Bitka za Belorusiju

[MOTORISTA]

Zoran je jedan od putnika ka Belorusiji: "Nemam izbora, život je kod nas opasan i beznadežan"
J.R. 13.11.2021.

Na istanbulskom aerodromu u sredu, velika grupa Iračana, muškaraca, žena i dece, čekala je let za Minsk.

- Ovo je naša srećna karta, idemo u Evropu - rekao je Zoran (18), umotan u debeli zimski kaput i sa tri velike torbe, dok je čekao da se ukrca na let za belorusku prestonicu.

Dva dana kasnije, nacionalni avio-prevoznik Belavia saopštio je da više neće dozvoliti državljanima Iraka, Sirije ili Jemena da lete iz Turske u Belorusiju. Zoran je već doputovao iz svog rodnog grada Zaka, kurdskog mesta na severu Iraka, prvo autobusom, a zatim avionom iz Erbila, glavnog grada iračkog Кurdistana. Кao i hiljade drugih migranata sa Bliskog istoka koji su prešli put do belorusko-poljske granice poslednjih nedelja, on je odlučan da stigne do EU. Da bi to postigao, spreman je da se suoči sa nehumanim uslovima i smrzavanjem u improvizovanim šumskim kampovima u blizini bodljikave žice koja razdvaja sve zemlje.

- Nemam izbora, život je opasan i beznadežan u Iraku - rekao je on za "Moskou Tajms".

EU optužuje beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da je namerno orkestrirao graničnu krizu namamivši migrante u njegovu zemlju obećanjima o prelasku u EU članice Poljsku i Litvaniju, kao znak odmazde za sankcije Zapada uvedene nakon njegove sporne pobede na izborima 2020. godine. Blok je sada skrenuo pažnju na avio-prevoznike koji su prevozili migrante u Minsk sa aerodroma u Istanbulu, Bejrutu, Damasku i Dubaiju. Irak je u avgustu obustavio sve putničke letove za Belorusiju nakon pritiska Brisela.

Za Minsk polaze tri leta dnevno iz Istanbula, a obavljaju ih i Belavia i Turkiš Erlajns. Samim Belorusima je uglavnom zabranjeno da napuštaju zemlju zbog antipandemijskih propisa. Poljska je u utorak kritikovala Tursku zbog održavanja otvorenog koridora između Istanbula i Minska i pomaganja Belorusiji da dovede hiljade izbeglica na svoju granicu, optužujući Ankaru da sinhronizuje svoje akcije sa Minskom i Moskvom. "Rojters" je ove nedelje izvestio da je EU trenutno blizu uvođenja dodatnih sankcija Belorusiji zbog migrantske krize, uključujući zabranu Belaviji da iznajmljuje avione od danskih, rumunskih i irskih firmi.

A u sredu je "Blumberg" rekao da EU i Amerika takođe razmatraju uvođenje sankcija ruskom državnom avioprevozniku Aeroflotu i Turkiš Erlajnsu, okrivljujući ih da po Lukašenkovom nalogu dovoze migrante u Belorusiju. Aeroflot je u četvrtak demantovao optužbe, dok je Turkiš Erlajns kasnije najavio da više neće dozvoliti državljanima Iraka, Sirije i Jemena ukrcavanje na letove za Minsk. Zemaljsko osoblje Belavija odvojilo je državljane Iraka od ostalih putnika dok se približavalo vreme poletanja u Istanbulu.

- Ako ste iz Iraka, nastavite ukrcavanje u posebnoj liniji - viknula je žena u plavoj uniformi Belavije, dok je većina putnika počela da formira posebnu grupu.

Mnogi migranti u redu imali su samo nejasan plan kako će stići do granice sa Poljskom.

- Idemo sutra ili prekosutra, možda čak i večeras - rekao je Afron (16) i dodao da putuje sam uz blagoslov roditelja. Pokazao je na noge kada su ga pitali kako planira da stigne do granice.

- Prijatelju moj, jak sam - rekao je.

