Dešavanja u Belorusiji

[Dreadnought]

Zaharova: Saradnja Moskve i Minska ne ulazi u planove NATO-a


Normalna saradnja Rusije i Belorusije ne ulazi u planove NATO-a, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

„Evo odgovora na pitanje što se Zapad tako mahnito uhvatio za Belorusiju. Normalna efikasna saradnja dveju zemalja ne ulazi u planove NATO-a. Neophodno je stalno se mešati u unutrašnje poslove čas jedne, čas druge države, ili se istovremeno mešati u obe, samo da se ne bi dozvolio prirodni tok uzajamno korisne integracije“, napisala je Zaharova na svom kanalu na Telegramu.

Portparolka je takođe poželela NATO-u i njegovom generalnom sekretaru zdravlja „koje je direktno povezano sa prevazilaženjem starih fobija i oslobađanje od manije gonjenja“.

Zaharova je predložila Alijansi da obrati pažnju na unutrašnji terorizam u Sjedinjenim Američkim Državama.

„To je ono čime je potrebno hitno da se pozabave države-članice, a ne izmišljenim pretnjama“, naglasila je ona.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je ranije da su članice Severnoatlantske alijanse ozbiljno zabrinute zbog saradnje Rusije i Belorusije i da je Alijansa spremna da ukoliko bude potrebno zaštiti saveznike od svake pretnje koja može doći iz ovih zemalja.

izvor

[Dreadnought]

Poslanik Dume predložio NATO-u da se pre optužbi pogleda u ogledalo


Pre nego što optuži Moskvu i Minsk da predstavljaju „pretnje“, generalni sekretar NATO-a bi trebalo da se pogleda u ogledalo - rastuća vojna aktivnost NATO-a u blizini granica Rusije i Belorusije je bez presedana, izjavio je šef Odbora Dume za pitanja Zajednice Nezavisnih Država, evroazijske integracije i odnose sa sunarodnicima Leonid Kalašnjikov.

„Oni svakodnevno vide pretnju, bilo bi čudno kada je ne bi videli. Pa dobro, neka vide koliko god žele. To je nekako prestalo da me brine u poslednje vreme, jer nema opravdanja za pretnju koju su nam stvorili približivši Baltiku sve svoje vojne baze“, rekao je Kalašnjikov.

Prema njegovim rečima, čim je NATO video „recipročnu koncentraciju“ Rusije i Belorusije, odmah je reagovao.

„Oni primećuju samo snažne, samo one koji se bore za svoju bezbednost. I dići će galamu, a mačka zna čije je meso pojela“, rekao je ruski političar.

Kako je rekao, zbog toga se sada baltičke zemlje i Belorusija gledaju „oči u oči“ sa uperenim oružjem jedne prema drugoj.

„Ali onaj ko je to učinio, Stoltenberg, trebalo bi da se pogleda u ogledalo pre svega“, zaključio je poslanik Državne dume.


Ruski senator: Moskva se ne udružuje protiv drugih

Istovremeno, ruski senator Aleksandar Baškin izjavio je da odnosi Rusije i Belorusije odgovaraju njihovim nacionalnim interesima, kao i da se Moskva ne udružuje ni protiv koga.

„Ako je NATO izrazio zabrinutost zbog odnosa Rusije i Belorusije, znači da sve radimo ispravno u bilateralnim odnosima“, rekao je političar.

„Alijansa nema razloga za brigu“, zaključio je Baškin.

Ranije je Stoltenberg izjavio da su članice NATO-a ozbiljno zabrinute zbog saradnje Rusije i Belorusije i da je Alijansa spremna da u slučaju potrebe zaštiti i odbrani svakog saveznika od bilo kakve „pretnje koja dolazi iz Minska i Moskve“.

izvor

[Dreadnought]

Kravčuk: U incident sa „Rajan erom“ umešane ruske obaveštajne službe


Šef kijevske delegacije u Trilateralnoj kontakt grupi za rešavanje sukoba u Donbasu Leonid Kravčuk izjavio je da su u prinudno sletanje aviona kompanije „Rajan er“ u Minsku mogle da budu uključene ruske obaveštajne službe.

