Битка за Белорусију

[MOTORISTA]

Novi žestok okršaj na granici Poljske i Belorusije: Migranti gađaju kamenjem poljsku vojsku, vojska uzvraća suzavcem i vodenim topovima
Tanjug 16.11.2021.

Poljske snage bezbednosti na granici između Poljske i Belorusije reagovale su suzavcem i vodenim topovima kada su izbeglice sa beloruske strane počele da seku ogradu.

Migranti su potom počeli da gađaju kamenjem pripadnike poljskih snaga bezbednosti, navodi se u izveštaju Rojtersa. Snimci koje su podelili portparol vlade i Ministarstvo odbrane svedoče o eskalaciji na granici između Belorusije i Poljske gde nekoliko hiljada izbeglica iz bliskoistočnih zemalja čekaju odlučni da uđu u Evropsku uniju. Izveštač TASS javio je da se tokom pokušaja proboja izbeglica na poljsku stranu čula i sporadična paljba iz vatrenog oružja.

Lukašenko i Putin o situaciji na granici Belorusije i Poljske

Predsednici Belorusije i Rusije Aleksandar Lukašenko i Vladimir Putin razgovarali su danas telefonom o situaciji na belorusko-poljskoj granici i zajedničkim akcijama za odbranu Savezne države, javila je beloruska agencija Belta. Dvojica predsednika razgovarali su i o situaciji u Ukrajini i neplaniranim vojnim vežbama Ukrajine i SAD u blizini granica Ruske Federacije i u Crnom moru. Ruski predsednik je obavestio beloruskog kolegu o situaciji u celini u Crnom moru, a Lukašenko je informisao Putina o jučerašnjem telefonskom razgovoru sa nemačkom kancelarkom u tehničkom mandatu Angelom Merkel.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Minsk će pokrenuti istragu o poljskim akcijama protiv izbeglica
Tanjug 16.11.2021.

Minsk će pokrenuti istragu o upotrebi specijalne opreme poljskih snaga protiv izbeglica na granici, a u istragu će biti uključene i međunarodne organizacije, navelo je ministarstvo spoljnih poslova Belorusije u današnjem saopštenju.

- Takve akcije direktno krše brojna međunarodna i bilateralna pravila i sporazume. Zapravo, teško je zamisliti opravdanje za upotrebu specijalne opreme na teritoriji druge, suverene zemlje - dodaje se u saopštenju, prenosi TAS S.

Belorusko ministarstvo spoljnih poslova je dodalo da će "Minsk inicirati istragu, u saradnji sa međunarodnim organizacijama, kako bi sve činjenice bile jasne".

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Grupe migranta se pomerile sa belorusko-poljske granice i krenule ka prihvatnom centru
Tanjug 16.11.2021.

Manje grupe migranata su se pomerile sa belorusko-poljske granice i krenule danas posle podne ka prelazu Bruzgi u Belorusiji, gde će biti smešteni u prihvatni centar, izvestio je reporter agencije TAS S sa lica mesta.

Prihvatni centar se nalazi na 1,5 kilometara od poljske granice, a oni koji dođu tamo dobiće dušeke, dok je oko 2.000 ćebadi na putu iz Minska. Osim toga, za migrante je napravljeno i šest mobilnih kuhinja.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Migranti povredili sedam poljskih policajaca
Tanjug 16.11.2021.

Sedam poljskih policajaca povređeno je tokom današnjeg napada migratana na belorusko-poljskoj granici, saopštila je poljska policija.

Poljska policija je na Tviteru objavila da su dvoje njihovih pripadnika, muškarac i žena, pogođeni kamenjem u glavu i prebačeni u bolnicu, javio je TASS. Preostali policajci su pogođeni u noge i ruke, pošto su migranti bacali razne predmete.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Minsk: Varšava da objasni upotrebu sile prema izbeglicama
Tanjug 16.11.2021.

Beloruska pogranična služba poslala je zahtev Poljskoj u kojem traži da objasni korišćenje suzavca i sile protiv izbeglica koje se nalaze na beloruskoj teritoriji, rekao je večeras portparol te službe za TASS.

"Pogranična služba je poslala zahtev Poljskoj da objasni incidente u kojima je bilo upotrebe sile, suzavca i opreme za demonstracije protiv izbeglica koje su na beloruskoj teritoriji", naveo je portparol. Prema pograničnoj službi, ispaljvanje šok bombi na nenaoružane ljude koji se nalaze u Belorusiji je "očigledno kršenje međunarodnih prava, uključujući i prava migranata koji traže azil".

