Dešavanja u Belorusiji

[Dreadnought]

"Priteran je uza zid"


Generalni sekretar nemačke vladajuće CDU Paul Ciemiak ocenio je danas da je Aleksandar Lukašenko, kojeg je nazvao bivšim šefom države, priteran uza zid

Ciemiak je nakon tajne posete šefici beloruske opozicije Svetlani Tihanovskaji u Litvaniji nemačkom dnevniku Bild izrazio zabrinutost zbog situacije u Belorusiji. On je ocenio da postoji velika opasnost od nove eskalacije od strane bezbednosnih snaga, rekavši da Lukašenko ima mnogo opcija, a jedna je da primeni silu.

Ciemiak je zatražio oštrije sankcije protiv Lukašenka i njegovih sledbenika, koji su, kako je kazao, odgovorni za lažiranje izbora i nasilje na ulicama. Istovremeno je apelovao na predsednika Rusije Vladimira Putina da se ne mešao u unutrašnej stvari Belorusije.

"Obaveza da se ne interveniše važi i za Rusiju“, poručio je visoki funkcioner CDU, stranke nemačke kancelarke Angele Merkel.

Ciemiak očekuje da će Rusija biti na strani građana koji su izašli na ulice boreći se za svoja prava. Upitan za navodno trovanje lidera ruske opozicije Alekseja Navalnog Ciemiak je rekao da može da dođe na lečenje u Nemačku. „Ako se to želi imamo u Nemačkoj mogućnost lečenja“; objasnio je on.

izvor

[Dreadnought]

Nastavljeni protesti u Belorusiji, Lukašenko preti krivičnim gonjenjem


Demonstranti su i danas izašli na ulice Minska i ostalih gradova Belorusije, zahtevajući odlazak predsednika Aleksandra Lukašenka nakon predsedničkih izbora koje smatraju lažiranim.

Lukašenko koji smatra demonstrante marionetama Zapada, zapretio je liderima opozicije krivičnim gonjenjem, a vodećoj opozicionoj političarki Svetlani Tihanovskoj je zaprećeno hapšenjem. Beloruski predsednik je odbacio kritike Evropske unije vezano za predsedničke izbore 9. avgusta i poručio evropskim liderima da gledaju svoja posla.

Lideri EU su juče odbacili zvanične rezultate izbora prema kojima je Lukašenko osvojio 80 odsto glasova, a Tihanovska 10 odsto, i izrazili solidarnost sa demonstrantima. EU je najavila sankcije beloruskim zvaničnicima odgovornim za brutalne policijske intervencije nakon izbora.

Tokom prva četiri dana protesta, policija je uhapsila gotovo 7.000 ljudi, a na stotine osoba je povređeno u intervencijama policije koja je koristila gumene metke, šok bombe i pendreke. Najmanje tri demonstranta su nastradala.

To je izazvalo bes i samo omasovilo proteste, primoravši vlasti da promene taktiku i obustave sa razbijanjem demonstracija na kojima se u nedelju okupilo 200.000 ljudi.

Međutim, policija je juče ponovo pojačala prisustvo na ulicama Minska, blokirajući pristup nekim vladinim zgradama, a policija je raspoređena i ispred najvećih fabrika u kojima radnici od ponedeljka štrajkuju. To je veliki izazov za Lukašenka kojima su radnici glavna podrška.

U pokušaju da zaustavi širenje štrajka, Lukašenko je juče zapretio štrajkačima otkazima i naložio policiji da zaštiti rukovodstva fabrike od pritiska opozicije. On je takođe upozorio članove Koordinacionog veća koje je juče održalo prvi sastanak, da bi mogli da krivično odgovaraju zbog pokušaja formiranja "paralelnih struktura vlasti".

Veće je pozvalo na nove predsedničke izbore koje bi organizovala nova izborna komisija i zatražilo istragu o gušenju protesta i obeštećenje žrtvama.

U veću je Tihanovska, aktivisti i predstavnici štrajkača, kao i najpoznatija Beloruskinja Svetlana Aleksijevič, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2015.

