Битка за Белорусију

[MOTORISTA]

Beloruska policija uhapsila još 160 demonstranata protiv Lukašenka
SVET Autor: Anadolija 01. feb. 2021

Policija u Belorusiji u nedelju je uhapsila najmanje 160 učesnika demonstracija koji su pozivali predsednika bivše sovjetske republike Aleksandera Lukašenka da podnese ostavku, prenosi Anadolija.

Protesti potresaju zemlju šesti mesec zaredom, nakon predsedničkih izbora 9. avgusta. Prema organizacijama za ljudska prava, više od 30.000 ljudi privedeno je od početka protesta, a hiljade su pretučene. Nasilje je izazvalo reakciju međunarodnih organizacija, a Sjedinjene Američke Države i Evropska unija uvele su sankcije beloruskim zvaničnicima. Tokom nedeljnih protesta u Minsku i nekoliko drugih gradova u Belorusiji, stotine ljudi okupili su se i marširali u četvrtima. Potom je policija ponovo represivno delovala.

„Svedoci smo oštre reakcije vlasti, ali veliki broj ljudi nastavlja da protestuje uprkos unatoč represiji“, rekao je čelnik grupe za ljudska prava Ales Bialitski.

Masovni protesti u Belorusiju održavaju se od kada su proglašeni zvanični rezultati predsedničkih izbora, održanih 9. avgusta, prema kojima je Lukašenko odneo uverljivu pobedu nad veoma popularnom protivkandidatkinjom Svetlanom Tihanovskajom. Ona i njene pristalice odbile su da priznaju rezultate, ističući da je izborni proces bio pun prevara. Vlasti su žestoko odgovorile na uglavnom mirne demonstracije, na kojima se do sada najviše okupilo oko 200.000 ljudi. Policija protiv demonstranata koristi šok-bombe, suzavac, a neretko ih i tuče pendrecima.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Lukašenko: Belorusija se nalazi na prekretnici, kao pred slom Sovjetskog Saveza


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da se njegova država suočava sa ozbiljnim događajima koji se mogu uporediti sa raspadom SSSR.

„Nalazimo se u veoma ozbiljnom i prelomnom periodu, ne samo naša država, već i ceo beloruski narod. Ovakvih momenata u istoriji naše države, dok smo bili u sastavu SSSR i kao nezavisna Belorusija, nije bilo mnogo. Savremeni period se može uporediti sa raspadom SSSR i njegovim posledicama“, rekao je Lukašenko, govoreći na Opštebeloruskom narodnom saboru.

On je uporedio današnji period sa prvim Opštebeloruskim narodnim saborom koji je održan 19-20. oktobra 1996. godine.

„Razlika je samo u tome što je tada bilo potpuno beznađe. Nije bilo države, ničega. Prelomni momenat, haos u glavi ljudi“, naglasio je on.

Predsednik je naglasio da je Belorusija bila pod žestokim napadom spolja.

„Oslanjajući se na određene unutrašnje snage – koliko ih je bilo sami sudite, neću o tome govoriti – bio je preduzet pokušaj, ne obojene revolucije, već pobune po principu „blickriga“. Moramo da se odupremo kako god znamo, 2021. godina će biti odlučujuća“, naglasio je on.

Pored toga, Lukašenko je siguran da protivnici vlasti republike se zalažu za izlazak iz saveza sa Rusijom i ODKB.

Prema rečima Lukašenka, protesti opozicije koji su počeli nakon predsedničkih izbora u avgustu prošle godine bili su pokušaj meteža. On je naveo program koji, po njegovim podacima, namerava da realizuje opozicija.

„U političkoj sferi – izlazak iz Saveza da Rusijom, Evroazijskog saveza, Carinskog saveza i drugih integracionih organizacija, gde dominira Rusija. U vojnoj sferi – izlazak iz ODKB“, zaključio je on.

izvor

[Dreadnought]

Lukašenko: Od jedinstva Rusije i Belorusije zavisiće rat i mir u regionu


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko nazvao je Rusiju strateškim partnerom i podvukao da je pomoć Rusije od najvećeg značaja. On je naglasio da dve države „imaju značajnu integraciju“ u ekonomiji, politici i odbrani. Potvrda posebnog odnosa Belorusije i Rusije manifestovala se tokom nedavnih događaja.