"Ovi incidenti se mogu posmatrati kao direktan pokušaj agresije ka Belorusiji", dodao je portparol.

U utorak, migranti koji pokušavaju da preko Poljske dođu do Nemačke, počeli su da bacaju kamenje i razne objekte na poljsku policiju, koja je odgovorila suzavcem. Čuli su se i pucnji, a ispaljeno je i nekoliko šok bombi, policija je koristila vodeni top da otera migrante od ograde.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Moskva spremna da posreduje u dijalogu Minska i EU
Tanjug 17.11.2021.

Moskva je spremna da posreduje u ravnopravnom dijalogu između Belorusije i Evropske unije o situaciji sa migrantima na belorusko-poljskoj granici, izjavila je zamenica stalnog predstavnika Rusije pri UN Ana Evstigneva na sednici Saveta bezbednosti UN.

- Što se tiče situacije na belorusko-poljskoj granici, održivo rešenje može da se pronađe samo kroz ravnopravni dijalog sa Minskom. Ako je Brisel spreman za to, mi smo spremni da posredujemo - rekla je ona.

Migrantska kriza na granici Belorusije sa Poljskom, Litvanijom i Letonijom pogoršala se dramatično pre nedelju dana kada je nekoliko hiljada migranata postavilo kampove na poljskoj granici i povremeno pokušava da propbije ogradu i uđe u Poljsku, podseća TASS.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"U jednom trenutku Lukašenko će morati da popusti"
IZVOR: B92 UTORAK, 16.11.2021.

Situacija na granici Poljske i Belorusije eskalirala je kada je grupa migranata pokušala da uđe na teritoriju Evropske unije.

NATO optužuje Minsk da migrante koristi kao "političke pione", a pojedine zemlje zbog nove migrantske krize čak menjaju zakone.

Ministarstvo odbrane Poljske saopštilo je da su migranti kamenicama napali vojnike i pripadnike policije, te da uništavaju i seku ogradu i pređu na teritoriju te države. Više od 2.000 migranata, među kojima su i žene i deca, napustilo je kampove u Belorusiji i krenulo prema zapadnoj granici s Poljskom. Jasmina Andrić, urednica ćasopisa "Odbrana i bezbednost" kaže da se politika EU promenila.

"Od 2014 godine politika Evropske unije se dosta promenila. EU koja je bila otvorena za te migrante i izbeglice, koja ih je mnogo lakše primala, sada ima polutiku utvrđivanja, odnosno zatvaranja. Američki Stejt department je pozvao režim Aleksandra Lukašenka da “odmah obustavi kampanju usmeravanja migranata preko granice”, a EU već priprema nove sankcije Belorusiji jer "instrumentalizuje migrante".

Jasmin Andrić kaže da će Belorusija popustiti.

"U nekom trenutku će Lukašenko morati da popusti, s obziram da se već sada migranti nalaze i po Minsku... i ugrožavaju bezbednost građana."

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

„Nije ih briga da si živ ili umireš“: Muke migranata iz šuma u Belorusiji
SVET Autor: Ana Tašković 16. nov. 2021

Hiljade izbeglica, tražioca azila uglavnom sa Bliskog istoka, okupilo se u šumama na istočnoj granici EU, između Poljske i Belorusije. U potrazi sa boljim životom, oni su se nadali da će moći da pređu granicu i uđu u EU, a onda se situacija znatno zakomplikovala i sada su već neko vreme "zaglavljeni" na pragu Evropske unije. Već nedeljama se bore sa hladnoćom i glađu, u nadi da će se njihova situacija pozitivno razrešiti.

Švan koji se nalazi na beloruskoj strani granice, muči se da se ugreje na temperaturama ispod nule. Pokušava da spava u šatoru koji je kupio u Minsku. Kada izađe iz njega dočekaju ga potresne scene. Grupe ljudi poput njega izlaze iz šatora ili vreća za spavanje duž ograde od bodljikave žice.

„Ne znam koliko dugo ovo mogu da radim, zaista je ponižavajuće“, rekao je Švan, Kurd iz iračkog grada Sorana.

