Antikineski vojni savez

[MOTORISTA]

Još jedna analiza:

[MOTORISTA]

Tramp odlazi, a Brisel i Vašington prave dil: Evropa ima novu strategiju koja će zadati bolan udarac kinezima
M.V.A. 01.12.2020.

Iako je novoizabrani američki predsednik Džo Bajden jasno stavio do znanja da neće odstupiti ni milimetar od zahteva za povećanje finansiranja NATO iz Evrope, ipak svesno šalje prijateljske signale prema Evropi, između ostalog, kad su u pitanju klimatske promene i suzbijanje pandemije korona virusa.

Neposredno pre poslednjeg redovnog samita šefova država i vlada 27 članica EU ove godine predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Saveta Evrope Šarl Mišel rade na razvoju nove strategije o transatlantskom partnerstvu. Nemački „Bild“ je došao do nacrta dokumenta, koji u sredu treba da bude usvojen kao strategija u narednom periodu, pri čemu ključni element predviđa samit SAD i Evropske unije već „u prvom polugodištu 2021“. Dokument pod naslovom „Nova agenda EU-SAD za globalne promene“ ukazuje na zajednički potencijal:

- Naša zajednička globalna moć i naš zajednički globalni uticaj do danas su neprevaziđeni. Pokrivamo skoro milijardu ljudi i najveća smo dva bloka naprednih demokratija. Generišemo oko dve trećine svetskog BDP i trgovine, kao i 60 odsto direktnih investicija iz inostranstva – navodi se u dokumentu.

Unija i SAD su „najvažniji pokretači inovacija i najjači naučni centri na svetu“, a „naše zajedničko angažovanje neophodno je u svetu u kome autoritarne sile nastoje da podriju demokratije, agresivni akteri pokušavaju da destabilizuju regione i institucije, a zatvorene ekonomije iskorišćavaju otvorenost od koje zavise naša društva“.

Autori dokumenta nisu propustili priliku da indirektno kritikuju Donalda Trampa: -Poslednjih godina naši odnosi su stavljeni na proveru zbog promene geopolitičkog odnosa snaga, bilateralnih kriza i povratka unilateralnoj politici- navodi se u tekstu. Unija je svesna da nije rešila unutrašnje probleme, kao što su sukob oko budžeta i pomoći u pandemiji, te Bregzit: „Ujedinjena, sposobna i nezavisna EU je dobra za Evropu i dobra za transatlantsko partnerstvo – oni se međusobno jačaju i ne isključuju jedno drugo“.

Osnovni elementi plana

1. Zajednička borba protiv pandemije

- Na duži rok, EU i SAD zajedno treba da izvuku pouke iz pandemije i sarađuju u oblastima sprečavanja zaraze, zaštite i reagovanja. Ovo uključuje razmenu podataka i znanja, sisteme za rano upozoravanje i stvaranje zaliha najvažnije medicinske tehnike - navodi se u dokumentu, koji predviđa konkretizaciju saradnje na samitu Svetske zdravstvene organizacije 2021.

2. Očuvanje planete i blagostanja

Evropska unija pozdravlja „potvrdu izabranog predsednika Bajdena da će ponovo pristupiti Pariskom sporazumu i aktualizovati doprinos“, ali očekuje i više od toga: da se partneri obavežu na „ostvarivanje cilja od nula emisije štetnih gasova do 2050“.

-Unija je dala primer Evropskim zeleni planom (Green deal)-navodi se u dokumentu. Naročito u oblasti trgovine emisijom gasova, definisanja cena i oporezivanja emisije ugljen-dioksida EU I SAD ubuduće treba tešnje da sarađuju - predviđeno je strategijom.

Brisel takođe apeluje na SAD da se založi za zajedničku inicijativu za zaštitu mora (na primer, smanjenjem količine plastičnog otpada) i šuma.

