Dešavanja u Belorusiji

[Dreadnought]

Tihanovskaja sutra pred Evropskim parlamentom


Kandidatkinja opozicije Belorusije na proteklim predsedničkim izborima Svetlana Tihanovskaja, govoriće sutra na sastanku Spoljnopolitičkog odbora EU parlamenta.

Njeno obraćanje najavljeno je u Briselu.

U Evropskom parlamentu najvljuju da će prvi sastanak Spoljnopolitičkog komiteta posle letnje pauze biti posvećen političkoj situaciji u Belorusiji.

"Odbor će razmotriti saradnju sa Minskom i korake koje EU mora da preduzme kako bi podržala demokratiju i slobode u Belorusiji", navode iz parlamenta.

Prethodno je Evropski parlament u zajedničkom saopštenju političkih lidera svih grupacija pozvao na ”nove i slobodne” izbore u Belorusiji i pozdravio odluku Saveta EU o formiranju liste za sankcionisanje odgovornih za ”nasilje i falsifikovanje” predsedničkih izbora.

izvor

[MOTORISTA]

 

------------------------------------

"Budite spremni za borbu" - Lukašenko sprema stroge mere i šalje veliku armiju na granicu sa NATO
M.I.M. 24.08.2020.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko naredio je svom Ministarstvu odbrane da preduzme „stroge mere“ u odbrani teritorijalnog integriteta zemlje, nakon višednevnih masovnih protesta u zemlji zbog spornog reizbora i navoda da strane sile organizuju raspoređivanje vojnika na granici s Belorusijom, što NATO poriče.

Lukašenko (65) je prethodno optužio NATO da pokušava da podeli njegovu zemlju i postavi novog predsednika. On je rekao da su u toku pripreme vojnika u Poljskoj i Litvaniji i naglasio da je premestio oružane snage Belorusije na zapadnu granicu zemlje. NATO je odbacio te navode, tvrdeći da ne predstavlja nikakvu pretnju Belorusiji niti bilo kojoj drugoj zemlji i da ne raspoređuje vojnike u tom području.

"Naša politika je strogo odbrambena", naveo je NATO i pozvao Belorusiju da poštuje osnovna ljudska prava svojih građana.

Lukašenko, koji je šesti mandat osvojio sa 80 odsto glasova na sumnjivim izborima 9. avgusta, obišao je u subotu vojne jedinice u Grodnom kod granice s Poljskom, preneo je “Gardijan”. On je osudio masovne proteste u zemlji protiv njegove vlasti, navodeći da primaju podršku od zapadnih zemalja. Lukašenko je naredio armiji da brani zapadnu Belorusiju, koju je opisao kao “biser”.

- Potrebno je preduzeti najstrože mere kako bi se zaštiti teritorijalni integritet naše zemlje – rekao je on.

Liderka opozicije Svetlana Tihanovska, koja je nakon izbora pobegla u Litvaniju odakle poziva na mirne proteste, ocenila je da su Lukašenkovi komentari pokušaj “skretanja pažnje sa unutrašnjih problema”. Ona je urgirala demonstrante da nastave s protestima, navodeći da Lukašenko “nema izbora” već da se bavi s opozicijom.

- Ponosna sam na Beloruse jer su nakon 26 godina straha spremni da brane svoja prava. Pozivam ih da nastave, a ne da prestanu, jer je zaista važno sada nastaviti s ujedinjavanjem u borbi za prava. Oni moraju razumeti da ovo nije pokret protesta. Mi smo ljudi Belorusije, mi smo većina i nećemo uzmaći – rekla je Tihanovska iz Viljnusa.

„Gardijan“ ukazuje da je Lukašenko posetio Grodno uoči velikih vojnih vežbi planiranih u regionu od 28-31. avgusta. „Poslednji evropski diktator“ je rekao da se NATO trupe „ozbiljno komešaju“ kod granice s Belorusijom i naredio svojim vojnicima da budu spremni za borbu. Međutim, i Poljska i Litvanija su odbile optužbe koje NATO naziva neosnovanima.

