Bitka za Belorusiju

[Dreadnought]

Lukašenko optužio NATO: "Spremaju još jedan pohod na istok"


Pod plaštom jačanja odbrane Evrope i odbrambenih vežbi, NATO formira "oklopnu pesnicu", stvorenu očigledno ne za zaštitu, već za još jedan pohod na istok.

To je izjavio predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko.

On je na ceremoniji u čast diplomaca vojnih univerziteta rekao da su novi, kako je naveo, "krstaši" iz Severnoatlantske alijanse, iznenada odlučili da je pravi trenutak za još jedan pohod na istok, zaboravljajući kako su se završili slični pohodi njihovih prethodnika u istoriji, prenosi Belta.

Prema oceni Lukašenka, zapadne zemlje aktivno sprovode izviđanje na zemlji i u vazduhu, izvode vežbe, prebacuju opremu i zalihe iz drugih regiona i paralelno povećavaju svoje vojne budžete.

Lukašenko ističe da politika Zapada približava svet ponoru velikog rata u kojem neće biti pobednika.


izvor

[Dreadnought]

Svet na ivici velikog rata: Napašće Rusiju?


Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko rekao je da zapadna politika približava svet ivici velikog rata u kome nema pobednika, prenosi ruska agencija Tas.

"Nažalost, ova zapadna politika približava svet ponoru velikog rata u kome, kao što znate, više neće biti pobednika“, rekao je Lukašenko.

Lukašenko kaže da zapadne zemlje, na čelu sa SAD, uništavaju globalni sistem bezbednosti.

"Oni to rade metodično, uprkos protivljenju svojih građana koji se izlažu opasnosti. Čini mi se da su ovi novi krstaši NATO alijanse odlučili da jurnu na istok, a svi znamo kako oni koji su to pokušali pre nego što su se završili“, kaže beloruski predsednik.

Lukašenko je govorio i o rastu nacizma i fašizma širom sveta, a potom je prokomentarisao nedavni ulazak Finske i Švedske u NATO.

"Tradicionalno neutralne zemlje odjednom hrle u NATO. Krše pravila koja su same postavile, a stanovnike tih zemalja niko nije pitao šta misle o tom potezu. Oni su samo odlučili da uđu u Alijansu", prokomentarisao je on.


"Znam za planove Zapada o napadu na Rusiju"

Beloruski predsednik je izjavio da odavno zna za planove zapadnih zemalja da napadnu Rusiju. Lukašenko kaže da je Zapad to želeo da postigne preko Ukrajine i Belorusije i da je o tome već razgovarao sa Vladimirom Putinom.

"Savremeni fašisti iz NATO nisu nestali. Upoznat sam sa njihovom strategijom“, rekao je Lukašenko, prenosi Tas.


izvor

[Dreadnought]

Lukašenko smenio glavnog čoveka za mobilizaciju


Velike promene u vojsci Belorusije desile su se danas.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko smenio je zamenika načelnika Generalštaba oružanih snaga (BOS) generala Aleksandra Škirenka, koji je bio zadužen za mobilizaciju.

"General-major Aleksandar Škirenko razrešen je dužnosti načelnika glavne organizaciono-mobilizacione uprave i zamenika načelnika Generalštaba oružanih snaga i stavljen na raspolaganje ministarstvu odbrane“, saopštila je predsednička pres služba, prenosi TAS S.


izvor

[Dreadnought]

Do kraja godine Litvanija će izgraditi ogradu na granici sa Belorusijom


Litvanija planira da 2022. godine završi izgradnju fizičke barijere zajedno sa sistemom nadzora duž cele granice sa Belorusijom.

Kako prenosi „Evropska istina“ pozivajući se na „Poljski radio“, ovo je izjavio zamenik ministra unutrašnjih poslova Litvanije Arnoldas Abramavičius.

Abramavičijus je napomenuo da je zahvaljujući odlučnim koracima Litvanije prošle godine u odgovoru na veštački izazvanu migracionu krizu bilo moguće zaustaviti priliv migranata i preusmeriti ih nazad u Belorusiju.