Velika integracija

„Aktuelni stav Rusije nije pomoć trenutnoj vladi, već podrška bratske države beloruskom narodu u kontekstu trenutnih i budućih globalnih transformacija“, rekao je predsednik Belorusije na Opštebeloruskom narodnom saboru i dodao da Belorusija i Rusija imaju „izuzetno značajnu integraciju“.

On je naveo da, prema anketama, 70 procenata stanovništva podržava integraciju sa Rusijom, a 30 procenata sa Evropskom unijom. Predsednik je podvukao, da od veze „Belorusija-Rusija“ zavisi da li će u regionu biti mir ili rat.

„Samo ćemo udruživanjem sačuvati stabilnost naših zemalja. Da li će ovde biti mir ili rat zavisi od veze 'Belorusija-Rusija' ili 'Rusija-Belorusija'. Sve će zavisiti od našeg jedinstva sa Rusijom“, izjavio je Lukašenko.


O „izgubljenom“ ratu Poljske i vojnim vežbama „Zapad-2021"

Lukašenko je naveo da se svake godine pored granica Belorusije održavaju desetine vojnih vežbi kojima se obavlja transfer velikih kontingenata vojske sa američkog kontinenta u Evropu.

„Pre dve nedelje smo imali zimsku obuku. Posle toga, u Poljskoj se podiglo mnogo buke. I ne samo u Poljskoj. Uzimajući u obzir sve ove faktore, beloruska vojska je kompjuterski simulirala budući NATO rat sa regionalnom grupacijom ruske i beloruske vojske“, izjavio je predsednik Belorusije.
Napomenuo je da je uoči Velikog otadžbinskog rata vežbe na kartama izvodila i sovjetska vojna komanda, ali iz toga nije ništa uspela da nauči.

„Poljska sada dodatna sredstva odvaja za razvoj vojske. Oni su, kako kažu, 'izgubili rat'. Mi ćemo ove godine, većinom na beloruskim poligonima, imati zajedničku vojnu obuku sa Rusijom „Zapad-2021“, rekao je Lukašenko.  


Opštebeloruski narodni sabor

Šesti Opštebeloruski narodni sabor je danas počeo zasedanjem u Palati Republike u Minsku, forum će trajati dva dana. Ukupno će biti 2.700 učesnika i zvanica: oko 2.400 delegata i 300 gostiju, uključujući i inostrane goste.

Delegati će sumirati rezultate socijalno-ekonomskog razvoja Belorusije u periodu 2016-2020. godine i razmotriti osnovne odredbe nacrta programa socijalno-ekonomskog razvoja zemlje u narednih pet godina – 2021-2025. godine.

izvor

[Dreadnought]

Šef KGB: Spoljne snage će na proleće pokušati da obnove proteste u Belorusiji


Situacija u Belorusiji se stabilizovala, ali spoljne snage će na proleće pokušati da obnove proteste u zemlji, rekao je šef Komiteta državne bezbednosti (KGB) zemlje Ivan Tertelj.

„Biće pokušaja da se u zemlji ponovo pokrenu protesti na proleće, ali mi ocenjujemo situaciju kao stabilnu i ne vidimo da postoje preduslovi za to da će spoljne snage uspeti da ostvare takve ciljeve“, rekao je Tertelj novinarima.

On je istakao da je „vrhunac protesta u Belorusiji prošao“.

„Protestnih događaja faktički više nema. Ali istovremeno primećujemo da nastavljaju da funkcionišu strani centri, koji se finansiraju i sponzorišu iz različitih fondova, radikalizuju se i još uvek pokušavaju da obnove te akcije koje su se ranije odvijale“, poručio je Tertelj.

izvor

[Dreadnought]

Lukašenko objavio uslove za odlazak sa vlasti


Predsednik  Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da su uslovi za njegov odlazak sa vlasti red i mir u zemlji, bez protesta i garancija bezbednosti njegovih pristalica.

