Dešavanja u Belorusiji

[Dreadnought]

Lukašenko naložio bezbednjacima: Zatvorite svaki metar granice


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko naložio je bezbednjacima da zatvore granicu.

„Od danas na teritoriju Belorusije ne treba da kroči nijedna noga iz susedne zemlje, bilo to sa juga ili zapada... Zatvorite svaki metar granice... Naš narod se mora osećati spokojno, treba da zna da postoje momci koji su spremni da ga zaštite“, rekao je beloruski lider na sastanku o situaciji na granici, prenosi državna agencija „Belta“.

Lukašenko je naložio bezbednosnim snagama da pojačaju rad na zaštiti državne granice i sprečavanju njihovog narušavanja.

„Eto to moramo da učinimo. Osnovno. Ne daj bože da oni (susedne zemlje) počnu da realizuju taktiku proterivanja ljudi koje su tamo pozvali (nelegalni migranti) preko zvaničnih graničnih prelaza. Znate posledice, oni isto... Mi smo ih upozorili, a oni neka razmišljaju“, poručio je lider.

Lukašenko je nazvao nacistima vlasti susednih zemalja koje ne puštaju migrante i vraćaju ih u Belorusiju „polumrtve“.

„Lopta je na njihovoj strani. Ali doći do toga da ubijaju ljude i da ih polumrtve prebacuju na našu teritoriju... Nacisti i gotovo, šta reći o njima“, rekao je predsednik Belorusije.

Njegov komentar usledio je nakon što su juče beloruski graničari pronašli na granici sa Litvanijom pet državljana Iraka koje je proterala litvanska strana, a na njima su otkrivene prostrelne rane i tragovi ujeda pasa.

izvor

[MOTORISTA]

Pre će biti da je obrnuto. Sprečava podanike da mu zbrišu.

[Dreadnought]

Odbrana, a ne pretnja: Belorusija obelodanila scenario vojnih vežbi sa Rusijom


Strateške vojne vežbe „Zapad 2021“ isključivo su odbrambenog karaktera i potvrđuju da je Belorusija usmerena na jačanje regionalne bezbednosti i privrženost savezničkim obavezama sa Rusijom, izjavio je načelnik Generalštaba Oružanih snaga te zemlje, zamenik ministra odbrane Viktor Gulevič.

„Prilikom razrade (scenarija vojnih vežbi) bazirali smo se na jednu od mogućih opcija razvoja vojno-političke situacije koja predviđa zaoštravanje međunarodnih nesuglasica koje može dovesti do destabilizacije situacije u regionu, kao i pokretanja agresije protiv Savezne države Rusije i Belorusije“, istakao je on.

Takođe je dodao da održavanje vojnih vežbi ne predstavlja nikakvu pretnju za evropsku zajednicu u celini, ni za susedne zemlje.
 
„One će omogućiti da se u praksi poboljša mehanizam zajedničkog korišćenja odbrambene infrastrukture, da se proveri spremnost i sposobnost regionalne grupacije snaga da izvršava zadatke kako je predviđeno“, dodao je zamenik ministra.

Strateške vojne vežbe „Zapad 2021“ održaće se na teritoriji Rusije i Belorusije od 10. do 16. septembra. U okviru manevara će biti testirana sposobnost oružanih snaga dve zemlje da zaštite Saveznu državu Rusije i Belorusije. Na manevrima u Belorusiji učestvovaće oko 12.800 vojnika, od kojih 2.500 vojnika iz Rusije i do 50 iz Kazahstana.

Oružane snage Belorusije će na vežbe u Rusiju poslati skoro 400 vojnika i više od 30 jedinica vojne tehnike, precizirao je Gulevič.

izvor

[MOTORISTA]

Ako se sukobiš s vlastima, pakuj se i beži: Ovi mladi Belorusi su u strahu napuštali svoju zemlju, a za neke se egzil pokazao fatalnim
Milijana Milkšić 05.08.2021.

