Dešavanja u Belorusiji

[MOTORISTA]

I Velika Britanija uvela sankcije Belorusiji
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 21.06.2021.

London -- Osim SAD i Kanade, i Velika Britanija je uvela sankcije Belorusiji.

U koordinisanoj akciji sa svojim saveznicima, Velika Britanija je danas uvela sankcije pojedincima i organizacijama iz Belorusije, a na udaru britanskih sankcija se, pored ostalih, našla i jedna kompanija koja se bavi izvozom naftnih derivata.

"Uporedo sa SAD, Kanadom i EU, Velika Britanija je uvela sankcije protiv sedam pojedinaca i jedne organizacije bliskih beloruskom režimu i kao odgovor na hapšenje novinara Romana Protaševiča i njegove prijateljice Sofije Sapege nakon nezakonite diverzije na letu FR 4978 kompanije Rajaner u maju", navodi se između ostalog u saopštenju britanskog Forin ofisa, prenosi Rojters

Četiri osobe i jedna organizacija su se takođe našli na britanskoj listi onih kojima su uvedene sankcije zbog učešća u kontinuiranom gušenju demokratije i ljudskih prava u Belorusiji koje sprovode (predsednik) Lukašenko i njegov režim, stoji u saopštenju britanskog ministarstva spoljnih poslova.

Izvor. www.b92.net

[Dreadnought]

Udar na ekonomiju cele zemlje: Šta je cilj novih zapadnih sankcija protiv Belorusije


Nove sankcije koje je EU uvela Belorusiji usmerene su protiv državnih i monopolskih preduzeća, kako bi se vlasti republike postepeno lišile finansiranja, izjavio je ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas. Šef evropske diplomatije Žozep Borelj ne isključuje pripremu petog paketa sankcija.

„Cilj sektorskih sankcija su, naravno, preduzeća, u Belorusiji su to državna, monopolska preduzeća, odnosno preduzeća preko kojih se Lukašenkov režim finansira, i ti izvori finansiranja će korak po korak presušivati“, rekao je Mas nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu.

On je istakao da su nove sankcije protiv Belorusije reakcija na kršenje ljudskih prava u toj zemlji. Prema njegovim rečima, zahtevi EU ostaju isti – oslobađanje političkih zatvorenika, pokretanje inkluzivnog dijaloga sa opozicijom i održavanje slobodnih i poštenih izbora.


Stiže još sankcija?

Sa druge strane, šef diplomatije EU Žozep Borelj nije isključio pripremu petog paketa sankcija protiv Belorusije.

„Ovo je bio četvrti paket sankcija. Ne isključujem mogućnost da se uvede i peti. Sve će zavisiti od postupaka onih koji su odgovorni za situaciju u toj zemlji“, objasnio je Borelj.
On je siguran da će nove sankcije uticati na situaciju u Belorusiji, s obzirom na to da će ekonomija čitave zemlje pretrpeti gubitke.

Borelj je takođe istakao da je bivša kandidatkinja za predsednika Belorusije Svetlana Tihanovska na sastanku sa ministrima spoljnih poslova EU pozvala da se rašire sektorske sankcije i predala je ministrima nove predloge za sankcioni spisak, koji uključuje državne kompanije.

Prema rečima Borelja, ministri spoljnih poslova EU su na sastanku u Luksemburgu postigli sporazum o uvođenju ekonomskih sankcija protiv Belorusije, a konačnu odluku će doneti lideri EU na samitu 24. juna.

Kako je dodao, ograničenja će biti usmerena na beloruski izvoz u EU, ali je rano govoriti o konkretnim sektorima, precizirao je.


Oštre mere

Prema rečima ministra spoljnih poslova Češke Jana Kulganeka, EU je danas odobrila široke i veoma oštre sankcije protiv beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka i njegove vlade.

„Nove sankcije, koje su odobrene danas, usmerene su na nekoliko konkretnih sfera beloruske ekonomije. Generalno, preduzete su obimne i veoma oštre mere. Između ostalog, trebalo bi da utiču na bankarsku sferu, preradu nafte i gasa, kao i odbrambenu industriju“, rekao je Kulganek na marginama sastanka ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu.

Istovremeno, kako je dodao, EU je predložila Lukašenku ekonomsku pomoć od oko tri milijarde evra, što je uslovljeno okončanjem represije protiv opozicije i održavanjem demokratskih izbora.