Vodeći član veća, Pavel Latuško, koji je otpušten ranije ove nedelje, rekao je da je dobio pretnje i da bi mogao da se skloni u Rusiju da bi izbegao hapšenje. Fasada njegove kuće u Minsku je tokom noći isprskana crvenom bojom.

izvor

[torpedo011]

"Belorusija je u situaciji kao 1991. godine"


Državni sekretar Saveta bezbednosti Belorusije Andrej Ravkov uporedio je aktuelne događaje u zemlji s pokušajem puča 1991. godine.

"Pre 29 godina u Sovjetskom savezu je bio pokušaj državnog udara, koji je u istoriju ušao kao 'avgustovski puč'. Neustavni postupci samoproglašenog 'Državnog komiteta za vanredno stanje' produbili su haos u društvu, ubrzavši raspad nekada moćne sile. Slični procesi se danas dešavaju u Belorusiji. Pokušavajući da naruše mir i spokoj u našem domu, ljude pozivaju na mitinge i štrajkove, koji će samo oslabiti ekonomiju naše zemlje", napisao je Ravkov na Fejsbuku.

Prema njegovom mišljenju, deo građana Belorusije je „poverovao savetima organizatora protesta, ali njima nije potrebna snažna Belorusija".

"Težeći tome da vrate točak istorije unazad, oni mogu uništiti sve što smo mi postigli upornim i svakodnevnim radom“, upozorio je generalni sekretar Saveta bezbednosti.

Noću između 18. i 19. avgusta 1991. predstavnici najvišeg rukovodstva SSSR-a su, nezadovoljni politikom reformi Gorbačova i projektom novog Saveznog dogovora, stvorili Državni komitet za vanredno stanje u SSSR-u (GKČP SSSR).

Dan 19. avgust 1991. godine je u istoriju države upisan kao avgustovski puč. Na taj dan odigrao se pokušaj svrgavanja Gorbačova sa mesta predsednika i promena njegovog kursa.


izvor

Ово нема везе са ГКЧП-ом. Потпуно погрешно поређење.

[MOTORISTA]

OEBS ponudio saradnju za rešavanje krize
Tanjug četvrtak, 20. 08. 2020.

LIDERI Parlamentarne skupštine OEBS-a danas su na onlajn sastanku razgovarali o situaciji u Belorusiji, razmatrajući načine za pomoć u rešavanju krize u najboljem interesu beloruskog naroda, dok je Valeri Voronetski iz beloruske delegacije rekao da je njegova zemlja zainteresovana za saradnju sa međunarodnom zajednicom.

Teme razgovora tokom sastanka uključivale su kratkoročne i dugoročne strategije za doprinos demokratskoj i stabilnoj Belorusiji, kako osigurati podršku ljudskim pravima i principima Helsinškog završnog akta, kao i mogućnosti za dalje postizanje fer rezultata. Članovi su razgovarali o ulozi koju ima OEBS i kako PS može da doprinese tim naporima.

Sastanku se na kratko pridružio Valeri Voronetski, član beloruske delegacije pri PS OEBS-a, koji je ponudio perspektivu trenutne situacije na terenu i napomenuo da je Belorusija zainteresovana za konstruktivan angažman s međunarodnom zajednicom.

Predsedniku Džordžu Cereteliju (Gruzija) i generalnom sekretaru Robertu Monteli pridružili su se predsednik Odbora PS za politička pitanja i bezbednost Ričard Hadson (SAD), kao i predsedavajući, zamenik predsednika i izvestilac Odbora za demokratiju, Ljudska prava i humanitarna pitanja - Kiriakos Hađijani (Kipar), Mihael Link (Nemačka) i Kari Henriksen (Norveška).

Takođe je na sastanku učestvovao i Ditmir Bušati (Albanija), koji je služio kao šef misije za posmatranje izbora OEBS-a u Belorusiji 2019. godine.

--------------------------------------------------------------

Demonstranti pozivaju na otmicu i maltretiranje policije
Novosti online četvrtak, 20. 08. 2020.

MINISTARSTVO unutrašnjih poslova Belorusije objavilo je snimak i prepisku navodnih organizatora protesta u Belorusiji u kojima oni pozivaju na otmicu pripadnika snaga bezbednosti i njihovo maltretiranje.

