Bitka za Belorusiju

[Dreadnought]

EU pala na "Putinovu ucenu",
Nemačka uzvraća udarac: Igra se prljavo


Migrantska kriza na istoku Evrope sve je napetija, a odnosi EU s Belorusijom i Rusijom sve su dramatičniji.

Prema podacima Fronteksa, u prvih 10 meseci 2020. na teritoriju EU probilo se oko 135.000 migranata.

Pošto ni posle dva duga razgovora odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel nije uspela da "slomi" Vladimira Putina da utiče na beloruski režim oko prebacivanja migranata na spoljašnje granice EU, morala je ipak, vrlo nevoljno, da stupi u kontakt sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom, navode mediji.

Razgovarali su gotovo jedan sat o migrantskoj krizi.

Putin i Lukašenko dostigli su cilj – EU, koja ne priznaje legitimitet beloruskog predsednika, ipak su prinudili na direktnu komunikaciju s njim, što oni tumače prvim korakom ka priznavanju Lukašenka legitimnim predsednikom Belorusije, ističu poznavaoci prilika.

Bundestag je doneo rezoluciju o nepriznavanju izbornih predsedničkih rezultata u Belorusiji zbog navodne krađe glasova u korist Lukašenka. Međutim, Lukašenko je dobio na važnosti, a EU je opet pokazala određenu slabost, jer je pristala na rutinsku moskovsko-minsku ucenu, iako priprema rigorozne sankcije, navode svetski mediji.

Međutim, Berlin je brzo uzvratio i zadao velik udarac Moskvi – izdavanje upotrebne dozvole za gasovod Severni tok 2 privremeno je prekinuto, što je u Moskvi izazvalo prilično nezadovoljstvo. Moskovska berza odmah reagovala i deonice Gasproma su pale za nešto manje od dva odsto, ali su cene gasa na svetskom tržištu porasle 10 posto. Nemci su obrazložili odluku da izgradnja mora da se reorganizuje u skladu sa nemačkim zakonima.

Kako navode poznavaoci prilika, očigledno je da svi sada igraju prljavo i bez rukavica, svim raspoloživim sredstvima.

Podsećanja radi, Poljska, kao i zemlje EU, tvrde da Lukašenko namerno propušta migrante da uđu u tu zemlju članicu Unije. Sa druge strane, zvanični Minsk to demantuje i ističe da nema resurse da kontroliše toliki priliv migranata. Lukašenko je predložio da oni prevezu migrante do Nemačke kako bi se izbegla dalja eskalacija krize, što je Berlin odbio.

Poljska i Litvanija, koje su najviše na udaru, objavile su da neće primati izbjeglice koji imaju uredne beloruske turističke vize.

"Oni su turisti, a ne migranti koji stižu iz zemlje u krizi, stoga ne možemo da im pružimo azil", kažu u Varšavi i Vilnjusu.


izvor

[Dreadnought]

Lukašenko i Merkelova dogovorili sledeći korak za rešavanje migrantske krize


Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je drugi put ove nedelje razgovarao telefonom sa v. d. nemačkog kancelara Angelom Merkel o migrantskoj krizi. Oboje su došli do zaključka da bi kriza na granici trebalo da se razmotri na nivou Belorusije i EU.

„Razgovor se ticao situacije na granici Belorusije sa zemljama Evropske unije. Nakon detaljnog razgovora o migrantskoj problematici, strane su došle do određenog razumevanja – kako postupati i kretati se dalje u rešavanju aktuelnih pitanja. Složili su se da problem u celini treba da se iznese na nivou Belorusije i EU“, prenosi agencija BelTa.

S tim u vezi, dogovoreno je da će nadležni zvaničnici ovlašćeni sa obe strane, odmah stupiti u pregovore u cilju rešavanja postojećih problema.