On je, međutim, priznao da situaciju komplikuje očigledna protivrečnost između prava zemalja članica EU da štite svoje granice i određenih zakona EU o pravu migranata da podnesu zahtev za azil bilo gde.

„Mi, kao država učesnica, predlažemo Komisiji, Savetu (EU) da izmeni zakonodavstvo, posebno u vezi sa Zakonom o šengenskim granicama, da uzme u obzir fizičku barijeru kao sredstvo za obezbeđenje zaštite granice i da razmotri neke posebne mere. da spreči instrumentalizaciju migranata“, rekao je on.Abramavičijus.

Prema njegovim rečima, Litvanija je zaustavila priliv migranata i kontroliše situaciju, ali se geopolitička situacija u regionu pogoršala od prošlogodišnje migracione krize, pošto je hibridna agresija prerasla u rat u Ukrajini, u kojoj je Belorusija saveznik ruski predsednik Putin.

Podsetićemo da su u leto i jesen 2021. Litvanija i Poljska pretrpele migracionu krizu koju je veštački stvorio Aleksandar Lukašenko. Nakon ovih događaja, obe zemlje su počele da grade ogradu na granici sa Belorusijom, Poljska je nedavno završila izgradnju zida od 186 kilometara.


izvor

[Dreadnought]

"Nismo mogli da zamislimo da će nestati Jugoslavija"


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko rekao je da je širenje NATO na istok razdvojilo Slovene na suprotne strane.

On je izjavio i da je Ukrajina izgubljena za istočnoslovenski svet i pre početka specijalne vojne operacije Rusije, te da nije mogao da zamisli ni da će Jugoslavija nestati.

"Nismo mogli ni da zamislimo da će prijateljska Jugoslavija nestati sa političke mape, da će postsovjetski prostor upasti u seriju oružanih sukoba, a da će se vojni blok NATO proširiti na istok, razdvajajući Slovene na suprotne strane", navo je Lukašenko, prenela je agencija RIA Novosti.

On je naveo i da je najteži udarac zadat pre osam godina upravo "u srce slovenskog sveta: belorusko-rusko-ukrajinskom bratstvu".

"Ukrajina je izgubljena od kada su ukrajinski političari napustili svoj slovenski identitet", rekao je Lukašenko u Vitebsku na otvaranju festivala "Slovenski bazar".

Istovremeno, rekao je da se, ma kako to zvučalo, na otvaranju "Slovenskog bazara" čuo ukrajinski jezik.

"I zvučaće! Uključujući i danas. Zapravo, uvek će se čuti ovde", rekao je beloruski predsednik.

On je izrazio uverenje da će se "bratski ukrajinski narod" vratiti svojoj slovenskoj porodici.


izvor

[Dreadnought]

Lukašenko se opire konačnoj odluci o ujedinjenju


Beloruski lider Aleksander Lukašenko je sateran u ćošak, ali čini se da se opire konačnoj odluci o ujedinjenju, tvrdi analitičar iz Vašingtona.

Ranije ovog meseca, ruski predsednik Vladimir Putin samo što nije zahvalio zapadnim zemljama što su ostvarili njegov decenijama star san o spajanju Rusije sa susednom Belorusijom.

"Politički i pritisak sankcija bez presedana takozvanog kolektivnog Zapada tera nas da ubrzamo procese spajanja", rekao je Vladimir Putin 1. jula na forumu u zapadnom beloruskom gradu Grodno, nadomak granice s Evropskom unijom.

"Jer, zajedno ćemo lakše minimalizovati štetu od nelegalnih sankcija, nametnutih Rusiji i Belorusiji od strane Zapada", dodao je ruski predsednik.

Sedmicu pre, njegov beloruski kolega Aleksander Lukašenko poručio je liderima ostalih zemalja nastalih raspadom SSSR-a da se približe "zajedničkoj državi" Rusije i Bjelorusije, ili da se suoče sa gubitkom nezavisnosti.

"Narodi postsovjetskog prostora danas moraju biti iskreno zainteresovani za približavanje zajediničkoj državi – ako, naravno, žele zadržati svoj suverenitet i nezavisnost", rekao je u video obraćanju.