Olimpijka koja u strahu pritrčava policiji druge države i moli za pomoć, opozicionar koji je pokušao da se ubije u strahu za svoju porodicu, mladi disident obešen u egzilu, aktivista zbog kojeg je jedan predsednik preusmerio i spustio avion kako bi ga uhvatio, iznuđena priznanja i otac koji moli vlasti da se smiluju njegovoj ćerki, samo su neki, najpoznatiji primeri Belorusa koji su osetili koliko stisak režima može da bude čvrst.

Mnogi protivnici režima Aleksandra Lukašenka – ali i obični ljudi koji su se zbog naizgled malih incidenata našli na njegovoj meti – beže od represije u strane zemlje. Neki od njih bukvalno su preplivavali reke ili puzali kroz blato kako bi krišom prešli granicu s Ukrajinom, koja je pored Poljske i Litvanije postala čest izbor skloništa za “odmetnike”. Nakon naprasne smrti disidenta Vitalija Šišova i spektakularne “otmice” aktiviste Romana Protaševiča, zbog kojeg je Lukašenko prinudno prizemljio avion, pokazalo se, nažalost, da Belorusi ni u egzilu ne mogu da izbegnu dugu ruku režima.

Njihovi razlozi za napuštanje države mogu se svesti na neslaganje sa režimom i njegovo kritikovanje. Lukašenkov režim počeo je da masovno hapsi svoje protivnike otkako su prošlog 9. avgusta izbili masovni protesti, nakon spornog, šestog reizbora predsednika koji je na čelu zemlje od 1994.

Sklonila decu i pobegla

Liderka beloruske opozicije Svetlana Tihanovska je neposredno nakon tih izbora izbegla u Litvaniju. Tihanovska je bila glavna rivalka Lukašenku, nakon što su vlasti uhapsile njenog muža Sergeja koji je planirao da se kandiduje. Ona je tada rekla da je “završila na izborima iz ljubavi prema mužu”, međutim ta odluka plaćena je cenom izbeglištva.

Izborne noći, dok su se brojali glasovi, ona je prvo napustila svoj stan u Minsku, a još pre toga poslala je svoju decu u inostranstvu zbog pretnji da će završiti u sirotištu. Svega dva dana kasnije objavljeno je da je Tihanovska otišla za Litvaniju. Njen izborni štab je saopštio da su je vlasti primorale da napusti Belorusiju i da nije imala izbora.

- Samo 5 minuta pre upada policije, razgovarali smo o narednim potezima i planovima. Budite uvereni da nije nameravala da napusti zemlju – rekla je tada Rojtersu njena saradnica Olga Kovalkova.

Lukašenko je tvrdio da je Tihanovska “sama zatražila da izađe iz zemlje”. Beloruske vlasti su početkom marta tražile njeno izručenje, što je Litvanija odbila. Krajem istog meseca, tužilaštvo Belorusije naložilo je službi državne bezbednosti KGB da hitno stavi Tihanovsku i druge osumnjičene za terorističku zaveru na međunarodnu poternicu.

Slučaj Kristine Cimanovske

Dvadesetčetverogodišnja sprinterka sukobila se sa trenerom svog tima, kad joj je rečeno da treba da uskoči u trku sa štafetom 4x400 metara na Olimpijskim igrama u Tokiju. To prosto nije bila Kristinina disciplina, ali je nakon njenih kritika na društvenim mrežama stiglo “naređenje odozgo” da se ona vrati kući. Tajni snimak razgovora između trenera Jurija Mojseviča, zamenika direktora Beloruskog republičkog centra za obuku u atletici Artura Šumaka, i Kristine procurio je u javnost, a na njemu se čuje kako joj govori da se povinuje i uradi šta je zatraženo, te je savetuju da lažira sportsku povredu u javnosti.

- Ako se ne povinuješ, onda nemamo drugog izbora. Znaš, ako dođe do gangrene, odseče se pola noge, inače se ne može spasiti čitav organizam – dodao je potom Mojsevič, preneo je "Dejli mejl".

