Bitka za Belorusiju

[MOTORISTA]

„Lukašenko je toksični prijatelj za Srbiju ako želi u EU“
SVET Autor: Ana Tašković 03. jan. 2022

Beloruski režim je mnogo truda uložio da zastraši one koji su bili najaktivniji u protestima. Lukašenko će se do kraja boriti da sačuva svoju ličnu moć u zemlji, čak i na račun interesa Moskve, rekao je u intervjuz za Nova.rs dr. Aliaksej Kazarski, istraživač i predavač na Karlovom Univerzitetu u Pragu i na Univerzitetu u Bratislavi.

Turbulentni događaji obeležili su 2021. godinu u Belorusiji – od hapšenja opozicionih lidera, preko sankcija i migrantske krize. Da li je režim Aleksandra Lukašenka oslabljen tokom 2021. godine ili ne?

Najverovatnije da jeste. Izgubio je veliki deo svog domaćeg i međunarodnog legitimiteta. Prethodno je Zapad kritikovao kršenje ljudskih prava i izbore u Belorusiji i odbijao da ih prizna kao slobodne i poštene, ali je de facto sarađivao sa Aleksandrom Lukašenkom. Sada, u svetlu masovne represije protiv protestnog pokreta, prinudnog sletanja aviona “Rajanera” u maju 2021. godine i migrantske krize kojom je Minsk ucenjivao EU, zapadni lideri odbijaju da rade sa Lukašenkom i nastavljaju da naglašavaju da ga ne priznaju kao legitimnog predstavnika beloruskog naroda.

Masovni protesti protiv Lukašenka kakve smo videli tokom 2020. godine utihnuli su u 2021. godini. Šta je razlog? Da li su se ljudi umorili ili je prevladao strah?

Da, to je bio strah. Režim je uložio mnogo truda da zastraši ljude i uhapsi one najaktivnije u protestima. Talas represije je apsolutno bez presedana i ne može se porediti ni sa čim što se ranije dešavalo u nezavisnoj Belorusiji. Pojedini to već upoređuju sa 1930-im u Sovjetskom Savezu. Evropa, generalno, dugi niz godina nije videla takve razmere političke represije. Strah za sada funkcioniše, ali, u isto vreme, opšta preferencija političkih promena nije nestala. Dostupna istraživanja javnog mnjenja to pokazuju.

Krajem 2021. opozicioni aktivista Sergej Tihanovski osuđen je na 18 godina zatvora. Koliko političkih zatvorenika trenutno ima u Belorusiji?

Zavisi od procene. Od prve nedelje decembra 2021. godine, broj koji su zabeležile organizacije za ljudska prava bio je veći od 900, ali nisu svi uhapšeni odmah prepoznati kao politički zatvorenici, što znači da je stvarni broj verovatno veći. Takođe, važno je razumeti da je reč o zatvorskim kaznama (godinu dana ili više). Ako se računa broj ljudi koji su prošli kroz kratkotrajna hapšenja (do petnaest dana) i pritvore po političkim osnovama, procene se mogu meriti desetinama hiljada. Treba imati u vidu da govorimo o zemlji koja ima manje od deset miliona ljudi. Uhapšeni su često u užasnim uslovima, zbijeni u pretrpanim ćelijama, bez svežeg vazduha, odgovarajuće hrane i lekova.

"Zašto Vučić ne organizuje vežbe sa Ukrajinom?"

Beograd je 2019. ugostio Lukašenka, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je Lukašenko „jedan od retkih pravih prijatelja Srbije“. Srbija se delimično pridružila sankcijama koje je EU uvela Belorusiji, dok je srpska vojska sa beloruskom vojskom učestvovala u vojnim vežbama „Slovensko bratstvo 2021“. Da li će Srbija moći da održava bliske odnose sa Lukašenkovim režimom ili će morati da zaoštri odnos prema Minsku?