„Ljudi, moramo početi da radimo!.. Ovo će biti naš odgovor“, piše u prepisci koje je objavila portparolka beloruskog Ministarstva na svom nalogu na Telegramu. U prepisci se vidi kako navodni organizatori protesta objašnjavaju različite načine za „osvetu“ policiji. Osim toga, prepiske sadrže pozive vozačima automobila, motociklistima i biciklistima da „organizuju zastoje u saobraćaju uz mogućnost otvaranja hitnih koridora“.

U pozivima se takođe predlaže „da se objave pravila za buduće mitinge“. Prema ovim pravilima „žene snimaju, objavljuju u četovima, a svi muškarci su spremni da zaštite i brane svoje“. Takođe, „ako postoje žene koje se mogu da gurnu jače od muškaraca, niko nije protiv toga“.

PROTESTI U BELORUSIJI

U Belorusiji već više od nedelju dana traju masovni protesti protiv rezultata predsedničkih izbora na kojima je pobedio aktuelni šef države Aleksandar Lukašenko. Izbori su održani 9. avgusta. Prema rezultatima koje je utvrdila CIK, 80,1 odsto birača glasalo je za Lukašenka, a 10,12 odsto – za njegovog glavnog protivnika Svetlanu Tihanovsku.

Opozicija ne priznaje rezultate izbora i smatra da je pobedila Tihanovska. Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

EU zapretila Belorusiji, ali ima razloga zašto okleva da preduzme akcije protiv Lukašenka
 I.Z.K. 20.08.2020.

Evropska unija je na vanrednom zasedanju zapretila sankcijama Belorusiji i rekla da ne priznaje rezultate izbore prema kojima je Aleksandar Lukašenko ponovo izabran za predsednika te države.

Iako evropski zvaničnici kažu da izbori nisu bili pošteni ni slobodni, ipak od Lukašenka nisu zatražili da podnese ostavku niti da ponovi izbore. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da će sankcije biti nametnute "znatnom broju" ljudi koji su umešani u nasilje nad demonstrantima, represiju i izborne prevare. Ali, u izjavi koju je Mišel izdao nakon sastanka, EU nije izričito pozvala Lukašenka da odstupi ili da zatraži nove izbore. Mišel je zaobišao pitanje oko toga da li će se sam Lukašenko suočiti sa sankcijama, a nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da on bi trebalo da bude deo nacionalnog dijaloga za rešavanje krize.

- Izbori nisu bili fer, nisu bili slobodni. Ali uprkos tome, gospodin Lukašenko je još uvek tu. Kad pozivam na nacionalni dijalog, on bi prirodno trebalo da uključi i ljude koji su tamo na vlasti - rekla je Merkel novinarima u Berlinu nakon sastanka.

Diplomate iz EU opisale su pristup bloka kao fleksibilan i pragmatičan, rekavši da će naredni koraci biti određeni dešavanjima na terenu. Netražeći Lukašenkov odlazak i nedajući izjavu da će se on definitivno suočiti sa sankcijama, čini se da lideri EU šalju poruku beloruskom lideru da ima interes da izbegne eskalaciju krize. Ali čini se da ta poruka nije naišla na dobar prijem kod Lukašenka, koji je u sredu poslao svoje snage bezbednosti na demonstrante.

Do sada je došlo do hapšenja oko 7.000 ljudi i smrti najmanje tri osobe; jedan demonstrant umro je u sredu ujutro od rana od vatrenog oružja koje mu je nanela policija u zapadnom gradu Brestu. Svesni da imaju ograničen uticaj u Belorusiji i željni izbegavanja sukoba s Moskvom, lideri EU nisu sugerisali ni da bi sam blok trebalo da posreduje između režima i opozicije. Umesto toga, izrazili su podršku predlozima za dijalog koje je iznela Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), čiji su članovi i Belorusija i Rusija. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je sada važno usmeriti novac EU od vlasti u Berlarusiji prema civilnom društvu i ranjivim grupama. Ona je rekla da će Komisija "mobilisati" 53 miliona evra "za podršku beloruskom narodu u ovim izazovnim vremenima".

Slovenački premijer Janez Janša rekao je za "Politiko" da bi sledeći koraci EU trebalo da budu da razviju dugoročnu strategiju, pomognu opoziciji da se organizuje, da rade preko OEBS-a na novim izborima, da se započnu pregovori sa Lukašenkom, da razviju ekonomski paket za Belorusiju i pokušaju da spreče direktno mešanje Rusije. Ako se nasilje nad demonstrantima nastavi, onda bi trebalo da dođe do "potpune izolacije režima", rekao je Janša.