Podsetimo, EU je danas uvela četvrti paket sankcija protiv Belorusije, koji uključuje 78 fizičkih lica i osam kompanija. Njima će biti zabranjen ulazak na teritoriju EU, a njihova finansijska sredstva u zemljama EU će biti zamrznuta. Osim toga, spoljnopolitička služba EU objavila je izjavu prema kojoj su SAD, Kanada i Velika Britanija uvele sinhronizovane sa EU sankcije protiv Belorusije.

Do sada se na „crnoj listi“ EU nalazi 166 fizičkih i 15 pravnih lica.

EU trenutno priprema i sektorske ekonomske sankcije protiv Minska koje mogu uticati na preradu nafte i drvnu industriju. Tačno vreme uvođenja ovih ograničenja zasad se ne navodi, a mediji pišu da bi mogla da se pojave u avgustu ili septembru.

izvor

[Dreadnought]

Rusija: Nećemo ostaviti Belorusiju na cedilu čak i da situacija postane kritična


Moskva će nastaviti da podržava Minski i nakon što Evropska unija uvede nove sankcije Belorusiji, izjavio je ambasador Rusije u Belorusiji Jevgenije Lukjanov.

„Nećemo ostaviti Belorusiju, čak i ukoliko situacija postane apsolutno kritična“, naglasio je on.

Prema rečima Lukjanova, Rusija i Belorusija su saveznice, a saveznici ne ostavljaju jedni druge na cedilu,

„Čak neću ni da spominjem činjenicu da smo mi dva bratska slovenska naroda“, dodao je.


izvor

[Dreadnought]

Peking podržao Minsk: Protivimo se mešanju u unutrašnje stvari Belorusije


Kina se protivi mešanju spoljnih sila u unutrašnje stvari Belorusije, izjavio je portparol kineskog Ministarstva inostranih poslova Žao Liđijan.

„Kineska strana se dosledno zalaže protiv primene ili pretnje unilateralnim sankcijama u međunarodnim odnosima. Protivimo se mešanju spoljnih sila u unutrašnje stvari Belorusije. Poštujemo put razvoja koji je ta zemlja izabrala“, istakao je portparol.

Istovremeno, rekao je da je zvanični Peking uveren da će beloruski narod moći da održi političku stabilnost sopstvenim naporima.

„Nadamo se da će međunarodna zajednica igrati aktivnu ulogu u tome“, dodao je portparol.

izvor

[MOTORISTA]

Minsk: Zapadne sankcije su objava ekonomskog rata
Tanjug 22.06.2021.

Belorusija doživljava zapadne sankcije kao objavu ekonomskog rata, saopštilo je danas belorusko Ministarstvo spoljnih poslova.

"Evropska unija nastavlja sa destruktivnim akcijama protiv stanovništva kako bi, navodno, finansijski isušila režim. Zapravo, ovo se graniči sa objavom ekonomskog rata", navodi se u saopštenju ministarstva, a prenosi agencija Rojters.

Zapadne sile uvele su juče Belorusiji novi talas sankcija u koordinisanom odgovoru protiv beloruskih zvaničnika, poslanika i ministara iz administracije predsednika Aleksandra Lukašenka, čije je vazduhoplovstvo 23. maja presrelo avion Rajanera koji je leteo između Atine i Viljnusa, primoravši ga da sleti u Minsk. Po sletanju aviona, uhapšen je beloruski novinar Roman Protaševič.

Zvanični Minsk je saopštio da će sankcije negativno uticati na interese građana Belorusije i upozorio da će biti prisiljen da preduzme recipročne mere koje bi zauzvrat mogle negativno uticati na građane i preduzeća zapadnih zemalja.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"EU konačno govori jezikom moći" - ministri uveli sankcije
IZVOR: DW UTORAK, 22.06.2021.

Protiv režima u Belorusiji šefovi diplomatija zemalja-članica Evropske unije uveli su sankcije.

Pored proširenja liste sankcionisanih pomagača režima, dogovorene su i mere u sedam privrednih područja. Ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn se u Evropskoj uniji ceni zbog otvorenosti s kojom govori. U stanju je da izgovori jezgrovite rečenice kao što je ova: "Staljinizam i državni teror nemaju više mesta u 21. veku".

A o upravo uvedenim sankcijama Belorusiji on je rekao da bi trebalo da zabole. Dodao je i da je EU odlukom od ponedeljka (21.6.) pokazala da može, kad hoće – ta izjava se odnosi na čestu kritiku upućenu Briselu da spoljna politika EU okleva. Ovaj put Aselborn može biti zadovoljan jedinstvom svojih kolega i njihovom spremnošću da deluju.