„Glavni uslov za odlazak sa vlasti u zemlji su mir, red, bez ikakvih protesta, izražavanje mišljenja u okviru zakona. Drugi uslov, ako se dogodi da na vlasti dođu drugi sa različitim stavovima – kao drugu tačku ćemo zabeležiti da sa glava pristalica sadašnjeg predsednika ne može da padne nijedna dlaka. Zbog toga sam predložio da Opštebeloruski narodni sabor postane ustavni organ sa ovlašćenjima. Ukoliko se taj zajednički dogovor koji sklopimo prekrši, svu vlast će imati Opštebeloruski narodni sabor“, rekao je beloruski lider.

Kako je rekao, „on je uredio zemlju kako je mogao“ i neće je tek tako „izložiti ruglu“, bez obzira na to da li je on na vlasti ili ne. Lukašenko je dodao da danas ima „neočekivano mnogo pristalica“ i to nisu samo bezbednosne snage.

Prema njegovim rečima, Opštebeloruski narodni sabor treba da bude stabilizator u prelaznom periodu i da ima ustavna ovlašćenja.

„Moramo imati jasnu zaštitu, kako ne bi izgubili zemlju. Opštebeloruski narodni sabor treba da bude stabilizator, zaštita za celu zemlju u određenom periodu“, pojasnio je beloruski predsednik.

Prema njegovim rečima, on ne veruje rečima opozicije da žele da održe nove predsedničke izbore nakon smene vlasti u zemlji.

Ne bi bilo nikakvih novih izbora (kada bi opozicija došla na vlast). Jasno je ko bi time rukovodio“, konstatovao je Lukašenko.

On je saopštio da će nacrt novog Ustava izneti na referendum početkom 2022. godine.

„Pripremićemo Ustav, već treću verziju. Nacrt ustava će biti spreman ove godine, i o njemu će se javno raspravljati tokom godine. A početkom sledeće godine iznećemo ga na razmatranje, opštenarodno glasanje, na referendum“, rekao je beloruski lider.

On je odbacio optužbe o tome da ne želi da menja Ustav i podsetio je da mu dva prethodna nacrta novog glavnog zakona zemlje prosto nisu odgovarala.

Lukašenko je dodao da će predsednička ovlašćenja biti radikalno preraspodeljena.

izvor

[MOTORISTA]

четвртак, 11.02.2021.

Лукашенко: Блицкриг против Белорусије је пропао

Једног дана ћете изабрати другог Лукашенка или неког другог, рекао је председник Белорусије својим присталицама

МИНСК - Белоруски председник Александар Лукашенко изјавио је да није успео „блицкриг” страних сила против његове земље, мислећи на масовне протесте из 2020. године, јавља АФП.

„Белорусија је претрпела најсуровији напад споља. Али, блицкриг је пропао”, рекао је Лукашенко, оцењујући да су протести десетина хиљада Белоруса резултат западне завере. Белоруски председник је обећао да ће на панбелоруској народној скупштини представити институционалне и уставне реформе и позвао делегате да „размисле о томе”.

„Морамо пажљиво проучити питања развоја друштва, улогу грађана у политичком животу земље и размислити о могућности кориговања основног закона”, рекао је Лукашенко.

Том скупу присуствује 2.700 његових присталица и ниједан опозициони представник. „Једног дана ћете изабрати другог Лукашенка или неког другог”, рекао је. Лукашенко је на челу Белорусије од 1994. године. Он се суочио са масовним протестима након реизбора у августу прошле године. Те изборе не признају ни опозиција нити западне земље, преноси Бета.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Rusija upozorava Nemačku: Ne unosite razdor između Moskve i Minska


Rusija upozorava Nemačku da ne pokušava da pravi razdor između Moskve i Minska, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

„Moskva ne gaji iluzije u vezi sa stavom zvaničnog Berlina o trenutnim društveno-političkim procesima u našoj savezničkoj zemlji (Belorusiji). Želeli bismo da upozorimo nemačke partnere da ne pokušavaju da se mešaju i unose razdor u savezničke rusko-beloruske odnose, kako direktno, tako i tuđim rukama“, rekla je Zaharova.