Majdan na umu

Mnogi zvaničnici EU dok razmišljaju o Belorusiji žele da izbegnu ponavljanje ukrajinske krize 2014. godine, koja je dovela do ruske vojne intervencije i dramatičnog pogoršanja odnosa sa Moskvom. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov napravio je direktno poređenje između dve krize dok je upozoravao protiv zapadnog posredovanja.

- Sve one koji kažu da je ovo posredovanje jedini izlaz iz trenutne situacije, pozivam vas da ne zaboravite kako su naše zapadne kolege posredovale 2014. godine tokom Majdana u Kijevu - rekao je Lavrov.

Jedan visoki diplomata EU rekao je da je blok morao da postupa oprezno: "Moramo da budemo oprezni da ne upadnemo u zamku Ukrajine, da reagujemo na pametan način, da pokažemo da smo naučili lekciju".

Drugi visoki diplomata rekao je da "za Francusku i Nemačku, ali ne samo za njih, nije pravo vreme da se oštro sukobljavaju sa Rusijom. Ali, nemojte to nazvati slabošću - to je jednostavno pragmatizam" kaže on.

Diplomate su, međutim, priznale da će blok morati da pokaže određenu čvrstinu da bi imao uticaja na Minsk i Moskvu.

- Belorusija nije samo tempirana bomba, već i poligon za ispitivanje uticaja EU. Uticaj ne dolazi sa zaključcima ili izjavama Evropskog saveta - tvrdio je treći visoki diplomata, koji je naglasio da Lukašenko i ruski predsednik Vladimir Putin "moraju da budu uveren da je EU veoma ozbiljna u pogledu sankcija".

---------------------------------------------------------------------------

Šta su zapravo Putinovi plaćenici radili u Belorusiji i kako su namamljeni u zamku
I.Z.K. 20.08.2020.

Kada su u julu u Belorusiji uhapšeni pripadnici ruske plaćeničke vojske "Vagner", predsednik Aleksandar Lukašenko tvrdio je da su oni planirali da izvrše terorizam uoči predsedničkih izbora. Međutim, izgleda da je u pitanju specijalna operacija iza koje stoji Ukrajina.

Dolazak 33 ruskih plaćenika iz privatne vojne kompanije u Belorusiju bio je deo posebne operacije koju su sprovele Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) i ukrajinska vojna obaveštajna služba. Međutim, operacija nije uspela zbog curenja informacija na visokom nivou. Ovi izveštaji pojavili su se u "Fejsbuk" postu Jurija Butusova, glavnog urednika ukrajinskog izdanja sajta "Censor.net", koji je citirao neimenovane izvore. Izvori iz službi bezbednosti ispričali su sličnu priču nezavisnom onlajn časopisu "Ukrajinska pravda".

Prema izvorima novinara, SBU i ukrajinsko ministarstvo odbrane navodno su pokrenuli ovu akciju pre više od godinu dana, sa ciljem da se ovi ruski državljani - koji su se, navodno, u ratu na istoku Ukrajine borili u ime proruskih separatista - namame nazad u Ukrajinu kako bi tamošnja vlada mogla da ih iskoristi tokom budućih razmena zarobljenika sa Rusijom. Službenici SBU-a koji su se pretvarali da su potencijalni poslodavci iz Venecuele, kontaktirali su borce iz Vagnera i ponudili im posao čuvanja imovine naftne kompanije. Kao što objašnjavaju izvori "Ukrajinske pravde" i "Censor.net-a", prvobitni plan je bio da plaćenici lete iz Minska u Istanbul 25. jula - avion je trebalo da obavi hitno sletanje u Ukrajinu zbog toga što se jedan putnik navodno razboleo (taj „putnik“ je trebalo da bude jedan agent SBU). Tada bi ruski državljani bili uhapšeni na ukrajinskom tlu.