"Oni koji oklevaju, trebaju da shvate – bez što bržeg ujedinjenja i zbližavanja, jačih međudržavnih veza i ljudskih odnosa, sutra nas možda više neće biti", rekao je Lukašenko, koji Belorusijom vlada od 1994.


Lukašenko pritiska kočnicu

Kasnih 1990-tih godina prošlog veka, Lukašenko je bio odučan da ujedini svoju zemlju sa 9,2 miliona stanovnika sa Rusijom i potpisao je dogovor o stvaranju "zajedničke države" sa zajedničkim ustavom i parlamentom.

Bivši menadžer farme nadao se da će naslediti ruskog predsednika Borisa Jeljcina, čije je mentalno i fizičko stanje ubrzano slabilo.

Ali, Jeljcin je za naslednika 1999. izabrao Putina, a Lukašenko je obustavio aktivnosti na ujedinjenju.

Ali, nastavio je da uživa pogodnost od Kremlja, dobijajući zajmove od više milijardi rubalja, snižene cene prirodnog gasa, trgovinske, te povlastice za beloruske radnike.

Ruska podrška pomogla je Lukašenku, kojeg dugo nazivaju "posljednjim evropskim diktatorom", da zadrži glavu iznad vode, i politički, i ekonomski, naročito u periodu kada je Zapad počeo da sankcioniše Minsk zbog pojačanog suzbijanja opozicije i kritičara.

Za neke posmatrače, ujedinjenje je gotova stvar. Vide ga delom planova Moskve o oživljavanju krnje replike Sovjetskog Saveza iz decembra prošle godine.

"Ta tema je završena u svetlu stogodišnjice SSSR-a u decembru 2022. i Putinovih planova o stvaranju ‘treće imperije’ koja bi (nasledila carsku Rusiju i SSSR i) uključivala Belorusiju", kaže analitičar iz Kijeva Aleksej Kušč, za Al Džaziru.

"Ono što se odvija je jednostavno tehnički korak da se javno mišljenje pripremi za taj čin".

Ipak, drugi analitičari tvrde da Lukašenko i dalje pritiska kočnicu.


Nepopularno ujedinjenje

"Lukašenko je satjeran u ćošak, ali čini se da se opire konačnoj odluci", tvrdi Pavel Lužin, ruski analitičar iz Fondacije Jamestown iz Vašingtona.

Dok su Putinove izjave o ujedinjenju prilika da pojača svoju popularnost u Rusiji, Lukašenkove reči o zajedničkoj državi više su "alarm" Zapadu, mišljenja je posmatrač iz Kijeva Igar Tiškevič, koji je rođen u Belorusiji.

A kada je reč o beloruskoj javnosti, ujedinjenje je daleko od popularnosti.

U julu 2021, broj Bjelorusa koji podržavaju ujedinjenje porastao je na devet posto, sa pet u 2020., tvrdi se u poslednjem nezavisnom istraživanju britanskog Chatham Housea.

Jedanaest posto ispitanih želi da Belorusija i Rusija imaju "zajedničko tržište sa jedinstvenom spoljnom politikom i vojskom", a trećina bi prihvatila "jednstveno tržište" i "zonu slobodne trgovine", rečeno je.

"Sa takvim raspoloženjem, teško je izvršiti spajanje", rekao je Tiškevič.

Čak i kada bi beloruski mediji koje podržava Minsk počeli da promovišu ideju o ujedinjenju, to bi teško promenilo raspoloženje javnosti, jer samo četvrtina Belorusa gleda te kanale, dodao je.

"Koliko god vaša propaganda bila snažna, 75 posto ljudi je ne gleda. Znači, nemate mehanizam da utičete na mišljenje ljudi, čak niti ako se radi o genijalnoj propagandi", kaže Tiškevič.


izvor

[Dreadnought]

Belorusija nabavlja S-400


Zamenik komandanta Vazduhoplovstva i PVO Oružanih snaga Belorusije Dmitrij Mikholap rekao je da će beloruska vojska uskoro biti naoružana sistemom PVO S-400. "To pitanje se razrađuje i u bliskoj budućnosti bićemo naoružani jurišnim helikopterom Mi-35, kao i protivvazdušnim raketnim sistemom S-400", rekao je Miholap u intervjuu za televiziju STV u nedelju.