- Režim pokušava da po svaku cenu skrene pažnju sa unutrašnjih problema Belorusije potpuno neutemeljenim izjavama o imaginarnim spoljnim pretnjama – rekao je predsednik Litvanije Gitanas Nauseda. Šef osoblja poljskog predsednika Krištof Zčerski odbacio je tvrdnje da Poljska planira da naruši teritorijalni integritet Belorusije, navodeći da je to propaganda režima, „tužno i iznenađujuće“.

- Poljska nema takvu nameru – rekao je Zčerski.

Ministarstvo spoljnih poslova Litvanije objavilo je da će zamenik američkog državnog sekretara Stiven Bigan posetiti Viljnus i Rusiju sledeće nedelje radi razgovora o Belorusiji. On takođe planira susret sa Tihanovskom, kako je rekao njen predstavnik.

Evropska unija je ove nedelje odbila da prizna rezultate izbora u Belorusiji i zapretila sankcijama. Beloruske vlasti su u međuvremenu pokrenule krivičnu istragu opozicionog Koordinacionog veća, čiji članovi traže nove izbore i mirnu tranziciju vlasti. Lukašenko odbija nove izbore, pozive da da ostavku, te optužuje opoziciju da pokušavaju da okupiraju vlast. On je u petak obeća da će „uskoro rešiti problem“ u zemlji. Tihanovska je ove nedelje ocenila da Belorusi „nikad neće prihvatiti trenutno rukovodstvo“ nakon obračuna sa demonstrantima.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Putinu treba Belorusija, a ne Lukašenko


Vladimir Putin možda neće slati tenkove u Belorusiju, ali će nastojati da spasi Aleksandra Lukašenka pod uslovima koje će on diktirati.

Ako to bude nemoguće, naći će novog kandidata, piše Konstantin fon Egert.

Dok su lideri EU održavali poseban samit o situaciji u Belorusiji na kojem su odbili da priznaju rezultat izbora, Aleksandar Lukašenko je odjednom krenuo akciju. Sad, kada mu je EU uskratila legitimitet, može da se ponaša kako hoće. Nema više potrebe da se pretvara da mu je glas Brisela važan, prenosi Dojče Vele.

Na sastanku svog saveta bezbednosti zatražio je da policija u Minsku silom prekine demonstracije opozicije odnosno „nemire“, kako ih je nazvao. U nedelju, dok je u Minsku održan ogroman opozicioni skup, Lukašenko se slikao u maskirnoj uniformi sa puškom u ruci.

Predvidljivo je i to da je Lukašenko za proteste optužio „strano mešanje“ i naredio svojim diplomatama da upozore zapadne lidere, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel, da će ih smatrati „odgovornim za uplitanje“ u Belorusiju.

Njegova nova odlučnost možda je rezultat četiri telefonska razgovora koja je Lukašenko vodio sa Vladimirom Putinom. Ruski predsednik mu je jedini preostali pravi saveznik.

Uprkos tome što se lično ne vole, Putin će učiniti sve što je u njegovoj moći da pomogne Lukašenku da opstane – politički, a ako treba, i fizički.

Od intervencije u Siriji 2015. radi spasavanja Bašara al Asada, odlučne podrške venecuelanskom predsedniku Nikolasu Maduri pa do protesta u Belorusiji - Putin sebe vidi kao viteza spasitelja poraženih autoritarnih režima. Međutim, u njegovim očima ništa se ne može uporediti sa Belorusijom.

Belorusija je gotovo u potpunosti ekonomski zavisna od Rusije – vezana je mnoštvom ugovora. Dve države imaju zajednički sistem kontrole spoljnih granica kao i zajednički sistem protivvazdušne odbrane. Međutim, iako većina Rusa vidi Beloruse kao svoju braću sa sličnim načinom razmišljanja, većina Belorusa ističe da je to nije tačno.

Ako narodna revolucija sruši Lukašenka, bio bi to težak udarac Putinovom ugledu. Ideja o „moći naroda“ njemu je strana. A i brine se da bi i njegov narod mogao da preuzme ideju – da je pobuna protiv autoritarne vladavine u redu – i da će Zapad upotrebiti nezadovoljstvo da ga ukloni. Takođe ga brine da bi ruska, dosad servilna politička klasa, Lukašenkovo svrgavanje možda mogla da protumači kao znak Putinove slabosti, čega se on užasava.

Putin sebi ne može da dozvoli da u Belorusiji na vlast dođe opcija koju on nije odobrio.