Nisam siguran. Lukašenko je u ovom trenutku svakako prilično „toksični“ prijatelj za nekoga ko želi da uđe u EU, ali to zavisi od toga gde su prioriteti srpske vlade i srpskog naroda. Nekim zemljama očigledno ne smeta. Ali, pitam se, ako predsednik Srbije toliko voli „slovensko bratstvo“, zašto ne izvodi vežbe sa Poljskom, Češkom, Slovačkom ili Ukrajinom? I oni su Sloveni, kao što znate.

Kako komentarišete slučaj Romana Protaseviča i Sofije Sapege zbog čijeg hapšenja je Lukašenko naredio prizemljavanje “Rajnera” aviona na aerodrom u Minsku? Da li ste očekivali snažniju reakciju Evrope?

Teško je bilo nešto očekivati jer se nikada ranije nismo suočili sa takvom situacijom. Svi smo bili apsolutno šokirani. Pre 2021, jedini koji su stradali bili su ljudi u Belorusiji. U maju 2021. domaća politička kriza je iznenada eksternalizovana, a EU je osetila da autoritarni režim u njenom susedstvu može biti regionalni bezbednosni izazov i opasnost za njene građane. Primetno je da su ozbiljne sankcije usledile posle ovog incidenta, a ne posle izbora 2020. godine ili naknadne represije, mučenja i smrti.

Belorusija je sve više izolovana, ali koliko su sankcije EU i SAD naškodile Lukašenkovom režimu?

To je predmet rasprave među stručnjacima. Zbog povoljnih ekonomskih okolnosti, beloruska privreda je čak zabeležila i izvestan rast, ali, očigledno, zato što sankcije takođe imaju odloženo dejstvo. U praksi, mnoge od njih nisu još zaživele. Bez obzira na to, sankcije su zadale veliki psihološki udarac vlastima, koje su ranije obećale da će u slučaju uvođenja sankcija uništiti civilno društvo u Belorusiji. U suštini, oni su ispunili svoje obećanje, obračunavši se sa praktično svima, uključujući i potpuno nepolitičke organizacije koje štite životnu sredinu ili pomažu teško bolesnoj deci. Većina nezavisnih stručnjaka analitičara takođe je morala da pobegne iz zemlje zbog straha od hapšenja.

Može li se migrantska kriza na granici Belorusije sa Poljskom i Litvanijom rešiti mirnim putem ili će eskalirati u nešto mnogo veće?

To je "igra kukavica", tj. obe strane žele da uplaše drugu stranu da odstupi. Režim koristi agendu koja je veoma osetljiva za EU, ali, možda, nije očekivao da će Poljska zauzeti tako oštar stav i neće pustiti migrante da uđu uprkos humanitarnim razlozima. Za poljsku vladu ovo je takođe pitanje principa, jer poručuju svojim biračima da brane svoju zemlju (i Evropu) od strane invazije. Poljska je nedavno pooštrila svoj stav donošenjem zakona koji dozvoljava graničnoj straži da odmah deportuje migrante ako su ilegalno prešli granicu. Ovo je u suprotnosti sa procedurom procene svakog zahteva za azil bez obzira na to kako se prelazak desio.

Poljska je zbog toga kritikovana, ali se postavlja i pitanje u kojoj meri su ti ljudi prave izbeglice, a ne ekonomski migranti. U Belorusiju obično dolaze avionom, ponekad dolaze letovima iz zemalja u kojima trenutno nema rata. Oni su legalno izdali beloruske vize i za njih bi Belorusija mogla biti i sigurna zemlja. Ipak, kada budu zarobljeni u „sivoj zoni“ između beloruskih i poljskih graničara, njihova situacija postaje očajna.