Kad su je odveli na tokijski aerodrom, zaplašena Kristina pritrčala je policajcima i tražila da je zaštite. Ona je kasnije dobila humanitarnu vizu Poljske a koliki je strah od duge Lukašenkove ruke pokazuje i to što je u poslednjem trenutku promenila plan i umesto za Varšavu otišla u Beč.

- Plašim se da će me zatvoriti u Belorusiji. Zabrinuta sam za svoju bezbednost. Mislim da za mene trenutno nije bezbedno u Belorusiji – rekla je ona ranije u intervjuu za Tribuna.com.

Službenici konzulata u Tokiju promenili su njen let iz bezbednosnih razloga, a Kristina će iz Beča otputovati za Poljsku, kako je rekao beloruski političar u egzilu Pavel Latuško. Dok se ostali beloruski sportisti iz nacionalnog tima nisu usudili da otvoreno komentarišu kontroverzni slučaj, sada postoje strahovi da bi se njena porodica u Belorusiji – roditelji i baka – mogli naći na meti režima. Kako prenosi "Dejli mejl", olimpijski zvaničnici su već kontaktirali njenu majku i rekli joj da su Kristinu regrutovali strani špijuni i da mora da dođe kući.

Disident obešen u parku

Kako je javio radio Eho Moskve, Kristinin suprug i dete su odmah nakon incidenta u Tokiju pobegli u Ukrajinu. Muž Arsenij Zdanevič je otišao u Kijev, isti grad u kojem je 3. avgusta pronađeno beživotno telo beloruskog aktiviste Vitalija Šišova, čiji je nestanak prijavljen dan ranije, nakon što se nije vratio sa jutarnjeg džoginga. Šišov je pronađen obešen u gradskom parku.

Dvadesetšestogodišnji aktivista vodio je Belorusku kuću u Ukrajini (BDU), koja pomaže Belorusima koji beže od progona vlasti. Šišov je bio popularan na društvenim mrežama i učestvovao je u čitavom radu BDU, od pomaganja drugim aktivistima da se smeste u Ukrajini do organizovanja antivladinih protesta. Ukrajinska policija je pokrenula istragu i rekla da će ispitati i moguće “ubistvo prerušeno u samoubistvo”. Aktivista Oleg Ovičnikov rekao je da je Šišov imao modrice na licu i slomljen nos kad je pronađen obešen na drvetu, dok su iz BDU optužili Lukašenkov režim za ubistvo disidenta.

Vitalijevi prijatelji rekli su da su njega i ranije pratili “stranci” dok je bio na trčanju, dok je “Dejli bist” preneo da je pre smrti Šišov rekao saradnicima da oseća da bi nešto moglo da mu se dogodi. Petar Zalmajev, direktor Evroazijske demokratske inicijative, ocenio je da je Vitalijeva smrt poruka ostalim Belorusima u egzilu da se “smire i drže usta zatvorena”.

- Ovo je signal zastrašivanja ostalima – istakao je.

Svetlana Tihanovska je navela da je zabrinjavajuće što “čak ni u inostranstvu Belorusi ne mogu da budu bezbedni dokle god su tu oni koji pokušavaju da im se osvete i sakriju istinu rešavajući se svedoka”.

Otmica aviona

Mladi bloger Roman Protaševič bio je u grupi novinara koji su detaljno prenosili nasilje kojim bezbednosne snage pomažu Lukašenku da zadrži vlast. On je pobegao iz Belorusije još 2019. Kao i Svetlana Tihanovska, otišao je u egzil u Litvaniju. Ali, nastavio je da kritikuje režim svoje domovine, prateći masovne proteste na kanalu “Neksta lajv”. Po povratku iz s odmora iz Grčke, avion “Rajanera” u kojem su bili Roman i njegova devojka Sofija Sapega, prinudno je prizemljen u Minsku zbog, kako se kasnije ispostavilo, lažne pretnje bombom. Čim je avion skrenuo sa linije, 26-godišnji aktivista je shvatio da nešto nije u redu.