3. Tehnologija, trgovina, standardi

Evropska strategija može da se protumači i kao objava rata Kini, ocenjuje „Bild“.

- Naše zajedničke vrednosti – ljudsko dostojanstvo, individualna prava i demokratski principi – čine nas prirodnim partnerima koji će iskoristiti ubrzane tehnološke promene i odgovoriti na izazove protivničkih sistema digitalnog upravljanja. Ovo nam pruža neviđenu šansu da definišemo zajednički tehnološki program EU i SAD – navodi se u nacrtu dokumenta.

Kina se u dokumentu spominje kao „partner u pregovorima za saradnju“ sa EU, ali i kao „privredni konkurent“ i „suparnik“ kad su u pitanju državni sistemi.

Da bi dokument mogao da izazove zabrinutost u Pekingu nagoveštava i ova rečenica: Unija će predložiti Americi da se osloni na vodeću ulogu Evrope u domenu tehnologija kako bi na globalnom planu insistirala na bezbednoj 5G infrastrukturi i otvorila dijalog o mreži 6G.

U isto vreme, neophodno je rešiti bilateralne trgovinske sporove. –Tu spadaju napori za rešavanje spora između Boinga i Erbasa - navode briselski stratezi.

"Prvi korak” moglo bi da bude “razmatranje transatlantske strategije za onlajn-platforme i tehnološke gigante, na primer, u potrazi za globalnim rešenjima za pravedno oporezivanje."

Mnoge evropske zemlje strahuju od špijunskih napada kineskog ponuđača 5G i mobilne telefonije „Huavej“, pa zbog toga u na nastojanjima da se uspešnije reaguje na „strateški izazov“, koji predstavlja Kina, težište treba da bude na tešnjoj saradnji EU i SAD. Brisel kao buduće oblasti saradnje vidi odbranu od sajber-napada i detaljnu proveru kineskih investicija. Na taj način treba da se spreči da kineske kompanije, često lojalne vlasti, „usisavaju“ evropska saznanja u domenu tehnologije.

Dokument Evropske komisije ukazuje na činjenicu da SAD i EU često nemaju jedinstven stav o tome kako da se postave prema Kini, koja nastupa sve samouverenije. Dok Vašington vidi Peking kao najvećeg globalnog konkurenta, ne samo kada je u pitanju ekonomski i politički uticaj, već i vojna premoć u regionu Pacifika, Brisel osciluje između saradnje, konkurencije i suparništva. Mnoge članice EU već izvesno vreme traže da Kina otvori tržište za evropske investitore, koje je i dalje prilično zatvoreno. Kinesko tržište pruža ogromne mogućnosti za evropski rast i već sada je od životnog značaja za brojne koncerne iz EU. To je i jedan od razloga što se članice često ne slažu u tome koliko oštar treba da bude pristup prema Kini, na primer u međunarodnim organizacijama kao što je SZO, u kojima uticaj Pekinga sve više raste.

4. Bezbednost, blagostanje, demokratija

Predlog Džoa Bajdena da se uskoro organizuje „Samit demokratija“ u Briselu izazvao neskriveno oduševljenje u EU, pri čemu je reč o novoj „kičmi“ međunarodne zajednice. S tim u vezi, Unija izražava spremnost da „u punom obimu preuzme svoju ulogu na samitu demokratija“ i „prihvati nove zadatke u borbi protiv korupcije, autoritarizma i kršenja ljudskih prava“.

Relativno neodređene formulacije vezane za žarišta sukoba, na primer za Rusiju i Ukrajinu, ili komplikovan odnos sa Turskom, ukazuju na to da odavno postoji potreba za razgovorima i usaglašavanjem, piše "Bild". Dva bloka se umnogome razilaze po pitanju nuklearnog sporazuma sa Iranom, koji Brisel i dalje smatra “važnim stubom” globalne bezbednosne strategije.