Kremlj će se verovatno za sada suzdržati od slanja trupa u „bratsku pomoć“ Belorusiji, iako se to ne može u potpunosti isključiti. Preveliki je rizik od civilnog otpora i krvoprolića. Štaviše, ta ideja nije popularna kod Rusa, i Kremlj je toga itekako svestan.

Ali Putin ima mnoštvo drugih instrumenata – elektronsko ratovanje i nadzor, novac i gigantsku propagandnu mašinu. I sve to može da se stavi na raspolaganje Lukašenku. Moskva može da pomogne beloruskim bezbednosnim službama i to nazove „savetodavnom misijom“.

Ako Lukašenko preživi uz pomoć Moskve, moraće da to nekako da plati: da prizna aneksiju Krima, da Moskvi odobri izgradnju vojne baze u Belorusiji i pristane na objedinjavanja fiskalne politike sa Rusijom. Sve su to stari zahtevi Moskve. Ako se ​​to dogodi, Belorusija bi de fakto postala ruska gubernija.

Međutim, ukoliko Lukašenko bude primoran da napusti funkciju, Putin će verovatno pribeći planu B: kada budu održani novi predsednički izbori, Kremlj će se odlučno založiti za proruskog kandidata, ma ko to bio.

Putin se najviše plaši demokratske, zapadno orijentisane Belorusije naklonjene EU. Takva Belorusija deluje malo verovatno, ali on ne želi da rizikuje.

Ono čemu Putin može da se nada kao najboljem ishodu je da se EU i SAD neće usuditi da ga izazovu na megdan u zemlju koju smatra ruskim dvorištem i da će se, ako bude istrajan i strpljiv, sa Lukašenkom ili bez njega, Evropljani i Amerikanci vremenom vratiti drugim problemima, a njemu ostaviti Belorusiju.

Imajući u vidu nastavak pandemije korone, približavanje predsedničkih izbora u SAD i stalne razlike istočnih i zapadnih članica EU u odnosu prema Rusiji, ta nada nije neutemeljena.

izvor

[MOTORISTA]

"Želimo da ostanemo prijatelji sa Rusijom, ali..." Beloruska opozicija moli za pomoć: Treba nam samo jedan potez zapada
I.Z.K. 24.08.2020.

Beloruske opozicione ličnosti pozivaju zapadne vlade da kolektivno jasno stave do znanja Kremlju da Rusija mora da izbegne bilo kakvu vojnu intervenciju kako bi spasila beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka.

Oni žele da zapadne države objave spremnost da se drže Budimpeštanskog memoranduma, međunarodnog protokola potpisanog 1994. godine koji garantuje teritorijalni integritet i suverenitet Belorusije. U video-intervjuu za "Glas Amerike" i druge medije, Valeri Cepkalo, bivši diplomata i jedan od glavnih Lukašenkovih izbornih rivala koji je nateran na egzil, kaže da bi Zapad trebalo odmah da prizna Svetlanu Tihanovsku kao legitimnog vladara zemlje - na isti način prošle godine priznao je Huana Gvaida u Venecueli za legitimnog vladara nakon što je proglasio predsedništvo Nikolasa Madura nelegitimnim.

Cepkalo (55), koji je pet godina bio ambasador u Sjedinjenim Državama, kaže da je Tihanovska "viđena u umu svake osobe u Republici Belorusiji" kao stvarni pobednik izbora ovog meseca. Cepkalo je pobegao iz Belorusije pre izbora, nakon što je njena kandidatura diskvalifikovana. Plašio se da će biti zatvoren ili da bi njegova deca mogla biti oteta. Još dva ključna kandidata su zatvorena pre nego što je došlo do glasanja, među kojima je i suprug Tihanovske, poznati bloger Sergej Tihanovski. Ona i Cepkalova supruga Veronika udružile su snage i zajedno sa rukovodiocem kampanje za Tihanovsku predstavile ujedinjeni ženski front protiv autoritarnog lidera Lukašenka uoči predsedničkih izbora 9. avgusta.