Život u Belorusiji: “Tepih” represija i hapšenja za svaku sitnicu

Život običnih ljudi drastično su promenile pandemija i politika. Postoji masovna „tepih“ represija protiv političkih protivnika (ili onih za koje se smatra da su protivnici). U ovom trenutku, možete biti uhapšeni zato što ste, na primer, jednostavno pretplaćeni na „pogrešan“ kanal društvenih medija. Policija može da proveri vaš telefon. Ljudi su hapšeni i zbog nošenja haljina ili čarapa „pogrešnih“ boja, ili imaju nešto što liči na političke simbole u ​​svom izlogu kod kuće. Jedna žena je čak uhapšena jer je imala litvanski grb na automobilu. Mnogi veb-sajtovi sa vestima koji su ranije bili dostupni besplatno su takođe blokirani u zemlji i označeni kao „ekstremistički“. Ljudi koriste VPN vezu da im pristupe.

Osim toga, teže je napustiti zemlju. Lukašenkovim ukazom kopnena granica sa EU i Ukrajinom je otvorena samo za one koji imaju prebivalište ili nešto kao ugovor o radu u inostranstvu, ne možete je preći ako nemate potvrdu o tome. I napuštanje zemlje avionom je takođe postalo teže, jer je nakon incidenta sa “Rajaner” avionom EU uvela vazdušnu blokadu, pa ako želite da letite, ne možete da letite na zapad, morate da idete prvo u Moskvu, Istanbul ili Tbilisi, a onda uhvatite drugi let. Dakle, sa ovim višestrukim ograničenjima, ovo počinje pomalo da liči na novu gvozdenu zavesu.

Kako komentarišete odnose Moskve i Minska?

Uprkos svim pričama o tzv. „bratstvu“, za Moskvu je Lukašenko uvek bio veoma težak saveznik, koji je često „zaboravljao“ na svoja obećanja, a ponekad i vređao „braću“. Ali u ovom trenutku Kremlj ga podržava čak i na račun okretanja protiv sebe mnogih ljudi u Belorusiji, koji su ranije imali generalno pozitivan stav prema Rusiji.

Sa istorijskog stanovišta, ovo je greška koju je Moskva više puta činila. Svoje potencijalne saveznike uvek razočara i naljuti, maltretiranjem ili prezirom ili ih razočara ulaganjem u pogrešne lidere. Ali upravo ovako Kremlj vidi svoj interes: da spreči promenu režima u susednoj zemlji. Sadašnje tenzije između Rusije i Zapada takođe stvaraju povoljnije okruženje za Lukašenka, čija vrednost kao saveznika raste u ovoj situaciji. Shodno tome, finansijska pomoć koja dolazi iz Rusije je zapravo prilično skromna.

Očekuje se da će Kremlj iskoristiti Lukašenkovu nevolju da iznudi ustupke od njega, poput usmenog priznanja ruske aneksije Krima 2014, koja se dogodila tek nedavno. Ali to su simbolične stvari, a ono što Kremlj takođe želi je više stvarne moći i uticaja u Belorusiji, dok Lukašenko definitivno nije osoba koja je spremna da se odrekne vlasti. On će se više puta zakleti da će biti najbolji prijatelj Rusije, ali će se do kraja boriti da sačuva svoju ličnu moć u zemlji, čak i na račun interesa Moskve.

Da li Svetlana Tihanovska ima realne šanse da svrgne Lukašenka?

Tihanovska nikada nije mogla da „ruši“ Lukašenka, jer, suprotno onome što je režim možda verovao, ona jednostavno nikada nije kontrolisala proteste. Kada je, na primer, najavila generalni štrajk 2020. godine, to nije uspelo. Protesti su od samog početka bili decentralizovani. Oni su, naravno, donekle bili inspirisani Svetlanom Tihanovskom i drugim predsedničkim kandidatima i njihovim timovima, i njihovom političkom porukom, ali oni nisu bili koordinisani. Sama Tihanovska sebe je opisala kao „simbol, a ne vođu“ protesta. Ona takođe igra važnu simboličku ulogu na međunarodnom nivou, redovno se sastaje sa vrhunskim evropskim i američkim političarima.