U maju je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko rekao da je Minsk kupio „pravu količinu“ kompleksa Iskander i S-400 od Rusije.

Ranije je naveo da postoji nekoliko opcija za interesantnu rusku vojnu opremu koja se koristi tokom zajedničkih belorusko-ruskih vežbi „Saveznička rešenost-2022“ održanih u februaru, a koju bi Minsk želeo da trajno ima na svojoj teritoriji.

Prethodno je predsednik napomenuo da centar za borbenu obuku u republici, koji je formiran zajedno sa Ruskom Federacijom, ima borbeno spreman kompleks S-400.


izvor

[Dreadnought]

Putin informisao Lukašenka


Beloruski predsednik Aleksandar Lukašeno razgovarao je jutros telefonom sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, saopšteno je na Telegram kanalu „Pul Pervogo“, bliskom pres-službi lidera Belorusije.

Pres služba beloruskog lidera saopštila je da je glavna tema telefonskog razgovora dvojice lidera bila bilateralna saradnja.

Navodi se da je razmotren paket glavnih pitanja u oblasti ekonomije, uključujući konkretne projekte povodom supstitucije uvoznih proizvoda.

Takođe, prema informacijama, bilo je reči i o međunarodnim temama, a Putin je informisao Lukašenka o pregovorima koji su prethodno održani u Teheranu.


izvor

[Dreadnought]

"Belorusija se neće usuditi da stupiti u rat protiv Ukrajine


Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko neće se usuditi da stupiti u rat protiv Ukrajine.

To je kazao analitičar Vadim Možeik sa Beloruskog instituta za strateške studije, i dodao da se Lukašenko neće usuditi da stupi u rat i protiv neke od drugih susednih država, kao što su Poljska i zemlje Baltika iz više razloga, kao što su slabljenje armije koja mu je potrebna za opstanak, te činjenica da se ni ruski predsednik Vladimir Putin ne usuđuje napasti neku od članica Severnoatlantske alijanse (NATO) iz susedstva.

"Belorusija je i dalje zemlja u kojoj od 2020. besni unutrašnja politička kriza, koja je sada dodatno pogoršana učešćem Lukašenkovog režima u ratu. Opšta atmosfera, opšte stanje straha i zbunjenosti u velikoj meri otežava povećanje represije, uključujući i broj političkih zatvorenika (do danas ih ima 1.263). U poređenju sa ratom, ova situacija privlači veoma malo međunarodne pažnje i uticaja", rekao je.


Opasnost od poraza

U razgovoru za portal "Al Jazeere" istakao je kako se Lukašenko neće odlučiti za stupanje u otvoreni rat protiv Ukrajine iz straha za svoj opstanak.

"Šanse za takav rat svakim danom sve su manje. Naime, gubitak armije i kontrole nad njom su preopasne za Lukašenka. Dodatno, Belorusija ima male šanse da se efikasno bori protiv Ukrajine i poraz bi bio jako opasan i za samu Rusiju – onda bi Putin morao da troši snagu i na zaštitu zapadne granice", navodi Možeiko.

Ipak, sam rejting beloruskog lidera nešto je bolji nego što je bio pre 24. februara i početka ruske invazije na Ukrajinu.

"Kada uporedimo period pre i tokom ovog rata, podrška Lukašenku je neznatno porasla pošto ga državna propaganda promoviše kao branitelja Belorusije od rata. Belorusko društvo još uvek jako dobro pamti sve lekcije iz Drugog svetskog rata i ne želi da se one strahote ponove", istakao je.

Ono što se često spominje u medijima, kako ruskim, tako i evropskim je mogućnost ujedinjenja Belorusije i Rusije u jednu državu.

Analitičar iz Minska smatra kako su ekstremno male šanse da će doći do unifikacije i nastanka nove države.

