Битка за Белорусију

[MOTORISTA]

"Cepam drva i ne jedem uvoznu hranu"
Tanjug 13.11.2021.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko posavetovao je građane da ako žele duže da žive nikada ne treba da jedu uvoznu hranu.

- Morao sam nekako da se čuvam, da vodim takav način života kako bih manje bolovao, kako bih imao normalan imunitet. Da ne čuje zlo, nikada u životu nisam bio bolestan. Sve to seže do detinjstva kada do prvog snega ideš bos - rekao je Lukašenko u intervjuu za list "Nacionalna odbrana". Takođe je otkrio da se kupao u hladnoj reci i bavio sportom.

- Znate, ova pandemija je pokazala... Gospod nas je prodrmao, jer smo živeli kako ne treba, živimo pogrešno. Sedelački posao, dođete kući, legnete na kauč, pre smo čitali novine, a danas kuckamo po ajfonu, ležimo zadovoljni, gledamo TV. A dva sata dnevno treba da radite. Dva sata – to je zakon. Zato ja uzimam sekiru i idem da cepam drva. To je korisno, kao i zdrava ishrana. Nikada ne jedi ništa uvozno i živećeš dugo - ističe beloruski lider.

Igra hokej

Beloruski predsednik je danas takođe hokej na ledu, očigledno nezabrinut pretnjama novim međunarodnim sankcijama zbog migrantske krize na granici sa Evropskom unijom, javlja Rojters. Ovaj 67-godišnjak, koji je na vlasti 27 godina, pojavio se u crvenoj opremi i pozirao kamerama na hokejaškom terenu, prema slikama objavljenim na njegvom sajtu, uz informaciju da je predsednikov tim pobedio ekipu iz regiona Minsk rezultatom 5-2. Na snimcima za koje Rojters ocenjuje da su možda tempirani da prikažu atmosferu ravnodušnosti zbog sukoba beloruskog predsednika sa Zapadom, može da se vidi Lukašenko kako upućuje pak prema golu i pozdravlja se pesnicama sa kolegama iz tima, u jednom trenutku izazivajući ovacije iz publike.

Brisel optužuje Minsk da je organizovao „hibridni napad“ na Evropsku uniju tako što je dovezao hiljade migranata, uglavnom sa Bliskog istoka, i usmerava ih da pokušaju ilegalno da pređu u Poljsku, a EU se sprema da uvede nove sankcije Belorusiji.

Hokejaški snimak ne aludira na ovu krizu, ali je iz kabineta beloruskog predsednika ranije danas saopšteno da je Lukašenko naredio distribuciju i isporuku humanitarne pomoći migrantima na granici, navodi Rojters. U drugoj izjavi, u intervjuu za ruski mesečnik "Nacionalna odbrana", Lukašenko je, kako prenosi britanska agencija, poručio da mu je potreban mobilni balistički raketni sistem ''Iskander'', koji ima domet do 500 kilometara i može da nosi konvencionalne ili nuklearne bojeve glave i da želi da ga rasporedi na jugu i zapadu zemlje.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Učestvovali u ratovima, ali neće prognane ljude: Evropa bi trebalo da se bori protiv Lukašenka, a ne protiv očajnih migranata
J.R. 13.11.2021.

Izbeglička kriza na belorusko-poljskoj granici dobila je preokret od lošeg ka gorem: društvene mreže i mediji prepuni su video snimaka poljskih trupa kako odbijaju bliskoistočne izbeglice koje pokušavaju da prođu kroz ogradu od bodljikave žice, nakon što je nekoliko hiljada njih došlo na granicu iz pravca Belorusije.

To je eskalacija situacije koja traje mesecima. Sve u vezi nje je protivzakonito - poljsko odbijanje ljudi koji po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima imaju pravo da zatraže azil, kao i beloruske "putničke agencije“ koje podstaknute režimom predsednika Aleksandra Lukašenka, koje prodaju "pakete“ izbeglicama, uglavnom Iračanima, Sirijcima i Avganistancima - koji uključuju let za Minsk i belorusku vizu, ali i prelazak u Poljsku. "Centrkurort", državna beloruska turistička firma, imenovana je kao jedan od ovih posrednika.