Kako je primetila, Rusija je obratila pažnju na činjenicu da je niz beloruskih opozicionara razgovarao sa predstavnicima nemačkih vlasti o situaciji u Belorusiji „u kontekstu odnosa sa Rusijom“.

„Antiruska orijentacija nekih lidera protestnog pokreta u Belorusiji, uključujući one koji se povezuju sa organizacijom ‘Koordinacioni savet beloruske opozicije’, za sada se ne oglašava, ali izlazi na površinu“, dodala je diplomata.

Prošle nedelje je nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas najavio stvaranje mehanizma za prikupljanje dokaza o slučajevima kršenja ljudskih prava u Belorusiji i najavio da će se izdvojiti 21 miliona evra za program podrške civilnom društvu u zemlji.

izvor

[Dreadnought]

Beloruskim biznismenima nuđeno da se „otkupe“ sa sankcionog spiska


Beloruskim privrednicima ponuđeno je da se „otkupe“ od stavljanja na sankcione liste Evropske unije, izjavio je beloruski ministar spoljnih poslova Vladimir Makej.

Govoreći na VI Beloruskoj narodnoj skupštini u Minsku, Makej je opozicionare nazvao odbeglim  štetočinama i izjavio da oni u inostranstvu traže još više resursa za svoju revoluciju, „moleći za usvajanje četvrtog, petog paketa sankcija“.

„Oni to nazivaju pametnim ekonomskim pritiskom... Istovremeno biznismenima se predlaže da se otkupe od uključivanja na sankcione spiskove, prebacivanjem određene količine bitkoina na odgovarajuće adrese. Biznis na revoluciji“, istakao je Makej.

„Kako možete mrzeti svoj narod da biste, živeći u inostranstvu od darova moćnika ovog sveta, pozivali na uništavanje svoje zemlje, faktički uništavanje državnosti“.

Evropska unija je u oktobru 2020. uvela dva paketa sankcija Belorusiji. Na spisku sankcija nalazi se 55 predstavnika vlade zemlje, među kojima i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko i predstavnici bezbednosnih agencija. U decembru je Belorusiji uveden treći paket sankcija, na kojima se našlo sedam pravnih i 29 fizičkih lica.

izvor

[Dreadnought]

Mediji: Nemačka namerava da primi do 50 beloruskih opozicionara sa porodicama


Nemačka namerava da u najskorije vreme primi do 50 „progonjenih“ beloruskih opozicionara sa članovima porodica, piše list „Zidojče cajtung“, pozivajući se na dokument nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova 

List je dobio na uvid odgovor Ministarstva unutrašnjih poslova Nemačke na zahtev poslanika parlamentarne frakcije „Savez 90/Zeleni“ Manuela Saracina. U odgovoru se navodi da se Ministarstvo unutrašnjih poslova saglasilo sa Ministarstvom spoljnih poslova Nemačke da prihvati „do 50 opozicionara progonjenih u Belorusiji“. Pri tome, list precizira da to nije formalna gornja granica i da će se svaki slučaj razmatrati odvojeno.

„Prijem (opozicionara u Nemačkoj) trebalo bi da započne što je pre moguće“, navodi se u dokumentu.

Istovremeno, sam Saracin je za „Zidojče cajtung“ izjavio da je „ograničenje na 50 ljudi sa takvim nivoom represije suviše ozbiljno“. On je izrazio nadu da će vlada Nemačke korigovati ovo ograničenje ako bude potrebno.

List dodaje da predviđeni prijem aktivista u Nemačkoj u okviru akcionog plana za podršku opoziciji uključuje olakšane vizne procedure i pružanje azila. Osim toga, Nemačka je izdvojila 21 milion evra za podršku civilnom društvu, stipendiraće beloruske studente i naučnike i pružati psihološku pomoć traumatizovanima.