„(Predsednik Belorusije Aleksandar) Lukašenko nema apsolutno nikakav uticaj na Grčku, odakle je poleteo avion. Prema tome, tamo su mogle da rade samo ruske službe. I kada je (zadržani na aerodromu Roman) Protasevič rekao da su ga već u avionu pratili, odmah sam pomislio: tamo nisu mogle biti beloruske obaveštajne službe. Tamo su mogle biti samo ruske obaveštajne službe. Tu je, mislim, bio uticaj Rusije“, rekao je Kravčuk za televiziju „Dom“.

Kravčuk je takođe prokomentarisao Lukašenkov predlog da pozove istražitelje samoproglašene Luganske Narodne Republike u Minsk.

„Mislim da sada nema potrebe da ozbiljno slušamo Lukašenka. Prekinuo je sve odnose sa Zapadom i ostala mu je samo Rusija. I zato su njegovi postupci, predlozi i ocene potpuno neadekvatni. O Ukrajini i uopšte. Iz nekog razloga meša se u ukrajinske poslove. Ne razumem na osnovu čega“, dodao je Kravčuk.

Ranije je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla da su pokušaji optuživanja Rusije za umešanost u prinudno sletanje aviona kompanije „Rajan er“ u Minsku spekulacija.

izvor

[Dreadnought]

[Dreadnought]

Tribunal za Lukašenka?


Grupa Evropske narodne partije pozvala je na uspostavljanje međunarodnog suda za krivično gonjenje predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka.

EPP, kao najača grupacija u Evropskom parlamentu, je povodom današnje debate o Belorusiji u Evropskom parlementu, podržala predlog beloruske opozicione liderke Svetlane Tihanovskaje, za održavanjem međunarodnog samita o krizi u Belorusiji.

"Takav samit trebalo bi da se održi bez odlaganja pod vođstvom EU. Kao EPP grupa, već smo pokušali da organizujemo misiju posredovanja na visokom nivou u zemlji kako bismo istražili sve moguće načine za zaustavljanje nasilja, oslobodili političke zatvorenike i pomogli u stvaranju uslova za politički dijalog u zemlji. Nažalost, inicijativa je blokirana", kaže potpredsednica EPP, Sandra Kalniete.

Kalniete je naglasila potrebu za daljim jačanjem odgovora EU na "zločine koje je počinio Lukašenkov režim u Minsku".

"Pozivamo na uspostavljanje međunarodnog suda za krivično gonjenje Aleksandra Lukašenka i njegovih poslušnika koji su ratovali protiv Belorusa. Pozivamo na suspenziju beloruskih reprezentacija sa evropskih i svetskih prvenstava, kao i sa olimpijskih igara. Pozivamo na proširenje trenutnih sankcija EU na sve one koji su povezani sa državnom represijom, uključujući one koji je podržavaju i pružaju režimu ekonomsku podršku i pomoć", navodi se u saopštenju EPP.

EPP navodi da je u beloruskim zatvorima više od 400 političkih zatvorenika i poziva na njihovo hitno oslobađanje.

Sa druge strane, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je tokom sastanka sa potpredsednikom vlade Jurijem Nazarovim i šefom Državne uprave za vojnu industriju (SAMI) Dmitrijem Pantusom izjavio da sankcije Zapada protiv Belorusije neće uticati na vojno-industrijski kompleks zemlje.

"Naš vojno-industrijski kompleks nema tako raznovrsne veze sa onima koji nam prete sankcijama", rekao je Lukašenko i istakao da Belorusija nema međusobno zavisne kontakte sa Amerikom i EU, javila je BelTA.