Lukašenko tvrdi da je osvojio 80 odsto glasova, što osporavaju njegovi protivnici i vlade Zapada. Sredinom nedelje lideri Evropske unije odbili su da priznaju rezultate izbora. Kažu da nameravaju da uvedu sankcije zvaničnicima koji su umešani u izbornu prevaru i nasilnu represiju predizbornih skupova i postizbornih protesta, što predstavlja najveći izazov 26-godišnjoj vladavini Lukašenka. Valeri Cepkalo kaže, osim da odmah priznaju Svetlanu Tihanovsku kao izabranog predsednika Belorusije, zapadne države bi trebalo da izbegavaju da rade bilo šta što bi se moglo smatrati legitimisanjem Lukašenka, uključujući imenovanje bilo kakvih novih ambasadora u Minsku.

- Nemojte slati nijednog ambasadora, novog ambasadora u Belorusiju - savetuje on. Za Cepkala, međunarodni potez da se Tihanovska prizna kao legitimni pobednik izbora 9. avgusta pomogao bi da se ukoreni bilo kakva preostala podrška Lukašenku koja bi mogla da ostane u redovima oružanih snaga zemlje. To bi omogućilo generalima i visokim oficirima opravdan razlog zanemarivanja bilo kakvih uputstava od Lukašenka.

- To bi pomoglo tranziciji vlasti jer mnogi momci iz vojske i agencija za sprovođenje zakona ne žele da daju ostavku. Želeli bi da nastave da služe zemlji - kaže on. Cepkalo je rekao da ne veruje da Lukašenko sada može da računa na odanost vojske, i da sumnja da će se generali i vrhovni vojni zapovednici te zemlje pridržavati naredbe da se rasporede na ulicama, kako bi suzbili nastavke protiv vlasti. Kaže da je bilo izveštaja da šefovi odbrane traže od Lukašenka pismena naređenja, nešto čega se on plašio da uradi "jer se veoma plaši posledica" po sebe.

Američki državni sekretar Majk Pompeo branio je u četvrtak beloruske demonstrante.

- Sjedinjene Države su bile inspirisane prikazom mirnog izražavanja beloruskog naroda koji želi da odredi svoju budućnost. Držimo se dugoročne obaveze da podržimo suverenitet i teritorijalni integritet Belorusije, kao i težnje beloruskog naroda da izabere svoje vođe i da odabere svoj put, slobodan od spoljne intervencije - rekao je glavni američki diplomata u pisanoj izjavi.

Cepkalo kaže da će formalno ponovno zalaganje svih zapadnih država na Budimpeštanski memorandum iz 1994. godine poslati „snažnu poruku“ Rusiji. Taj protokol se odnosi na tri politička sporazuma potpisana na konferenciji u Budimpešti koju je nadgledala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju. Sporazumi su pružali bezbednost Belorusiji, Kazahstanu i Ukrajini od pretnji ili upotrebe sile protiv njihovog teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti.

Zauzvrat, Belorusija i druge dve države odrekle su se svojih zaliha nuklearnog oružja iz sovjetskog doba. Na taj protokol su se pozvali čelnici Ukrajine kada je Rusija anektirala Krim 2014. godine - ali su od toga imali malo koristi. Cepkalo priznaje da Budimpeštanski memorandum "nije uspeo" da spreči Rusiju da preuzme ukrajinsko poluostrvo. Dodao je, međutim, da bi posvećenost zapada njegovom očuvanju i dalje mogla da bude korisna, rekavši da bi to pokazalo „veoma, veoma jaku moralnu podršku beloruskoj nezavisnosti“.

I Valeri i Veronika Cepkalo, koje su sada u egzilu u Moskvi, ističu da agitacija protiv Lukašenka nije antiruska, niti proevropska. Kaže da se nadaju da će Belorusija i Rusija ostati prijatelji. Tokom intervjua, Veronika Cepkalo je odbila, na pitanje novinara, da izvuče bilo kakve paralele sa protestima u Rusiji protiv predsednika Vladimira Putina.

- Naša situacija je jedinstvena. Mi samo želimo da promenimo svoju zemlju i imamo pravo da budemo nezavisni - kaže Veronika Cepkalo - Ne želimo da budemo deo Rusije. Mi ne želimo da budemo i nismo spremni da budemo deo Evropske unije. Dakle, samo želimo da ostanemo nezavisni - kaže ona.

