„Nije ih briga da si živ ili umireš“: Muke migranata iz šuma u BelorusijiSVET Autor: Ana Tašković 16. nov. 2021
Hiljade izbeglica, tražioca azila uglavnom sa Bliskog istoka, okupilo se u šumama na istočnoj granici EU, između Poljske i Belorusije. U potrazi sa boljim životom, oni su se nadali da će moći da pređu granicu i uđu u EU, a onda se situacija znatno zakomplikovala i sada su već neko vreme "zaglavljeni" na pragu Evropske unije. Već nedeljama se bore sa hladnoćom i glađu, u nadi da će se njihova situacija pozitivno razrešiti.Švan koji se nalazi na beloruskoj strani granice, muči se da se ugreje na temperaturama ispod nule. Pokušava da spava u šatoru koji je kupio u Minsku. Kada izađe iz njega dočekaju ga potresne scene. Grupe ljudi poput njega izlaze iz šatora ili vreća za spavanje duž ograde od bodljikave žice.
„Ne znam koliko dugo ovo mogu da radim, zaista je ponižavajuće“, rekao je Švan, Kurd iz iračkog grada Sorana.
„Stalno govorimo poljskim oficirima da nam ponestaje hrane i vode, ali ih uopšte nije briga. Gledaju nas kao da smo životinje“, dodao je on.
„Nema šanse da se vratim u Irak. Mislim da niko drugi ovde ne bi želeo da se vrati životu bez ikakve nade“, naglasio je on.
Oni koji su krenuli na ovu opasno putovanje u Evropu, platili su hiljade evra turističkim agencijama za pun paket koji je uključivao letove iz Iraka do Beloursije, hotelske takse i vize. Dilsoz (27) iz Erbila, napustila je svoj dom sa suprugom početkom oktobra zbog nedostatka mogućnosti za zapošljavanje.
„Bilo je lako kada smo otišli, jer se turistička agencija pobrinula za sve. Morala sam da molim svoju porodicu i porodicu svog muža da nas finansijski podrže, ali sam mislila da je vredelo toga jer bih radije rizikovala zbog ovog putovanja u Evropu nego da ostanem kod kuće i izgubim nadu za život“, rekla je ona.
Sukobi izbeglica i poljske granične policije se dešavaju svakodnevno i nema izgleda da će se nešto promeniti. Ovaj istočni front putovanja u Evropu je relativno nov, u poređenju sa pomorskim putem od Turske do Grčke i sa severa Afrike do Italija i Španije, prenosi Al Džazira.
„Nije ih briga da ćeš živeti ili umreti“Kada je Jusef (48) učitelj iz Damaska u Siriji, čuo da je sada bezbedno preći u EU preko Belorusije, odmah je tu video svoju priliku. Kupio je avionsku kartu i nadao se da će porodici obezbediti bolji život. Na put je krenuo u oktobru sa još četiri prijatelja preko Bejruta u Libanu. Sve je prošlo glatko dok nisu došli na granicu sa Poljskom.
„Udarili su nas, moj prijatelj je razbio nos, uzeli su nam novac, uzeli su nam pasoše, uzeli su nam sve“, rekao je on. U haosu koji je nastao Jusef se odvojio od svojih prijatelja. Jusef je tri puta pokušao da se vrati u Belorusiju ali su ga beloruski graničari svaki put tukli pendrecima i rekli mu da ide za Poljsku. Molio ih je da mu daju hranu i vodu, ali su ga ignorisali.
„Njih nije briga da li ćeš živeti ili umreti. Oni nemaju empatiju“, rekao je on.
Ostao je zaglavljen u šumi i bez ikakvih zaliha, pio je vodu iz reka i jeo sve što je našao na drveću. Kada je ponovo naišao na poljske policajce oni su mu dopustili da pozove hitnu pomoć pošto im je objasnio da ima visok krvni pritisak. Jusef sada samo želi da se vrati kući u Siriji kako bi bio sa svojom porodicom, prenosi Al Džazira.
Stotine zahteva za pomoćPoslednjih meseci, hiljade migranata i izbeglica pokušalo je da uđe u Poljsku preko njene granice sa Belorusijom. Granična kriza dovela je do smrti najmanje 10 migranata. I dok se politički sukob između Poljske i Belorusije, Zapada i istoka nastavlja, stotine izbeglica je zaglavnjeno duž granice, a Border Grup, nevladina organizacija koja pruža podršku migrantima, prima oko 1000 zahteva za pomoć nedeljno. Mohamed Anvar Rasul (26) koji je boravio u bolnici rekao je da su ga beloruski stražari pretukli pre nego što su ga prebacili u zonu isključenja na granici.
„Udarali su nas štapovima od drveta, udarali su nas nogama i rukgama, ne samo mene, već i žene i decu“, rekao je on.
Muhamed je šest puta pokušao da uđe u Poljsku, ali je svaki put ubačen u policijski auto i odveden nazad u zonu isključenja i ostavljen pored beloruske granice. Sozan koja je sa suprugom došla iz Iraka u Belorusiju da bi u Evropi uradila tretman za oplodnju, kaže da se najviše plašila toga što su beloruski čuvari koristili pse da zastraše migrante i izbeglice. Igrom slučaja, odvojila se od supruga i sada se nalazi u bolnici i strahuje da će je vratiti u zonu isključenja na granici.
„Kada sam bila tamo, pila sam prljavu vodu, nisam imala ništa za jelo i to me je prestrašilo. Zaista se plašim da se vratim tamo. Radije bih umrla“, rekla je ona.
Očajna je jer ne zna gde joj se muž nalazi. Sumnja da je i dalje u šimi na granici ali ne može da dođe do njega jer su im beloruski graničari uzeli telefone, prenosi Al Džazira.
Izvor:
www.nova.rs