Prema "Ukrajinskoj pravdi" i "Censor.net-u", ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obavešten je o završnoj fazi operacije tokom sastanka 24. jula. Sastanku je navodno prisustvovalo više ljudi, uključujući šefa kabineta Zelenskog, Andreja Jermaka, koji je zatražio da se odloži operacija na nekoliko dana: rekao je da će hapšenje grupe ruskih državljana ometati poslednji dogovor o primirju u Donbasu, koji je bio planiran za 27. jul. Nakon toga, Zelenski je navodno naredio obaveštajnim zvaničnicima da operaciju pomere na 30. jul; u tom trenutku, ruski plaćenici su poslati da ostanu u sanatorijumu izvan Minska. Oni su tamo uhapšeni 29. jula. Izvori "Ukrajinske pravde" tvrde da su do tada izveštaji o toj operaciji već stigli do ruske Savezne službe bezbednosti (FSB).

Tokom drugog sastanka 3. avgusta, šef Glavne obaveštajne uprave ukrajinskog ministarstva odbrane Vasil Burba rekao je Zelenskom da je operacija propala, tvrdeći da je neko počinio izdaju i zahtevajući, ne samo pokretanje istrage, već i da se svi koji su prisustvovali prethodnom sastanku podvrgnu poligrafskom testu. Prema "Ukrainskoj pravdi" i "Censor.net-u", Zelenski nije pokrenuo istragu - umesto toga otpustio je Burbu. O tome da je put ruskih plaćenika u Belorusiju mogao da organizuje SBU prethodno je izvestio dopisnik "Komsomolske pravde" Aleksandar Kots, 6. avgusta. Pozivajući se na izvor u ruskim specijalnim službama, verzija priče "Komsomolske Pravde" sadrži ključni detalj koji se takođe pojavljuje u izveštajima Butusova i "Ukrajinske pravde": Kots je napisao da su karte ruskih plaćenika prvobitno rezervisane za 25. jul, ali im je tada rečeno da su njihovi letovi odloženi za 30. jul i da se prijave da borave u sanatorijumu.

U isto vreme, "Komsomolska Pravda" tvrdi da je SBU obavestio beloruske specijalne službe o osumnjičenim ruskim plaćenicima. Navodno je pravi cilj provokacije bio da se zaoštre odnosi između Rusije i Belorusije, a ne hapšenje plaćenika grupe "Vagner". "Komsomolska Pravda" je takođe rekla da su regrutovanje vršili agenti SBU-a koji su se predstavili kao zaposleni u podružnici "Rosnjefta". Kao odgovor, "Rosnjeft" je objavio posebno saopštenje za štampu, naglašavajući da njegovi zaposleni nisu bili umešani u incident.

Prethodno su ukrajinske vlasti zatražile od Belorusije da joj izruči 28 osoba, uključujući devet ukrajinskih državljana, za koje Kijev smatra da su učestvovale u sukobima na istoku Ukrajine.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Kako zapravo žive Belorusi za vreme Lukašenka i zašto protesti imaju ekonomsku pozadinu
T.K. 21.08.2020.

Zaposleni u firmama pod državnom kontrolom u Belorusiji pridružili su se štrajkovima ove nedelje. Masovni protesti zbog neregularnih izbora, bez presedana ulaze u 13. dan, a svetski mediji navode da protesti zapravo imaju ekonomsku pozadinu - nezadovoljstvo životom u tom, kako nazivaju Belorusiju, poslednjem sovjetskom tigru.

Prosečna plata je 415 evra, i to nije jedina slabost.

Šta se dešava s ekonomijom

Nakon raspada bivšeg Sovjetskog Saveza 1991., umesto tržišnog kapitalizma Belorusija je uvela tržišni socijalizam, državno uređenje u kom vlada kontroliše kretanje cena i stepen inflacije i ima pravo da se meša u rad privatnih preduzeća, te je tržište liberalizovano tek 2008. sa ciljem intenzivnijeg privlačenja inostranih investicija. Državni sektor ipak je još uvek zaslužan za skoro 50 odsto BDP. Državna preduzeća garantuju radna mesta i određenu sigurnost kad se radi o isplati plata, dok samo šest odsto građana u Belorusiji ima primanja niža od granice siromaštva, piše Dojče vele.

Beloruski BDP zasniva se 40 odsto iz industrijskog sektora, a 51 odsto iz uslužnih delatnosti. Belorusija je i članica Evroazijske ekonomske unije. Nije nepoznato da Belorusija ekonomski najviše zavisi od susedne Rusije. Tako u tu zemlju izvozi skoro 40 odsto svojih proizvoda, a Rusija je i najveći poverilac jer ta država "kontroliše" skoro 38 odsto državnog duga Belorusije.