On je istakao da je Belorusija u dobrim odnosima sa onima sa kojima sarađuje u proizvodnji naoružanja, preneo je Tas s.

Lukašenko je naveo da vojno-industrijski kompleks ima značajan doprinos beloruskoj ekonomiji i dodao da odbrambeni sektor uključuje najviše visokotehnološke industrije, uporedive samo sa svemirskom i atomskom tehnologijom.

"Nemoguće je proizvesti moderno oružje bez naprednih tehnologija", naglasio je on.

izvor

[Dreadnought]

Analiza bratske ljubavi i turbulentnih odnosa Belorusije i Rusije


Sve dublja politička izolacija Belorusije olakšava Moskvi da kontroliše Aleksandra Lukašenka ali istovremeno i čini celu stvar supoljom.

Jedino što je javnosti rečeno o nedavnom petosatnom sastanku ruskog predsednika Vladimira Putina i beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka je da je Putin pozvao svog gosta na kupanje i da je Lukašenko obećao da će svom domaćinu pokazati neka dokumenta koja je nosio u platnenoj torbi svog dede.

Sve to je bila samo predstava za glasače-penzionere u obe "bratske“ zemlje. Bio je to, piše Moskov tajms, pokušaj da ih impresioniraju dvojicom lidera koji prkose vremenskim uslovima, sa pet sati navodno plodnih razgovora i torbom iz koje je Lukašenko mogao magično da izvadi dokumenta koji otkrivaju "istinsku situaciju“, na isti način na koji Meri Popins iz svoje izvlači lampe i nameštaj.

Drugog dana, Kremlj je prijavio drugu tranšu ruskog zajma Minsku – koja je ranije dogovorena – i pokazao reprizu "bratske ljubavi diktatora“ uz zagrljaj i ručak na Putinovoj jahti, gde im se pridružio i Kolja, Lukešenkov sin. Idilična scena, koja je trebalo da demonstrira podršku Rusije skandal-majstoru Lukašenku, zapravo je bila pokriće za dramatičnu stvarnost, navodi ruski list.

Trenutna priča o rusko-beloruskim odnosima korene vuče još od aneksije Krima i posledične konfrontacije Kremlja sa Zapadom. Nako što je Kremlj pretvorio savezničku Ukrajinu u neprijatelja, bukvalno je primoravši da postane protektortk Zapada, Belorusija je dobila mnogo veći značaj.

Lukašenkova odluka da ne prizna Krim kao rusku teritoriju bila je više simbolički čin. Time je držao vrata otvorena ka Zapadu, i osigurao sebi mesto u međunarodnoj većini.

Takođe je ojačana Lukašenkova uloga posrednika u pregovorima Rusije i Ukrajine u procesu iz Minska. U takvoj situaciji bila je naglašena ranjivost i izolacija Moskva u njenom sukobu sa Zapadom.

Pod takvim okolnostima, Kremlj je smatrao da je Lukašenkova okrenutost Zapadu potpuno neprihvaljiva. Stoga je, piše Moskov tajms, od samog početka aktuelnog Putinovog mandata Kremlj pokrenuo operaciju pouzdanijeg i neprovratnog vezivanja Belorusije za sebe. Odmah je imenovao bezbednjaka i Putinovog saradnika Mihajla Babiča za ambasadora u Belorusiji.

Većina analitičara smatra da je dugoročni cilj Kremlja ujedinjenje Rusije i Belorusije. Međutim, trenutno važniji i više strateški zadatak je ostalo odlučno "vezivanje ruku“ beloruskom lideru i njegovo odvajanje od Zapada, bar nekoliko godina. Tim pre što je Lukašenko svojim ponašanjem primorao Kremlj da napusti planove od postavljanja Putina na čelo Državne unije dve zemlje.

Kremlj je, piše list, radio na podrivanju Lukašenkovog reizbora 2020. godine, a Lukašenko je na svojim izbornim skupovima te napore predstavio kao "pretnju Kremlja beloruskom suverenitetu“.