„Merkelova je ukazala da je neophodno obezbediti humanitarnu pomoć migrantima i mogućnost njihovog vraćanja kući uz podršku kancelarije Visokog komesarijata UN za pitanja izbeglica, Međunarodne organizacije za migracije, kao i saradnju sa Evropskom komisijom“, izjavio je portparol nemačke vlade Štefen Zajbert.

Istovremeno, portparolka beloruskog lidera Natalija Ejsmont saopštila je da Lukašenko u razgovoru sa Merkelovom nije razgovarao o sankcijama i „priznanju“. To bi za njega bilo ispod časti, objasnila je portparolka.

Ona je imala u vidu reči ministarke spoljnih poslova Estonije Eve Marije Lijmets koja je nešto ranije izjavila da je Lukašenko navodno obećao Evropskoj uniji da će okončati migrantsku krizu u zamenu za njegovo zvanično priznanje kao predsednika Belorusije i ukidanje sankcija.

„Predsedniku bi bilo ispod časti da pokreće takva pitanja tokom razgovora ili da iznosi slične uslove. Nije bilo ni reči o sankcijama, a kamoli o nekom 'priznanju' tokom razgovora, tim pre jer za belorusko društvo, koje je izabralo Lukašenka za predsednika države, takvo pitanje ne postoji“, istakla je.

Prema njenim rečima, takvi navodi estonske strane znače da oni u principu ne znaju ništa o procesu koji se sada vodi za rešavanje izbegličkog problema, kao i da bi estonska ministarka trebalo da ima u vidu da se transkripti tih razgovora čuvaju i u Belorusiji i u Nemačkoj.

Neka se obrate svojim partnerima u Evropskoj uniji, gde možda mogu da im pruže pouzdane informacije, dodala je portparolka.

Kako se navodi, Lukašenko i Merkelova su se dogovorili da nastave da održavaju kontakte.

izvor

[Dreadnought]

Predsednik Poljske: Ne priznajemo dogovore između Nemačke i Belorusije


Varšava neće podržati predloge za izlazak iz migrantske krize koje su dale Nemačka i Belorusija i do kojih će Berlin i Minsk doći bez njenog učešća, izjavio je poljski predsednik Andžej Duda.

„Rekao sam predsedniku (Nemačke Franku Valteru Štajnmajeru) da Poljska neće priznati nikakve sporazume koji budu postignuti mimo nas“, prokomentarisao je Duda kontakte nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka.

On je dodao da sve odluke koje obavezuju poljske vlasti da preduzmu bilo kakva dejstva treba da budu donete uz učešće Varšave.

„Zbog toga ne priznajemo nikakve druge sporazume i nećemo ih ispunjavati. Nećemo raditi ništa što je dogovoreno iza naših leđa. Mi smo suverena država koja ima pravo da samostalno odlučuje“, istakao je poljski predsednik.
 
Prema njegovim rečima, Štajnmajer ga je uveravao da je Merkelova u razgovorima sa Lukašenkom i Putinom samo izrazila „čvrst stav” Berlina po ovom pitanju.

„Predsednik je rekao da je razgovor Merkelove i sa Putinom i sa Lukašenkom, što me je iznenadilo, jer pre toga niko od ozbiljnih lidera nije razgovarao sa Lukašenkom, koji je falsifikovao izbore, samo su se dotakli čvrstog stava Nemačke koji je zasnovan na o tome da oni moraju da odustanu od napada na granicu, da prestanu da stvaraju ovu krizu, ovo je hibridni napad“, rekao je Duda.