Možda je Belorusija u svetu najpoznatija po proizvodnji traktora. Pored industrije poljoprivrednih i građevinskih mašina, razvijena je i hemijska, tekstilna i drvoprerađivačka industrija. Glavni poljoprivredni proizvodi su krompir, lan, konoplja, šećerna repa, zob, raž i pšenica, dok u stočarstvu dominira mlečno i mesno govedarstvo, svinjogojstvo i uzgoj pilića.

Belorusija je poznata i kao zemlja sa veoma razvijenim sektorom informacionih tehnologija. Svetska banka istakla je da su firme iz sektora informacione i tehnološke industrije odnedavno u rastu BDP imale isti udeo kao i poljoprivreda, industrija i građevina – i to zajedno.

Plate i zaposlenost

U Belorusiji skoro da su svi zaposleni jer postoji samo jedan procenat nezaposlenih. Ekonomski bilans Belorusije u 2018. godini iznosio je oko 60 milijardi dolara, međutim, smatra se da njihovi podaci nisu uvek objektivni.

Prosečna zarada u Minsku je oko 1.020 beloruskih rubalja, otprilike oko 415 evra, što je znatno iznad proseka Belorusije. Zapravo, plate van Minska iznose oko 200 evra mesečno. Zahvaljujući razvoju IT sektora u glavnom gradu formira se srednji sloj stanovništva s boljim primanjima te otuda i nesrazmera u platama.

Izvor: www.blic.rs

-------------------------------------------

Vest je, da budem pristojan, idiotska bez postavljanja troškova života.

Odve možete videti troškove života u Belorusiji: https://www.numbeo.com/cost-of-living/country_result.jsp?country=Belarus

[Dreadnought]

"SAD duboko zabrinute zbog situacije u Belorusiji"


Sjedinjene Države i dalje su duboko zabrinute zbog "ozbiljnih propusta" na predsedničkim izborima u Belorusiji, rekao američki državni sekretar Majk Pompeo.

On je dodao da Vašington podržava međunarodne napore da se nezavisno razmotre izborne neregularnosti.

"Sjedinjene Države podržavaju princip slobodnih i fer izbora koji odražavaju volju naroda u Belorusiji. Na izborima 9. avgusta nije ispoštovan taj princip. Podržavamo međunarodne napore da se nezavisno ispitaju izborne neregularnosti u Belorusiji, kršenja ljudskih prava u vezi sa izborima i obračun koji je usledio", saopštio je Pompeo, prenosi Glas Amerike.

Belorusija se suočava sa najvećom političkom krizom od raspada Sovjetskog Saveza. Desetine hiljada demonstranata odbacuju pobedu predsednika Aleksandra Lukašenka na izborima 9. avgusta za koje njegovi protivnici tvrde da su namešteni.

Policija je privela više od 6.000 ljudi tokom prvih dana protesta i ispalila gumene metke i suzavac. Desetine demonstranata i policajaca su povređene u sukobima, a dve osobe su stradale.

Pompeo je rekao da snažno osuđuje nasilje protiv mirnih demonstranata i novinara u Belorusiji, kao i hapšenje opozicionih kandididata i učesnika protesta. Takođe je zatražio da se odmah oslobode oni koji su "nepravedno pritvoreni" i da se utvrdi sudbina nestalih.

izvor

[MOTORISTA]

Lukašenko prelomio - "Situacija u zemlji je moj problem i rešićemo je u narednih nekoliko dana"
Tanjug 21.08.2020.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko izjavio je danas da će u narednim danima srediti situaciju u zemlji.

- Nekome se ne sviđa situacija u Minsku i drugde, što je prirodno. Ali to ne bi trebalo da vas brine, to je moj problem koji moram da rešim i koji ću rešiti. I verujte mi rešićemo ga u narednim danima - rekao je Lukašenko tokom razgovora sa poljoprivrednim radnicima, prenosi Tas s. On je istakao i da je situacija u zemlji ispolitizovana i da ne bi trebalo da se posmatra kao katastrofa.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Lukašenku dozlogrdilo, hapsi organizatore bunta u fabrikama: Na protestima sve manji broj pobunjenika
Branko Vlahović, dopisnik "Novosti" iz Moskve subota, 22. 08. 2020.