Izvor: www.nova.rs

[Dreadnought]

Poljska diže zid na granici


Poljska granična straža potpisala je danas ugovore o izgradnji ograde na granici s Belorusijom, odakle je prošle godine skoro 40.000 migranata pokušalo da uđe.

"Granična straža je potpisala danas tri velika ugovora za izgradnju ograde", saopštio je zamenik ministra unutrašnjih poslova i administracije Poljske, prenosi RIA Novosti.

Prema njegovim rečima, predviđeno je da zaštitna ograda bude završena krajem juna.

Ograda će biti dugačka 186 kilometara, istovremeno će se graditi na četiri lokacije i imaće 22 kapije da bi se omogućio prolazak životinja. Predviđeno je da ograda bude visoka pet metara, a savremena oprema uključivaće kamere za dnevno i noćno osmatranje i senzore pokreta.

Poslednjeg dana 2021. godine 44 osobe pokušale su ilegalno da pređu poljsko-belorusku granicu, a čak 39.700 pokušaja ilegalnog prelaska granice zabeleženo je tokom prošle godine, uključujući 1.700 u decembru, navela je poljska granična straža.


izvor

[Dreadnought]

Lukašenko: U Kazahstanu lekcija za Belorusiju


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko ocenio je da je situacija sa nemirima u Kazahstanu još jedna lekcija koja pokazuje šta bi moglo da se desi Belorusima.

- Za nas je ovo još jedna lekcija u smislu da smo shvatili šta bi moglo da nam se desi - rekao je Lukašenko, prenosi RIA Novosti.

Ukazao je da, u tom slučaju, ne bi Belorusi rešavali pitanja u Belorusiji.


izvor

[MOTORISTA]

Lekari bez granica optužuju Poljsku da im je uskratila pristup izbeglicama
SVET Autor: FoNet 06. jan. 2022

Međunarodna humanitarna organizacija Lekari bez granica saopštila je  da su njeni timovi napustili granicu Poljske sa Belorusijom, nakon što su im poljske vlasti više puta uskratile pristup izbeglicama i migrantima kojima su hteli da pruže pomoć.

Lekari bez granica su saopštili da su proveli tri meseca tražeći dozvolu za svoje radnike za hitne slučajeve kako bi ušli u šumovitu graničnu oblast, gde su tražioci azila zaglavljeni po hladnom vremenu, preneo je Radio slobodna Evropa.

„Od oktobra smo više puta tražili pristup zabranjenoj zoni od granične straže u Poljskoj, ali bezuspešno“, saopštila je koordinatorka grupe za vanredne situacije za Poljsku i Litvaniju Frauke Osig.

Novinarima i humanitarnim radnicima potrebna je posebna dozvola za ulazak u pogranično područje.

"Znamo da i dalje ima ljudi koji prelaze granicu i kriju se u šumi, kojima je potrebna podrška. Iako smo posvećeni pružanju pomoći ljudima u pokretu, gde god da se nalaze, nismo bili u mogućnosti da dođemo do njih u Poljskoj", navela je Osig.

Evropska unija optužila je beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenku da je dovezao izbeglice i migrante na granice članica EU Poljske, Letonije i Litvanije, kako bi uzvratio na sankcije koje je Brisel uveo Minsku zbog gušenja demonstracija nakon predsedničkih izbora u Belorusiji. Poljska je, takođe, preduzela korake kao odgovor na migrantsku krizu, uključujući izgradnju ograde od bodljikave žice i gomilanje hiljada vojnika duž granice sa Belorusijom.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Beloruski predsednik najavio ujedinjenje sa Rusijom?
Kurir 07.01.2022.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko izazvao je pravu lavinu na društvenim mrežama svojim božićnim govorom kada je naglasio da će 2022. biti godina ujedinjenja.

