Antikineski vojni savez

[MOTORISTA]

A sada ih još i ovaj maslačak zahebava...

------------------------------------------------

Nakon sklapanja kontroverznog pakta Džonson poručio da su odnosi sa Parizom postojani i čvrsti: "Stojimo rame uz rame sa Francuzima"
Tanjug 16.09.2021.

Premijer Boris Džonson poručcio je danas da su odnosi Londona i Pariza postojani i čvrsti, a naglasio je da novi odbrambeni pakt Britanije sa Australijom i SAD nije usmeren protiv bilo koje druge države.

Francuska je ljutito reagovala na jučerašnju vest o novom strateškom partnerstvu tri zemlje, pod nazivom Aukus, koje će omogućiti Australiji da kupi američke podmornice na nuklearni pogon i raskine ugovor o podmornicama u vrednosti od 40 milijardi dolara, koji je sklopljen sa Parizom.

- To je zaista nož u leđa - komentarisao je francuski ministar inostranih poslova Žan-Iv Le Drijan ovaj sporazum za radio “Frans Info”.

Džonson je u svom obraćanju danas u parlamentu naglasio da su odnosi Britanije i Francuske pogotovu u vojnoj sferi stabilni i čvrsti.

- Naš odnos sa Francuskom, naši vojni odnosi su čvrsti. Stojimo rame uz rame sa Francuzima, bilo u Sahelu, gde vodimo zajedničku operaciju protiv terorista u Maliju, ili u Estoniji, gde trenutno imamo najveću operaciju NATO - rekao je britanski premijer.

Sporazum Aukus izazvao je i nezadovoljstvo Kine, koja je poručila da će on ozbiljno naštetiti regionalnom miru i stabilnosti, a Džonson je u svom obraćanju parlamentu naglasio da je važno da se razume da Aukus ne pretenduje da bude suprotstavljen prema bilo kojoj drugoj sili, već da samo odražava bliske odnose koje Britanija ima sa SAD i sa Australijom.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Samo, što onda toliko kukaju ... "nož u leđa"   

Zato što su francuzi, a oni vole da drame.

Kukaju oni zbog para, uložili su do sada u taj posao preko 1 milijardu evroa, a možda ni tih 250M neće dobiti, već samo 90M

[Dreadnought]

China blasts 'extremely irresponsible' Australia-US nuclear sub deal

Beijing on Thursday slammed a new US alliance with Australia and Britain, under which Canberra will acquire #nuclear submarine technology, as an "extremely irresponsible" threat to regional stability. The agreement "seriously undermines regional peace and stability and intensifies the arms race", Chinese foreign ministry spokesman Zhao Lijian told a regular press briefing.

[Dreadnought]

[MOTORISTA]

Kukaju oni zbog para, uložili su do sada u taj posao preko 1 milijardu evroa, a možda ni tih 250M neće dobiti, već samo 90M

Ajoj...ovoga puta su baš ispali ovce. Jbg, karma za Mistrale i Ruse.

[MOTORISTA]

EU predstavila zvaničnu strategiju za Indo-Pacifik
Tanjug 16.09.2021.

Evropska unija predstavila je danas zvaničnu strategiju za povećanje svog prisustva u Indo-Pacifiku i suprotstavljanje rastućoj moći Kine, iako bi odluka Australije da otkaže sporazum o naoružanju s Francuskom mogla da zakomplikuje Brisela saradnju sa Kanberom.

Novom strategijom EU je preciznije definisala načine svoga delovanja u više oblasti od kojih su, kako navodi Rojters, najvažnije:

TRGOVINA:

EU će raditi na završetku trgovinskih pregovora sa Australijom i Novim Zelandom, tražiće sporazum sa Indijom i ojačaće čvršće veze sa zemljama sa kojima je već zaključila sporazum, poput Južne Koreje, a radiće i na novim, poput onog sa Tajvanom.

KLIMATSKE PROMENE:

EU ima za cilj da pomogne prelazak na zelenu energiju u indo-pacifičkom regionu, a postavlja se obnovljivi vodonik kao prioritet.

OKEANI:

Obećavajući veće diplomatsko prisustvo, EU će nastojati da pomogne u očuvanju Konvencije UN o pravu mora (UNCLOS) kako bi se sprečio prekomerni ribolov u regionu kroz stručnu pomoć u zaštiti mora, prognoziranju vremena i ograničavanju zagađenja mora.