„Stalno govorimo poljskim oficirima da nam ponestaje hrane i vode, ali ih uopšte nije briga. Gledaju nas kao da smo životinje“, dodao je on. „Nema šanse da se vratim u Irak. Mislim da niko drugi ovde ne bi želeo da se vrati životu bez ikakve nade“, naglasio je on.

Oni koji su krenuli na ovu opasno putovanje u Evropu, platili su hiljade evra turističkim agencijama za pun paket koji je uključivao letove iz Iraka do Beloursije, hotelske takse i vize. Dilsoz (27) iz Erbila, napustila je svoj dom sa suprugom početkom oktobra zbog nedostatka mogućnosti za zapošljavanje.

„Bilo je lako kada smo otišli, jer se turistička agencija pobrinula za sve. Morala sam da molim svoju porodicu i porodicu svog muža da nas finansijski podrže, ali sam mislila da je vredelo toga jer bih radije rizikovala zbog ovog putovanja u Evropu nego da ostanem kod kuće i izgubim nadu za život“, rekla je ona.

Sukobi izbeglica i poljske granične policije se dešavaju svakodnevno i nema izgleda da će se nešto promeniti. Ovaj istočni front putovanja u Evropu je relativno nov, u poređenju sa pomorskim putem od Turske do Grčke i sa severa Afrike do Italija i Španije, prenosi Al Džazira.

„Nije ih briga da ćeš živeti ili umreti“

Kada je Jusef (48) učitelj iz Damaska u Siriji, čuo da je sada bezbedno preći u EU preko Belorusije, odmah je tu video svoju priliku. Kupio je avionsku kartu i nadao se da će porodici obezbediti bolji život. Na put je krenuo u oktobru sa još četiri prijatelja preko Bejruta u Libanu. Sve je prošlo glatko dok nisu došli na granicu sa Poljskom.

„Udarili su nas, moj prijatelj je razbio nos, uzeli su nam novac, uzeli su nam pasoše, uzeli su nam sve“, rekao je on. U haosu koji je nastao Jusef se odvojio od svojih prijatelja. Jusef je tri puta pokušao da se vrati u Belorusiju ali su ga beloruski graničari svaki put tukli pendrecima i rekli mu da ide za Poljsku. Molio ih je da mu daju hranu i vodu, ali su ga ignorisali.

„Njih nije briga da li ćeš živeti ili umreti. Oni nemaju empatiju“, rekao je on.

Ostao je zaglavljen u šumi i bez ikakvih zaliha, pio je vodu iz reka i jeo sve što je našao na drveću. Kada je ponovo naišao na poljske policajce oni su mu dopustili da pozove hitnu pomoć pošto im je objasnio da ima visok krvni pritisak. Jusef sada samo želi da se vrati kući u Siriji kako bi bio sa svojom porodicom, prenosi Al Džazira.

Stotine zahteva za pomoć

Poslednjih meseci, hiljade migranata i izbeglica pokušalo je da uđe u Poljsku preko njene granice sa Belorusijom. Granična kriza dovela je do smrti najmanje 10 migranata. I dok se politički sukob između Poljske i Belorusije, Zapada i istoka nastavlja, stotine izbeglica je zaglavnjeno duž granice, a Border Grup, nevladina organizacija koja pruža podršku migrantima, prima oko 1000 zahteva za pomoć nedeljno. Mohamed Anvar Rasul (26) koji je boravio u bolnici rekao je da su ga beloruski stražari pretukli pre nego što su ga prebacili u zonu isključenja na granici.

„Udarali su nas štapovima od drveta, udarali su nas nogama i rukgama, ne samo mene, već i žene i decu“, rekao je on.

Muhamed je šest puta pokušao da uđe u Poljsku, ali je svaki put ubačen u policijski auto i odveden nazad u zonu isključenja i ostavljen pored beloruske granice. Sozan koja je sa suprugom došla iz Iraka u Belorusiju da bi u Evropi uradila tretman za oplodnju, kaže da se najviše plašila toga što su beloruski čuvari koristili pse da zastraše migrante i izbeglice. Igrom slučaja, odvojila se od supruga i sada se nalazi u bolnici i strahuje da će je vratiti u zonu isključenja na granici.

„Kada sam bila tamo, pila sam prljavu vodu, nisam imala ništa za jelo i to me je prestrašilo. Zaista se plašim da se vratim tamo. Radije bih umrla“, rekla je ona.

