsetio da je nedavno u Belorusiji privedeno mnogo ljudi koji su pokušali da izvedu terorističke napade na teritoriji zemlje.

- Te podatke smo predali rukovodstvu Nemačke. Mislite da su nam odgovorili? Nisu. Odbegli Belorusi, ekstremisti, teroristi isplanirali su nove provokacije protiv Belorusije. Mi smo te činjenice poslali bezbednosnim snagama Litvanije i Poljske. Mislite da je rukovodstvo Litvanije i Poljske nešto preduzelo? Ne, nasuprot, situacija se pogoršava - konstatovao je beloruski lider. On je zaključio da je stoga beskorisno razgovarati „na ljudskom jeziku, na jeziku prava“.

Pokušaj atentata na Lukašenka

Predsednik Belorusije Aleksandara Lukašenko saopštio je 17. aprila da su opozicionar Grigorij Kostusev, politikolog Aleksandar Feduta i advokat Jurij Zenkovič planirali atentat na njega i njegove sinove. Za organizaciju pokušaja atentata optužio je američke obaveštajne službe i američko rukovodstvo. Prema rečima direktora KGB Belorusije Ivana Tertela, prevrat je bio planiran za jun ili jul ove godine.

Kasnije je Federalna služba bezbednosti Rusije (FSB) izvestila da su u Rusiji, u zajedničkoj specijalnoj operaciji FSB-a i KGB Belorusije, presečene ilegalne aktivnosti Jurija Zenkoviča, koji ima dvojno američko i belorusko državljanstvo, i državljanina Belorusije Aleksandra Fedute. Prema navodima FSB-a, oni su planirali vojni prevrat u Belorusiji prema razrađenom scenariju obojenih revolucija uz učešće lokalnih i ukrajinskih nacionalista, kao i fizičku eliminaciju beloruskog predsednika.

S tim u vezi, načelnik istražnog odeljenja KGB-a Belorusije Konstantin Biček saopštio je pre nekoliko dana da je Zenkovič u potpunosti priznao krivicu.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Austrija će uputiti specijalne jedinice policije na istočnu spoljnu granicu EU


Ministar unutrašnjih poslova Austrije Karl Nehamer najavio da će uputiti specijalne jedinice policije "Kobre" na istočnu spoljnu granicu EU.

On je istakao da želi da pojača borbu protiv ilegalne migracije i to na spoljnoj granici EU u Litvaniji i dodao da su u toku su razgovori sa litvanskim kolegom Agne Bilotaite.

"Zaštita spoljne granice znači i zaštitu naše granice. Uputićemo 13 pripadnika Korobi sa opremom i oklopnim vozilom na istočnu granicu EU", naglasio je on.

Nehamer je istakao da se podrazumeva da je Austrija solidarna u borbi protiv ilegalne migracije sa svojim partnerima u EU. Preneo je da je tokom tekuće godine do sada više od 1.700 ilegalnih migranata ušlo u EU preko Belorusije, i da se taj broj nalazi u dalje rastu.

"Na početku meseca imali smo 70 migranata dnevno, a junu je broj bio već 500. Očekujemo da će u julu biti na 1.000, pošto aktuelno imamo oko 100 zaustavljanja ilegalnih migranata dnevno", rekao je on.

Migranti dolaze pre svega iz Iraka, Konga, Kameruna, Gvineje, Avganistana.

Ministarstvo ima saznanja da se nedeljno obavlja vise regularnih letova iz Istanbula i Bagdada za Minsk. Takođe i jedna agencija u Minsku i u zemljama porekla, te i avio-linija su uključene u organizaciju prebacivanja ilegalaca, tvrdi Ministarstvo.

"Naša poruka Belorusije mora biti jasna, a to je da nećemo dozvoliti da nas ucenjuje", podvukao je Nehamer.

izvor