Mere protiv glavnih privrednih područja

Zabrane izvoza i blokade sada su usmerene protiv sedam privrednih područja kojima dominiraju beloruske državne firme, a koje, prema proceni EU, doprinose održavanju Lukašenkovog režima. Tako bi trebalo da se obustavi uvoz kalijumskih đubriva iz Belorusije koji spada u najvažnije proizvode za beloruski izvoz. Belorusija je druga u svetu po izvozu kalijum karbonata. Sankcije se odnose i na petrohemijski, duvanski i finansijski sektor, ali i tehnologije dvojne upotrebe (koje se mogu koristiti i u vojne i u mirnodopske svrhe) koje nisu bile obuhvaćene sankcijama prema vojnom sektoru, kao na primer tehnologije nadzora i praćenja. Zamrzavanje imovine i zabrana ulaska u EU uvedena je za članove beloruskog rukovodstva koji su, prema Briselu, odgovorni za prisilno sletanje putničkog aviona kompanije Rajaner. Sankcije se odnose na ukupno160 osoba.

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas je posle samita bio veoma zadovoljan: "EU je isporučila to što treba". Mas je dodao da će nove sankcije po sektorima pogoditi Belorusiju, pošto su usmerene protiv državnih pogona koji finansiraju režim. "Trebalo bi da se isuše", rekao je Hajko Mas.

Litvanski liberalni član Evropskog parlamenta, Petras Auštrevičius, veruje da donošenje odluke o sankcijama predstavlja "veoma jaku, čak i pravovremenu poruku Lukašenkovom režimu". Istovremeno, on očekuje da EU pronađe bolje načine za podršku beloruskom civilnom društvu, kojem je "naša podrška toliko potrebna".

Svi se slažu, pa i Austrija

Izgleda da su u ranijim pregovorima o sankcijama među nekim ambasadorima u Briselu postojali otpori. Naročito se Austrija istakla blokadom. To je sada demantovao austrijski ministar spoljnih poslova Aleksandar Šalenberg, tvrdeći da njegova vlada nikada nije imala nameru da se suprotstavi ekonomskim sankcijama. Dodao je, da je Austrija, naprotiv, pokazuje "jasan stav", na primer u pogledu sankcija u vazdušnom saobraćaju. "Posle bezobzirnog akta vazdušne piraterije moramo (režimu u Minsku) zavrnuti ruku".

Naravno, ni civilno društvo ni privatne firme u Belorusiji ne bi trebalo da budu pogođeni ekonomskim sankcijama, već državne firme. Šef austrijske diplomatije je izjavio da izveštaji po kojima je njegova zemlja protiv sankcija naprosto "nisu tačni". On je upozorio da bi sankcije morale da budu u stanju da pravno izdrže sud, jer je su takve mere često bile osporavane pred Evropskim sudom. Austrija je ekonomski veoma angažovana u Belorusiji, pa će 80 austrijskih firmi biti pogođene sankcijama. Posle Rusije, Austrija je po obimu investicija na drugom mestu kao investitor, a 80 odsto stranih kredita u Belorusiji potiče iz austrijskih banaka, naročito iz banke koju je osnovala Rajfajzen banka. Beloruski Telekom je u vlasništvu austrijske kompanije A1.

Od svih zemalja Evropske unije Austrija će imati najveću štetu od sankcija.

"Ozbiljne sankcije"

Umesto simboličnog bockanja, sada su uvedene "ozbiljne sankcije", smatra portparol Zelenih u Evropskom parlamentu Rajnhard Bitikofer. Posle neviđene provokacije, kada je Minsk oteo putnički avion koji je leteo iz Atine za glavni grad Litvanije Viljnus, krajnje je vreme da Evropska unija bude nedvosmislena, kako ne bi ohrabrila one koji bi da oponašaju Belorusiju. Naravno, sankcije će nešto koštati i EU. "Ne možeš napraviti kajganu, a da ne razbiješ jaja", kaže Bitikofer i dodaje da nisu iscrpljene sve moguće mere. EU je već spomenula mogući prekid finansijskog saobraćaja i isključenje Minska iz međunarodne bankarske mreže SWIFT. Bitikofer je u celini zadovoljan pošto Evropljani konačno govore "jezikom moći".