Očajna je jer ne zna gde joj se muž nalazi. Sumnja da je i dalje u šimi na granici ali ne može da dođe do njega jer su im beloruski graničari uzeli telefone, prenosi Al Džazira.

Izvor: www.nova.rs

[Dreadnought]

Poland turns water cannon, tear gas on migrants at Belarus border

Polish forces fired tear gas and deployed water cannons against stone-throwing migrants trying to cross the Belarusian border on Tuesday, sparking accusations from Belarus that Poland was trying to escalate the crisis.

[Dreadnought]

Smiruje se kriza na granici Belorusije i Poljske: Prvi avion sa migrantima se vraća na Bliski istok


Oko 300 migranata sa granice Poljske i Belorusije izrazilo je želju da se vrati u svoju domovinu, rekao je Sputnjiku konzul Iraka u Rusiji Madžid al Kilani. Prvi let sa iračkim migrantima je planiran je za 18. novembar.

„Večeras ćemo imati tačne cifre. Avion će sutra iz Belorusije odleteti u Irak“, rekao je irački konzul.

Prema njegovim rečima, želju da se vrate u domovinu izrazilo je „oko 300 ljudi, a svaki sat se njihov broj uvećava za jedno ili dvoje ljudi“.

U međuvremenu, pomoćnik predsednika Belorusije Jurij Karajev saopštio je da niko neće nasilno da deportuje nelegalne migrante sa granice Belorusije.

„Pitanja će se rešavati sa onima koji su spremni da ga rešavaju. Sa onima koji to ne žele, niko neće ništa nasilno činiti“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, trenutno se u logističkom centru nalazi više od hiljadu migranata, oko 800-900 ljudi je smešteno u kampove u šumi na belorusko-poljskoj granici.

Karajev je pojasnio da vlasti nagovaraju oko 250 ljudi koji se nalaze u šumi, pre svega žene i deca, da pređu u logistički centar. Pomoćnih predsednika je naveo da su migranti na to spremni jer je temperatura sve niža.


izvor

[Dreadnought]

EU pala na "Putinovu ucenu",
Nemačka uzvraća udarac: Igra se prljavo


Migrantska kriza na istoku Evrope sve je napetija, a odnosi EU s Belorusijom i Rusijom sve su dramatičniji.

Prema podacima Fronteksa, u prvih 10 meseci 2020. na teritoriju EU probilo se oko 135.000 migranata.

Pošto ni posle dva duga razgovora odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel nije uspela da "slomi" Vladimira Putina da utiče na beloruski režim oko prebacivanja migranata na spoljašnje granice EU, morala je ipak, vrlo nevoljno, da stupi u kontakt sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom, navode mediji.

Razgovarali su gotovo jedan sat o migrantskoj krizi.

Putin i Lukašenko dostigli su cilj – EU, koja ne priznaje legitimitet beloruskog predsednika, ipak su prinudili na direktnu komunikaciju s njim, što oni tumače prvim korakom ka priznavanju Lukašenka legitimnim predsednikom Belorusije, ističu poznavaoci prilika.

Bundestag je doneo rezoluciju o nepriznavanju izbornih predsedničkih rezultata u Belorusiji zbog navodne krađe glasova u korist Lukašenka. Međutim, Lukašenko je dobio na važnosti, a EU je opet pokazala određenu slabost, jer je pristala na rutinsku moskovsko-minsku ucenu, iako priprema rigorozne sankcije, navode svetski mediji.

Međutim, Berlin je brzo uzvratio i zadao velik udarac Moskvi – izdavanje upotrebne dozvole za gasovod Severni tok 2 privremeno je prekinuto, što je u Moskvi izazvalo prilično nezadovoljstvo. Moskovska berza odmah reagovala i deonice Gasproma su pale za nešto manje od dva odsto, ali su cene gasa na svetskom tržištu porasle 10 posto. Nemci su obrazložili odluku da izgradnja mora da se reorganizuje u skladu sa nemačkim zakonima.

Kako navode poznavaoci prilika, očigledno je da svi sada igraju prljavo i bez rukavica, svim raspoloživim sredstvima.

Podsećanja radi, Poljska, kao i zemlje EU, tvrde da Lukašenko namerno propušta migrante da uđu u tu zemlju članicu Unije. Sa druge strane, zvanični Minsk to demantuje i ističe da nema resurse da kontroliše toliki priliv migranata. Lukašenko je predložio da oni prevezu migrante do Nemačke kako bi se izbegla dalja eskalacija krize, što je Berlin odbio.