U Evropi se mnogo čuje o "solidarnosti sa Poljskom“ u odupiranju beloruskog korišćenja ugroženih ljudi kao "oružje" u njenom "hibridnom ratu sa Zapadom". Poruka predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen na Tviteru, kojom se preti oštrijim sankcijama Belorusiji i avio-kompanijama trećih zemalja koje prevoze izbeglice u Minsk, takođe je objavljena na poljskom jeziku. Poljska uz koju "treba stati" je ista ona čija je nacionalistička vlada nedavno proglasila svoje zakone superiornijima od zakona Evropske unije, ugrožavajući samo postojanje EU i ona koja je odbijala da prihvati izbeglice sa Bliskog istoka dok je raširenih ruku primala "kulturološki bliske” Ukrajince kako bi popunila rupe na tržištu rada.

Nisu same izbeglice ono što Lukašenko "koristi kao oružje", ili kako to kaže Fon der Lajenova, "instrumentalizuje“. Ovi ljudi znaju u šta se upuštaju kada kupuju karte za Minsk, isto kao kada se u gumenim čancima upute preko Mediterana. Oni će iz očaja prihvatiti svaku vrstu pomoći, čak i Lukašenkovu, piše "Blumberg". Ono što se ovde koristi kao oružje je strah od bliskoistočnih migranata.

Strah se delimično objašnjava neuspehom Evrope da integriše pridošlice iz 2015. Oko dve trećine Sirijaca i 44 odsto Avganistanaca koji žive u Nemačkoj primaju dugoročne naknade za nezaposlene. Da je kvota primaoca socijalne pomoći tako visoka u zemlji sa besnim nedostatkom svih vrsta fizičkih radnika ne može biti u potpunosti posledica nesposobnosti imigranata da se prilagode. Nesporno je da evropski obrazovni sistemi i tržišta rada nisu bili spremni za masovnu imigraciju. Ipak, najvećim delom strah je iracionalan. Nemačka, najveći primalac imigranata u 2015. godini, jedva je finansijski trepnula zbog njihovog dolaska. Od početka 2015. do početka pandemije kovida-19, samo u tri kvartala zemlja nije imala suficit u budžetu. Opšti nivo kriminala je i dalje znatno niži nego 2005. godine.

Osim toga, čak ni Lukašenko ne bi svojevoljno otvorio svoju malu, siromašnu zemlju za poplavu izbeglica u stilu 2015. i u nekom trenutku ponestaće mu ljudi spremnih da plate cene "turističkih agencija” kako bi stigli u Minsk. Sa humanitarne i finansijske tačke gledišta, Evropa, a posebno Nemačka, može bi da primi sve te nesrećne i promrzle duše sa poljske granice. Njeni političari to jednostavno ne žele – zato što još imaju košmare od 2015. godine, ne žele da ispadnu "mekani" pred Lukašenkom, ili su otvoreno ili prećutno antimuslimanski nastrojeni.

Ipak, instinkt za postavljanje bodljikave žice, slanje trupa i intenziviranje proterivanja preko ograde je besplodno jer su ova "rešenja“ neodrživa. Sa 86% od 26,4 miliona svetskih izbeglica koje žive u zemljama u razvoju i 27% u najnerazvijenijim, prema Ujedinjenim nacijama, Evropa ne može zauvek da izdrži protiv tog talasa, a da se ne pretvori u neosvojivu tvrđavu. Tu je i moralno pitanje.

Кomentarišući graničnu krizu između Belorusije i Poljske, Marija Zaharova, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, rekla je da bi Poljska trebalo da prihvati nekoliko hiljada Iračana kao pokajanje za učešće u vojnim operacijama koje je Amerika predvodila u Iraku. Nije da je Rusija dočekala raširenih ruku Sirijce koji su pobegli iz gradova sravnjenih ruskim bombardovanjem. Ali, baš kao Rusija ili, recimo, Turska, evropske zemlje koje su učestvovale u američkim ratovima na Bliskom istoku dele moralnu odgovornost prema žrtvama ratova. Ljudima proteranim iz svojih domova nije nužno važno da li se zemlja u koju žele da dođu borila na pravoj ili pogrešnoj strani, nepodnošljiva beda je ono što je važno.