Nekoliko godina ranije, Lukašenko je pitanje "nacionalnog suvereninteta“ koristio kao domaći politički kapital, kao što je to radio i sa obećanjem "ujedinjenja sa Rusijom". Međutim, čini se da ni on ni Kremlj nisu shvatili koliko je njegov "kredit“ devalviran kod beloruskog naroda ili koliko je poraslo protestno raspoloženje u Belorusiji, piše list.

U širem smislu, podcenili su promenu u stavovima biračkog tela gde su mladi Belorusi više bili zainteresovani da zemlja bude provincija istočne Evrope, poput Litvanije, neko ispostava velike ruske sile.

Sada više nije ostao ni trag o snu o oživljavanju sovjetskog bratstva – obećanju koje je Lukašenko nekada dao, a koje je Putin mislio da okrene u svoju korist. Kao rezultat, Lukašenko je nakon izbora imao političku krizu u zemlji.

U očima Moskve, to mu je oduzelo politički kapital koji mu je bio potreban da bi u budućnosti mogao pouzdano da konroliše Belorusiju, manevrišući između ograničene represije i popularnosti "hegemonije".

Kremlj svejedno sada očekuje od njega da slomi belorusku opoziciju, čime će biti osiguran njihov plan de fakto preuzimanja Belorusije. Ovaj plan na neodređeno odlaže simbolično političko ujedinjenje dve zemlje - čemu se Belorusi opiru, u korist ulivanja ruskog kapitala i politike u Belorusiju, odnosno stvaranja ruskog sistema unutar sistema.

Prinutno sletanje aviona Rajanera je označilo novi zaokret u ovom zapletu. Ko je to planirao i zašto?

Prva posledica operacija bila je propast avioprevoznika Belavije, verovatno najuspešnijeg ekonomskog projekta u zemlji u poslednjoj deceniji.

Belavija je unapredila imidž Belorusije predstavivši je kao potencijalno tranzitno čvorište i bila je svojevrsni prvi pozitivan korak u Evropu i evropsko tržište. Zašto potpisati smrtnu kaznu na poslu? Da bi gledali kako čuvari tuku 26-godišnjeg momka u njegovoj ćeliji preko video linka?

Štaviše, ministri spoljnih poslova EU još nisu najavili konačan paket sankcija protiv Minska ali su ukazali na mogućnost sankcija protiv beloruske ekonomije.

Hapšenje Romana Protaševiča zaista je simboličan čin, koji je naterao Evropu da odgovori na kršenje ljudskih prava Lukašenkovog režima i njegove metode obračuna sa opozicijom, navodi ruski list.

SAD su ponovo uvele sankcije protiv izvoznog sektora zemlje, ali Berorusija ne izvozi ništa u SAD. Izvoz koji Belorusija ima upućen je u Evropu i te pošljke su 2019. godine iznosile 8,5 milijardi dolara, od čega je većina bila u naftnim prozivodima i petrohemikalijama. A ako bi Evropa u jednom trenutku odlučila da iskopira američke sankcije, gubitak značajnog dela tih prihoda bio bi snažan udarac za belorusku ekonomiju i na Lukašenkov položaj kod kuće.

Na prvi pogled takav scenario čini Belorusiju još zavisnijom od Kremlja, gurajući je dalje u neprijateljske savezničke ruke. Međutim, druga strana medalje je da Moskva verovatno nema želju da Belorusiji nadoknati gubitke na evropskim tržištima, tj. Kremlj neće ići toliko daleko.

Ako su troškovi prinudne integracije bili kontraargument pre trenutnih problema, sada Belorusija - koja bi prema nemačkom ministru spoljnih poslova Haiko Masu mogla da postane predmet "spirale sankcija“ – počinje da liči na kamen oko vrata Moskve. I to u trenutku kada Rusija sama pokušava da mobiliše resurse da preživi sopstvenu međunarodnu izolaciju i nepovoljne tržišne uslove, piše ruski politički naučnik Kiril Rogov za Moskov tajms.