DIGITALIZACIJA:

EU želi da započne razgovore sa Japanom, Južnom Korejom i Singapurom o dubljoj saradnji u pogledu protoka podataka, inovacijama zasnovanim na podacima i omogućavanju intenzivnije digitalne trgovine. Takođe želi bliže da sarađuje sa Indijom na novim tehnologijama, poput veštačke inteligencije i mobilnih mreža pete generacije.

INFRASTRUKTURA:

EU želi da radi sa Japanom, Indijom i Australijom na transportnim vezama, posebno u vazdušnom i pomorskom sektoru, a u sredu je pokrenut novi plan Unije pod nazivom "Globalna kapija", koji će se suprotstaviti kineskoj strategiji “Pojasa i puta".

BEZBEDNOST I ODBRANA:

EU, najveći svetski trgovinski blok, nastojaće da uspostavi bliže pomorske veze sa Australijom, Novim Zelandom, Indonezijom i Japanom, uz više pomorskog raspoređivanja na patrolnim trgovačkim putevima koje Kina smatra svojim. Takođe delegacijama EU u regionu biće pridruženi vojni savetnici.

ZDRAVLJE:

EU želi da pomogne siromašnijim zemljama u indo-pacifičkom regionu da obezbede pristup vakcinama protiv kovid-19. EU takođe želi da razvije saradnju u uspostavljanju linija snabdevanja za lekove i medicinsku opremu, čime bi se smanjilo oslanjanje na Kinu.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednik Evropske komisije Đuzep Borelj je danas tokom predstavljanja strategije EU naglasio da novi američki bezbednosni pakt sa Australijom i Britanijom pokazuje da Evropska unija mora da razvija sopstvene odbrambene i bezbednosne planove, posebno u Indo-Pacifiku.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Ključa bes zbog novog pakta: "Nož u leđa"
IZVOR: JUTARNJI LIST ČETVRTAK, 16.09.2021.

SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Australija sklopili su trostrani vojno-sigurnosni pakt nazvan AUKUS, prema inicijalima tri uključene države.

Cilj je povećanje sigurnosti u indopacifičkoj regiji. U sklopu novog pakta, Australija će uz pomoć SAD i Britanije graditi novu flotu podmornica na nuklearni pogon, prenosi "Jutarnji list".

"Svi mi prepoznajemo važnost osiguravanja mira i stabilnosti u Indo-Pacifiku na duži rok", kazao je američki predsednik Džo Bajden za vreme zajedničkog predstavljanja pakta, na kojem su trojica funkcionera učestvovali virtuelno.

"Moramo biti sposobni da reagujemo i na sadašnje strateško okruženje u regiji, ali i na to kako će se menjati zbog budućnosti svake od naših država", rekao je Bajden i dodao kako "svet zavisi od slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika koji napreduje u decenijama pred nama".

Iako nijedan od trojice funkcionera - predsednik Bajden i britanski i australijski premijeri Boris Džonson i Skot Morison - nije nijednom rečju spomenuo Kinu prilikom sklapanja novog partnerstva, povod sporazuma je gotovo sigurno rastući sigurnosni pritisak Kine na Južno kinesko more, u kojem Peking svojata brojna ostrva i atole, otvoreno prkoseći presudama međunarodnih sudova.

Reakcija Kine

U najnovijem potezu s početka ovog meseca Kina je tako zatražila od svih brodova koji putuju kroz Južno kinesko more da registruju svoj prolazak kod kineskih pomorskih tela, što su SAD i druge države u regiji osudile kao još jedan pokušaj nametanja autoriteta u području kojim slobodno plovi značajan deo svetskog pomorskog trgovinskog prometa. Kina je burno reagovala na objavu sklapanja pakta, a portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan optužio je trojku za ozbiljno urušavanje regionalnog mira i stabilnosti, ubrzavanje trke u naoružanju, i urušavanje međunarodnih napora za suzbijanje nuklearnog naoružanja.

"Kina će pomno pratiti dalji razvoj situacije", kazao je Džao.