Кada je avion popunjen, Nzar, 24-godišnji nastavnik matematike iz Iračkog Кurdistana koji je sedeo u drugom redu, izvadio je telefon i poslao selfije svojim prijateljima kako bi im pokazao da se uspešno ukrcao. Atmosfera olakšanja prožela je avion dok su točkovi počeli da se okreću.

- Uspeli smo, krećemo - rekao je Nzar.

Nzar je rekao da pokušava da dođe u Nemačku kako bi se ponovo spojio sa svojom devojkom i dvojicom braće koji su dobili azil u Berlinu tokom evropske migrantske krize 2015. godine. I on je u to vreme je išao od Turske do Nemačke, ali mu je odbijen azil i deportovan je nazad u Irak. Sada se nada da će mu let za Belorusiju pružiti novu priliku da vidi svoje najmilije.

- Odrekao sam se svega što imam da bih ih ponovo video. Idem i ne vraćam se. Кampovaću cele zime ako budem morao - rekao je.

Mnoge je putovanje u Belorusiju koštalo celu životnu uštedu. Nzar je rekao da je platio "posredniku“ u Iraku 2.000 dolara za jednonedeljnu belorusku turističku vizu, koju je ponosno pokazao. Posrednik mu je takođe naplatio dodatnih 600 dolara za hotelsku sobu. Drugi su iskoristili beloruske turističke agencije, neke sa prijavljenim vezama sa beloruskim vlastima, koje su se nedavno pojavile u gradovima širom Bliskog istoka.

- Bilo je izuzetno lako dobiti vizu, za manje od nedelju dana. Ako imate nešto novca - rekao je Nzar.

Ženska članica posade Belavija u zadnjem delu kabine rekla je da je prvo primetila više građana iz Sirije i Iraka kako se ukrcavaju na letove za Minsk tokom leta. Ona se našalila da je od tada postala "javna tajna“ da aviokompanija prevozi "turiste“ koji planiraju da pređu granicu u Evropu.

- Već mesecima prevozimo izbeglice. Svi znaju šta radimo. Svi gledamo vesti - rekla je ona. Članica posade požalila se da su letovi doveli do priliva migranata u njen rodni grad Minsk, pozivajući se na slike na društvenim mrežama koje prikazuju migrante kako spavaju u podvožnjacima.

- Ali ovo je politika. Ne možemo mnogo da uradimo povodom toga - dodala je ona.

Izvor: www.blic.rs

[dzumba]

Ali ovo je politika. Ne možemo mnogo da uradimo povodom toga - dodala je ona.

Да то што се сада дешава на граници Белорусије и Пољске је политика. Лукаченко злоупотребљава мигранте, то је чињеница. Ипак, суштински одговорност за овакво стање је на страни ЕУ јер је она, кроз политику чланица према земљама Блиског истока кумовала ратовима на тим просториима и несрећи тих људи. Онда је, пре свих Немачка пожурила да мигрантима пожели добродошлицу и изазавала "лавину" миграната (Као и ову нову) против које су устале Мађарска, Пољска, Чешка, Словачка Балтичке земље. Ти мигранти лепо кажу: "Нећемо ми у Пољску, нама је циљ Немачка." Па кад је тако, нека Немачка пошаље авионе возове и аутобусе и мигранте премести право у Немачку. И решиће кризу и Лукашенку одузети аргументе да уцењује ЕУ, Пољску и Балтичке земље.

[MOTORISTA]

Čemu sve te konvencije i sporazumi kad oni ne vrede ni groša
Novosti onlajn 13. 11. 2021.

ZAPAD ne želi da pomogne migrantima na poljsko-beloruskoj granici iako ih je sve vreme dozivao da dođu u njihove zemlje, izjavila je portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

- Svedoci smo šta se dešava. Prvo ih zovu k sebi u naručje, a potom ih više ne žele - kazala je ona za beloruske medije. Takođe je kazala i da je sada najvažnije da se svi kolektivno organizuju i pruže pomoć migrantima umesto da vode političke razgovore.

- Zašto su se decenijama unazad uvodile i usvajale konvencije i sporazumi? Ni jedan od tih dokumenata o ljudskim pravima ne vrede ni groša ako se sve svodi na ovo - dodala je.