- Ne radite to, ubiće me. Ja sam izbeglica – rekao je u stjuardima.

Borbeni avion Belorusije ispratio je putnički “Rajanerov” do piste u Minsku, gde su ubrzo potom iz gomile putnika izdvojeni i uhapšeni Roman i Sofija. Mere preduzete da se uhvati Protaševič bile su neverovatne i zbog toga se Belorusija našla na meti besa Evropske unije i Sjedinjenih Država, dok je “Politiko” ukazao da je za “poslednjeg evropskog diktatora”, kako često zovu Lukašenka, pretnja koju predstavljaju blogeri i novinari poput Protaševiča takođe neverovatna.

Posle toga su usledila očigledno iznuđena priznanja. Protaševič je na video snimku u suzama priznao da je planirao svrgavanje predsednika organizovanjem nereda i povukao ranije kritike na račun Lukašenka. Romanov otac je rekao da veruje da su mučili njegovog sina i da misli da mu je slomljen nos. I Tihanovska je rekla da je skoro sigurno da je Romanovo “priznanje” nastalo pod “fizičkim i moralnim pritiskom”. Ni snimak priznanja 23-godišnje Sofije Sapege nije bio ništa ubedljiviji od Romanovog. Ona na snimku koluta očima i deluje kao da recituje “priznanje”. Njen otac je nakon incidenta pozvao Lukašenka da pomiluje njegovu ćerku. U junu je objavljeno da su Roman i Sofija u kućnom pritvoru.

“Ako ne priznam krenuće na moju porodicu”

U strahu od režima su i demonstranti u zatvorima Belorusije. U junu je jedan od njih pokušao da prereže sebi grlo tokom suđenja u Minsku, nakon što mu je rečeno da se njegova porodica i komšije suočavaju sa krivičnim gonjenjem ukoliko se ne bude izjasnio krivim. Na snimku Radio Slobode vidi se Stepan Latipov kako leži na drvenoj klupi unutar zatvoreničkog kaveza u sudnici, a policajci stoje iznad njega, dok posmatrači vrište. Kako je naveo ambasador Ukrajine prilažući snimak, pre nego što se Stepan posekao, zavapio je: "Tata, rekli su mi da, ako ne priznam krivicu, krenuće na moju porodicu i susede!". Lokalni mediji i grupa za ljudska prava Vjasna rekli su kasnije da je još živ.

“Ovo je rezultat državnog terora, represija i mučenja u Belorusiji. Moramo to odmah zaustaviti!”, apelovala je na “Tviteru” Svetlana Tihanovska.

Optužen je za organizovanje nereda, pružanje otpora policiji i prevaru, a takođe je na državnoj televiziji optužen za planiranje trovanja policajaca. On negira bilo kakva nedela.

Opozicionarku pokušali da izbace iz zemlje

Marija Kolesnikova, poznata figura beloruske opozicije, u zatvoru je od prošle jeseni, nakon misterioznog incidenta kad su je kidnapovali maskirani muškarci u Minsku. Kolesnikova je u zatvoru od septembra, otkako je pocepala svoj pasoš kada su beloruske vlasti pokušale da je deportuju iz zemlje na granici s Ukrajinom.

“Ne žalim zbog svoje odluke ni sekund, čak ni sada … Pronašla sam unutrašnju slobodu i sreću da budem ono što jesam u svakom situaciji”, rekla je ona u pismu objavljenom na “Fejsbuku”. Kolesnikova i njen advokat i saradnik Maksim Znak su u februaru optuženi za “zaveru za preuzimanje državne vlasti na neustavni način” i “uspostavljanje i vođenje ekstremističke organizacije”. Ona i Znak su se ove srede konačno našli pred sudom, kako je preneo “Blumberg”, a preti im do 12 godina zatvora.

- Ne veruj, ne plaši se, ne izjašnjavaj se i ne smej – to su moji principi za komuniciranje s njima – rekla je Kolesnikova odnoseći se na beloruske vlasti.