Australijski premijer Morison naglasio je prilikom predstavljanja pakta kako će australijske podmornice biti na nuklearni pogon, ali da neće biti naoružane nuklearnim bojevim glavama te posebno istakao kako Australija nema nikakve ambicije da postamr nuklearna sila - ni vojna, ni civilna. Iako je najavljeno da će se nove podmornice graditi u Adelejdu, još ostaje otvoreno pitanje ko će i kako učestvovati u njihovoj gradnji te na kome će biti odgovornost za nuklearno gorivo podmornica. Stručnjaci za nuklearno naoružanje upozoravaju i kako sporazum u kojem nuklearna nacija daje gorivo trećoj strani za vojne svrhe predstavlja opasan presedan, koji bi mogle iskoristiti zemlje poput Irana.

Novi pakt nije razbesnio samo Kinu, koja se smatra njegovom direktnom metom, već i Francusku, koja je u njemu ispala kolateralna žrtva. Australija je zbog AUKUS-a odlučila raskinuti postojeći ugovor koji je imala s Francuskom za gradnju dizelskih podmornica, vredan oko 40 milijardi dolara.

Bes u Francuskoj

Francuska je u četvrtak optužila Bajdena da se ponaša poput svog prethodnika Donalda Trampa, te da su joj SAD zabile nož u leđa uskrativši joj jedan od najvećih izvoznih odbrambenih ugovora.

"Besan sam i ogorčen", kazao je francuski ministar inostranih poslova Žan-Iv le Drijan francuskom radiju u četvrtak.

"Ovako nešto se ne radi saveznicima. Ova brutalna, jednostrana i nepredvidljiva odluka jako me podseća na ono što je gospodin Tramp radio."

Australijska ministarstva odbrane i spoljnih poslova potvrdile su svoju predanost sporazumu s Francuskom pre samo dve nedelje, a francuski je predsednik još u junu hvalio decenije buduće saradnje između dve države kada ga je posetio Morison.

"To je nož u leđa", kazao je Le Drijan. "Stvorili smo odnos poverenja s Australijom, i to je poverenje sada izgubljeno."

Trostrani pakt predstavlja spoljnopolitičku pobedu britanskog premijera Džonsona, kome je izrazito stalo da predstavi UK kao globalnog igrača nakon izlaska iz Evropske unije. Citirajući izvore iz Bele kuće, agencije navode kako je upravo Džonson bio glavni pokretač sporazuma.

Gradnja podmornica

Britanija se nada kako će njene kompanije takođe sarađivati u gradnji australijskih podmornica, ali pred trojkom je još 18 meseci tokom kojih će se dogovoriti o detaljima. Britanija će navodno morati da da nešto zauzvrat SAD-u - obavezati se na veću i češću vojnu prisutnost u regiji. London je još u avgustu poslao svoj nosač aviona "Queen Elizabeth" kako bi učestvovao u vežbama "slobodne navigacije" kroz Južno kinesko more, čime se pridružio američkim brodovima koji redovno tamo plove kako bi odagnali kineske pretenzije na to područje.

Ali, AUKUS je istovremeno i udarac Evropskoj uniji, objavljen dan pre nego što je Brisel trebalo da predstavi svoju politiku za indopacifičko područje. Unija je stavljena pred gotov čin, isključena je iz pregovora, a jedna od vodećih članica - Francuska - bačena je pod voz kako bi desne vlasti u Londonu i Kanberi mogle svojim biračima da pokažu veliki međunarodni uspeh. Ovakva jednostrana Bajdenova odluka mogla bi dodatno da zakomplikuje odnose SAD-a s EU, koji se još nisu oporavili od tenzija za vreme prošlog predsednika. Bajdenova politika suzbijanja Kine biće nemoguća bez poverenja i partnerstva s Briselom, a to je poverenje sada znatno narušeno.

Iako je zamišljen kao regionalni front protiv kineskih teritorijalnih aspiracija, AUKUS bi u konačnici mogao ispasti povoljan po Peking, budu li SAD i EU vodile odvojene politike spram Kine.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Novi vojni savez: Anglosaksonske države protiv Kine


Vlasti Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Australije objavile su da formiraju novi trilateralni format partnerstva o bezbednosti. Prvi projekat partnerstva biće naoružavanje Australije nuklearnim podmornicama, ali bez nuklearnog oružja.