Evropa mora da se bori protiv Lukašenkovog režima, koji je autokratski i okrutan, piše "Blumberg". Ali sadašnje sankcije EU protiv Belorusije su relativno blage i uglavnom pogađaju Lukašenkov aparat za suzbijanje pobune. Ako je cilj da se izvrši pritisak na diktatora, ima dosta prostora za pooštravanje sankcija, a da se i dalje pomaže ugroženim ljudima, ne samo bliskoistočnim migrantima već i Belorusima koji beže od režima. A njihovo prihvatanje bio bi snažan simbolički gest i moralni udarac za Lukašenka i Putina. Vreme je da konačno Evropa već i ceo zapadni svet počnu da rade na trajnim rešenjima izbegličke krize, koja bi nužno uključivala velikodušniju politiku useljavanja — praćenu prilagođavanjem obrazovnih sistema i regulacije tržišta rada. "Herojski" napori da se granice odbrane od nenaoružanih ljudi su daleko od ispravnog rešenja.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Субота, 13.11.2021.
П. О.

Трагични инциденти на граници

ВАРШАВА - Пољска полиција јавила је да је нађено тело младог Сиријца у шуми близу границе са Белорусијом, а то је последња жртва политичког сукоба на источној граници Европске уније.

Пољска полиција навела је да је нађено тело Сиријца старог око 20 година претходног дана близу села Волка Терешовска, као и да се не може утврдити тачан узрок смрти док се не уради обдукција. Тиме се број стралих међу мигрантима на тој рути подигао на девет, према пријављеним подацима. Многи мигранти су из Сирије, Ирака или другде са Блиског истока и беже од сукоба и лоших услова за боље животе у Европи.

Велики број миграната се налази у дивљим камповима на белоруској страни границе у тешким условима и хладноћи. Пољске власти свакодневно пријављују покушаје миграната да пређу границу. Група од око 100 миграната из импровизованог избегличког кампа на белоруској страни границе упала је данас на територију Пољске и сада се налази близу бодљикаве ограде коју је подигла пољска погранична служба. За сада се не види крај ове ситуације. Белоруска новинска агенција Белта је јавила да је Лукашенко данас наредио војсци да постави шаторе на граници где може да се сакупља храна и друга хуманитарна помоћ и дели мигрантима.

На граници je погонуо и пољски војник у „несрећном случају" услед пуцњаве из ватреног оружја, саопштио је портпарол пољских служби безбедности.

„Према прелиминарним сазнањима, дошло је до случајног пуцања из војног пиштоља када је погинуо војник, а у догађају нису учествовала друга лица”, наводи се у изјави команданта јединице коју је на Твитеру објавио портпарол Станислав Зарин, наводи Ројтерс. Погинули војник никада није ни био у контакту са мигрантима током своје службе на граници, рекао је командант бригаде.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Rusija će braniti Belorusiju i atomskim oružjem, ako treba


Zajednička vojna doktrina koju su Rusija i Belorusija nedavno potpisale, kao jedan od 28 dokumenata koji ubrzava integraciju ove dve zemlje, izazvala je veliku pažnju u svetu pre svega bog stava da će se napad na jednu smatrati napadom na celu saveznu državu. A odgovoriće se svim sredstvima, uključujući i atomsko oružje.

Nova doktrina omogućava da se, iako danas na teritoriji Belorusije nema ruskih vojnih baza, one mogu uskoro mogle pojaviti. Cela Belorusija biće prekrivena (zaštićena) ruskim sistemima protivvazdušne odbrane, a ako bude bilo potrebno, biće postavljeno i raketno oružje.

Ovo je izazvalo posebnu pažnju ”kolektivnog Zapada”. Oni, kojima ne smeta što se na teritoriji Nemačke i Baltičkih zemalja nalazi atomsko oružje Amerike i severnoatlantske alijanse, odjednom su se zabrinuli za suverenitet Belorusije! Odgovor je stigao sa samog vrha beloruske države - upravo rusko atomsko oružje garantuje suverenitet Belorusije!