Belorusija ima istoriju političkih ubistava i nestanaka, a kritičari režima tvrde da bezbednosne službe zemlje imaju odrede smrti koji gone Lukašenkove protivnike. Pomoć u tome – a kako se sumnja i “dozvole” – pruža im senka Rusije. Sumnja se da je Lukašenko, kojeg su beloruski demonstranti zbog bliskog, ali i turubulentnog odnosa s Vladimirom Putinom prozvali “Putinšenko”, od ruskog predsednika dobio “zeleno svetlo” za otmicu aviona u kojem je bio Roman Protaševič, a ruske vlasti su, nakon beloruskih, stavile Svetlanu Tihanovsku na listu traženih osoba u zemlji, u okviru međudržavne saradnje.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

„Pokazali pravo lice“: Lukašenko nazvao vlasti Litvanije – nitkovima


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko nazvao je „nitkovima“ predstavnike vlasti Litvanije koji proteruju migrante sa svoje teritorije, istakavši da situacija sa nelegalnim migrantima predstavlja za Zapad novi metod pritiska na belorusku državu.

Prema rečima Lukašenka, poslednji događaji na zapadnim granicama Belorusije, pre svega sa Litvanijom i Poljskom, u najmanju ruku pozivaju na oprez.

„Mislim da ako uporedimo sve faktore i činjenice koje vidimo u poslednje vreme, prošavši sedam ili osam faza takozvane obojene revolucije, njima ništa nije ostalo u planu. Stoga su se vratili davno proverenoj taktici pritisaka i ucena. I već su došli do pretnji silom“, rekao je Lukašenko na sastanku o situaciji na granici.

Lukašenko je naveo i primer takvih pretnji, a jedna od njih je da će navodno nelegalne migrante koncentrisati na zvaničnim graničnim prelazima.

„Recimo, između Litvanije i Belorusije. Reč je o po nekoliko stotina, a možda i hiljada ljudi. I njih će pod pretnjom oružjem proterivati na teritoriju Belorusije“, objasnio je Lukašenko.
 
Istovremeno je upozorio da će takvi postupci susednih zemalja, ako se to dogodi, pretiti sukobom, jer su graničari po zakonu dužni da štite granicu i da sprečavaju da se naruši.
„Zato se razvija veoma opasna situacija. Ali bilo bi pogrešno reći da to nismo predvideli i da nismo pretpostavljali. Stoga smo vas uputili da u tom planu budete veoma oprezni kada je reč o našim 'prijateljima' – susedima, posebno na Zapadu“, rekao je Lukašenko.

S tim u vezi, on je zamolio državnog sekretara Saveta bezbednosti da iznese svoj stav o tome šta se dešava u zapadnom pravcu. Takođe ga je zanimalo mišljenje šefa Državne granične službe.

„To što su oni tamo doneli zakon da pucaju u migrante, da tuku, vrše pritisak, progone – ma, nitkovi potpuni. Ali to je njihovo pravo, oni su pokazali svoje lice. Nas pre svega treba da brinu poslednji metri naše granice. I tu je pre svega najveća odgovornost na vama“, rekao je Lukašenko, obraćajući se Anatoliju Petroviču, predsedniku Državne granične službe Belorusije.

Beloruski graničari su 3. avgusta registrovali da migranti prelaze preko granice iz Litvanije. Mnogi su bili u teškom stanju sa različitim povredama.

Kako je saopštio portparol granične službe Belorusije Anton Bičkovski, graničari su u blizini litvanske granice primetili čoveka u teškom stanju, a tokom pružanja prve pomoći je preminuo. Beloruski graničari su 4. avgusta pronašli na granici sa Litvanijom pet državljana Iraka koje je proterala litvanska strana, a imali su prostrelne rane i tragovi ujeda pasa.

Litvanija je objavila da je porastao broj uhvaćenih nelegalnih migranata na granici sa Belorusijom, Vlasti zemlje su 2. jula proglasile vanrednu situaciju zbog njihovog priliva. Prema poslednjim podacima, od početka godine zadržali su više od 4.000 ljudi.