Sporazum je nazvan AUUKUS (skraćenica naziva tri zemlje-učesnice). Cilj partnerstva je lakša razmena informacija i tehnoloških inovacija u oblasti veštačke inteligencije, kibernetičkih i podvodnih sistema, kao i mogućnost izvođenja napada sa velikih udaljenosti. Pored toga, grupa zemalja namerava da razgovara o nuklearnoj bezbednosti i suprotstavljanju Kini.


Cilj i zadatak saveza?

Američka strana tvrdi da je cilj novog partnerstva povećanje mogućnosti partnera u Indo-pacifičkom regionu. Zadatak saveza je da „generalno približi Evropu, konkretno Veliku Britaniju, naporima u strateškoj sferi i da osigura dublju operativnu kompatibilnost između ratnih mornarica te tri zemlje“.

Takođe, Bela kuća se nada „bliskoj saradnji“ sa Francuskom u Indo-pacifičkom regionu. Međutim, to je možda samo pokušaj da se umiri Pariz, jer formiranje saveza dovesti u pitanje sporazum Francuske o isporuci podmornica Australiji, vredan nekoliko milijardi.

Velika Britanija se nada da će savez AUUKUS „zbližiti zemlje kao nikad pre, stvarajući novo odbrambeno partnerstvo i osiguravajući radna mesta i prosperitet“.


Australija dobija nuklearke

Po svim prilikama, sporazum prvenstveno predviđa predaju tehnologija o izgradnji nuklearnih podmornica Australiji. Reč je o podmornicama sa nuklearnim reaktorima, naoružanim konvencionalnim vrstama oružja. Prema potpisanim dokumentima, Australija će imati pristup američkim tehnologijama izgradnje nuklearnih podmornica. Gradiće ih na brodogradilištu u Adelejdu.

Kraljevska australijska Ratna mornarica dobiće osam nuklearnih nosača raketa. Ukupna vrednost projekta za izgradnju novih podmornica premašuje 65,9 milijardi dolara. Njihova zona odgovornosti biće Indo-pacifički region. Prema rečima australijskih zvaničnika, „to će osigurati Kanberi neviđeni vojni potencijal i zahtevaće značajno povećanje troškova za odbranu“.

Takođe se ističe da će u okviru sporazuma Australija dobiti pristup američkim raketnim tehnologijama, uključujući krstareće rakete „Tomahavk“ za naoružavanje australijskih razarača.

Pritom, australijska strana tvrdi da zemlja kao i pre ispunjava svoje obaveze kao država koja ne poseduje nuklearno oružje. Podmornice na nuklearni pogon „biće zajednički poduhvat tri zemlje sa naglaskom na operativnu kompatibilnost, zajedništvo i obostranu korist“.


Amerika širi vojno prisustvo u Australiji

Kako je saopštio šef Pentagona Lojd Ostina, Amerika se dogovorila sa Australijom o širenju svog vojnog prisustva u toj zemlji.

„Danas smo odobrili važne inicijative u vezi sa raspoređivanjem snaga koje proširuju naše prisustvo u Australiji“, rekao je Ostin na konferenciji sa australijskim kolegama.

Sa svoje strane, ministar odbrane Australije Piter Daton je precizirao da je reč o prisustvu svih vrsta američkih vojnih aviona u Australiji na rotacionoj osnovi.


Antikineski vojni savez

Bivši načelnik Uprave za međunarodne sporazume Ministarstva odbrane Rusije, general-pukovnik Leonid Ivašov ističe da je AUUKUS vojni savez, isključivo orijentisan na suprotstavljanje Kini, koji će se postepeno širiti na račun susednih zemalja.

„Većina evropskih zemalja ne žele da se sukobljavaju sa Kinom, između ostalog i u okviru NATO-a, stoga je bilo neophodno da se formira poseban savez čija su okosnica postale SAD i Velika Britanija, dok je Australija neka vrsta odskočne daske. Prvobitno je planirano da se u savez uključi i Indija, ali Delhi nije pristao“, ističe ekspert.

Kako je dodao, učesnici žele da u taj „takozvani istočni antikineski blok uključuje u najmanju ruku još Japan i Novi Zeland, a možda čak i Vijetnam. Međutim, kako naglašava, Japan je oprezan, sa Novim Zelandom se pregovara, a Vijetnam vaga potrebu za takvim savezom“.