Izvor: www.blic.rs

[lovac]

Tramp odlazi, a Brisel i Vašington prave dil: Evropa ima novu strategiju koja će zadati bolan udarac kinezima

Sve se vrti oko para - ali sam ubeđen da niko Kini ne može da zada bolan udarac.
Oni su sada toliko moćni da svaki udarac protiv njihove ekonomije mogu amortizovati i odgovoriti adekvatnim merama. Osim toga, mnogi zavise od njih.
 Jednostavno, ne može im niko ništa!

[Dreadnought]

Kineskoj vojnoj firmi zabranjeno preuzimanje nemačke kompanije za 5G


Nemačka vlada zabranila je kineskom proizvođaču vojne opreme kupovinu firme specijalizovane za mobilne mreže nove generacije 5G i satelitsku tehnologiju.

Huavej će moći u nemačku 5G mrežu

"Nakon prodaje Institut za mobilnu i satelitsku tehnologiju (IMST) više ne bi bio pouzdan partner jer bi bio pod nadzorom kineskog proizvođača vojne opreme", stoji u dokumentu u koji je agencija "dpa" dobila uvid.

Ministarstvo privrede saopštilo je da je kabinet zabranio prodaju u sredu na osnovu propisa o spoljnoj trgovini prema kom su vladi dodeljene nadležnosti da proceni predstavljaju li akvizicije pretnju za nacionalnu sigurnost, piše Hina, prenosi portal Indeks (Index).

IMST se specijalizovao za satelitske i radarske komunikacije i za 5G tehnologiju, a ponudu za kupovinu dostavio je Addsino, podružnica kineskog proizvođača vojne opreme Casic Addsina.

Vlada je prema dokumentu ocenila da prodaja IMST-a Addsinu predstavlja "stvarnu i ozbiljnu opasnost" za zaštićenu imovinu.

IMST je razvio ključnu komponentu za satelit TerraSAR-X, čije je podatke kupilo nemačko ministarstvo obrane za potrebe razvoja 3D modela koji se koriste u oružanim sistemima i simulacijama.

"Da nismo zabranili akviziciju, to bi znanje otišlo u Kinu i pridonelo bi razvoju kineskog naoružanja", stoji u dokumentu.

Kupovina bi takođe mogla ugroziti nemačku tehnološku suverenost u segmentu mobilnih mreža jer je 5G ključna digitalna tehnologija, dodaje se.

Institut još nije komentarisao vladinu odluku.

izvor

[Dreadnought]

Kina je najveća pretnja, prestižu nas na svakom polju


Kina u ovom trenutku predstavlja najveću pretnju za Ujedinjeno Kraljevstvo, izjavio je šef Strateške komande oružanih snaga Velike Britanije, general Patrik Sanders.

- Kina je najveća strateška pretnja za našu zemlju - rekao je general u obraćanju u Kraljevskom institutu za međunarodne odnose.

On je naglasio da zbog pandemije virusa korona Kina, kao i niz drugih država i kriminalnih grupa, želi da okrene situaciju u svoju korist. General je dodao da su ove snage usmerile pažnju na proizvodnju i raspodelu vakcina, za zdravstveni sistem i vladine službe.

Prema rečima Sandersa, Nacionalni centar za sajber-bezbednost Velike Britanije mesečno otkriva oko 60 ozbiljnih incidenata u sajber prostoru – više nego ikad pre. S tim što su u poslednjih devet meseci 200 imali veze sa virusom korona.

Prema njegovim ocenama, dok je London bio zauzet borbom protiv ekstremizma na Bliskom istoku, Kina je prestigla Veliku Britaniju u tehnološkom planu. Sanders je pomenuo kinesko interesovanje za 5G, militarizaciju kosmosa, supersonično oružje i okarakterisao ove tendencije kao „promenu paradigme u stavu (Kine) prema borbenim dejstvima“.