Čim je doktrina objavljena, nastala je drama biblijskih razmera.


Bože mili, čuda velikoga…

Da su sada ona vremena kada je narodni pevač uz gusle obaveštavao narod o najvažnijim događajima, verovatno bi ono što se događa objasnio rečima: ”Bože mili, čuda velikoga”… i onda bi ispričao kako je 3.000 golorukih i bosonogih izbeglica koji su se pojavili na granici Belorusije sa Poljskom tražeći da ih propuste u Nemačku, izazvalo toliku paniku u Poljskoj da je poslala 12.000 vojnika (četiri na jednog, da ne bude zabune!) odevenih i obučenih po NATO standardima, da je brane! Litvanija je poslala 1.500.

Reagovala je i EU – ne da pomogne slanjem hrane, vode, lekova i odeće izbeglicama, već da zapreti Belorusiji. Ako odmah ne skloni gladne i jadne sa granica demokratske i humane Evrope, uvešće joj nove sankcije - takve, da ni Belorusi neće imati šta da jedu. Da li će posle i njih vraćati sa svojih granica, ili će biti mekšeg srca, ne kažu.

Ni Ujedinjenim nacijama ne pada na pamet da i Evropa i Amerika, koje su zajedničkim snagama razorile njihove zemlje, imaju neke obaveze prema tim ljudima. Nije baš najjasnije po čemu se ove izbeglice koje stižu u Belorusiju avionima, razlikuju od onih koji su pre dve godine išli u Evropu čamcima, preko mora. Možda po tome što je čamce i brodove bilo lakše potopiti?


Kriva je, ipak, Rusija

Naravno, sva ta buka i zbrka nije nikako mogla proći bez Rusije. A i kako bi, kad iza svakog zla na svetu, stoji upravo Putin. On šalje avione Aeroflota u Siriju i Tursku da otuda dovezu te nesrećnike upravo na poljsku granicu i tako osveti Belorusiju kojoj je Zapad uveo sankcije (kad već nije uspeo da smeni Lukašenka). Komplikovano? Naravno, pogotovu ako se zna da Aeroflot uopšte ne leti u ove zemlje. Ali, to i nije važno, potreban je samo povod. Cilj je Rusija, a Belorusija je samo sredstvo. Zato se u Crnom moru, u teritorijalnim vodama Ukrajine, dodatno intenzivira plovidba američkih ratnih brodova, nadleću ga bombarderi što britanski, što američki… ne zna se da li sa ciljem da isprovociraju ili uplaše Rusiju, ali se zna da su mnogo ljuti što Putin, tamo gde su ugrožene ruske granice, postavlja vojsku i oružje.

Situacija je, bar u tome se slažu i Istok i Zapad, ozbiljnija nego u vreme Hladnog rata. I teško da će zaista humana odluka gradonačelnika Minhena da primi izbeglice, bilo šta izmeniti. Osim sudbine tih nesrećnih ljudi. A to jeste velika stvar, iako će se za nastavak provokacija već sutra naći novi povod.

I tako se vraćamo Doktrini koja je toliko uzbudila duhove na Zapadu. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je da je Doktrina nastala kako bi se koordinisalo delovanje dve države koje moraju da odgovore kako na vojne pretnje, tako i na politički i ekonomski pritisak od stane kolektivnog Zapada.

Prema njegovim rečima, trenutni nivo saradnje vojnih sektora Rusije i Belorusije omogućava da se pravovremeno adaptiraju zadaci u sferi bezbednosti u odnosu na ono što se dešava u svetu i da se ti zadaci efikasno rešavaju.