Merkelova i Lukašenko održali su dva telefonska razgovora protekle sedmice. Prema rečima beloruskog lidera, u prvom slučaju on je predložio varijante za rešavanje migrantske krize, a nemačka kancelarka je napravila pauzu kako bi o tome razgovarala sa članicama Evropske unije.


izvor

[Dreadnought]

Zaharova: Zapad optužuje Rusiju kako bi skrenuo pažnju sa situacije na belorusko-poljskoj granici


Zapadne zemlje u svetlu migrantske krize na belorusko-poljskoj granici počele su da okrivljuju Rusiju za nastalu situaciju kako bi igrale na antirusku kartu i time odvratile sopstvenim građanima pažnju sa onoga što se dešavalo na samoj granici, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

Prema njenim rečima, ona je iznenađena što čak i pravo Moskve da odgovori na optužbe u vezi sa krizom na granici izaziva pojačanu reakciju Zapada. Kako je naglasila, ruska strana počela je da komentariše situaciju tek nakon što su zapadni lideri i političari, politikolozi i novinari objavljivali čitav niz materijala u kojima su za krizu okrivili Moskvu.

„I čak je i to izazvalo neku agresivnu reakciju. Ali, izvinite, ako govorite o nama, mi ćemo odgovoriti. To je prvo. Drugo, ako se nađe spoljni neprijatelj, onda može – koliko shvatam, a to je bio i jedan od zadataka zbog kojih se igralo i igra na antirusku kartu – da se skrene pažnja sopstvenih građana, sopstvenih javnih organizacija, humanitarnih i dobrotvornih fondova sa situacije na granici i njihov pogled prebaci na večiti problem da će ih uskoro napasti. Dogovorili su se čak i o nekom hibridnom napadu koji na ove zemlje navodno vrši naša zemlja“, rekla je Zaharova za televiziju „Rusija 24“.

Ona je dodala da su slične izjave davale baltičke države, zemlje srednje Evrope, preko okeana i Velika Britanija.
 
Zaharova je ranije na brifingu izjavila da Rusija nema nikakve veze sa migrantskom krizom na granici Belorusije i Poljske. Prema njenim rečima, pokušaji da se po ovom pitanju okrivi Rusija nemaju nikakvog osnova.


izvor

[Dreadnought]

Ucena i obećanje: Vi ukinite sankcije i priznajte mandat, a ja ću okončati krizu


Ministarka inostranih poslova Estonije Eva-Marija Limets tvrdi da je beloruski predsednik Lukašenko dao obećanje EU.

Okončaće migracionu krizu u zamenu za priznavanje njegovog mandata i ukidanje sankcija.

"On želi da se sankcije ukinu i da mu se prizna mandat na čelu države", preneo je izjavu ministarke portal ERR, navodi TAS.

Istog dana portparol nemačke vlade Štefen Zajbert poručio je da Nemačka nije priznala Lukašenka kao legitimnog beloruskog predsednika, ali da smatra da su razgovori sa njim neophodni kako bi se obezbedila humanitarna pomoć izbeglicama.

Lukašenko je posle telefonskog razgovora 15. novembra sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel izneo predlog za rešavanje situacije na belorusko-poljskoj granici.

Migrantska kriza na beloruskim granicama sa članicama Evropske unije eskalirala je 8. novembra kada je nekoliko hiljada ljudi prišlo poljskoj granici sa beloruske strane i pokušalo da pređe u Poljsku.

Zemlje EU okrivile su Minsk za hibridni rat i pozvale na dodatne sankcije Belorusiji, a Lukašenko je poručio da je odgovornost za novonastalu situaciju sa migrantima na zapadnim zemljama, čija je politika, kako je rekao, naterala ljude da beže od rata.


izvor

[MOTORISTA]

Duda: Na granici EU i Belorusije nema vojne pretnje
Tanjug 18.11.2021.

Poljski predsednik Andžej Duda izjavio je danas da "nema vojne pretnje" na granici Evropske unije i Belorusije gde više hiljada migranata pokušavaju da uđu na teritoriju Poljske i EU i gde je Varšava uputila snage bezbednosti.

Duda je rekao da Poljska prvenstveno upotrebila civilnu policiju i graničnu službu kako bi ispunila svoju obavezu zaštite istočnih granica EU od pritisaka "ilegalne migracije", prenosi AP. Prisustvo poljske vojske tamo je pre svega kao podrška, rekao je on tokom posete Crnoj Gori.