Eskalacija na belorusko-poljskoj granici

Kriza na granici Belorusije sa Letonijom, Litvanijom i Poljskom, kuda su se od početka godine uputili migranti, zaoštrila se 8. novembra. Nekoliko hiljada migranata došlo je do belorusko-poljske granice i ne napuštaju pograničnu zonu. Neki od njih pokušali su da uđu u Poljsku razbijajući ogradu od bodljikave žice. Neke grupe migranata povremeno uspevaju da prodru u Poljsku. Ostali se nalaze na teritoriji Belorusije u šatorskom kampu u šumi u blizini granice – prema preliminarnim procenama, tamo je oko dve hiljade ljudi, uključujući žene i decu. Beloruska strana im dostavlja humanitarnu pomoć. Sa druge strane, poljske vlasti pojačale su vojno prisustvo na granici.

Zemlje Evropske unije optužuju Minsk za namernu eskalaciju krize i pozivaju na uvođenje sankcija. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko smatra da su za ovu situaciju krive same zapadne zemlje, zbog čijih akcija ljudi beže od rata.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Субота, 13.11.2021.

Лукашенко: Ниједан авион „Белавие” није довезао мигранте

МИНСК - Ниједан авион националног белоруског авиопревозника „Белавиа” није довезао мигранте са Блиског истока у Белорусију, изјавио је председник те земље Александар Лукашенко у интервјуу за руски часопис „Национална одбрана”.

„Ви (западне земље) сте хтели да задавите нас, нашу компанију на аеродрому, штавише, забранили сте авионима „Белавие” да лете чак и изнад територије Европе! Добро, ми летимо за Русију, летимо за Кину, на исток и тако даље, али ниједан авион „Белавие” није довео мигранте овде, они лете својим авионима, Боингом”, рекао је Лукашенко, пренео је ТАСС.

Према његовим речима, политика Запада је довела до ове ситуације. „Онда су увели санкције против мене, против Белоруса, кренули у хибридни рат против Белорусије. Узмите медије, привреду, политику и сада су усмерени на војску, безбедност - хибридни рат. И после тога ви лудаци хоћете да вас заштитим, посебно од миграната?! Да ли сам ирационалан? Ви сте то направили и сада ћете то добити”, нагласио је Лукашенко.

Одбрамбена сарадња са Русијом за Белорусију је увек била светиња упркос несугласицама око испорука енергената, изјавио је председник Белорусије Александар Лукашенко у интервјуу за руски месечник „Национална одбрана”. Никада нисмо умањили улогу безбедности и одбране у нашим односима са Русијом, иако медији то покушавају да изокрену, рекао је он, пренео је ТАСС.

„То је увек било свето. Колико год да се свађамо око цена нафте, гаса и енергената - била су друга времена, али одбрана и безбедност су светиња”, нагласио је Лукашенко. Према његовим речима, Белорусија осећа притисак са Запада због мигрантске кризе.

„И понављам. Немојте ни да сумњате! Ми ћемо одиграти своју улогу у овој конфронтацији, као што смо се договорили. Никада се нећемо поколебати! Догађаји од прошле године показали су да је то био хибридни напад и да је и даље у току, усмерен на нашу државност, нашу земљу”, рекао је председник Белорусије. Он је навео да може да постоји свађа са Русијом, али и понавио да су заједничка безбедност и одбрана светиња.

„И то смо показали”, истакао је Лукашенко.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Poljski vojnik poginuo u blizini granice sa Belorusijom
SVET Autor: N1 Beograd 13. nov. 2021

Pripadnik poljske vojske poginuo je u rejonu poljsko-beloruske granice.

Kako se navodi u saopštenju komandanta 17. poljske mehanizovane brigade, koje je na Tviteru preneo portparol ministra za koordinaciju specijalnih službi Stanislav Zarin, pogibija vojnika je nesrećni slučaj. Dodaje se da istragu sprovodi Vojna policija. Prema preliminarnim nalazima, nesreću je izazvao slučajni pucanj iz službenog oružja, a kako se navodi, u događaju nije učestvovala „treća strana“. Vojnik je bio deo rezervnog sastava i nije učestvovao direktno u zadacima na poljsko-beloruskoj granici. Bio je angažovan na granici pre manje od nedelju dana, a nije imao nikakav kontakt sa migrantima.

