Tri opcije za "Poslednjeg evropskog diktatora" - Belorusija je skliznula u haos i nasilje, a kako će se sve završiti zavisi od Lukašenkovog sledećeg potezaM.I.M. 11.08.2020.
Aleksandar Lukašenko osigurao je sebi više nego ubedljivu pobedu i šesti reizbor na predsedničkim izborima, jedina rivalka za koju se smatralo da ima neke šanse Svetlana Tihanovska doživela je isto tako ubedljivi poraz, nakon čega su nasilni protesti zahvatili više gradova – ovako bi se ukratko mogli sumirati do sada možda najkontroverzniji izbori u Belorusiji.Aktuelni predsednik osvojio je 80,23 odsto glasova, njegova glavna rivalka Svetlana Tihanovska 9,9 odsto a troje preostalih kandidata manje od dva odsto. Kako je saopštila predsednica Centralne izborne komisije Belorusije Lidija Jermošina, 6,02 odsto građana glasalo je protiv svih kandidata. Iz kampanje Svetlane Tihanovske tvrde međutim da je - prema rezultatima alterantivnog brojanja glasova – ona bila ta koja je osvojila više od 80 odsto. Tihanovska je u nedelju glasala, a odmah potom je napustila svoj stan
“iz bezbednosnih razloga”, nakon što je nekoliko njenih aktivista uhapšeno tokom noći. Od tada se nalazi nu Litvaniji.
Nasilni protesti - koji bi se mogli opisati i kao pobuna, ili čak revolucija - bukvalno su zapalili Minsk, Brest i Žodino još u nedelju uveče nakon što su objavljeni preliminarni rezultati predsedničkih izbora. Protesti se za sada guše nasilno, a domaći istražni komitet je pokrenuo krivičnu istragu zbog
“nezakonitih aktivnosti”, kako je saopštio u ponedeljak predsednik komiteta Ivan Noskevič. U obračunu demonstranata i policije u nedelju poginula je jedna osoba, a desetine su povređene.
- Najmanje jedna osoba je poginula nakon što su je udarila policijska kola – rekao je predstavnik grupe za ljudska prava “Spring 96” Valentin Štefanović.
Policija je protiv demonstranata upotrebila šok bombe, suzavac i vodene topove. Srna prenosi saopštenje beloruskog Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je navelo da je policija privela oko 3.000 ljudi na nedljnim postizbornim protestima. Communalnews.com navode da je, prema više izvora, isključen i internet kako bi se sprečilo dalje organizovanje opozicije uz pomoć onlajn tehnologije.
Lukašenko, kako piše portal Communalnews.com, već čini krupne greške koje bi ga mogle skupo koštati. Hipotetički, te greške bi mogle dovesti do svrgavanja njegovog 26-godišnjeg režima. “Ekstremno loša” procena situacije, precenjeni osećaj samovažnosti Lukašenka i uliznička poslušnost njegovih saradnika mogli bi – dakle hipotetički – dovesti do njegovog pada, navodi portal. Lider Belorusije obračunao se i sa nekim medijima i sa opozicijom, koja je ili proterana ili zatvorena. Novinari “Prezent tajma”, projekta “Glasa Amerike”, izbačeni su iz Belorusije u subotu, uz navode da su
“strani agenti”. Lukašenko je takođe optužio "kanale ruske društvene mreže Telegram" za uplitanje u predsedničke izbore.
Njegova policija je u protekla dva meseca gušila masovne proteste opozicije. Uhapšeno je nekoliko stotina ljudi među kojima su bila i trojica istaknutih opozicionara, dok je jednom od njih – Viktoru Babariki - odbijena kandidatura. Babarika, bivši bankar, je u zatvoru od juna zbog navodnog pranja novca. Lukašenko je dugo
“sedeo na dve stolice” – proruskoj i antiruskoj – a da u stvari nije sedeo nigde, ukazuje Communalnews.com. Sa tako širokim spektrom izgubio je svoj standardni elektorat a da nije obezbedio drugi. Krajem jula je u Belorusiji uhapšena grupa Rusa, članova private vojske Vagner, protiv koje je pokrenut krivični postupak zbog sumnje da su planirali da izvrše terorističke akte. Rusija, tradicionalno blizak ruski saveznik, saopštila je da su pritvoreni Rusi prešli preko Belorusije na putu za treću zemlju i da nisu planirali da se upliću u belorusku politiku, dok ih je Lukašenko optužio da lažu.
Mogu li protesti nešto da postignu?Još jedna greška mogla bi se pokazati kao kritična – stvorio je situaciju u kojoj su se protesti okupili oko Tihanovske, dotad nepoznate javnosti i bez ikakvih kvalifikacija za predsednicu. Nakon što je uhapšen njen muž Sergej Tihanovski, koji je planirao da se kandiduje, njegova žena Svetlana se uključila u izbornu trku, šokirana što je beloruski CIK uopšte prihvatio njenu kandidaturu. Valjda su je potcenili, međutim ona je uspela da stekne masovnu podršku, a sada opozicija tvrdi da su izbori namešteni i da je Lukašenko uzurpirao vlast. Usledili su veliki protesti na kojima su hiljade uhapšene. Ipak, njihovi protesti možda neće daleko stići, bar ne bez podrške međunarodne zajednice. Zapad je trenutno previše zaokupljen pandemijom korona virusa i ekonomskom krizom da bi se sada bavio Belorusijom, dok Rusija neće zaboraviti na skandal sa Vagnerom. Sam Lukašenko je već izneo optužbe prema kojima pojedine zemlje navodno stoje iza protesta.
Tri opcije za LukašenkaPred Lukašenkom sada stoji nekoliko scenarija, kako navodi Communalnews.com.
- Kao prvo, on bi mogao priznati rezultate izbora sa velikim brojem prekršaja kao nevažeće i objaviti nove izbore. To bi bila najbolja ali ujedno i najmanje verovatna opcija.
- Drugo, mogao bi sebi da obezbedi podršku iz inostranstva da reši domaće probleme. Međutim, činjenica je da je pokvario odnose sa Rusijom, a da ga ni Zapad baš ne voli, pa bi mu u ovom slučaju bilo potrebno mnogo truda da stvori neki savez.
- Treća, najgora opcija, jeste da silom uguši proteste u zemlji. Nažalost, ona se čini i najverovatnijom, s obzirom na to kako se Lukašenko u prošlosti već obračunavao sa neistomišljenicima.
To mu, međutim, prema oceni Communalnews.com, ne bi dalo nikakvu prednost, a ekonomija bi nastavila da propada. Lukašenkov imidž se veoma srozao u poslednjih 26 godina, dok se istovremeno svest populacije Belorusije izmenila dolaskom novih generacija.
“Poslednji evropski diktator” kako ga zovu je 1994. prvi put izabran za predsednika sa 80 odsto glasova, a ti izbori su smatrani jedinim pravičnima u modernoj istoriji njegove zemlje. Tada je on viđen kao populista bez jasnog političkog programa, a pobedio je verovatno jer su Belorusi, u stvari, glasali protiv starog komunističkog establišmenta i njegovog kandidata Vjačeslava Kebića. Međutim, Lukašenko je postepeno počeo da oblikuje svoju agendu koja se uglavnom sastojala od obnove starog sovjetskog ekonomskog Sistema sa marginalnom tržišnom eknomijom, političke represije i bliskim odnosima s Rusijom. Drugim rečima, kako piše Atlanticcouncil.org, usvojio je komunistički program koji je porazio i od tada se održavao na vlasti.
Izvor:
www.blic.rs