Nemačke vlasti ranije su usvojile akcioni plan za podršku opozicije Belorusije. Radi se o pružanju azila i stipendija i podršci nezavisnih medija, izjavila je u tradicionalnom obraćanju 6. februara nemačka kancelarka Angela Merkel.

izvor

[Dreadnought]

Зашто се Белорусија наоружава системима С-400?

[MOTORISTA]

U Belorusiji pretresi prostorija novinara, aktivista i sindikalista
SVET Autor: Beta 16. feb. 2021

Brojni pretresi sprovedeni su u prostorijama dvadesetak novinara, aktivista za odbranu ljudskih i sindikalnih prava u Belorusiji, u okviru istrage o protestnom pokretu 2020. koji su vlasti ugušile.

U zemlji se mesecima održavaju demonstracije protiv ponovnog izbora predsednika Aleksandra Lukašenka u avgustu, uz optužbe o masovnim izbornim prevarama. Beloruske vlasti uzvratile su masovnim pritvorima, policijskim nasiljem i hapšenjima, a neke od glavnih ličnosti protestnog pokreta napustile su zemlju. Policija je danas sprovela novu seriju pretresa uperenih protiv 22 osobe, među kojima su predsednik Beloruskog udruženja novinara Andrej Bacunc, sindikalni zvaničnici i aktivisti za odbranu ljudskih prava, javio je centar Vjasna za odbranu ljudskih prava, čije prostorije su takođe meta policijske akcije. Prema Beloruskom istražnom komitetu, zaduženom za krivične istrage u zemlji, racije su sprovedene u okviru njihove istrage o finansiranju i organizaciji akcija koje „ozbiljno narušavaju javni red“.

Lukašenko je prošle nedelje rekao da je zaustavio „blickrig“ stranih sila i protivnika njegove vlade. U represiji su obuhvaćene i brojne nevladine organizacije i mediji. Prema Beloruskom udruženju novinara 477 novinara uhapšeno je prošle godine u zemlji, a protiv više njih se vodi krivična istraga. Dve dopisnice televizije Belsat, sa sedištem u Poljskoj, čije suđenje je počelo prošle nedelje i treba danas da se nastavi, mogu da dobiju tri godine zatvora zato što su, prema tvrdnjama vlasti, „ozbiljno narušile javni red“.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Ruski lider je korak bliže ostvarenju velikog cilja, a to znači budućnost u strahu
S. B. 16.02.2021.

Najava velike zajedničke vojne vežbe armija Rusije i Belorusije, koja je dobila kodni naziv ,,Zapad 2021'', zabrinula je mnoge na Zapadu. Ubrzo po objavljivanju prvih informacija pojedini analitičari su izrazili bojazan da je ova vojna vežba tek uvod u nešto dalekosežnije - ništa manje nego pripajanje Belorusije Ruskoj Federaciji.

Ovakve ocene su možda preterane, ali jedna stvar je bolno očigledna za Zapad - Aleksandar Lukašenko je ponovo blizak s Putinom. Kremlj je već duže usmeren ka tome da uspostavi stalnu vojnu prisutnost u Belorusiji, a to znači da na teritoriji Belorusije uspostavi vojnu bazu. Međutim, taj cilj do danas nije ostvaren. Kremlj je najavio da će u mesecima pre održavanja vojne vežbe ,,Zapad 2021'', zakazane za septembar, snage dveju zemalja staviti fokus na uspostavljanje logističke baze kako bi se olakšalo snabdevanje ruskih trupa za duži period. Po Džordžu Barosu, stručnjaku iz Instituta za proučavanje rata, "Zapad 2021" će pomoći Putinu da ostvari svoj davnašnji san o stvaranju stalne baze u Belorusiji.