Belorusija je ranije saopštila da su migranti koji su kampovali na beloruskoj strani granice odveženi autobusom u prihvatne centre.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Berlin: Nema dogovora


Nemačka nije postigla nikakav dogovor sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom o rešavanju migrantske krize na poljsko-beloruskoj granici.

Ovo je izjavio u četvrtak neimenovani izvor iz nemačke vlade, nakon medijskih izveštaja u kojima se navodi da su lideri dve zemlje postigli dogovor.

"Situacija na granici je evropski problem u kome Nemačka ne deluje sama", dodao je izvor, a prenosi agencija Rojters.

Lukašenkova portparolka je ranije danas izjavila da je odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel, u telefonskom razgovoru sa Lukašenkom, pristala da razgovara sa EU o predlogu Belorusije.

Tim predlogom se predviđa vraćanje 5.000 migranata u njihove zemlje, dok bi EU primila 2.000 migranata koji su na poljsko-beloruskoj granici.


izvor

[Dreadnought]

Migranti napuštaju granicu Belorusije sa Poljskom


Svi migranti napustili su dva kampa u blizini granice Belorusije sa Poljskom, javila je danas beloruska agencija Belta.

Agencija navodi su iza migranata ostali šatori, odbačena odeća i zapaljene vatre. Izveštač agencije Tas s prenosi da je improvizovani kamp nedaleko do transportno -logističkog centra Bruzgi napustilo više od 500 migranata, a da ih je ostalo 300 - 400 od ukupno 2.000 koliko ih je došlo pre 11 dana.

Njih su u grupama od po 70 do 100 ljudi u transportno-logistički centar, udaljen 1,5 kilometara od granice, sproveli beloruski graničari.

Deo izbeglica je u sredu prešao u transportno-logistički centar, gde su Belorusi organizovali prenoćište, a neki su se vratili u šumu.


izvor

[Dreadnought]

Rusija optužena; Putin jasan: "Nemamo nikakve veze"


Poljska tvrdi da su migrantsku krizu organizovale tajne službe u Moskvi i Minsku.

Kremlj to demantuje. Ali nemačka štampa prenosi tvrdnje bivših beloruskih službenika koji potvrđuju navode Varšave.

Moskva s tim nema nikakve veze, izričito je naglasio ruski predsednik Vladimir Putin komentarišući krajem prošle nedelje situaciju na granici Poljske i Belorusije. Nemački list Zidojče cajtung prenosi međutim izjave poljske vlade i bivših beloruskih zvaničnika koji kažu nešto drugo.

"Organizacija kompletne veštački stvorene izbegličke krize dogovorile su tajne službe u Minsku i Moskvi, ona se formalno vodi pod imenom 'Operacija brana'", citira nemački list beloruskog opozicionog političara Pavela Latušku. "U tome učestvuju vojne tajne službe (GRU) ruskog i beloruskog generalštaba, te beloruski KGB i ruske tajne službe SVR i FSB", tvrdi Latuška.

Pavel Latuška je, piše minhenski list, ranije bio ministar kulture Belorusije i dugogodišnji ambasador, ali je, nakon lažiranih predsedničkih izbora 9. avgusta 2020, prekinuo saradnju s vlastodršcem Aleksandrom Lukašenkom i priključio se (verovatnoj) izbornoj pobednici Svetlani Tihanovskoj.

Zidojče cajtung u članku spominje i potpukovnika Aleksandra Azarova, koji „nije više hteo da radi za režim", i koji je pobegao u Varšavu. On i drugi članovi građanske inicijative "Bipol" beleže represije Lukašenkovog režima, tvrdi se u članku nemačkog lista. Informacije, prema sopstvenim navodima, dobijaju od još uvek aktivnih beloruskih oficira koji, kako kažu, imaju simpatije za njihov rad.