Podsetimo, izbeglice koje kampuju u pograničnom području ostaju u poslednjih nekoliko dana zarobljeni između beloruskih i poljskih graničara. Na granici Belorusije s Poljskom nalazi se oko 2.000 izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana. Poljska je zbog toga nedavno poslala vojno pojačanje na granicu.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

"Cepam drva i ne jedem uvoznu hranu"
Tanjug 13.11.2021.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko posavetovao je građane da ako žele duže da žive nikada ne treba da jedu uvoznu hranu.

- Morao sam nekako da se čuvam, da vodim takav način života kako bih manje bolovao, kako bih imao normalan imunitet. Da ne čuje zlo, nikada u životu nisam bio bolestan. Sve to seže do detinjstva kada do prvog snega ideš bos - rekao je Lukašenko u intervjuu za list "Nacionalna odbrana". Takođe je otkrio da se kupao u hladnoj reci i bavio sportom.

- Znate, ova pandemija je pokazala... Gospod nas je prodrmao, jer smo živeli kako ne treba, živimo pogrešno. Sedelački posao, dođete kući, legnete na kauč, pre smo čitali novine, a danas kuckamo po ajfonu, ležimo zadovoljni, gledamo TV. A dva sata dnevno treba da radite. Dva sata – to je zakon. Zato ja uzimam sekiru i idem da cepam drva. To je korisno, kao i zdrava ishrana. Nikada ne jedi ništa uvozno i živećeš dugo - ističe beloruski lider.

Igra hokej

Beloruski predsednik je danas takođe hokej na ledu, očigledno nezabrinut pretnjama novim međunarodnim sankcijama zbog migrantske krize na granici sa Evropskom unijom, javlja Rojters. Ovaj 67-godišnjak, koji je na vlasti 27 godina, pojavio se u crvenoj opremi i pozirao kamerama na hokejaškom terenu, prema slikama objavljenim na njegvom sajtu, uz informaciju da je predsednikov tim pobedio ekipu iz regiona Minsk rezultatom 5-2. Na snimcima za koje Rojters ocenjuje da su možda tempirani da prikažu atmosferu ravnodušnosti zbog sukoba beloruskog predsednika sa Zapadom, može da se vidi Lukašenko kako upućuje pak prema golu i pozdravlja se pesnicama sa kolegama iz tima, u jednom trenutku izazivajući ovacije iz publike.

Brisel optužuje Minsk da je organizovao „hibridni napad“ na Evropsku uniju tako što je dovezao hiljade migranata, uglavnom sa Bliskog istoka, i usmerava ih da pokušaju ilegalno da pređu u Poljsku, a EU se sprema da uvede nove sankcije Belorusiji.

Hokejaški snimak ne aludira na ovu krizu, ali je iz kabineta beloruskog predsednika ranije danas saopšteno da je Lukašenko naredio distribuciju i isporuku humanitarne pomoći migrantima na granici, navodi Rojters. U drugoj izjavi, u intervjuu za ruski mesečnik "Nacionalna odbrana", Lukašenko je, kako prenosi britanska agencija, poručio da mu je potreban mobilni balistički raketni sistem ''Iskander'', koji ima domet do 500 kilometara i može da nosi konvencionalne ili nuklearne bojeve glave i da želi da ga rasporedi na jugu i zapadu zemlje.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Učestvovali u ratovima, ali neće prognane ljude: Evropa bi trebalo da se bori protiv Lukašenka, a ne protiv očajnih migranata
J.R. 13.11.2021.

Izbeglička kriza na belorusko-poljskoj granici dobila je preokret od lošeg ka gorem: društvene mreže i mediji prepuni su video snimaka poljskih trupa kako odbijaju bliskoistočne izbeglice koje pokušavaju da prođu kroz ogradu od bodljikave žice, nakon što je nekoliko hiljada njih došlo na granicu iz pravca Belorusije.