Svakodnevne provokacije, narastanje broja NATO vojnika na granicama i Rusije i Belorusije, predstavlja ozbiljan izazov. I može mu se parirati samo kroz zajednički odgovor na pretnje, kroz pripremu armija po zajedničkim standardima, po istom programu. To mora biti program uzajamne saradnje, zajedničkih vežbi i manevara, ali formiranje zajedničke protivvazdušne odbrane…


Ozbiljan korak ka konačnoj integraciji

Osim vojne saradnje, novi sporazum sa 28 tačaka predviđa ozbiljan korak ka konačnoj integraciji dve zemlje. On definiše integraciju valutnih sistema, opšte principe za naplatu indirektnih poreza, borbu protiv terorizma, uzajamni pristup javnim nabavkama i državnim nalozima. Jedinstvena će biti i makroekonomska politika, zemlje će integrisati platne sisteme i uskladiti monetarnu politiku, formirati zajednička tržišta nafte i gasa, i mnogo čega još, ali, prema Putinovim rečima, nema veze sa unutarpolitičkom situacijom već da je njegov cilj – korist za građane obe zemlje.

Integracija dve države je započela 1995. godine, kada su Boris Jeljcin i Aleksandar Lukašenko potpisali Sporazum o formiranju Savezne države Rusije i Belorusije.

A ideja o ujedinjenju nastala je još ranije, odmah posle raspada SSSR-a, kada su dve novonastale države potpisale Sporazum o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji, i još niz ugovora koji su regulisali jedinstveni ekonomski prostor, koordinaciju finansijske carinske politike, ukidanju pogranične kontrole … Tokom proteklih dvadeset godina sklopljeno je više od 200 međudržavnih ugovora i sporazuma koji regulišu razne oblasti saradnje.


izvor

[MOTORISTA]

Sirijska aviokompanija prekinula letove za Minsk
SVET Autor: Beta 13. nov. 2021

Privatna sirijska aviokompanija Čam vings objavila je danas da prekida letove za Minsk u Belorusiji u vreme kada se hiljade migranata, među kojima i Sirijaca, blokirane na granici između Belorusije i Poljske.

Ovo je objavljeno nekoliko sati pošto je poljska policija saopštila da je jedan Sirijac umro na toj granici.

„Zbog teške situacije na granici između Belorusije i Poljske i zato što su većina putnika naših letova za Minski sirijski državljani odlučili smo da prekinemo letove“ za glavni grad Belorusije od danas, saopštila je kompanije. Odluka je obrazložena time da kompanija nije u stanju da pravi razliku između migranata i drugih putnika u svojim letelicima.

Hiljade migranata, većinom sa Bliskog istoka, poslednjih meseci su pokušale da pređe belorusku granicu i da uđe u Litvaniju, Poljsku ili Letoniju, zemlje članice EU. Migranti govore da su ih beloruske snage terale da pređu granicu a poljski graničari nazad i da su zarobljeni na granici gde su temperature blizu nule.

Poljska policija danas je saopštila da je našla telo mladog Sirijca blizu belorusko-poljske granice, navodeći da još nije moglo da se utvrdi uzrok smrti. Dosad je ukupno 11 ljudi stradalo u migrantskoj krizi između EU i Belorusije, prema računici medija. Evropska unija optužuje beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da namerno izaziva migrantska kretanja kao odgovor na ekonomske sankcije koje je Unija uvela Minsku posle represije opozicije u zemlji.

Cham Wings je godinama bila jedina privatna sirijska kompanija koja je imala letove za glavni grad Belorusije, a javna kompanija Syrian Air je pod međunarodnim sankcijama uvedenim posle početka rata u Siriji 2011. godine. Turska uprava za avijaciju objavila je u petak da više neće dozvoliti državljanima Iraka, Sirije i Jemena, da kupuju karte i da ulaze u avione za Belorusiju sa aerodroma u toj zemlji.

Izvor: www.nova.rs

[Dreadnought]

Šta se krije iza sukoba Poljske i Belorusije

Situacija sa migrantima na belorusko-poljskoj granici bila je povod da Evropska unija zapreti novim sankcijama rukovodstvu u Minsku.

U novom izdanju emisije „Prorok“ Dušan Proroković govori o tome ko je zaista kriv za ovu krizu i kako se ona može dalje razvijati, ali i kakva je pozadina ove situacije i šta je pravi cilj Brisela.

[MOTORISTA]

Evropa je sama kriva što tamo hrle stotine hiljada migranata
Tanjug 14.11.2021.

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin izjavio je da su evropske zemlje same stvorile uslove da stotine hiljada izbeglica krenu ka njima, a da sada pokušavaju da skinu sa sebe odgovornost za ono što se dešava.