- Žalim da imamo konstruktivne odnose sa Kinom, ali neke njene aktivnosti izazivaju našu zabrinutost - zaključio je Sanders.

izvor

[Dreadnought]

China and Australia face off in escalating trade war

[Dreadnought]

Rat između Kine i Amerike - koji bi uključivao i Australiju - u roku od 3-5 godina


Bivši general-major i konzervativni liberalni senator Džim Molan samouvereno predviđa da će se rat između Kine i Amerike - koji bi uključivao i Australiju - dogoditi "u roku od 3-5 godina".

Na osnovu ove prognoze, Molan, koji je 40 godina služio u australijskoj vojsci, pozvao je vladu u Kanberi da restrukturira i proširi australijske odbrambene snage kako bi mogao da porazi kineske osvajače i popuni prazninu koju je nedavno ostavio američki pad kao međunarodne vojne sile.

Molanovi stavovi su uobičajena valuta u desničarskim političkim krugovima u Australiji - i nikako nisu ograničeni na suludi govor. Ova gledišta vraćaju se strahu Australije od takozvane kineske komunističke pretnje pedesetih, sada potpuno diskreditovanoj "teoriji domina" i pogrešnom i katastrofalnom učešću Australije u Vijetnamskom ratu šezdesetih godina.

Reciklirane verzije ovih konzervativnih političkih dogmi, prožete savremenim australijskim zabludama o veličini, žive i napreduju u konzervativnim političkim strankama u Australiji.

Zamenite "Kinu" sa "Rusija", a penzionisani general-major mogao bi se lako vratiti u hladni rat pre sedamdeset godina.

Molanovi stavovi su naivni i pogrešni i, u trenutnoj klimi teških ekonomskih i političkih odnosa između Australije i Kine, sigurno štetni.

Kolika je onda verovatnoća da će se rat između Kine i Amerike, u koji je umešana i Australija, odigrati u narednih 3-5 godina? Prema opštem mišljenju, osim malog rizika od sukoba koji će nastati oko Tajvana, verovatnoća je zaista vrlo mala.

Poslednjih decenija Kina je proširila svoj uticaj širom sveta ekonomskim i kulturnim prodorom u druge zemlje (slično onome što je činilo Američko carstvo u doba svog procvata), a ne vojnim osvajanjem. Nijedna država ne bi trebala biti svesnija toga kao Australija.

Država Viktoria prijavila se za program kineskog pojasa i puta, grad Darvin je svoju luku dao u zakup Kini, većina stranih turista koji dolaze u Australiju su Kinezi, kao i većina stranih studenata koji pohađaju australijske univerzitete. Kineske investicije u Australiji su značajne.

Kineski ministar spoljnih poslova Veng Ji pozdravio je dolazeću američku administraciju i pozvao Džoa Bajdena da "prikupi racionalnost, ponovo otvori dijaloge, vrati bilateralne odnose na pravi put i nastavi saradnju". Ovo teško da je jezik bolesnog vojnog agresora.

Amerika ne želi niti treba rat sa Kinom. Donald Tramp je ovo razumeo (ako ništa drugo) - otuda i njegovi patetični pokušaji da kultiviše predsednika Si Đinpinga - i Bajden će nesumnjivo nastaviti da sprovodi politiku američkog izbegavanja stranih vojnih zapleta.

Tajvan je potencijalna tačka bljeska, ali čak i u poređenju sa Tajvanom, nedavna ratoborna kineska retorika ublažena je merom trenutne realpolitike.

Niti je jasno, kao što Molan pretpostavlja, da bi Amerika vojno intervenisala ako bi Kina napala Tajvan. A čak i da jeste, Australija ne bi nužno udružila oružje sa svoDžim američkim saveznikom - kao što Molan implicitno pretpostavlja. Mnogi kineski stručnjaci u Australiji (uključujući Hju Vajta i bivšeg ministra spoljnih poslova Bob Kara) zagovaraju australijsku neutralnost u slučaju američke intervencije u ratu između Kine i Tajvana.