Zapadne diplomate i analitičari kažu da je Putinov najveći strah pojava beloruske opozicije orijentisane na zapad, ali postoje sve veći dokazi da Kremlju nije toliko stalo da Lukašenko ostaje na vlasti. Analitičari su rekli da su neki članovi ruskog parlamenta javno prezreli Lukašenka, a da takve kritike verovatno ne bi bile izrečene bez prethodnih dogovora u Kremlju.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Objavljen video presretanja balona na litvansko-bjeloruskoj granici


Bejloruski mediji objavili su video na kojem se vidi trenutak kada je presretnuta sonda od osam balona sa antidržavnim simbolima puštena najvjerovatnije sa teritorije Litvanije.

Helikopteri Mi-24 Oružanih snaga Bjelorusije su bili aktivirani kako bi zaustavili balone.

Na snimku napravljenom iz helikoptera vidi se kako se letjelica približava balonima za koje je privezana bijelo-crveno-bijela zastava koju koristi bjeloruska opozicija. Snimak se potom prekida.

Autori snimka navode i koordinate koje potvrđuje da se incident dogodio u bjeloruskom vazdušnom prostoru.

Prema navodima portala "Vojno-politički pregled", nakon presretanja, baloni su rastjerani iznad sela Luži.

Zvanični Viljnus smatra da je tom prilikom narušen vazdušni prostor Litvanije i zbog toga je bjeloruskom ambasadoru uručena protestna nota.

Uzvratio je vršilac dužnosti zamenika komandanta Ratnog vazduhoplovstva republike Oleg Orlov koji je rekao da bjeloruski helikopteri nisu narušili vazdušni prostor Litvanije.
Prema njegovim riječima, iako su baloni izgledali bezopasno, u njima se svašta moglo sakriti.

Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije je incident okarakterisalo kao "provokaciju" i uručilo je litvanskom ambasadoru protestnu notu.


izvor

[MOTORISTA]

уторак, 25.08.2020.

Тихановскаja: У току је мирна револуција у Белорусији

МОСКВА - Белоруска опозиционарка Светлана Тихановскаja изјавила је да је у току „мирна револуција” у Белорусији где данима трају протести због спорних председничких избора, јавља АФП.

„Ми смо сада већина. У току је мирна револуција. То није геополитичка револуција... то је демократска револуција”, рекла је у видео обраћању европским посланицима белоруска опозиционарка и одбацила квалификације да су протести „проруски” или „антируски”. „Моја земља је у кризи”, истакла је Тихановскаja, наводећи бројна хапшења, нестанке и смрт демонстраната „усред Европе”. Она је поручила да „покушаји репресије” нису „одвратили, већ само учврстили одлучност народа”.

Око 100.000 људи је у недељу протестовало улицама Минска као и 16. августа, захтевајући одлазак председника Александра Лукашенка који је 9. августа изабран по шести пут.

„Наши захтеви су једноставни: слободни и праведни избори”, рекла је Тихановскаja и поновила спремност на „преговоре са властима” и на „посредовање међународних организација”, инсистирајући на поштовању „суверенитета Белорусије”.

Као симбол притисака власти на покрет протеста, добитница Нобелове награде за књижевност Светлана Алексејевич позвана је на саслушање као чланица опозиционог Координационог савета. Власти су отвориле истрагу о том савету који оптужују за угрожавање националне безбедности, преноси Бета.

Izvor: www.politika.rs

[BrankoBananko]

Sta ona trazi ispred poslanika EU?

[Dreadnought]

Belorusija traži svoje lidere, ne bira između Zapada i RU


Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta na vanrednom sastastanku ponovio da EU ne priznaje rezulatate predsedničkih izbora u Belorusiji.

EP je osudio nasilje nad protestantima i pozvao na održavanje novih, slobodnih i demokratskih izbora u toj zemlji.

"Narod Belorusije ima pravo da slobodno i demokratski bira svoje lidere i odlučuje o svojoj budućnosti. Ovde se ne radi o izboru između Zapada i Rusije", kaže generalna sekretarka Evropske službe za spoljne poslove Helga Šmit.

Predsednik Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlameta Dejvid Mekalister kaže da je izborna kampanja u Belorusiji jasno pokazala želju za demokratskim promenama u zemlji, a da izveštaji domaćih posmatrača ukazuju da izbori nisu ispunili očekivane međunarodne standarde.