Komentarišući izbegličku krizu na poljsko-beloruskoj granici, Putin je za TV Rusija1 rekao da su evropske zemlje same krive za trenutno stanje.

"Rekao sam zbog čega: iz političkih, vojnih i ekonomskih razloga. Oni su sami stvorili uslove da hiljade i stotine hiljada ljudi krenu, a sada traže krivce i skidaju sa sebe odgovornost za događaje koji se dešavaju", istakao je Putin, prenosi RIA Novosti. Predsednik Rusije je izrazio spremnost Moskve da olakša izbegličku krizu na beloruisko-poljskoj granici koja je i granica Belorusije sa EU.

"Kada čujem optužbe na naš račun želim svima da poručim - bavite se svojim domaćim pitanjima, ali nemojte da pokušavate da ih prebacujete na druge jer je to u nadležnosti vaših organa. Ipak, mi smo spremni da damo svoj doprinos i pomognemo u rešavanju situacije", poručio je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin u intervjuu na TV Rusija 1, prenosi TAS S.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Moravijecki: NATO da preduzme konkretne korake zbog krize na granici
Srna 14.11.2021.

NATO mora da preduzme konkretne korake radi rešavanja migrantske krize na granici sa Belorusijom, izjavio je danas poljski premijer Mateuš Moravijecki.

On je dodao da Poljska, Litvanija i Letonija mogu da zatraže konsultacije prema članu 4 iz Alijansinog sporazuma. Prema članu 4, bilo koja članica saveza može da zatraži konsultacije u bilo kom trenutku kada joj je ugrožen teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili bezbjednost.

"Nije dovoljno da se samo javno izrazi zabrinutost - sada su nam potrebni konkretni koraci i posvećenost čitavog saveza", rekao je Moravjecki.

Hiljade migranata doputovalo je u Belorusiju u nadi da će preći u EU, ali su se našli blokirani na granici sa Poljskom i ostalim susednim članicama EU po veoma hladnom vremenu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Uhapšena 22 Iračana, vojska i policija u potrazi za ostalima
Novosti online 14. 11. 2021.

OKO 50 migranata probilo se iz Belorusije na teritoriju Poljske, policija je uhapsila 22 osobe, saopštila je policija Podljaskog vojvodstva.

- Sinoć, u području Stažina u Poljskoj, nasilno je upalo oko 50 osoba. U potrazi za migrantima koji su nezakonito prešli granicu učestvovao je 21 policajac, kao i vojska i pripadnici Pogranične službe. Policija je uhapsila 22 državljana Iraka - navodi se u saopštenju. Policajci su naglasili da migranti često bacaju kamenje na policiju.

- U području Kolonije Klukoviči, prilikom pokušaja da nasilno pređu granicu, napadnuta je policija. Kamenom je pogođen policajac u šlem. Udarac je bio toliko jak da je šlem koji je štitio glavu policajca - oštećen - navodi se u saopštenju.

Policija je saopštila da su u protekla 24 časa uhapšene četiri osobe – dvojica Gruzina, državljanin Poljske i Sirije – koji su prevezli 13 migranata. Prema podacima graničara, poslednjih dana zabeležen je 233 pokušaj migranata da pređu belorusko-poljsku granicu.

Kriza na granici Belorusije sa Letonijom, Litvanijom i Poljskom, kuda su se uputili migranti, naglo se zaoštrila 8. novembra. Nekoliko hiljada ljudi je došlo na belorusko-poljsku granicu i ne napušta pograničnu zonu. Neki su čak probali i silom da uđu na teritoriju Poljske. Evropske države optužuju Minska da namerno pojačava krizu i prete sankcijama. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko im odgovara da su one krive za ovu situaciju.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Zbog haosa na granici sa Poljskom zabrana za avio kompanije i putničke agencije
Tanjug 14. 11. 2021.
   
MINISTRI spoljnih poslova EU proširiće u ponedeljak sankcije Belorusiji i one će obuhvatiti avio kompanije i putničke agencije za koje se veruje da učestvuju u prevoz migranata do granica Unije, saopštio je danas šef EU za spoljnu politiku Žozep Borelj.