Bivši ambasador Latuška, kako piše list, tvrdi da su ruske i beloruske tajne službe u aprilu i maju ove godine postigle dogovor oko pokretanja akcije masovnog dolaska migranata u Belorusiju, odnosno njihovog daljeg transporta ka EU. Cilj akcije: da Lukašenkov režim, koji se nalazi u finansijskim problemima, dobije više novca, odnosno vršenje pritiska na EU kako bi ona ukinula sankcije protiv Minska.

Prenosi se i Lukašenkova izjava od 26. maja, nakon postizanja dogovora o kojem piše list, prema kojoj je vlastodržac iz Minska rekao da je Belorusija do tada zaustavljala drogu i migrante koji se kreću prema EU, a "sada ćete ih sami jesti i hvatati".


Oružje postaje sve ono što spaja svet

Tenzije na istoku Evrope analizira i nemački nedeljnik Cajt: "Konflikt s Rusijom i Belorusijom, stacioniranje trupa na ukrajinskoj granici, migranti i izbeglice na poljskoj granici – sve to izgleda loše, ali EU se brani", piše hamburški list o situaciji koju opisuje kao "retro-filing Hladnog rata".

"Samo nekoliko stotina kilometara od Berlina zaoštrava se novi oblik geopolitičkog konflikta. Kako on funkcioniše i kako mu se suprotstaviti – rešenje se ne nazire", piše Cajt i ukazuje da je "ludorija" ocenjivati da je ograda koja se podiže na istočnoj granici neka nova gvozdena zavesa.

"Kompletno istočno susedstvo EU, od Baltika, pa do Crnog mora, meta je višestrukih napada. Ukrajina se skoro osam godina bori protiv separatista koje naoružava Kremlj. Baltičke zemlje i Poljska svakodnevno su izloženi kibernetičkim napadima i kampanjama lažnih vesti. Mala Moldavija ima osećaj da je, otkako je tamo izabrana proevropska vlada, ucenjuje ruski energetski koncern Gazprom. U tu sliku uklapa se i beda migranata u Belorusiji koja je namerno prouzrokovana. Pravo na azil postaje instrument geopolitičkog sukoba. Takve napade na šavovima umreženog sveta politikolog Mark Leonard nedavno je nazvao ’ratovima poveznica’ (connectivity wars). U njima oružje može da postane sve ono što spaja svet – finansijski tokovi, podaci, tehnologija, migracije", piše nemački list Cajt.


Poljski premijer kritikuje nemačku kancelarku

Tabloid Bild objavljuje intervju s poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim, koji kaže da Belorusija koristi migrante na granici kao oružje i dodaje da su njihov krajnji cilj zemlje poput Holandije, Nemačke ili Francuske. "Mi na našoj granici branimo čitavu Evropu", kaže poljski šef vlade i najavljuje da će to nastaviti da radi "svim sredstvima".

Na pitanje nemačkog novinara kojeg se scenarija pribojava, Moravjecki odgovara: "Jasno je da će, ako ne budemo bili u stanju da zaustavimo nekoliko hiljada migranata, uskoro doći stotine hiljada, pa čak i milioni. U Nemačkoj živi 80 miliona ljudi – da li biste vi dozvolili da dođe dodatnih 50 miliona? Mislim da ljudi u Nemačkoj ne bi bili srećni zbog toga, jer žele da održe svoj životni standard, i da očuvaju svoju kulturu", kaže premijer Poljske.

Na pitanje da li je Angela Merkel zakazala u izbegličkoj politici, Moravjeci odgovara: "Da, apsolutno. Mislim da politika od pre pet ili šest godina nije bila primerena. Ona je ugrozila suverenitet brojnih evropskih država i stvorila veštački multikulturalizam. To je bila opasna politika za Evropu i svet."