Lukašenko se posle božićne liturgije obratio malobrojnim vernicima, koji su prisustvovali službi u crkvi. Jedan od ključnih delova njegovog govora izazvao je najviše pažnje, a pojavio se u svetlu trenutnih dešavanja u Kazahstanu, gde policija i vojska uz pomoć ruskih padobranaca pokušava da uguši oružanu pobunu koja je u toku.

- Treba da se ujedinimo sa našom braćom: Rusijom, Kazahstanom i Ukrajinom. Učinićemo sve da povratimo Ukrajinu - rekao je Lukašenko pred nepomičnim vernicima, koji su sa velikom pažnjom slušali njegovo izlaganje, preneo je "Kurir".

"Pokušaj da udave Rusiju u krvi"

Predsednik Belorusije smatra da je situacija u Kazahstanu pokušaj napada na postsovjetske zemlje koje se graniče sa Rusijom, kako bi se "Rusija udavila u krvi".

- Potrebno im je da udave Rusiju u krvi. Još jednom ponavljam: Ako Rusija propadne, nećemo ni primetiti gde ćemo završiti. Jednostavno će nas pregaziti. Kako ja govorim - samleće nas kao među mlinskim kamenjem i ispljunuti - rekao je Lukašenko, prenosi RIA Novosti pozivajući se na Sputnjik Belorusija.

On smatra da slanje kontingenta ODKB-a deluje, kako je rekao, "otrežnjujuće" na organizatore i učesnike protesta u Kazahstanu, gde od 2. januara, nakon poskupljenja goriva, traju protesti koji su prerasli u sukobe sa snagama reda i u kojima je povređeno oko hiljadu ljudi, a nekoliko desetina je ubijeno.

Belorusija je poslala snage u Kazahstan u okviru misije ODKB.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Poljski vojnici na granici sa Belorusijom još najmanje pola godine
SVET Autor: Beta 07. jan. 2022

Hiljade poljskih vojnika pomagaće Graničnoj straži u obezbeđenju granice sa Belorusijom još najmanje pola godine, dok Poljska ne izgradi masivni zid umesto provizorne ograde od žilet žice u pokušaju da zatvori novu migracionu rutu sa Bliskog istoka preko Belorusije.

„Očekujemo dalje pokušaje prelaska granice, sve do trenutka kada će tamo stajati stalni zid. To će biti za oko pola godine kako najavljuje ministar unutrašnjih poslova i administracije, jer će toliko trajati izgradnja. Angažovanje vojske prognoziramo još najmanje pola godine, naravno da će tamo biti dokle god bude potrebno“, kazao je danas državnom Poljskom radiju zamenik ministra odbrane Vojćeh Skurkjevič.

Ograda visoka 5,5 metara duž granice sa Belorusijom treba prema tri ugovora o izgradnji koje su početkom januara potpisale sa izvodjačima poljske vlasti da bude završena u junu ove godine, poljske poreske obveznike koštaće oko 370 miliona evra a pošto je proglašena hitnom i u javnom interesu rešeno je da izgradnju neće ometati drugi posebni propisi poput građevinskog zakona ili zakona o zaštiti životne sredine. Izgradnju medjutim može da omete Evropska unija, pošto metalni zid prolazi kroz najdragoceniji prirodni rezervat, Bjalovješku prašumu koja je pod zaštitom UNESKO a takodje i pod posebnom zaštitom evropske smernice iz 1992. godine kojom se štiti divlja flora i fauna na teritoriji Evropske unije.

Poljski aktivisti su već tužili krajem prošle godine poljske vlasti Evropskoj komisiji zato što je specijalni zakon o izgradnji zida suspendovao i nužne procene koliko i kako će gradjevina uticati na prostore zaštićene u EU sistemom NATURA 2000 a u poslednjoj tako velikoj očuvanoj evropskoj prašumi sasvim sigurno onemogućiće makar migraciju risa, vuka i mrkog medveda.