"Ta ideja, da se spoje dvie države u jednu, uvek je bila marginalna u beloruskom društvu. O ovome daleko više pričaju novinari i daju više prostora ovoj temi od samih Belorusa", ukazao je.


Trojanski konj od Putina

Druga, opasnija tema je razmeštaj ruskog naoružanja na teritoriju Belorusije.

Lukašenko je nedavno kazao kako će dobiti jak arsenal oružja, a bilo je govora i o nuklearnom naoružanju.

"Nuklearno oružje je racionalna želja Lukašenka, ali do sada je od Putina dobio samo 'Trojanskog konja'. U poslednje vreme Lukašenko govori kako će u BelorusijU razmestiti nuklearno i drugo oružje. Poslednji put kada je to predložio Putinu, dobio je obećanje kako će mu biti isporučeni sistemi S-400 i Iskander", objasnio je Možeiko.

"Pre rata u Ukrajini je Lukašenko izražavao žaljenje što je Šuškevič (Stanislav Šuškevič, prvi predsednik nezavisne Belorusije) odbacio sovjetsko nuklearno oružje. Sa druge strane, sam Šuškevič je s pravom smatrao kako mu je to jedno od glavnih dostignuća".

Možeiko ukazuje kako "diktatori uče na iskustvu kolega diktatora".

"Gadafi je otkazao svoje nuklearne, hemijske i biološke programe i doživio najgoru noćnu moru svakog autoritarnog vladara: državni ustanak uz pomoć NATO-a, a potom i najgoru kaznu. Stoga severnokorejski predsednik tako lako neće odustati od svog nuklearnog programa (jer mu je to garant opstanka njegove kvazi-monarhije) i Lukašenko tuguje što ništa ozbiljnije ne može da postigne u nuklearnoj elektrani Ostrovecka".

Dodatno, Putin nije zainteresiran da pošalje takvo oružje Lukašenku, dodaje sagovornik.


izvor

[Dreadnought]

Belorusija: Odustati od globalnog koncepta ljudskih prava kao „utopije“


Zamenik šefa Ministarstva spoljnih poslova Belorusije Jurij Ambrazevič je na govoru u Kini kritikovao savremeni koncept ljudskih prava, rekavši da ga je nametnuo Zapad i da je „utopija“, piše „Evropska istina“.

Prema njegovim rečima, liberalne demokratije insistiraju na svojoj viziji ljudskih prava, ali Belorusija ima svoju viziju, iako ne osporava vrednost koncepta ljudskih prava kao takvih.

Ambrazevič tvrdi da je čovek deo društva i da svako takvo društvo može da nametne ograničenja individualnim slobodama, rukovodeći se svojim idejama o javnom dobru, au različitim zemljama sveta te ideje, kao i razumevanje instrumenata prinude. prihvatljivo za državu, može se razlikovati.

Prema njegovom mišljenju, stoga je nemoguće doći do nekog idealnog i prihvatljivog međunarodnog standarda za poštovanje ljudskih prava, pa ne bi trebalo da postoje univerzalna tela koja određuju koja država u kojoj meri poštuje ljudska prava.

„Pokušaj da se koncept ljudskih prava univerzalizuje kroz stvaranje međunarodnih ugovora, zapravo je propao… Pretenzije tzv. liberalnih demokratija i međunarodnih struktura koje su one plaćale za monopol procena delovanja pojedinih država u oblasti ljudskih prava su neutemeljene, a njihove ocene su subjektivne… Nažalost, u savremenim međunarodnim odnosima tema ljudskih prava služi kao osnova za ekonomske sankcije, pa čak i za hibridne ratove“, rekao je Ambrazevič.

On insistira da države treba da se rukovode onim principima koji će svojim karakteristikama doprineti održivom razvoju konkretne države.

„U budućnosti predlažemo da se o desakralizaciji koncepta ljudskih prava u međunarodnim odnosima govori kao o utopiji koja se ne može primeniti u praksi“, rekao je zamenik šefa Ministarstva spoljnih poslova Belorusije.

Aleksandar Lukašenko je prošle nedelje potpisao izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku, kojima je omogućeno da se Belorusima u inostranstvu sudi u odsustvu.


hizvor