EU je optužila Belorusiju da ohrabruje migrante da u velikom broju dođu na njenu teritoriju i pređu u Poljsku i druge susedne zemlje EU, u znak odgovora na sankcije koje su već ranije uvedene protiv Minska, prenosi Rojters. Ministri spoljnih poslova EU trebalo bi sutra da se sastanu.

- Mi ćemo dati zeleno svetlo za proširivanje sankcija prema Belorusiji kako bi mogle da se primene protiv svih koji učestvuju u švercu migranata u tu zemlju - rekao je Borelj za francuski list Žurnal de Dimanš. On je dodao da bi sankcije mogle da pogode i šefove avio kompanija i putničkih agencija kojima bi bila zabranjena putovanja i zamrznuta sredstva u EU. Borelj je naveo i da bi na meti sankcija moglo da se nađe oko 30 zvaničnika beloruske vlade za koje se veruje da su umešani u krizu sa migrantima.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Avioni, helikopteri - ako zatreba i S-400
Novosti online 14. 11. 2021.

MOSKVA i Minsk su potpisali 2021. godine ugovor o isporukama lovaca, helikoptera, sistema PVO i drugog naoružanja, saopštio je novinarima direktor Federalne službe za vojno-tehničku saradnju Rusije Dmitrij Šugajev na aviosalonu Dubai Airshow.

- Tokom ove godine bili su potpisani ugovori o isporuci avijacione tehnike, uključujući avione i helikoptere, ako i sredstava PVO i druge vojne opreme - rekao je Šugajev. On je dodao da je Rusija spremna da isporuči Belorusiji i sisteme S-400, ali za sada nije bilo takvih zahteva.

- Zar da ne isporučimo S-400 saveznici? Međutim, za sada nema nikakvih zahteva. Čim dobijemo, razmotrićemo - rekao je on.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

"Ljudi ne bi trebalo da se koriste kao oružje" - Borelj i Makej razgovarali o sankcijama Belorusije i migrantskoj krizi
Tanjug 14.11.2021.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj i beloruski ministar spoljnih poslova Vladimir Makej razgovarali su danas telefonom o sankcijama EU Belorusiji i migrantskoj krizi, navodi se u saopštenju beloruskog Ministarstva spoljnih poslova.

EU i Belorusija održale su razgovore dan pre nego što EU planira da uvede nove sankcije Minsku koje bi uključile avio-kompanije i turističke agencije za koje Unija smatra da su uključene u dovođenje migranata na granicu evropskog bloka, preneo je Rojters. Borelj je na Tviteru napisao da je tokom razgovora pokrenuo neizvesnu humanitarnu situaciju na granici sa EU.

"Životi ljudi moraju biti zaštićeni, a humanitarnim agencijama dozvoljen pristup", napisao je on. "Trenutna situacija je neprihvatljiva i mora prestati. Ljudi ne bi trebalo da se koriste kao oružje", istakao je Borelj.

Beloruska strana je istakla beskorisnost sankcija, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

Makej je obavestio svog kolegu o koracima koje je Belorusija preduzela da smanji priliv migranata i pruži im humanitarnu pomoć na granici, saopštilo je belorusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Čvrsto držimo liniju, niko nas nikada nije bacio na kolena
Novosti online 14. 11. 2021.

PREDSEDNIK Belorusije Aleksandar Lukašenko poručio je da Belorusi neće drhtati pred Zapadom.

- Ne možemo da klečimo, niko nas nikada nije bacio na kolena. Umirali smo, ali smo pobedili. Prema tome, ako neko očekuje da će ovde zadrhtati Lukašenko, vlast ili Belorusi, to se neće desiti. To je ono što nas pokreće - uveren je Lukašenko. On je poručio da braća Rusi ne brinu.

- Brestska tvrđava je i dalje živa sa nama. Mi ovde čvrsto držimo liniju. Glavna stvar je da nam u pravom trenutku Rus čuva leđa. Niko nas ne može pobediti, to kažem sa ubeđenjem, niko ne može da nas pokori ni golim rukama ni oružanim putem - rekao je predsednik Belorusije za "Nacionalnu odbranu".