"Nikakav javni interes ne daje pravo da se izbegne takva procena što je jasno već više puta u svojim presudama navodio Evropski sud Pravde", stoji u tužbi protiv specijalnog zakona o graničnom zidu Evropskoj komisiji.

Granična straža brani se da je predvidjeno da u zidu budu prolazi za zaštićene životinjske vrste, na 186 km 22 velika prolaza i još i mali za manje životinje, npr. gmizavce ali priznaje da će prolazi biti otvarani samo ako to dozvoli trenutna situacija na poljsko-beloruskoj granici, odnosno kada ne bude nelegalnih pokušaja izbeglica da udju u Poljsku preko zelene granice.

Na granici Poljske i Belorusije prema današnjem saopštenju poljske Granične straže znatno je mirnije nego prošle jeseni i u poslednja 24 časa nelegalno je pokušalo da udje 18 izbeglica, dok je grupa od 35 njih noćas bez uspeha pokušala da obori plot od žilet žice. Tokom prošle godine Granična straža zabeležila je skoro 40.000 pokušaja nelegalnog prelaska granice, najviše u oktobru - 17.500.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Migranti opet pokušali silom da uđu u Poljsku iz Belorusije

   
Migranti nastavljaju sa pokušajima da silom pređu belorusko-poljsku granicu, saopštili su u Varšavi.

- U području Čeremhi i Šudzjalova stranci i pripadnici beloruskih specijalnih službi bacali su kamenje i petarde na poljske patrole - navodi se u saopštenju Pograničnih snaga Poljske.

U resoru su dodali da je njihova službenica zadobila povrede glave i da je hospitalizovana.

Za poslednja 24 časa Poljaci su zabeležili 49 pokušaja ilegalnog prelaska granice.

Migrantska kriza na granici Belorusije sa Letonijom, Litvanijom i Poljskom, kuda su se od početka prošle godine uputili migranti, zaoštrila se 8. novembra. Nekoliko hiljada migranata došlo je do belorusko-poljske granice i ne napušta pograničnu zonu. Neki od njih pokušali su da uđu u Poljsku razbijajući ogradu od bodljikave žice. Zemlje Evropske unije optužuju Minsk za namernu eskalaciju krize i pozivaju na uvođenje sankcija.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko smatra da su za ovu situaciju krive same zapadne zemlje, zbog čijih dejstava ljudi beže od rata.

U Belorusiji su otvorili transportno-logistički centar za smeštaj migranata, koji se nalazi nedaleko od graničnog prelaza. Neki od izbeglica se vraćaju u domovinu kako organizovanim letovima, tako i individualno. Prema zvaničnim podacima, krajem prošle godine u kampu se nalazilo oko 600 izbeglica.


izvor

[Dreadnought]

Odbegli poljski vojnik tvrdi: Ubili smo 240 migranata


Poljska vojska ubila je više od 240 migranata na granici sa Belorusijom, tvrdi odbegli poljski vojnik Emil Čečko.

On je svedočio pred beloruskim istražnim komitetom, kada je izneo te tvrdnje.

"Tokom istrage u krivičnom postupku, Emil Čečko je rekao da je od 8. juna 2021. godine, zajedno sa svojim kolegama, učestvovao u organizovanim ubistvima u pograničnom pojasu i kod sela Semjanovka. Prema rečima vojnika, on je upoznat sa ubistvom više od 240 ljudi", navodi se u saopštenju tog komiteta, a prenosi agencija RIA Novosti.

U Poljskoj je 29. decembra potvrđena optužnica protiv ovog vojnika koji je prebegao u Belorusiju.

Čečko je priveden 16. decembra u pograničnom području, da bi potom zatražio politički azil od Belorusije zbog “neslaganja sa aktuelnom politikom Poljske u pogledu migracione krize i prakse nehumanog postupanja prema izbeglicama".