Lukašenko je saopštio da Belorusija više neće zadržavati nelegalne migrante na putu ka zemljama EU, jer zbog zapadnih sankcija Minsk za to „nema ni novca ni snage“.

Litvanija je počela da podiže zid od bodljikave žice duž čitave granice sa Belorusijom.


izvor

[Dreadnought]

Brisel: Predstavnik Belorusije pozvan na razgovor zbog situacije s migrantima


Spoljnopolitička služba Evropske unije pozvala je otpravnika poslova Belorusije u Briselu da bi mu izrazili zabrinutost zbog situacije s migrantima na granici s Litvanijom.

„Njemu je preneto da smo duboko zabrinuti zbog instrumentalizacije problema izbeglica i migranata, što je neprihvatljivo. Sa time se mora odmah prestati. Belorusija mora da poštuje svoje međunarodne obaveze, a posebno u borbi protiv ilegalnih migracija“, rekla je zvanična predstavnica Evropske komisije Nabila Masrali.

Beloruski graničari pronašli na granici sa Litvanijom pet državljana Iraka koje je proterala litvanska strana, a na njima su otkrivene prostrelne rane i tragovi ujeda pasa.


izvor

[Dreadnought]

"Osveta Belorusije"


Poljska je optužila Belorusiju da šalje sve veći broj migranata preko granice.

Kako zvaničnici Poljske tvrde, to je Minsk učinio u znak odmazde zbog odluke Varšave da ove nedelje da utočište Kristini Timanovskoj, beloruskoj atletičarki koja je odbila da se vrati kući sa Olimpijskih igara u Tokiju.

Zamenik ministra unutrašnjih poslova Maciej Vasik izjavio je da Minsk vodi hibridni rat sa Evropskom unijom uz pomoć ilegalnih imigranata, preneo je Rojters. Poslednjih nedelja, sused i članica EU Litvanija prijavila je porast ilegalnih graničnih prelaza iz Belorusije i navela da Minsk šalje migrante u EU.

"Ima i mladih muškaraca i žena sa decom. Belorusi koriste ove imigrante kao živo oružje", rekao je Vasik za onlajn televiziju vPolsce.

"Poslednjih dana smo primetili porast (migranata). To tretiramo kao reakciju na davanje azila beloruskoj sprinterki", istakao je on.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko optužio je danas Litvaniju i Poljsku da podstiču problem migranata na granici, rekavši da Litvanija želi nasilno da prebaci migrante na belorusku teritoriju.

izvor

[Dreadnought]

Minsk pozvao UN da pomogne u rešavanju situacije sa migrantima


Zamenik ministra spoljnih poslova Belorusije Sergej Alejnik pozvao je Kancelariju visokog komesara UN za izbeglice da pomogne u rešavanju situacije sa migrantima na granici sa Litvanijom, saopštila je pres služba beloruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Kako se navodi, Alejnik se u četvrtak sastao sa šefom kancelarije visokog komesara UN za izbeglice u Belorusiji Muluseuom Mamom.

„Na sastanku je Alejnik detaljno informisao sagovornika o razvoju situacije na belorusko-litvanskoj granici, zadržavajući se na okolnostima i konkretnim činjenicama tragičnih događaja od 3. i 4. avgusta... i izjavio da je beloruska strana otvorena za istragu koja je u toku“, ističe se u saopštenju Ministarstva.

Takođe se dodaje da je zamenik ministra takođe primetio da su neprihvatljive varvarske metode prisilnog proterivanja azilanata na teritoriju Belorusije kojima se krše odredbe Konvencije o statusu izbeglica iz 1957. godine i drugi odgovarajući međunarodni dokumenti. Alejnik je pozvao UNHCR da pomogne u rešavanju situacije i vraćanju litvanske strane u pravno polje, saopštila je pres služba.