To je eskalacija situacije koja traje mesecima. Sve u vezi nje je protivzakonito - poljsko odbijanje ljudi koji po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima imaju pravo da zatraže azil, kao i beloruske "putničke agencije“ koje podstaknute režimom predsednika Aleksandra Lukašenka, koje prodaju "pakete“ izbeglicama, uglavnom Iračanima, Sirijcima i Avganistancima - koji uključuju let za Minsk i belorusku vizu, ali i prelazak u Poljsku. "Centrkurort", državna beloruska turistička firma, imenovana je kao jedan od ovih posrednika.

U Evropi se mnogo čuje o "solidarnosti sa Poljskom“ u odupiranju beloruskog korišćenja ugroženih ljudi kao "oružje" u njenom "hibridnom ratu sa Zapadom". Poruka predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen na Tviteru, kojom se preti oštrijim sankcijama Belorusiji i avio-kompanijama trećih zemalja koje prevoze izbeglice u Minsk, takođe je objavljena na poljskom jeziku. Poljska uz koju "treba stati" je ista ona čija je nacionalistička vlada nedavno proglasila svoje zakone superiornijima od zakona Evropske unije, ugrožavajući samo postojanje EU i ona koja je odbijala da prihvati izbeglice sa Bliskog istoka dok je raširenih ruku primala "kulturološki bliske” Ukrajince kako bi popunila rupe na tržištu rada.

Nisu same izbeglice ono što Lukašenko "koristi kao oružje", ili kako to kaže Fon der Lajenova, "instrumentalizuje“. Ovi ljudi znaju u šta se upuštaju kada kupuju karte za Minsk, isto kao kada se u gumenim čancima upute preko Mediterana. Oni će iz očaja prihvatiti svaku vrstu pomoći, čak i Lukašenkovu, piše "Blumberg". Ono što se ovde koristi kao oružje je strah od bliskoistočnih migranata.

Strah se delimično objašnjava neuspehom Evrope da integriše pridošlice iz 2015. Oko dve trećine Sirijaca i 44 odsto Avganistanaca koji žive u Nemačkoj primaju dugoročne naknade za nezaposlene. Da je kvota primaoca socijalne pomoći tako visoka u zemlji sa besnim nedostatkom svih vrsta fizičkih radnika ne može biti u potpunosti posledica nesposobnosti imigranata da se prilagode. Nesporno je da evropski obrazovni sistemi i tržišta rada nisu bili spremni za masovnu imigraciju. Ipak, najvećim delom strah je iracionalan. Nemačka, najveći primalac imigranata u 2015. godini, jedva je finansijski trepnula zbog njihovog dolaska. Od početka 2015. do početka pandemije kovida-19, samo u tri kvartala zemlja nije imala suficit u budžetu. Opšti nivo kriminala je i dalje znatno niži nego 2005. godine.

Osim toga, čak ni Lukašenko ne bi svojevoljno otvorio svoju malu, siromašnu zemlju za poplavu izbeglica u stilu 2015. i u nekom trenutku ponestaće mu ljudi spremnih da plate cene "turističkih agencija” kako bi stigli u Minsk. Sa humanitarne i finansijske tačke gledišta, Evropa, a posebno Nemačka, može bi da primi sve te nesrećne i promrzle duše sa poljske granice. Njeni političari to jednostavno ne žele – zato što još imaju košmare od 2015. godine, ne žele da ispadnu "mekani" pred Lukašenkom, ili su otvoreno ili prećutno antimuslimanski nastrojeni.

Ipak, instinkt za postavljanje bodljikave žice, slanje trupa i intenziviranje proterivanja preko ograde je besplodno jer su ova "rešenja“ neodrživa. Sa 86% od 26,4 miliona svetskih izbeglica koje žive u zemljama u razvoju i 27% u najnerazvijenijim, prema Ujedinjenim nacijama, Evropa ne može zauvek da izdrži protiv tog talasa, a da se ne pretvori u neosvojivu tvrđavu. Tu je i moralno pitanje.