Drugim rečima, sve dublja politička izolacija Belorusije, olakšava Moskvi prisiljavanje Lukašenka na poslušnost. I ovo se čini kao vrlo ozbiljan argument u korist Kremlja koji je jednostavno zamrzao odnose sa Minskom, vrativši ih u njihov tradiconalno amorfni i kontradiktorni status kvo i odlažući potragu za rešenjem za neki drugi dan.

Štaviše, biće potrebno nekoliko godina da se trenutni Lukašenkov oblak toksičnosti rasprši dovoljno da bi ponovo koketirao sa Evropom.

Ali ono što je zaista neverovatno jeste kako Lukašeno – žestoki neprijatelj demokratije i zapadnih vrednosti i pionir "slovenske diktature“, neko ko je prirodni saveznik Kremlja i potpuno zavisi od istog, uspeva da da ostane kost koja je čvrsto zaglavljena u grlu Moskve, ne krećući se ni napred ni nazad.

izvor

[MOTORISTA]

Još samo da počnu sa streljanjem na licu mesta i to je to.

------------------------------------------------------------------

Belorusija pooštrava kaznenu politiku za učešće u protestima
SVET Autor: Beta/AFP 08. jun. 2021

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko potpisao je zakon, kojim se pooštravaju kazne za učešće na demonstracijama koje vlasti nisu dozvolile, kao i za "ekstremizam", saopštile su vlasti u Minsku.

Novi zakon je stupio na snagu, dok beloruske vlasti nastavljaju sa represijom nad učesnicima prošlogodišnjih protesta koji su izbili zbog reizbora Lukašenka, hapšenjem i prisilnim progonom stotina pristalica opozicije i novinara. Demonstrant, koji je učestvovao na dva neodobrena skupa, sada bi mogao da bude osuđen na kaznu do tri godine zatvora, objavljeno je na zvaničnom sajtu pravosuđa. Nove kazne su uvedene i za borbu protiv „ekstremizma“.

„Učešće“ u „ekstremističkim aktivnostima“ ili u njihovoj „promociji“ biće kažnjavano sa šest godina zatvora, dok je pet godina zatvora predviđeno za „finansiranje“ takvih aktivnosti.

Nezavisni medij Tut.bi ističe da je definicija „ekstremizma“ u tim slučajevima „široka“ i ne navodi se tačno o kojim se aktivnostima radi.

U Rusiji se „ekstremizam“ koristi za progon opozicionih organizacija, kao što je organizacija za borbu protiv korupcije Alekseja Navaljnog, ali i za ultranacionalističke grupe i verske pokrete.

Novi beloruski zakon takođe predviđa sedam godina zatvora za „nasilje ili pretnje upotrebom nasilja“ nad policijom i tri godine zatvora za pružanje „otpora“ policiji. Novi član Krivičnog zakonika dodat je i protiv objavljivanja „ličnih“ podataka pripadnika policije ili njihovih bližnjih, za šta je predviđeno pet godina zatvora.

Opozicija je prošle godine objavljivala identitet policijaca koji su učestvovali u gušenju demonstracija. Takođe, objavljivanje informacija o Belorusiji na internetu, koje se procene „lažnim“, biće kažnjavano sa četiri godine zatvora.

Novim zakonom iz maja je zabranjeno novinarima da izveštavaju sa skupova koji su proglašeni „nelegalnim“.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Borelj: Nastaviti pritisak na Minsk, rusku podršku Belorusiji uzeti u obzir na sledećem samitu EU


Evropska unija treba da nastavi pritisak na Belorusiju i da iskoristi sve sredstva podrške civilnom društvu u toj zemlji, rekao je visoki predstavnik EU Žozep Borelj. On je ukazao i da je ruska podrška veoma važna Belorusiji i da će to biti uzeto u obzir prilikom razmatranja odnosa između EU i Rusije na sledećem samitu u Briselu.