Prema njegovim rečima, manipulacija rezultatima izazvala je najveće proteste u Belorusiji od njene nezavisnosti na koje je vlast odgovorila estremnom brutalnošću.

Mekalister navodi da izveštaji govore da je najmanje troje protestanta poginulo, a da su uhapšeni podvrgnuti mučenju i zastrašivanju.

"Ne priznajemo rezultate izbora, osuđujemo brutalnost bezbednosnih snaga i podržavamo zahteva naroda belorusije za novim i slobodnim izborima pod nadzorom nezavisnih posmatrača kao što je OEBS", poručio je Mekalister.

Generalna sekretararka Evropske službe za spoljne poslove Helga Šmit naglašava da je Belorusija "blizak sused" i da je EU "važno šta se tamo dešava".

Ona naglašava da je i i ranje viđeno nasilje nad protestanitima u Belorusiji, ali da ovoga puta ono nije prizvelo rezultat koji su vlasti očekivale već je podstaklo na dalje mirne demostracije i "neviđenu mobilizaciju društva Belorusije".

"Protesti su jasan odgovor na falskifikovanje izbornih rezulata. Ljudi ne žele da se njihovi glasovi zanemaruju. Oni imaju jasna zahtev za slobodne, fer i demoktaske izbore”, kaže Šmit.

U Evropskom parlamentu podsećaju da su ministri i lideri EU odmah osudili nasilje nad demonstrantima u Belorusiji, pozvali na održavanje novih izbora, ali i na sankcionisanje odgovornih za brutalnost i falsifikovanje izbora.

Zahtevima Evropski parlament sada dodaje i puštanje svih privedenih tokom protesta kao i poziv za nacionalni dijalog u Belorusiji.

"Podržavamo nezavisnost Belorusije i njen suverenitet i protiv smo svih mešanja spolja", kaže Helga Šmit.

Ona naglašava da će se u narednim danima u Savetu EU razgovarati o odnosima sa Belorusijom koji, kako navodi, moraju biti zasnovani na zajedničkim vrednostima, demokratiji i vladavini prava.

izvor

[Dreadnought]

Odbijen zahtjev opozicije za poništenje rezultata izbora


Vrhovni sud u Bjelorusiji odbio je zahtjev bjeloruske opozicije da poništi rezultate predsjedničkih izbora u toj zemlji, objavio je TASS.

Zahtjev je ranije podnijela lider bjeloruske opozicije Svetlana Tihanovska.

Predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko proglasio je ubjedljivu pobjedu na predsjedničkim izborima održanim 9. avgusta.

Proglašenje pobjede Lukašenka izazvalo je masovne proteste u Bjelorusiji, kao i navode da su na izborima pokradeni glasovi.


izvor

[MOTORISTA]

Letonija zabranjuje ulazak u zemlju beloruskim zvaničnicima
Novosti onlajn utorak, 25. 08. 2020.

KABINET ministara Letonije doneo je odluku da zabrani ulazak u zemlju tridesetorici beloruskih zvaničnika koji su navodno odgovorni za falsifikovanje rezultata predsedničkih izbora, rekao je šef letonske diplomatije Edgar Rinkevič.

- Letonija će uvesti ograničenja za ulazak u zemlju za oko 30 beloruskih zvaničnika, koji su nesumnjivo odgovorni za falsifikovanje rezultata predsedničkih izbora u Belorusiji i sprovođenje nasilja nad mirnim demonstrantima - rekao je Rinkevič. On je naglasio da će sankcije uglavnom biti usmerene protiv zvaničnih lica iz administracije predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, Centralne izborne komisije, Ministarstva unutrašnjih poslova i Komiteta za državnu bezbednost Republike. Rinkevič će zajedno sa svojim kolegama narednih dana objaviti precizan spisak sa imenima sankcionisanih osoba.

Podsetimo, na vanrednoj sednici Evropske unije, koja je održana 19. avgusta, nisu priznati rezultati predsedničkih izbora u Belorusiji. Na njoj je navedeno, da će u najskorije vreme biti uvedene sankcije protiv „velikog broja“ beloruskih funkcionera.

Izvor: www.novosti.rs