Poljska i Litvanija, koje su najviše na udaru, objavile su da neće primati izbjeglice koji imaju uredne beloruske turističke vize.

"Oni su turisti, a ne migranti koji stižu iz zemlje u krizi, stoga ne možemo da im pružimo azil", kažu u Varšavi i Vilnjusu.


izvor

[Dreadnought]

Lukašenko i Merkelova dogovorili sledeći korak za rešavanje migrantske krize


Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je drugi put ove nedelje razgovarao telefonom sa v. d. nemačkog kancelara Angelom Merkel o migrantskoj krizi. Oboje su došli do zaključka da bi kriza na granici trebalo da se razmotri na nivou Belorusije i EU.

„Razgovor se ticao situacije na granici Belorusije sa zemljama Evropske unije. Nakon detaljnog razgovora o migrantskoj problematici, strane su došle do određenog razumevanja – kako postupati i kretati se dalje u rešavanju aktuelnih pitanja. Složili su se da problem u celini treba da se iznese na nivou Belorusije i EU“, prenosi agencija BelTa.

S tim u vezi, dogovoreno je da će nadležni zvaničnici ovlašćeni sa obe strane, odmah stupiti u pregovore u cilju rešavanja postojećih problema.

„Merkelova je ukazala da je neophodno obezbediti humanitarnu pomoć migrantima i mogućnost njihovog vraćanja kući uz podršku kancelarije Visokog komesarijata UN za pitanja izbeglica, Međunarodne organizacije za migracije, kao i saradnju sa Evropskom komisijom“, izjavio je portparol nemačke vlade Štefen Zajbert.

Istovremeno, portparolka beloruskog lidera Natalija Ejsmont saopštila je da Lukašenko u razgovoru sa Merkelovom nije razgovarao o sankcijama i „priznanju“. To bi za njega bilo ispod časti, objasnila je portparolka.

Ona je imala u vidu reči ministarke spoljnih poslova Estonije Eve Marije Lijmets koja je nešto ranije izjavila da je Lukašenko navodno obećao Evropskoj uniji da će okončati migrantsku krizu u zamenu za njegovo zvanično priznanje kao predsednika Belorusije i ukidanje sankcija.

„Predsedniku bi bilo ispod časti da pokreće takva pitanja tokom razgovora ili da iznosi slične uslove. Nije bilo ni reči o sankcijama, a kamoli o nekom 'priznanju' tokom razgovora, tim pre jer za belorusko društvo, koje je izabralo Lukašenka za predsednika države, takvo pitanje ne postoji“, istakla je.

Prema njenim rečima, takvi navodi estonske strane znače da oni u principu ne znaju ništa o procesu koji se sada vodi za rešavanje izbegličkog problema, kao i da bi estonska ministarka trebalo da ima u vidu da se transkripti tih razgovora čuvaju i u Belorusiji i u Nemačkoj.

Neka se obrate svojim partnerima u Evropskoj uniji, gde možda mogu da im pruže pouzdane informacije, dodala je portparolka.

Kako se navodi, Lukašenko i Merkelova su se dogovorili da nastave da održavaju kontakte.

izvor

[Dreadnought]

Predsednik Poljske: Ne priznajemo dogovore između Nemačke i Belorusije


Varšava neće podržati predloge za izlazak iz migrantske krize koje su dale Nemačka i Belorusija i do kojih će Berlin i Minsk doći bez njenog učešća, izjavio je poljski predsednik Andžej Duda.

„Rekao sam predsedniku (Nemačke Franku Valteru Štajnmajeru) da Poljska neće priznati nikakve sporazume koji budu postignuti mimo nas“, prokomentarisao je Duda kontakte nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka.

On je dodao da sve odluke koje obavezuju poljske vlasti da preduzmu bilo kakva dejstva treba da budu donete uz učešće Varšave.

„Zbog toga ne priznajemo nikakve druge sporazume i nećemo ih ispunjavati. Nećemo raditi ništa što je dogovoreno iza naših leđa. Mi smo suverena država koja ima pravo da samostalno odlučuje“, istakao je poljski predsednik.
 