Кomentarišući graničnu krizu između Belorusije i Poljske, Marija Zaharova, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, rekla je da bi Poljska trebalo da prihvati nekoliko hiljada Iračana kao pokajanje za učešće u vojnim operacijama koje je Amerika predvodila u Iraku. Nije da je Rusija dočekala raširenih ruku Sirijce koji su pobegli iz gradova sravnjenih ruskim bombardovanjem. Ali, baš kao Rusija ili, recimo, Turska, evropske zemlje koje su učestvovale u američkim ratovima na Bliskom istoku dele moralnu odgovornost prema žrtvama ratova. Ljudima proteranim iz svojih domova nije nužno važno da li se zemlja u koju žele da dođu borila na pravoj ili pogrešnoj strani, nepodnošljiva beda je ono što je važno.

Evropa mora da se bori protiv Lukašenkovog režima, koji je autokratski i okrutan, piše "Blumberg". Ali sadašnje sankcije EU protiv Belorusije su relativno blage i uglavnom pogađaju Lukašenkov aparat za suzbijanje pobune. Ako je cilj da se izvrši pritisak na diktatora, ima dosta prostora za pooštravanje sankcija, a da se i dalje pomaže ugroženim ljudima, ne samo bliskoistočnim migrantima već i Belorusima koji beže od režima. A njihovo prihvatanje bio bi snažan simbolički gest i moralni udarac za Lukašenka i Putina. Vreme je da konačno Evropa već i ceo zapadni svet počnu da rade na trajnim rešenjima izbegličke krize, koja bi nužno uključivala velikodušniju politiku useljavanja — praćenu prilagođavanjem obrazovnih sistema i regulacije tržišta rada. "Herojski" napori da se granice odbrane od nenaoružanih ljudi su daleko od ispravnog rešenja.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Субота, 13.11.2021.
П. О.

Трагични инциденти на граници

ВАРШАВА - Пољска полиција јавила је да је нађено тело младог Сиријца у шуми близу границе са Белорусијом, а то је последња жртва политичког сукоба на источној граници Европске уније.

Пољска полиција навела је да је нађено тело Сиријца старог око 20 година претходног дана близу села Волка Терешовска, као и да се не може утврдити тачан узрок смрти док се не уради обдукција. Тиме се број стралих међу мигрантима на тој рути подигао на девет, према пријављеним подацима. Многи мигранти су из Сирије, Ирака или другде са Блиског истока и беже од сукоба и лоших услова за боље животе у Европи.

Велики број миграната се налази у дивљим камповима на белоруској страни границе у тешким условима и хладноћи. Пољске власти свакодневно пријављују покушаје миграната да пређу границу. Група од око 100 миграната из импровизованог избегличког кампа на белоруској страни границе упала је данас на територију Пољске и сада се налази близу бодљикаве ограде коју је подигла пољска погранична служба. За сада се не види крај ове ситуације. Белоруска новинска агенција Белта је јавила да је Лукашенко данас наредио војсци да постави шаторе на граници где може да се сакупља храна и друга хуманитарна помоћ и дели мигрантима.

На граници je погонуо и пољски војник у „несрећном случају" услед пуцњаве из ватреног оружја, саопштио је портпарол пољских служби безбедности.

„Према прелиминарним сазнањима, дошло је до случајног пуцања из војног пиштоља када је погинуо војник, а у догађају нису учествовала друга лица”, наводи се у изјави команданта јединице коју је на Твитеру објавио портпарол Станислав Зарин, наводи Ројтерс. Погинули војник никада није ни био у контакту са мигрантима током своје службе на граници, рекао је командант бригаде.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Rusija će braniti Belorusiju i atomskim oružjem, ako treba


Zajednička vojna doktrina koju su Rusija i Belorusija nedavno potpisale, kao jedan od 28 dokumenata koji ubrzava integraciju ove dve zemlje, izazvala je veliku pažnju u svetu pre svega bog stava da će se napad na jednu smatrati napadom na celu saveznu državu. A odgovoriće se svim sredstvima, uključujući i atomsko oružje.