U Ministarstvu su istakli da su sagovornici izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog nastale situacije, a posebno zbog nasilja nad ljudima na granici i ukazali na značaj poštovanja međunarodnih obaveza u pogledu prava na azil.

Beloruski graničari su 3. avgusta saopštili da je za 24 časa evidentirano 40 migranata sa telesnim povredama prisilno proteranih sa teritorije Litvanije. Portparol Državnog graničnog komiteta Belorusije Anton Bičkovski izjavio je 4. avgusta da je u toku noći na granici sa Litvanijom pronađen migrant u teškom stanju i da je preminuo tokom ukazivanja prve pomoći. Preminuli je bio državljanin Iraka. Istražni komitet Belorusije pokrenuo je krivični postpak zbog ubistva.

Litvanija u poslednje vreme izjavljuje o povećanju broja privedenih ilegalnih migranata na granici sa Belorusijom. Vlasti zemlje proglasile su 2. jula vanrednu situaciju u vezi sa prilivom ilegalnih migranata. Prema poslednjim podacima, više od četiri hiljade ilegalnih migranata privedeno je u Litvaniji na granici sa Belorusijom od početka godine. Sa svoje strane, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da zemlja više neće zadržavati ilegalne migrante u zemlje EU – zbog sankcija Zapada Minsk za to nema ni novca ni snage.

izvor

[Dreadnought]

[MOTORISTA]

"To je shvatio lično" - Zašto je Belorusija htela da ućutka olimpijsku atletičarku: "Bilo je nagoveštaja da me čeka još"
Milijana Milikšić 06.08.2021.

Kad je beloruska sprinterka Kristina Cimanovska kritikovala sportske zvaničnike svoje zemlje zbog toga što su je ubacili u trku koja nije njena disciplina, rekla je da joj je naređeno da se odmah vrati kući sa Olimpijskih igara u Japanu i suoči sa posledicama preispitivanja volje režima predsednika Aleksandra Lukašenka.

Za čoveka poznatog kao poslednji evropski diktator, ovo je lična stvar, piše “NBC njuz”. Kristina je na tokijskom aerodromu pritrčala policajcima i potražila zaštitu. Nakon što je provela dve noći u poljskoj ambasadi u Tokiju, odletela je za Beč, odakle je presela za Varšavu, gde joj je u ponedeljak ponuđena humanitarna viza. Stručnjaci ukazuju da ljubitelj sporta kakav je Lukašenko, čiji je sin Viktor na čelu nacionalnog Olimpijskog komiteta koji je tu ulogu nasledio od oca neće dozvoliti da Kristinine kritike prođu nekažnjeno.

- Lukašenko je zaista veoma osetljiv kad je reč o sportu i još više ako ima kriticizma – on voli da se ponaša kao da je sportista, u dobroj fizičkoj formi, koji vodi računa o sportistima. Tu postoji lični element. Ovo će ga iritirati – kaže Veronika Lapucka, koosnivač Istraživačkog centra Evroazijske države u tranziciji.

Incident sa mladom sprinterkom je poslednji znak onog što beloruski posmatrači opisuju kao nervoznu nesigurnost lidera koji autoritativno vlada 27 godina, a plaši se da mu vreme možda ističe. Sve je počelo kad je Cimanovska, inače sprinterka na 100 i 200 metara, tokom vikenda na “Instagramu” navela da joj je rečeno da trči u štafeti 4x400 metara jer dve beloruske takmičarke nisu uradile potreban broj doping testova. To je razlog kojeg Kristina i njen muž Arsenij Zdanevič, koji je odmah nakon incidenta pobegao u Ukrajinu, sada moraju da započnu nov život u novoj zemlji. Rojters je izvestio da je Kristina po ukrcavanju na svoj let nosila sunčane naočare sa porukom antidoping kampanje “Ja trčim čista” (I Run Clean).

Cimanovska je u intervjuu za AP u utorak uveče rekla da su joj zvaničnici njene zemlje “razjasnili da će po dolasku kući biti suočena sa nekom vrstom kazne”.