Beloruska opozicionarka Svetlana Tihanovskaja upozorila je ministre spoljnih poslova Evropske unije da bi beloruski režim mogao da pokuša da trguje nudeći puštanje pojedinih političkih zatvorenika. Kako bi ilustrovala opasnost kojoj su izloženi protivnici režima, ona je pokazala policijski metak uklonjen iz pluća mladog aktiviste koji je u Belorusiji demonstrirao protiv Lukašenka. Tihanovskaja je odavno zahtevala pooštravanje sankcija protiv zvaničnog Minska. Sada je izrazila zadovoljstvo merama koje su donesene. Sankcijama će se, kako je saopšteno, priključiti SAD, Velika Britanija i Kanada. Time će one imati još veće dejstvo.

Evropska narodna partija, poslanički klub u Evropskom parlamentu koji okuplja konzervativne partije, zahteva da se protiv beloruskog predsednika Lukašenka podigne optužnica pred međunarodnim sudom zbog zločina protiv čovečnosti. Šef poslaničkog kluba Manfred Veber podseća na još jedan pokušaj ucene koji dolazi od režima u Minsku – on ilegalne doseljenike šalje nazad sa belorusko-litvanske granice kako bi izvršio pritisak na Viljnus. Veber podržava "mobilizaciju osoblja Fronteksa", objasnivši na Tviteru da Lukašenko ne može odlučivati o tome ko sme u Evropu.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Lukašenko poslao poruku zapadnim susedima - sutra će biti kasno
Novosti online 22. 06. 2021.

PREDSEDNIK Belorusije Aleksandar Lukašenko je u svetlu jačanja sankcionog pritiska na Minsk pozvao narode zapadnih zemalja koje se graniče sa republikom i Ukrajine da "dođu k sebi" i da izađu na kraj sa "poludelim" političarima koji su „izgubili dodir sa realnošću“.

- Obraćam se pre svega narodima naših susednih zemalja – Poljacima, Litvancima, Letoncima, Ukrajincima – osvestite se dok nije kasno, dovedite u red političare koji su poludeli i izgubili dodir sa realnošću - rekao je Lukašenko u Brestu na ceremoniji posvećenoj 80. godišnjici početka Velikog otadžbinskog rata. Prema njegovim rečima, region je i sada, "kao i pre 80 godina", na ivici globalnog sukoba i zapitao se da li su susedi naučili lekcije iz istorije.

- Sankcije, provokacije... Sve hoću da pitam: da li to namerno radite, hoćete da testirate čvrstinu granica i patriotizam nove generacije Belorusa? Hajde da probamo - istakao je beloruski lider. Kako je istakao, ranije su države „živele kao susedi, delile parče hleba“, a ljudi su posećivali jedni druge.

Beloruski lider je pozvao da se svi zajedno zaustave kod te poslednje crte, „jer će sutra biti kasno“.

- Hajde da se zaustavimo kod te poslednje granice. Sutra će biti kasno. Zar je moguće da će se među Ukrajincima, Litvancima, Letoncima i Poljacima prema kojima su se Belorusi oduvek odnosili prijateljski, naći ti koji su spremni da žrtvuju svoj miran život radi bezumlja i ambicija pojedinih rukovodilaca tih država, političara koje je, u stvari, baš briga za naš narod i na svoje narode, njihove sudbine i državnost, našu belorusku državnost? - pita se Lukašenko. On je istakao da Belorusi svoju rodnu zemlju, nezavisnost i suverenitet neće nikome dati, da će izdržati „u svakom slučaju“. Beloruski lider je takođe dodao da se za Minsk savremeni svet ne ograničava samo na EU – postoji „dovoljno odgovornih zemalja“ i celih regiona sa kojima će Minsk nastaviti da tesno sarađuje.

- Istina je na našoj strani i mi smo naslednici slavnog pokolenja koje nam je podarilo život, slobodu i nezavisnost - poručio je Lukašenko.

Podsetimo, EU je vela četvrti paket sankcija protiv Belorusije, koji uključuje 78 fizičkih lica i osam kompanija. NJima će biti zabranjen ulazak na teritoriju EU, a njihova finansijska sredstva u zemljama EU će biti zamrznuta. Osim toga, spoljnopolitička služba EU objavila je izjavu prema kojoj su SAD, Kanada i Velika Britanija uvele sinhronizovane sa EU sankcije protiv Belorusije. Do sada se na „crnoj listi“ EU nalazi 166 fizičkih i 15 pravnih lica. EU trenutno priprema i sektorske ekonomske sankcije protiv Minska koje mogu uticati na preradu nafte i drvnu industriju. Tačno vreme uvođenja ovih ograničenja zasad se ne navodi, a mediji pišu da bi mogla da se pojave u avgustu ili septembru.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Lukašenko optužio Nemačku za akt nacizma
SVET Autor: Beta/AFP 23. jun. 2021

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko optužio je Nemačku za akt nacizma, posle uvođenja novih evropskih sankcija protiv Belorusije.