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Kijev će ojačati granicu sa Belorusijom
Novosti onlajn 14. 11. 2021.

KIJEV će izgraditi utvrđenja na slabim delovima granice pet regiona koji se graniče sa Belorusijom, saopštila je televizija „Ukrajina 24“ posle zatvorenog sastanka kojim je predsedavao sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksej Danilov.

- Ministar unutrašnjih poslova još jednom je primetio da će već sledeće godine Ukrajina pojačavati granicu sa Belorusijom: a na slabim tačkama pet pograničnih regiona izgradiće specijalna utvrđenja - navodi se u izveštaju.

Na sastanku o situaciji sa migrantima na granici Belorusije i EU učestvuju ukrajinski ministri, šefovi regionalnih državnih uprava, a pozvani su i ambasadori Litvanije i Poljske, saopštila je pres služba Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu. Migrantska kriza na granici Belorusije sa Letonijom, Litvanijom i Poljskom, kuda su se od početka godine uputili migranti, zaoštrila se 8. novembra. Nekoliko hiljada migranata došlo je do belorusko-poljske granice i ne napušta pograničnu zonu. Neki od njih pokušali su da uđu u Poljsku razbijajući ogradu od bodljikave žice. Zemlje Evropske unije optužuju Minsk za namernu eskalaciju krize i pozivaju na uvođenje sankcija. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko smatra da su za ovu situaciju krive same zapadne zemlje, zbog čijih dejstava ljudi beže od rata.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Lukašenko skreće pažnju sa dejstava Rusije
Novosti onlajn 14. 11. 2021.

AMERIČKI državni sekretar Entoni Blinken je u razgovoru sa poljskim kolegom Zbignjevom Rauom izjavio da je migrantska kriza u Belorusiji „Lukašenkov pokušaj da skrene pažnju sa ruskih dejstava na granici sa Ukrajinom - saopštio je u nedelju Stejt department.

- Državni sekretar Blinken ponovo je potvrdio američku podršku Poljskoj suočenoj sa ciničnim iskorišćavanjem ranjivih migranata od strane Lukašenkovog režima. Ovi potezi Lukašenkovog režima ugrožavaju bezbednost, seju podele i imaju za cilj da skrenu pažnju sa ruskih dejstava na granici sa Ukrajinom - navodi se u izjavi portparola Stejt departmenta Neda Prajsa - Državni sekretar Blinken i ministar Rau odlučno su osudili upotrebu ranjivih migranata kao sredstva i pozvali Lukašenka da reši osnovni uzrok sankcija koje je uveo Zapad – uskraćivanje ljudskih prava i osnovnih sloboda beloruskom narodu - ističe se u saopštenju.

- Državni sekretar je takođe izrazio duboku zahvalnost Poljskoj na njenoj otvorenoj podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Sjedinjene Američke Države, Poljska i drugi saveznici i partneri ujedinjeni su u tome da nateraju Moskvu da plati za svoju vojnu agresiju i štetan uticaj u regionu - zaključio je Prajs. Moskva i Minsk su ranije više puta demantovali tvrdnje Stejt departmenta.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je ranije da su optužbe na račun Rusije za migrantsku krizu na granici Belorusije i Poljske na savesti onih koji su ih izneli i da se radi o želji da se problemi prebace na nekog drugog. Prema njegovim rečima, Rusija nema apsolutno nikakve veze sa nastalom situacijom, ali je spremna da doprinese njenom rešavanju.

Migrantska kriza na granici Belorusije sa Letonijom, Litvanijom i Poljskom, kuda su se od početka godine uputili migranti, zaoštrila se 8. novembra. Nekoliko hiljada migranata došlo je do belorusko-poljske granice i ne napušta pograničnu zonu. Neki od njih pokušali su da uđu u Poljsku razbijajući ogradu od bodljikave žice. Zemlje Evropske unije optužuju Minsk za namernu eskalaciju krize i pozivaju na uvođenje sankcija. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko smatra da su za ovu situaciju krive same zapadne zemlje, zbog čijih dejstava ljudi beže od rata.

Izvor: www.novosti.rs