Glebova predviđanja o skorom ratu sa Kinom trenutno su krajnje beskorisna. Diplomatski fokus Australije trebao bi biti na podsticanju Kine da usvoji pomirljiviji pristup Tajvanu, ali rat u Australiji samo komplikuje zadatak.

Da li neko ozbiljno veruje da će Australija ikada uspeti da zameni Ameriku kao vojnu silu u Aziji (čak delimično) ili vojno porazi Kinu, sa značajnom američkom pomoći ili bez nje? Ako američke i australijske vojne snage nisu mogle da pobede severnovijetnamske pre pedeset godina, kako bi sada mogle da pobede u ratu protiv mnogo moćnije Kine?

Pozivanje na restrukturiranje i širenje australijskih odbrambenih snaga u očekivanju rata koji je malo verovatan i koji ne bi mogao pobediti ako se to dogodi vrhunac je neodgovornosti.

Bilo bi bolje da senator Molan provodi vreme baveći se stvarnim problemima koji pogađaju australijske odbrambene snage - poput nedavno objavljenog Brerettonovog izveštaja o ratnim zločinima u Avganistanu; ili kupovina zastarele podmorske flote od više milijardi dolara koja će biti isporučena tek 2030. godine.

Pravi problem Molanovog sirovog predviđanja skorog rata sa Kinom je taj što bi to moglo prouzrokovati još veće pogoršanje trenutnog nelojalnog stanja australijsko-kineskih odnosa.

Kao što su pokazali događaji u proteklih osam meseci, kineski lideri su posebno osetljivi na glupe komentare nesposobnih australijskih političara i oni im uzvraćaju brzo i odlučno.

Politički i ekonomski odnosi između Australije i Kine nikada nisu bili na nižim nivoima, a ovo je uglavnom uzrokovano australijskom arogancijom i diplomatskom nesposobnošću.

Prekid odnosa između Australije i Kine započeo je u junu prošle godine, kada je Maris bila ministarka spoljnih poslova Paine je zatražio međunarodnu istragu izbijanja pandemije Covid-19. Bilo je potpuno nepotrebno da Australija preuzme vođstvo po ovom pitanju, a to je učinjeno očigledno bez konsultacija sa kabinetom ili upozorenja Kine unapred. Paine, poput Molana i mnogih zvaničnika Ministarstva spoljnih poslova, pati od zablude da je Australija velika svetska sila, a Kina nije. U Australiji ukorenjene predrasude o azijskim zemljama vrlo teško umiru.

Kina je na Pejnovu akciju gledala kao na uvredu, a trgovinske sankcije usledile su brzo, zajedno sa proterivanjem dvojice australijskih novinara iz Kine. Mesec dana posle poslednjeg događaja, saznalo se da je to bila osveta za tajne napade australijske službe bezbednosti na nekoliko kineskih novinara u Kanberi nešto ranije.

Desničarski političari na molanskoj liniji najoštrije su osudili Kinu zbog njenih postupaka, a desničarski medijski stručnjaci pozvali su Australiju da Kinu nauči lekciju koju neće zaboraviti.

Odnosi između Australije i njenog najvećeg trgovinskog partnera nastavili su da se kreću nadole tokom prošle godine, a trgovinski rat se intenzivirao sa kineskim zvaničnicima koji su odbili da prihvate telefonske pozive australijskog ministra trgovine. U decembru 2020. godine, međutim, Kina je Australiji ponudila maslinovu grančicu. Na događaju u Institutu za politiku azijskog društva, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao je: "Nadamo se da se odnosi mogu što pre vratiti u kolosek i pozdravili bismo napore svakoga ko želi da se odnosi poboljšaju ako ulože bilo kakav napor".

Tada, taman kad se činilo mogućim približiti se, pojavio se senator Molan sa svojim neodgovornim govorom o predstojećem ratu sa Kinom.