POLICIJA Belorusije je počela da hapsi organizatore štrajkova u velikim fabrikama.

Već su uhapšeni Jevgenij Bahvalov, predsednik komiteta koji je organizovao štrajkove u Minskom auto-zavodu (MAZ) i organizator štrajka u velikoj kompaniji "Beloruskalij". Politička budućnost Lukašenka, zapravo, zavisi od raspoloženja radnika, jer u velikim fabrikama u Belorusiji radi oko 650.000 ljudi. Stoga su organizatori štrajkova vršili pritisak na njih. Radnike su na fabričkim kapijama nastojali da zaustave, ali sada je u blizini vrata policija koja najagresivnije hapsi.

Lideri opozicije, svesni da bez podrške radnika, policije i vojske ne mogu da sruše Lukašenka, krenuli su da ih nagovaraju da im se pridruže. No, broj učesnika u štrajkovima nije velik, pa je drugoplasirana na nedavnim predsedničkim izborima Svetlana Tihanovska u video-obraćanju iz Litvanije poručila radnicima da su "simbol nove demokratije" i pozvala da štrajkovi budu masovniji.

- Budućnost naše dece zavisi od vas. Nemojte se plašiti i budite jedinstveni - poručila je Tihanovska, koja je odmah posle izbora pobegla u Litvaniju.

I drugi opozicioni lideri okupljeni u Koordinacionom savetu pozivaju radnike i ljude u uniformama da stanu uz njih, obećavajući da će vojska i policija dobijati stanove i živeti u blagostanju. Njih brine to što se, osim manjeg dela radnika, većina nije pridružila opoziciji već je ostala na svojim radnim mestima. Situacija u Belorusiji je, ipak, i dalje teška, iako broj učesnika mitinga opozicije ne raste. U četvrtak uveče u centru Minska održana su dva mitinga. Opozicionari i dalje traže da Lukašenko podnese ostavku i da se održe novi izbori, uz prisustvo međunarodnih posmatrača.

Lukašenko odbija bilo kakvo posredovanje zapadnih političara u sređivanju situacije u zemlji, jer zna da će mu na kraju pregovora predložiti da se ponove izbori. Istovremeno, i članovima Koordinacionog saveta beloruske opozicije preti opasnost da budu pohapšeni, jer vlasti smatraju da pozivaju na prevrat i zauzimanje vlasti, pa tako ugrožavaju nacionalnu bezbednost Belorusije. Iako u Koordinacionom savetu ima uglednih ljudi, opozicija nema harizmatičnih lidera. No, Lukašenko je izgubio prve bitke u medijskom ratu, jer je opozicija, zahvaljujući podršci iz inostranstva, bolje prikazivala proteste. Tako su mnogi pomislili da je pitanje sata kada će Lukašenko izgubiti predsedničku fotelju.

Zahvaljujući podršci iz Moskve on ima šansu da sačuva vlast, ali mora da izvuče pouku, jer je među demonstrantima veliki broj mladih ljudi koji neće sigurno zaboraviti sukobe sa policijom i čekaće priliku za revanš. Od toga kako će se razvijati ekonomska situacija najviše zavisi i kakva će biti politička atmosfera u društvu. Lukašenko je tokom posete automobilskoj fabrici "Đeržinski" izjavio da Zapad želi da iskoristi Belorusiju protiv Rusije, kao i da se neredi planiraju i režiraju u SAD, a da taj plan sprovode Evropljani.

- Formiran je i specijalni centar kod Varšave. Čak su se i gusenice pokrenule. Vidite li, kada je negde u blizini nemirno, onda i tenkovi pale motore i avioni uzleću, ništa nije slučajno - rekao je on. Lukašenko je istakao i da je ovo sve unapred pripremljeno.

- I Rusija se bojala da nas ne izgubi. Zapad je odlučio da nas okrene, kako se ispostavilo, protiv Rusije. Sad nastoje da stvore taj baltičko-crnomorski koridor, tri baltičke republike, Belorusiju i Ukrajinu. Jedino smo mi tu preostali - rekao je beloruski predsednik.

Lukašenko je kazao i da namerava da u narednih nekoliko dana "reši problem" po pitanju situacije u zemlji.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Analiza ...