„Da bi se proces pokrenuo, odlučeno je da se prvobitno stvori okosnica i da se postepenu zainteresuju i druge zemlje pacifičkog regiona. Zasad nije jasno kako će taj savez funkcionisati, da li će te zemlje na svojim teritorijama raspoređivati zajedničke vojne baze ili će samo dobijati savremene sisteme naoružanja“, zaključio je Ivašov.


izvor

[Dreadnought]

Blinken calls out China"s "coercion," says France "vital" partner after Australia security pact

[Dreadnought]

Mornarica Australije na steroidima, planira da 2040 predstavi nuklearne podmornice razornije od atomske bombe


Australija, Amerika i Velika Britanije predstavile su projekat opremanja austgralijske mornarice podmornicama na nuklearni pogon. Odluka je izazvala bes u Francuskoj - koja je ostala bez unosnog ugovora sa Australijom i u Kini, koja nije oduševljena pojačanim prisustvom zapadnih sila u Tihom i Indijskom okeanu.

Nakon dogovora premijera Australije i Britanije i predsednika SAD da pokrenu program "Aukus", može se očekivati da će australijske nuklearne podmornice ličiti na najnovije verzije britanskog i američkog arsenala.

Američka i britanska mornarica imaju dve vrste podmornica koje su kategorizovane kao podmornice za napad i podmornice sa balističkim projektilima. Obe vrste imaju nuklearne reaktore koji konvertuju vodu i paru pod ogromnim pritiskom koja pokreće turbine koje, pak, pokreću podmornice.

Međutim, podmornice za napad i balističke podmornice - koje često nazivaju "bumerima" imaju različite namene. Australija se odlučila za nuklearnu opciju, odnosno podmornicu za napad, umesto za bumere koje imaju nuklearne bojeve glave na balističkim raketama.

Američki CNN je pobrojao razlike između ove dve vrste podmornica.


Podmornice za napad

Kanbera želi napadačke podmornice koje su "džoker" i američke i britanske mornarice.

Napadačke podmornice su dizajnirane da traže i uništavaju neprijateljske podmornice i brodove na površini. Naporužane su krstarećim raketama "tomahavk", mogu da učestvuju i misijama nadgledanja i prikupljanja informacija, borbenim misijama, navela je američka mornarica koja u svojoj floti od 53 podmornice ima tri klase ovih plovila. Najnovije, njih 19, pripadaju takozvanoj klasi Virdžinija.

Naoružane sa desetak tomahavka i torpeda, 115 metara duge i 8000 tona teške "Virdžinije" mogu da se kreću brzinom od 46 kilometara na čas i ostanu pod vodom beskonačno, odnosno dokle god potraju zalihe za 132 člana posade.

Podmornica nema periskop već koristi fotonični jarbol, elektronsku novotariju opremljenu infracrvenom kamerom visoke definicije kojom se posmatra pojište. Komandni centar džojstikom kontroliše rad jarbola.

Četiri britanske "astut" podmornice su još brže od američkih, mogu da idu 56 kilometara na čas i, poput američkih, i one su naoružane tomahavcima.

Kraljevska mornarica je na svom sajtu navela da je najnovija verzija projektila koje nose "tomahavk 4" koji ima duži domet od prethodnika, može da se isšali na metu u sred leta i pošalje u kontrolni centar snimke bojišta.

Upravo tu vrstu naoružanja Australija želi u svojim vodama kako bi se, navodi CNN, zaštitila od pretnji i u Južnom kineskom moru demonstrirala svoju pomorsku moć i, zajedno sa SAD, ublažila uticaj Kine.


Podmornice sa balističkim projektilima

Američki i britanski bumeri imaju trajdent balističke projektile sa više nuklearnih bojevih glava. Ove podmornice mogu da ostanu mesecima u vodi, velika većina ispod površine i u stanju su da odreaguju na pretnje ispaljivanjem nuklearnih projektila.

Bumeri su tihi i teško ih je detektovati. Američke podmornice sa balističkim projektilima imaju 20 trajdent projektila, svaki sa po osam bojevih glava. Britanci imaju 16 "trozubaca" sa po tri bojeve glave. Mogu da ispale projektile na preko 7400 kilometara a bojeve glave imaju razornu moć od 100 do 475 kilotona. Primera radi, atomska bomba bačena na Hirošimu imala je 15 kilotona.

Amerika ima 14 ovakvih podmornica a Britanija četiri. Australija nema nijednu i nije tražila nijednu.