- Bilo je takođe tanko prikrivenih nagoveštaja da me čeka još – istakla je.

Cimanovska je napustila Tokio skoro godinu dana nakon što je Lukašenko odneo pobedu na sumnjivim predsedničkim izborima prošlog avgusta, što je podstaklo masovne proteste u zemlji. Desetine hiljada ljudi marširalo je pozivajući Lukašenka da siđe s predsedničke fotelje i preda vlast opozicionoj liderki Svetlani Tihanovskoj, koja je nedugo nakon spornih izbora pobegla u Litvaniju i nedavno se susrela sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom i britanskim premijerom Borisom Džonsonom.

Lukašenko je ugušio proteste – mnogi od hiljada uhapšenih su i dalje u zatvoru gde čekaju suđenje, a u sredu je u Minsku iza zatvorenih vrata počelo saslušanje dve glavne figure beloruske opozicije, Marije Kolesnikove i Maksima Znaka. Ipak, posmatrači kažu da je Lukašenko nakon toga postao mnogo osetljiviji na kritike i ratoborniji. Profesorka Univerziteta Kent Elena Korosteleva kaže da je planirano saslušanje za mere protiv Cimanovske tipično beloruski.

- Možete videti kako su naduvali ovo van svakih proporcija, samo kratka kritika sprinterke na račun beloruske birokratije iznenada se pretvorila u međunarodni skandal. Ovo je još jedna demonstracija moći – rekla je - Ono na šta Lukašenko cilja je “projekat straha”, da pokaže da čak i na tim Igrama u Japanu ipak može domašiti i kazniti one koji se ne slažu ili se usude da kritikuju – dodala je Korosteleva.

Dok se slučaj Kristine Cimanovske odvija, u toku je istraga smrti uglednog beloruskog aktiviste Vitalija Šišova koji je pomagao sunarodnicima da izbegnu represiji režima. Njegovo beživotno telo pronađeno je u utorak u parku u Kijevu, gde je živeo u egzilu, dan nakon što je nestao nakon jutarnjeg trčanja. U maju je let na liniji Atina-Viljnus na kojem je bio aktivista u egzilu Roman Protaševič presreo beloruski borbeni avion i prisilno prizemljio letelicu “Rajanera” u Minsku pod lažnom pretnjom bombe, nakon čega je bloger uhapšen zajedno sa devojkom Sofijom Sapegom. Nakon, kako se uvelike sumnja iznuđenog priznanja, par je pušten u kućni pritvor.

U petak je Lukašenko rekao državnoj Televiziji Belta da je spreman da mobilizuje 500.000 trupa da brani svoje granice protiv neodređenog neprijatelja, uz podršku ruskih snaga ukoliko bude potrebno. Sva ova dešavanja pokazuju kako Lukašenkov režim, izolovan na međunarodnoj sceni a kod kuće suočen sa otporom, radi sve što može da osigura svoju vlast, kažu stručnjaci.

- Lukašenko se oseća ranjivo u ovom trenutku jer zna da je veoma zavisan od Rusije, koja je izgleda trenutno jedini zaštitnik Belorusije. Zna da ostaje veoma ranjiv spram sopstvenog naroda i, naravno, spram međunarodne zajednice – ističe Korosteleva.

Iako je Lukašenko rekao da će sići s vlasti kad zemlja usvoji novi Ustav, stručnjaci smatraju da su slabe šanse da će se to skoro dogoditi. U međuvremenu, kako piše “NBC njuz”, ključajući otpor Belorusa koji smatraju da je on ukrao prošlogodišnje izbore, izgleda da ponovo jača u tišini.

- Lukašenko je uspeo da direktno osujeti sve ulične proteste, ali se posredni otpor nastavlja i on preživljava u svim vrstama digitalnih sredstava, preko društvenih mreža. To znači da će se ovako ili onako, ako ne danas, Lukašenkov režim definitivno jednom okončati – zaključila je Korosteleva.

Izvor: www.blic.rs