Prema njegovim rečima, Štajnmajer ga je uveravao da je Merkelova u razgovorima sa Lukašenkom i Putinom samo izrazila „čvrst stav” Berlina po ovom pitanju.

„Predsednik je rekao da je razgovor Merkelove i sa Putinom i sa Lukašenkom, što me je iznenadilo, jer pre toga niko od ozbiljnih lidera nije razgovarao sa Lukašenkom, koji je falsifikovao izbore, samo su se dotakli čvrstog stava Nemačke koji je zasnovan na o tome da oni moraju da odustanu od napada na granicu, da prestanu da stvaraju ovu krizu, ovo je hibridni napad“, rekao je Duda.

Merkelova i Lukašenko održali su dva telefonska razgovora protekle sedmice. Prema rečima beloruskog lidera, u prvom slučaju on je predložio varijante za rešavanje migrantske krize, a nemačka kancelarka je napravila pauzu kako bi o tome razgovarala sa članicama Evropske unije.


izvor

[Dreadnought]

Zaharova: Zapad optužuje Rusiju kako bi skrenuo pažnju sa situacije na belorusko-poljskoj granici


Zapadne zemlje u svetlu migrantske krize na belorusko-poljskoj granici počele su da okrivljuju Rusiju za nastalu situaciju kako bi igrale na antirusku kartu i time odvratile sopstvenim građanima pažnju sa onoga što se dešavalo na samoj granici, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

Prema njenim rečima, ona je iznenađena što čak i pravo Moskve da odgovori na optužbe u vezi sa krizom na granici izaziva pojačanu reakciju Zapada. Kako je naglasila, ruska strana počela je da komentariše situaciju tek nakon što su zapadni lideri i političari, politikolozi i novinari objavljivali čitav niz materijala u kojima su za krizu okrivili Moskvu.

„I čak je i to izazvalo neku agresivnu reakciju. Ali, izvinite, ako govorite o nama, mi ćemo odgovoriti. To je prvo. Drugo, ako se nađe spoljni neprijatelj, onda može – koliko shvatam, a to je bio i jedan od zadataka zbog kojih se igralo i igra na antirusku kartu – da se skrene pažnja sopstvenih građana, sopstvenih javnih organizacija, humanitarnih i dobrotvornih fondova sa situacije na granici i njihov pogled prebaci na večiti problem da će ih uskoro napasti. Dogovorili su se čak i o nekom hibridnom napadu koji na ove zemlje navodno vrši naša zemlja“, rekla je Zaharova za televiziju „Rusija 24“.

Ona je dodala da su slične izjave davale baltičke države, zemlje srednje Evrope, preko okeana i Velika Britanija.
 
Zaharova je ranije na brifingu izjavila da Rusija nema nikakve veze sa migrantskom krizom na granici Belorusije i Poljske. Prema njenim rečima, pokušaji da se po ovom pitanju okrivi Rusija nemaju nikakvog osnova.


izvor

[Dreadnought]

Ucena i obećanje: Vi ukinite sankcije i priznajte mandat, a ja ću okončati krizu


Ministarka inostranih poslova Estonije Eva-Marija Limets tvrdi da je beloruski predsednik Lukašenko dao obećanje EU.

Okončaće migracionu krizu u zamenu za priznavanje njegovog mandata i ukidanje sankcija.

"On želi da se sankcije ukinu i da mu se prizna mandat na čelu države", preneo je izjavu ministarke portal ERR, navodi TAS.

Istog dana portparol nemačke vlade Štefen Zajbert poručio je da Nemačka nije priznala Lukašenka kao legitimnog beloruskog predsednika, ali da smatra da su razgovori sa njim neophodni kako bi se obezbedila humanitarna pomoć izbeglicama.

Lukašenko je posle telefonskog razgovora 15. novembra sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel izneo predlog za rešavanje situacije na belorusko-poljskoj granici.

Migrantska kriza na beloruskim granicama sa članicama Evropske unije eskalirala je 8. novembra kada je nekoliko hiljada ljudi prišlo poljskoj granici sa beloruske strane i pokušalo da pređe u Poljsku.

Zemlje EU okrivile su Minsk za hibridni rat i pozvale na dodatne sankcije Belorusiji, a Lukašenko je poručio da je odgovornost za novonastalu situaciju sa migrantima na zapadnim zemljama, čija je politika, kako je rekao, naterala ljude da beže od rata.


izvor