Nova doktrina omogućava da se, iako danas na teritoriji Belorusije nema ruskih vojnih baza, one mogu uskoro mogle pojaviti. Cela Belorusija biće prekrivena (zaštićena) ruskim sistemima protivvazdušne odbrane, a ako bude bilo potrebno, biće postavljeno i raketno oružje.

Ovo je izazvalo posebnu pažnju ”kolektivnog Zapada”. Oni, kojima ne smeta što se na teritoriji Nemačke i Baltičkih zemalja nalazi atomsko oružje Amerike i severnoatlantske alijanse, odjednom su se zabrinuli za suverenitet Belorusije! Odgovor je stigao sa samog vrha beloruske države - upravo rusko atomsko oružje garantuje suverenitet Belorusije!

Čim je doktrina objavljena, nastala je drama biblijskih razmera.


Bože mili, čuda velikoga…

Da su sada ona vremena kada je narodni pevač uz gusle obaveštavao narod o najvažnijim događajima, verovatno bi ono što se događa objasnio rečima: ”Bože mili, čuda velikoga”… i onda bi ispričao kako je 3.000 golorukih i bosonogih izbeglica koji su se pojavili na granici Belorusije sa Poljskom tražeći da ih propuste u Nemačku, izazvalo toliku paniku u Poljskoj da je poslala 12.000 vojnika (četiri na jednog, da ne bude zabune!) odevenih i obučenih po NATO standardima, da je brane! Litvanija je poslala 1.500.

Reagovala je i EU – ne da pomogne slanjem hrane, vode, lekova i odeće izbeglicama, već da zapreti Belorusiji. Ako odmah ne skloni gladne i jadne sa granica demokratske i humane Evrope, uvešće joj nove sankcije - takve, da ni Belorusi neće imati šta da jedu. Da li će posle i njih vraćati sa svojih granica, ili će biti mekšeg srca, ne kažu.

Ni Ujedinjenim nacijama ne pada na pamet da i Evropa i Amerika, koje su zajedničkim snagama razorile njihove zemlje, imaju neke obaveze prema tim ljudima. Nije baš najjasnije po čemu se ove izbeglice koje stižu u Belorusiju avionima, razlikuju od onih koji su pre dve godine išli u Evropu čamcima, preko mora. Možda po tome što je čamce i brodove bilo lakše potopiti?


Kriva je, ipak, Rusija

Naravno, sva ta buka i zbrka nije nikako mogla proći bez Rusije. A i kako bi, kad iza svakog zla na svetu, stoji upravo Putin. On šalje avione Aeroflota u Siriju i Tursku da otuda dovezu te nesrećnike upravo na poljsku granicu i tako osveti Belorusiju kojoj je Zapad uveo sankcije (kad već nije uspeo da smeni Lukašenka). Komplikovano? Naravno, pogotovu ako se zna da Aeroflot uopšte ne leti u ove zemlje. Ali, to i nije važno, potreban je samo povod. Cilj je Rusija, a Belorusija je samo sredstvo. Zato se u Crnom moru, u teritorijalnim vodama Ukrajine, dodatno intenzivira plovidba američkih ratnih brodova, nadleću ga bombarderi što britanski, što američki… ne zna se da li sa ciljem da isprovociraju ili uplaše Rusiju, ali se zna da su mnogo ljuti što Putin, tamo gde su ugrožene ruske granice, postavlja vojsku i oružje.

Situacija je, bar u tome se slažu i Istok i Zapad, ozbiljnija nego u vreme Hladnog rata. I teško da će zaista humana odluka gradonačelnika Minhena da primi izbeglice, bilo šta izmeniti. Osim sudbine tih nesrećnih ljudi. A to jeste velika stvar, iako će se za nastavak provokacija već sutra naći novi povod.

I tako se vraćamo Doktrini koja je toliko uzbudila duhove na Zapadu. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je da je Doktrina nastala kako bi se koordinisalo delovanje dve države koje moraju da odgovore kako na vojne pretnje, tako i na politički i ekonomski pritisak od stane kolektivnog Zapada.