Putin je već dugo pokušavao da privuče Belorusiju u ruski tabor i tako praktično proširi ruski Zapadni vojni okrug. Od 2015. Kremlin je pritiskao Belorusiju da dozvoli izgradnju nove ruske airobaze na svojoj teritoriji. Ta baza bi bila smeštena u istočnoj Belorusiji i tamo bi bili stacionirani SU - 27 lovci. Komandant Zapadnog okruga Anatolij Sidrov je predlagao da beloruski vojnici koji su pripadnici Zajedničke grupe snaga pređu u komandu Zapadnog vojnog okruga. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je 2015. predložio objedinjavanje odbrambenih snaga Belorusije i Rusije i stavljanje istih pod zajednički centar za komandovanje koji bi bio u Moskvi. Nešto slično je učinjeno sa snagama Abhazije i Južne Osetije. Međutim, Belorusija se opirala tim idejama.

Belorusija - nepouzdan saveznik obe strane

Lukašenkova Belorusija podsećala je, svojom politikom, na Rumuniju Čaušeskog u vreme SSSR-a. Saveznik, ali nikad ponizan i nikad toliko blizak da bi se mogao uzimati zdravo za gotovo. Lukašenko i Putin imaju čudan odnos, koji ima svojih uspona i padova. Lukašenko je uvek imao pragmatičan odnos u politici. Iako nije nikad išao direktno protiv Rusije, odbijao je da stane potpuno na rusku stranu i preseče sve veze sa Zapadom. Sa druge strane, nije želeo ni da pređe na stranu Zapada. Kada je izbila kriza u Ukrajini, Lukašenko je otišao i korak dalje i odbio da prizna aneksiju Krima i izjavio kako Belorusija neće biti iskorišćena za napad na Ukrajinu. Takođe je održavao dobre odnose sa novim vlastima u Ukrajini i odbio da pošalje vojnike u ratom zahvaćenu Siriju. Međutim, situacija se preko noći promenila. Posle izbora u Belorusiji, izbili su protesti koji su zahvatili većinu zemlje i udaljili Lukašenka od Zapada.

Belorusija u geopolitičkoj igri Rusije i Zapada

Bipolj, beloruski opozicioni kanal, na društvenoj mreži Telegram objavio je da su Beloruske oružane snage dobile naređenje da regrutuju trupe koje bi bile upućene u Siriju. Takođe, od izvora iz ukrajinskih službi bezbednosti, beloruski opozicionari su došli do dokumenata gde se Belorusija označava kao zemlja inkubator planova usmerenih protiv Ukrajine i zemlja koja podržava rusku ekspazionističku politiku. Bilo da su ovo navodi tačni ili ne, Belorusija je zasigurno zanimljiva obema stranama. Kako se graniči sa gotovo svim zemljama na istočnoj granici NATO pakta, prelazak Belorusije na stranu Rusije ugrozio bi i Litvaniju i Letoniju i Poljsku.

Iz Belorusije, Rusija bi mogla da odseče Suvlaki koridor i na taj način odseče baltičke zemlje od ostatka NATO snaga u jednom potezu a da zatim udari na Poljsku i to je ono čega se NATO analitičari plaše. Međutim, postavlja se pitanje da li Rusija zaista želi da potpuno preuzme Belorusiju, pošto bi to nosilo sa sobom i određene probleme. Belorusija, sa liderom koji bi bio na strani Rusije, bila bi odlična tampon zona između NATO saveza i Rusije - preuzimanje Belorusije u celini dovelo bi Rusiju na granicu sa mnogim NATO zemljama i direktna konfortacija u budućnosti bi bila neizbežna. Bilo kako bilo, Lukašenku je Rusija potrebnija nego ikad, i šta god ruski planeri odlučili, Lukašenko će imati malo mogućnosti da kaže ne.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Policija upadala u kuće novinara i privodila ih
Tanjug 16.02.2021.

Beloruske vlasti su uz pomoć policije danas izvršile raciju u domovima i kancelarijma novinara i aktivista za ljudska prava, nakon čega je pritvoreno nekoliko desetina ljudi u najnovijoj akciji suzbijanja protesta protiv predsednika Aleksandra Lukašenka, javio je AP.

Policija je pretražila kancelarije Beloruske asocijacije novinara i agencije za ljudska prava Vjasna, kao i njihove stanove, a prema procenama aktivista, više od 30 ljudi je pritvoreno. I predsednik Beloruske asocijacije novinara Andrej Bacunec je među uhapšenima.