Na kritike upućene poljskoj vladi i tamošnjim zakonima prema kojima je vraćanje migranata sa granice, tzv. pušbekovi na granicama legalizovani, što je suprotno pravu Evropske unije, poljski premijer naglašava: "Zaštita granica mora da bude efikasna. I zato moramo biti u stanju da vraćamo ljude koji krše pravila na granici."


izvor

[Dreadnought]

Nemački MUP: Nećemo primati migrante iz Belorusije


Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer nazvao je lažnim izveštaje da je Nemačka navodno izjavila da je spremna da prihvati deo migranata sa poljsko-beloruske granice.

„Primer takve lažne informacije danas je bio da je savezna vlada navodno spremna da prihvati određen broj izbeglica. Radilo se o oko dve hiljade. Odmah sam kontaktirao saveznog kancelara i dobio jasan odgovor da je reč o lažnoj informaciji“, rekao je Zehofer na konferenciji za štampu nakon sastanka sa poljskim kolegom u Varšavi.

Prema njegovim rečima, Evropa će ubuduće „morati češće da se suočava sa činjenicom da uz pomoć lažnih izveštaja pokušava da se izvrši pritisak“.

On je naglasio da je Nemačka spremna da pruži humanitarnu pomoć migrantima koji su došli u Belorusiju, ali da ne namerava da ih prihvati.

„Ovi ljudi su instrument hibridne strategije. Stoga bi našim evropskim vrednostima odgovarala briga o snabdevanju (humanitarnom pomoći) ovih izbeglica. Ono što ne nameravamo da radimo je da prihvatimo (ove) izbeglice, podlegnemo pritisku i kažemo da prihvatamo izbeglice u evropskim zemljama. Zato što će to značiti da je proračun (organizatora šeme za promociju migranata) proradio“, rekao je on.

Ministar je dodao da Nemačka neće zatvarati granicu sa Poljskom i da to neće biti rešenje za problem migracija.

„Mi u Nemačkoj stalno slušamo zahteve policijskih sindikata da ja moram da zatvorim granicu sa Poljskom i uvedem pograničnu kontrolu. Slažem se (sa poljskim ministrom Mariušom Kaminjskim) da to nije način da se reši problem. Problem nije na granici Nemačke sa Poljskom“, zaključio je Zehofer.


Poljska: Nećemo dozvoliti migrantski put iz Istočne Evrope

Sa svoje strane, ministar unutrašnjih poslova Poljske Mariuš Kaminjski istakao je da Poljska neće dozvoliti stvaranje ilegalnog migrantskog puta iz Istočne Evrope.

„Delujemo odlučno i promišljeno u saradnji sa partnerima i saveznicima i težimo deeskalaciji. I uspećemo. Uveren sam da je deeskalacija realna. To je naš cilj“, rekao je Kaminjski.

Migrantska kriza na granici Belorusije sa Letonijom, Litvanijom i Poljskom, kuda su se od početka godine uputili migranti, zaoštrila se 8. novembra. Nekoliko hiljada migranata došlo je do belorusko-poljske granice i ne napušta pograničnu zonu. Neki od njih pokušali su da uđu u Poljsku razbijajući ogradu od bodljikave žice. Zemlje Evropske unije optužuju Minsk za namernu eskalaciju krize i pozivaju na uvođenje sankcija. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko smatra da su za ovu situaciju krive same zapadne zemlje, zbog čijih dejstava ljudi beže od rata.

U poslednje vreme Litvanija, Letonija i Poljska javljaju o rastu broja privedenih ilegalnih migranata iz zemalja Bliskog istoka i Afrike na granici sa Belorusijom. Ove zemlje optužile su Minsk za stvaranje migrantske krize. Minsk demantuje sve optužbe. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko izjavio je da Minsk više neće sprečavati priliv ilegalnih migranata u zemlje EU – zbog sankcija Zapada za to nema ni novca ni snage.


izvor