Kada će Australija porinuti svoje podmornice?

Biće potrebno dosta vremena, moguće decenija, da se australijske nuklearne podmornice razviju i porinu. Džo Bajden, Boris Džonson i Skot Morison juče su dogovorili 18-mesečnu studiju kako bi utvrdili najbolji način izgradnje ovih podmornica za Australiju. Morison je nagovestio da bi nove podmornice mogle da postanu operativne tek 2040.

Tomas Šugart, bivši komandant američke podmornice a sada saradnik Centra za novu američku bezbednost smatra da će Australija, zbog situacije u Indo-Pacifiku, pokušati da što je moguće pre sagradi i opremi svoje podmornice.

Mnogo toga će uticati na raspored, od toga da li će se koristiti lokalci ili spoljni saradnici, snabdevači, da li će se raditi novi dizajn ili će se kopirati postojeći američko-britanski..., rekao je on.

"S obzirom na eroziju vojne ravnoteže u Indo-Pacifiku, nadam se da 2040. znači najkasniji mogući datum. Istovremeno mi je teško da zamislim da se za manje od deset godina napravi nuklearna podmornica, čak i ako se bude radilo najbrže moguće i koristio postojeći dizajn i snabdevači", rekao je on.


Kvadrilaterala u Pacifiku

Australija je deo vojnopolitičke savezničke osovine Vašington-Tokio-Kanbera-Nju Delhi, tzv. "kvadrilaterale", koja poslednjih godina redovno održava međudržavne konsultacije o načinima za suzbijanje kineskog političkog, ekonomskog i vojnog uticaja u Tihom i Indijskom okeanu, a naročito u Južnom kineskom moru, kao i vojne vežbe kojima obeshrabruje Kinu od eventualne invazije na Tajvan, sprečava Peking da kontroliše Južno kinesko more i posalje svoju mornaricu na otvoreno more u Pacifiku, prenosi RTS.

Tom savezu se nedavno priključila i Velika Britanija koja je pod vođstvom Vašingtona potpisala sporazum o razmeni vojne tehnologije sa dugogodišnjim američkim saveznikom Japanom i sada patrolira vodama istočne Azije.

Sada se London, na insistiranje SAD, priključio i vojnim pritiscima na Peking u formi ustupanja složenih i skupih tehnologija za konstruisanje podmornica na nuklearni pogon, koje su moćno oružje.

Vašington je suštinski zainteresovan za jačanje australijske vojne moći iz više razloga. Jedan je fizička blizina severne obale te države Južnom kineskom moru, gde Peking već desetak godina gradi vojna uporišta, piste, pristaništa i komunikacione stanice zahvaljujući kojima može da prekine snabevanje naftom, gasom i rudama Tajvanu, Južnoj Koreji i Japanu (koji su svi američki saveznici).

Drugi je taj što uključivanjem australijske, britanske i drugih armija, Vašington olakšava sebi logistički vrlo zahtevan rad na patroliranju vodama jugoistočne i istočne Azije, te ostvaruje znatne ekonomske uštede u svom nastojanju da fizički i politički obuzda rast kineske moći i uticaja u tim regionima, podseća javni servis.


Povratak Britanaca

U čitavu priču i vode južnog Pacifika, Britanija je ušla "šlepajući" se uz SAD i to u trenutku kada je Džonsonu potrebna neka pobeda posle Bregzita, kovid krize, zahteva Škotske za nezavisnošću, poremećenih veza sa EU...

Da bi se napravilo mesta za Britance, odbačen je ugovor koji je Australija sklopila sa Francuskom za kupovinu njenih 12 podmornica na klasičan, dizel pogon. To je bio posao vredan oko 65 milijardi američkih dolara, koji je potpisan pre pet godina i u Parizu je važio za "posao veka".

Novi ugovor, vredan desetine milijardi dolara, prema kojem London treba da snabde Australiju podmornicama na nuklearni pogon kako bi se osposobila da projektuje vojnu moć u Južnom kineskom moru i drugde, razljutio je Peking i duboko razočarao Pariz, ali je učvrstio obnovljeni vojnopolitički uticaj Velike Britanije u južnom Pacifiku.

Isto tako, podsetio je svet da Amerikanci neće prezati ni od čeka, čak ni od odbacivanja dojučerašnjih partnera, samo da bi zaštitili svoje interese.


izvor