On je optužio zvaničnu Varšavu za sistematska ubistva migranata i dvojice dobrovoljaca, a priznao je i da je i sam bio primoran da puca u izbeglice. Poljske vlasti su ga optužile za dezerterstvo i stavile na poternicu.

Preti mu do 10 godina zatvora.


izvor

[Dreadnought]

Lukašenko: Poljska, Ukrajina i baltičke zemlje koncentrišu snage na granici sa Belorusijom


U blizini beloruskih granica u Poljskoj i baltičkim državama koncentrisano je više od 30 hiljada vojnika, tehnike i naoružanja, a u Ukrajinini se takođe se povećava vojni kontigent ukrajinskih snaga, izjavio je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, prenosi agencija Belta.

„Ukrajina nastavlja da jača svoje snage, koncentrišući jedinice Nacionalne garde ‘radikalnih nacionalista’. To je još gore od vojnika NATO-a. I sve to je u neposrednoj blizini državne granice naše zemlje. Opet pod izgovorom borbe protiv migranata“, istakao je Lukašenko.

„Migranti tamo neće stići ni u košmarima. Oni ne idu tamo i ne nameravaju da idu u Ukrajinu, mi to vrlo dobro shvatamo. Iz Ukrajine beže sami Ukrajinci, a oni će se ‘štititi’ od migranata iz Belorusije“, primetio je predsednik Belorusije, prenosi agencija Belta.

Agencija podseća da se u blizini beloruskih granica u Ukrajini izvodi specijalna operacija „Polesje“, a u pogranično područje dovedeno je do 10 hiljada vojnika.

„Odnosno, dinamika je takva da dolazi do povećanja vojnog kontingenta na južnim granicama naše zemlje“, konstatovao je beloruski predsednik.


O vojnicima u Poljskoj

Lukašenko je dodao da je na teritoriji Poljske po principu rotacije stacionirano do 10 hiljada američkih vojnika.

„Na teritoriji Poljske i baltičkih zemalja po principu rotacije nalazi se od 8 do 10 hiljada američkih vojnika. Šta će tamo Amerikanci? Zašto Rusiji i nama prigovaraju da izvodimo nekakve manevre, vežbe i tako dalje, a vi ovde dolazite preko sedam mora? Šta ćete tu raditi?“, upitao je Lukašenko.

Beloruski predsednik dodao je da „pojedine usijane glave“ već otvoreno pozivaju na rat.

„Mi čujemo ove izjave“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, Poljska je zatražila od NATO-a da u blizini beloruskih granica rasporedi sistem logističke i tehničke podrške.

„Štaviše, Varšava se obratila rukovodstvu Severnoatlantskog bloka.. sa zahtevom da se na ovim prostorima razmesti višeešalonski sistem logističke i tehničke podrške. Odmah pitamo: zašto?“, istakao je Lukašenko.


izvor

[Dreadnought]

Ruska vojska i oprema počeli da ulazi u Belorusiju


Ruske vojne snage i oprema počeli su da pristižu u Belorusiju, izjavio je danas sekretar Saveta bezbednosti Belorusije, javlja državna agencija Belta.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko najavio je ranije danas da će u februaru biti održane zajedničke vojne vežbe Rusije i Belorusije, prenosi agencija Rojters.

Lukašenko je ministru odbrane Viktoru Hreninu rekao da su sa ruskom stranom razmotrena sva pitanja, a da se tačan datum vežbi još utvrđuje.

"Odredite tačan datum održavanja vežbi i obavestite nas, da nas ne bi optužili da smo iz vedra neba nagomilali neke trupe, skoro kao da se spremamo za rat", rekao je Lukašenko ministru odbrane.

Zapad optužuje Rusiju da gomila trupe na granici sa Ukrajinom i da priprema invaziju na tu zemlju, dok Moksva kategorički odbacuje te tvrdnje.


izvor