Odnosi između Australije i Kine i dalje će se pogoršavati ukoliko premijer Skot Morrison ne dovede u red nesposobne političare poput Molana i Pejna.

To bi, međutim, zahtevalo da i sam Morison odbaci one zastarele političke dogme i stavove - koji Kinu prikazuju kao neku vrstu egzistencijalne pretnje - koje su doprinele trenutnom zahlađenju sa Pekingom i, u svakom slučaju, nikada nisu dobro poslužile Australiji.

izvor

[MOTORISTA]

Kanadski premijer apelovao na države širom sveta
Tanjug 14. 01. 2021.

KANADSKI premijer Džastin Trudo pozvao je države širom sveta da stvore jedinstveni front protiv hapšenja stranih državljana u Kini, upozoravajući da je svaka zemlja ranjiva.

Trudo je ovo izjavio nakon što je Kanada više puta pozvala svoje partnere da pritisnu Peking da oslobodi kanadske državljane, prenosi Rojters.

- Imamo ogroman nivo usklađenosti, ne samo sa Sjedinjenim Državama, već i sa saveznicima širom sveta, kako bismo neprestano pokretali pitanje prinudne diplomatije koju Kina sve više koristi - rekao je Trudo u intervjuu emitovanom u četvrtak. Kina je privela dvojicu muškaraca nakon što je kanadska policija po američkom nalogu uhapsila šeficu finansijske službe kompanije ''Huavej'' Meng Vanžu. Ona se nalazi u kućnom pritvoru u Vankuveru dok se bori da bude izručena Kini, dodaje Rojters.

Izvor: www.novosti.rs

[dzumba]

Kina je privela dvojicu muškaraca nakon što je kanadska policija po američkom nalogu uhapsila šeficu finansijske službe kompanije ''Huavej'' Meng Vanžu. Ona se nalazi u kućnom pritvoru u Vankuveru dok se bori da bude izručena Kini, dodaje Rojters.

Не разумем зашто се они сад ишчуђавају?! Све је јасно из цитираних реченица.

[MOTORISTA]

Ova zemlja će imati najveći privredni rast 2021. godine
Novosti online 25. 01. 2021.

INDIJA bi ove godine mogla preteći Kinu u privrednom rastu, i tako postati najbrže rastuća ekonomija na svetu.

Kompanija „Global data“ očekuje da će rast indijske ekonomije u 2020. biti toliko oštar da će njen BDP do kraja godine zabeležiti porast od čak 9,7 odsto. Kineski rast bi u istom periodu trebalo da iznosi 8,6 procenata. Ovo predviđanje bazirano je na podacima o nekoliko pokretača indijske ekonomije, od kojih se ključnim smatraju strane direktne investicije koje su stigle u ovu zemlju u proteklih nekoliko meseci. Osim njih, rastu indijske privrede trebalo bi da doprinese i državni paket finansijskih podsticaja vredan 266 milijardi dolara.

Kako piše Kvarc, kombinacija ovih uticaja, pada broja zaraženih i masovne vakcinacije ulivaju sasvim realističnu dozu optimizma. Dodatni podsticaj indijskoj ekonomiji trebalo bi da bude početak sezone festivala tokom koje značajno raste domaća potrošnja u ovoj zemlji. Sezona festivala počinje na leto. Tada rapidno raste potrošnja elektronike, rasvete, ukrasa i zmajeva, ali i slatkiša. Tokom festivala male radnje skoro da dupliraju svoje promete, i to radnje iz raznih delatnosti, pa čak i juveliri budući da se u tim mesecima dešava i najviše prosidbi, prenosi portal „Biznis i finansije“.

Međutim, Indija ne mora da čeka do leta. Da je oporavak indijske ekonomije već započeo svedoče i podaci o oporavku tržišta poslovnog prostora u ovoj zemlji, koje se vratilo na nivo pre korona krize već u poslednjem kvartalu prošle godine.

Izvor: www.novosti.rs