- Ovo je najveći udar na novinare i aktiviste za ljudska prava koji je Evropa ikada videla. Novinari su hapšeni više od 400 puta u prethodnih šest meseci, a vlasti nemaju nameru da se zaustave - rekao je Boris Gorecki, potpredsednik udruženja, čiji je tom takođe pretresla policija.

Protiv najmanje deset novinara biće podnete krivične prijave i oni će ostati u pritvoru.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Lukašenko krenuo u obračun sa novinarima
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 18.02.2021.

Beloruski sud danas je osudio dve novinarke TV kanala Belsat, koji je u vlasništvu gazda iz Poljske, na po dve godine zatvora.

Njih su policajci uhapsili tokom prenosa uživo protesta protiv predsednika Aleksandra Lukašenka. Kacijarnja Andrejeva (27) i Darija Čulcova (23) su privedene prilikom racije u njihovom stanu u novembru, odakle su snimale demonstracije povodom smrti jednog učesnika protesta koji je stradao nekoliko dana ranije, javio je Rojters. Obe devojke su se izjasnile da nisu krive po optužnici da su "orkestrirale demonstracijama, tako što su snimale". Kao materijalni dokaz, tužilaštvo je prezentovalo video kameru, mikrofon, mobilne telefone, fleš drajvove i jakne za novinare.

Više od 33.000 ljudi je pritvoreno tokom protesta protiv Lukašenka, jer demonstranti smatraju da su namešteni izbori 9. avgusta prošle godina, na kojima je predsednik Belorusije ubedljivo pobedio. Lukašenko je na vlasti od 1994. godine, a policijske akcije protiv demonstranata su izazvale zapadne sile da uvedu nove sankcije Minsku.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

EU: Neprihvatljivo zastrašivanje i zatvaranje novinara u Belorusiji
SVET Autor: Beta/ AFP 19. feb. 2021

Zastrašivanje i osuđujuće presude novinarima u Belorusiji je "neprihvatljivo" i "mora prestati", izjavio je portparol šefa evropske diplomatije Žozepa Borela povodom novog suđenja novinarima u Minsku.

„Svedoci smo kontinuiranog zastrašivanja koje je eskaliralo ove nedelje, ne samo presudama Katerini i Dariji, već i pretresima kuća aktivista ili članova civilnog društva, branilaca ljudskih prava, sindikata i određenog broja novinara. Još jednom, to je neprihvatljivo“, rekao je portparol Peter Stano. EU „osuđuje sve napade na novinare“, rekao je on i pozvao vlasti da novinarima dozvole da rade svoj posao.

„Katerina i Darija su u stvari osuđene zbog obavljanja svog posla, novinarskog posla“, istakao je portparol Stano. „Ovo je samo još jedna od poteza beloruskih vlasti kako bi ograničile slobodno kretanje informacija“, dodao je Stano.

O nastavku represije u Belorusiji biće reči u ponedeljak na sastanku šefova diplomatije EU u Briselu. EU je već sankcionisala beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, njegovog sina i 53 najbliža saradnika uključujući ministre i šefove policije za koje je utvrđeno da su odgovorni za represiju na demonstracijama nakon predsedničkih izbora 9. avgusta koje je EU opisala kao „nameštene“.

Još jednoj novinarki Katerini Borisevič, koja radi za nezavisni sajt Tut.bi i lekaru Artiomu Sorokinu (37) sudi se, a preti im tri godine zatvora zbog „otkrivanja medicinskih podataka“ povodom objavljivanja članka koji je u suprotnosti sa zvaničnom verzijom o smrti demonstranta Romana Bondarenka. Peter Stano osudio je i dvogodišnje zatvorske kazne, izrečene Dariji Čulcovoj i Katerini Bahvalovoj, novinarkama opozicionog kanala Belsat, sa sedištem u Poljskoj.

One su uhapšene 15 . novembra u stanu iz kojeg su snimale razbijanje demonstracija organizovanih zbog smrti Bondarenka.

Izvor: www.n1info.com