„Ono što nismo očekivali je da i Nemačka učestvuje u toj kolektivnoj zaveri“, rekao je Lukašenko povodom obležavanja 80. godišnjice početka nacističke invazije u SSSR i dodao „nismo to očekivali od onih čiji su preci ubili svakog trećeg Belorusa“.

EU, SAD, Velika Britanija i Kanada su odlučile u ponedeljak da kazne 78 funkcionera i osam entiteta zbog suzbijanja beloruske opozicije i preusmeravanja aviona Rajanera koji je 23. maja prizemljen u Minsku pod obrazloženjem da je u njemu bomba, da bi bio uhapšen beloruski novinar disident Roman Protaševič. Pod sankcijama su poslovni ljudi, beloruski ministri odbrane i saobraćaja, komandant vazduhoplovstva i jedan od sinova predsednika Lukašenka, Viktor.

Evropljani su, osim toga, odlučili da pogode važne izvore beloruskog dohotka zaustavljanjem uvoza naftnih derivata, kao i zaustavljanjem izvoza proizvoda za beloruske fabrike duvana.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Žestoke uvrede zbog sankcija: Lukašenko nazvao Masa "nacističkim naslednikom"
Tanjug 23.06.2021.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko oštro je napao Nemačku i ministra spoljnih poslova te zemlje Hajka Masa zbog novih sankcija EU.

Lukašenko je, na proslavi 80-te godišnjice napada nacističke Nemačke na SSSR, rekao da je Mas "nacistički naslednik".

"Ono što nismo očekivali jeste da Nemačka učestvuje u ovoj kolektivnoj zaveri", rekao je on. Lukašenko je istakao da je i datum uvođenja sankcija namerno izabran, jer je simboličan.

"Prošlo je 80 godina i šta sada? Šta je to? Da li je to novi rat?", upitao je Lukašenko. Kada je reč o Nemačkoj poručio je da to "nije očekivao od onih čiji su preci ubili svakog trećeg Belorusa", a istovremeno Masu uputio pitanje da li je "Nemac koji se kaje zločina prošlosti ili naslednik nacista".

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Belorusija: Naša zemlja postala mesto gde se odvija bitka za rusko bogatstvo


U toku je nova preraspodela sveta, a Belorusija je postala bojno polje gde se odvija bitka za rusko bogatstvo, izjavio je ministar odbrane Belorusije Viktor Hrenjin nastupajući na Moskovskoj konferenciji o bezbednosti.

„Maske su pale, jasno vidimo da je u toku nova preraspodela sveta. Jasno nam je da je Belorusija, kao i bilo koja druga zemlja, samo pijun u velikoj igri za novi restart – mesto gde se odvija bitka za rusko bogatstvo“, rekao je on.

Hrenjin je naglasio da Belorusiju neće ostaviti na miru sve dok bude trajala ta borba za kontrolu planete.

„Naše mišljenje je da se u svetu odigrava proksi-rat za budući model svetskog poretka između transnacionalnih i nacionalnih elita. Svi ti koji povlače konce na sve načine pokušavaju da ostanu u senci, međutim, sve ih je lakše uočiti“, konstatovao je.

„Sa velikom verovatnošću možemo da predvidimo da će postpandemijski period biti obeležen još jačom borbom“, dodao je Hrenjin.

Ukazao je i na to da je pandemija virusa korona uticala tako da se po čitavoj planeti stvorio haos – uvedeni su lokdauni i time je naneta ogromna šteta nacionalnim ekonomijama.

„Građani su prestali da veruju vlastima, žive u strahu sa sopstvenu budućnost. Pogledajte šta se dešava – narod izlazi na ulice širom sveta. Antivladini protesti su zabeleženi na svim kontinentima, a talas obojenih revolucija zahvatio je čitav postsovjetski prostor“, naglasio je.

Hrenjin je takođe upozorio i na to da je arhitektura međunarodnih sporazuma po pitanju osiguranja globalne bezbednosti i kontrole naoružanja srušena, a kao primere nazvao Sporazum o otvorenom nebu i Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa.

izvor