Prema njegovim rečima, trenutni nivo saradnje vojnih sektora Rusije i Belorusije omogućava da se pravovremeno adaptiraju zadaci u sferi bezbednosti u odnosu na ono što se dešava u svetu i da se ti zadaci efikasno rešavaju.

Svakodnevne provokacije, narastanje broja NATO vojnika na granicama i Rusije i Belorusije, predstavlja ozbiljan izazov. I može mu se parirati samo kroz zajednički odgovor na pretnje, kroz pripremu armija po zajedničkim standardima, po istom programu. To mora biti program uzajamne saradnje, zajedničkih vežbi i manevara, ali formiranje zajedničke protivvazdušne odbrane…


Ozbiljan korak ka konačnoj integraciji

Osim vojne saradnje, novi sporazum sa 28 tačaka predviđa ozbiljan korak ka konačnoj integraciji dve zemlje. On definiše integraciju valutnih sistema, opšte principe za naplatu indirektnih poreza, borbu protiv terorizma, uzajamni pristup javnim nabavkama i državnim nalozima. Jedinstvena će biti i makroekonomska politika, zemlje će integrisati platne sisteme i uskladiti monetarnu politiku, formirati zajednička tržišta nafte i gasa, i mnogo čega još, ali, prema Putinovim rečima, nema veze sa unutarpolitičkom situacijom već da je njegov cilj – korist za građane obe zemlje.

Integracija dve države je započela 1995. godine, kada su Boris Jeljcin i Aleksandar Lukašenko potpisali Sporazum o formiranju Savezne države Rusije i Belorusije.

A ideja o ujedinjenju nastala je još ranije, odmah posle raspada SSSR-a, kada su dve novonastale države potpisale Sporazum o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji, i još niz ugovora koji su regulisali jedinstveni ekonomski prostor, koordinaciju finansijske carinske politike, ukidanju pogranične kontrole … Tokom proteklih dvadeset godina sklopljeno je više od 200 međudržavnih ugovora i sporazuma koji regulišu razne oblasti saradnje.


izvor

[MOTORISTA]

Sirijska aviokompanija prekinula letove za Minsk
SVET Autor: Beta 13. nov. 2021

Privatna sirijska aviokompanija Čam vings objavila je danas da prekida letove za Minsk u Belorusiji u vreme kada se hiljade migranata, među kojima i Sirijaca, blokirane na granici između Belorusije i Poljske.

Ovo je objavljeno nekoliko sati pošto je poljska policija saopštila da je jedan Sirijac umro na toj granici.

„Zbog teške situacije na granici između Belorusije i Poljske i zato što su većina putnika naših letova za Minski sirijski državljani odlučili smo da prekinemo letove“ za glavni grad Belorusije od danas, saopštila je kompanije. Odluka je obrazložena time da kompanija nije u stanju da pravi razliku između migranata i drugih putnika u svojim letelicima.

Hiljade migranata, većinom sa Bliskog istoka, poslednjih meseci su pokušale da pređe belorusku granicu i da uđe u Litvaniju, Poljsku ili Letoniju, zemlje članice EU. Migranti govore da su ih beloruske snage terale da pređu granicu a poljski graničari nazad i da su zarobljeni na granici gde su temperature blizu nule.

Poljska policija danas je saopštila da je našla telo mladog Sirijca blizu belorusko-poljske granice, navodeći da još nije moglo da se utvrdi uzrok smrti. Dosad je ukupno 11 ljudi stradalo u migrantskoj krizi između EU i Belorusije, prema računici medija. Evropska unija optužuje beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da namerno izaziva migrantska kretanja kao odgovor na ekonomske sankcije koje je Unija uvela Minsku posle represije opozicije u zemlji.

Cham Wings je godinama bila jedina privatna sirijska kompanija koja je imala letove za glavni grad Belorusije, a javna kompanija Syrian Air je pod međunarodnim sankcijama uvedenim posle početka rata u Siriji 2011. godine. Turska uprava za avijaciju objavila je u petak da više neće dozvoliti državljanima Iraka, Sirije i Jemena, da kupuju karte i da ulaze u avione za Belorusiju sa aerodroma u toj zemlji.

Izvor: www.nova.rs