„Znamo da je ruska podrška veoma važna za Lukašenka. Evropski savet će to, naravno, uzeti u obzir kada sledeći put bude razmatrao odnose sa Rusijom“, rekao je on.

Borelj je u obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta rekao da Unija treba da nastavi da pruža podršku beloruskim demokratskim snagama i da sankcije usmeri tako da budu fokusirane na predsednika Belorusije Aleksandar Lukašenka i njegovo okruženje, ali ne i obične građane.

„Ipak, nemoguće je napraviti kajganu bez jaja, moramo doneti mere koje će pogoditi belorusku privredu a istovremeno moramo da podržavamo civilno društvo, nezavisne medije, vladavinu prava, da podstičemo na slobodne i pravedne izbore. Znamo da smo veoma daleko od toga“, rekao je Borelj.

Evropska komisija predstavila je krajem maja Savetu EU plan od tri milijarde evra ekonomske podrške „budućoj demokratskoj Belorusiji“.

U Briselu su naglasili da je paket „kombinacija bespovratnih sredstava i zajmova za javne i privatne investicije“, a da će biti aktiviran „kada Belorusija krene u demokratsku tranziciju“.

izvor

[Dreadnought]

Bajden produžio sankcije protiv Belorusije


Predsednik SAD Džo Bajden produžio je na godinu dana sankcije protiv Belorusije, uvedene 2006. godine, saopštila je Bela kuća.

Sankcije su uvedene u vezi sa optužbama za kršenje ljudskih prava, političke represije i korupciju. Beloruske vlasti odbacuju te optužbe.

Stare sankcije su produžene u svetlu očekivanja novih sankcija zbog situacije sa prizemljivanjem leta kompanije „Rajan er“ u Minsku i hapšenja Romana Protaseviča. Prema saopštenju Bele kuće, SAD u saradnji sa EU i drugim partnerima razrađuju još jednu listu sankcija protiv predstavnika beloruskih vlasti.

Pored toga, od 3. juna ponovo su stupile na snagu sankcije protiv devet beloruskih kompanija, koje su ranije bile obustavljene.

izvor

[Dreadnought]

Amerika obećala Belorusiji nove sankcije: Raste „cena“ za postupke rukovodstva


Sjedinjene Američke Države uskoro će objaviti uvođenje novih sankcija protiv Belorusije, a „cena“ za postupke rukovodstva zemlje će porasti, izjavila je imenovana ambasadorka SAD u Belorusiji Džuli Fišer.

„Kao što je najavila Bela kuća, dodatne sankcije će uslediti i to uskoro“, precizirala je Fišerova u Međunarodnom komitetu Senata.

Kako je dodala, Amerika se koordinira sa partnerima u Evropskoj uniji, Kanadi i Velikoj Britaniji i aktivno se radi na novom izvršnom nalogu u vezi sa Belorusijom koji će zameniti onaj koji je usvojen 2006. godine.

„Povećaćemo cenu za nasilje i represije režima“, istakla je ambasadorka.

Ranije je portparol Ministarstva spoljnih poslova Belorusije Anton Glaz rekao Sputnjiku da proces akreditacije ambasadorke SAD u Minsku Džuli Fišer još nije završen i da se njena aktivnost u vezi sa Belorusijom ne može smatrati zvaničnom.

Podsetimo, predsednik SAD Džo Bajden produžio je na godinu dana sankcije protiv Belorusije, uvedene 2006. godine. Sankcije su uvedene u vezi sa optužbama za kršenje ljudskih prava, političke represije i korupciju. Beloruske vlasti odbacuju te optužbe. Pored toga, od 3. juna ponovo su stupile na snagu sankcije protiv devet beloruskih kompanija, koje su ranije bile obustavljene.

izvor