Antikineski vojni savez

[Dreadnought]

Peking pozvao NATO: Već ste zabrljali


Peking je pozvao NATO da prestane da širi lažne izveštaje o Kini i da se uzdrži od pokušaja pokretanja novog hladnog rata.

"Pozivamo NATO da prestane da povlači ideološke linije, širi lažne izveštaje ili daje provokativne izjave o Kini i da prekine pokušaje pokretanja novog hladnog rata", poručio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbinna konferenciji za novinare, prenosi agencija Tass.

NATO, za koji je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova rekao da je "proizvod hladnog rata i najveća svetska vojna alijansa predvodjena SAD", prvobitno je bila Severnoatlantski savez, a sada je "došao do azijsko-pacifičkog regiona da pokaže svoju snagu".

"Ovi potezi su veoma opasni i svakako bi izazvali oprez i odlučno protivljenje azijsko-pacifičkih zemalja i celog sveta", dodao je kineski diplomata.

Vang je takođe ocenio da je "NATO već zabrljao Evropu", pa bi trebalo da se uzdrži od "pokušaja da se upropasti Azija i ostatak sveta takođe".

Kineski predsednik Si Đinping je govoreći na samitu BRIKS-a pozvao zemlje da se bore protiv jednostranih sankcija, te međunarodnu zajednicu da napusti mentalitet Hladnog rata.

"Moramo se zalagati za poštenje i pravdu, promovisati međunarodnu zajednicu da bude zaista multilateralna. Moramo zaštititi međunarodni poredak, čija su srž UN i međunarodno pravo, moramo napustiti hladnoratovski mentalitet i konfrontaciju između blokova", rekao je kineski predsednik.

On je pozvao zemlje BRIKS-a da se suprotstave jednostranim sankcijama, kao i njihovoj zloupotrebi.

"Stoga će velika porodica zajednice sa zajedničkom sudbinom čovečanstva nadmašiti malu grupu hegemona", dodao je on.

Dvodnevni 14. samit BRIKS-a pod predsedavanjem Kine počeo je danas putem video-konferencije. Samitu prisustvuju lideri zemalja članica - predsednik Rusije Vladimir Putin, indijski premijer Narendra Modi, predsednik Brazila Žair Bolsonaro i predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa.

Samitom predsedava kineski predsednik Si Đinping.

izvor

[Dreadnought]

„Partneri u Plavom Pacifiku“ – Amerika formirala novu alijansu sa saveznicima


SAD, Velika Britanija, Japan, Australija i Novi Zeland formirale su novi savez u Tihookeanskom regionu – „Partneri u Plavom Pacifiku“ (PBP), navodi se u zajedničkom saopštenju koje je objavila Bela kuća.

Partnerstvo je usmereno na razvoj efikasne saradnje i podršku ostrvskih država regiona.

„Danas je naših pet zemalja pokrenulo sveobuhvatan neformalni mehanizam za efikasniju i bolju podršku prioriteta u Pacifiku – 'Partneri u Plavom Pacifiku'. Nova inicijativa se zasniva na našoj dugogodišnjoj posvećenosti regionu, bliskim vezama i dugogodišnjem partnerstvu sa pacifičkim ostrvskim zemljama“, navodi se u saopštenju.

Kako je precizirano, partnerstvo je usmereno, između ostalog, na podršku pacifičkog regionalizma i širenje saradnje između zemalja Tihookeanskog regiona i ostatka sveta.

Takođe se navodi da će novo partnerstvo „ostati inkluzivno, neformalno i otvoreno za saradnju“. Napori pet zemalja će, pre svega, biti usmereni na borbu sa klimatskom krizom, osiguravanje bezbednosti, razvoj transportnih mreža regiona, zdravstvenog i obrazovnog sistema, navodi se u saopštenju.


izvor

[Dreadnought]

Kina ima problem? "Izuzetno smo zabrinuti"


Kina je izuzetno zabrinuta zbog novog strateškog koncepta NATO, poručio je Žang Jun, stalni predstavnik Kine pri UN.

"Kao i sve miroljubive države u svetu, Kina pomno prati strateška prilagođavanja NATO i duboko je zabrinuta zbog političkih implikacija takozvanog novog strateškog koncepta Severnoatlantske alijanse", rekao je Žang Jun u utorak, na sednici Saveta bezbednosti UN, prenosi agencija RIA Novosti.

On je predočio da pojedini lideri zemalja članica NATO od skoro prikazuju druge zemlje kao pretnju i upozorio da je činjenica da upravo NATO stvara probleme u različitim delovima sveta.


izvor

[Dreadnought]

Kako će proći novi veliki udar Zapada na kineski „Pojas i put“ – vredan stotine milijardi evra


Iskustvo nam govori da bi „podgrejana“ namera Zapada da se suprotstavi kineskom uticaju u zemljama u razvoju mogla da ostane mrtvo slovo na papiru zaključaka sa najnovijeg samita G7, bezuspešan pokušaj odbrane od neminovnog, smatra spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović.

Grupa sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7) na upravo održanom godišnjem samitu u Elmau u Nemačkoj i zvanično je pokrenula globalno infrastrukturno i investiciono partnerstvo sa ciljem da potisne uticaj Kine u zemljama u razvoju. Kao odgovor na kinesku inicijativu Pojasa i puta , SAD bi u narednih pet godina investirale 200 milijardi dolara, a EU 300 milijardi evra privatnih i javnih sredstava, pre svega, u infrastrukturu zemalja u razvoju.

"Na nama je da damo pozitivan i snažan investicioni impuls svetu i da pokažemo našim partnerima u zemljama u razvoju da imaju izbor i da nameravamo da iskoračimo u pravcu solidarnosti kako bismo zadovoljili njihove razvojne potrebe", rekla je predsednika Evropske komisije Ursula fon der Lajen na zajedničkoj konferenciji za novinare.


Suzbijanje kineskog uticaja - nerealno

U dobro poznatim okolnostima u svetu opterećenom visokom inflacijom, energetskom krizom i visokom cenom hrane, u uslovima ukrajinske krize za koju se ne zna koliko će trajati, nemoguće je ne postaviti pitanje koliko je realna namera G7.

Korkodelović je vrlo sumnjičav da će u ovoj situaciji biti bilo šta izvodljivo od onoga što je najavljeno.

„Još u vreme američkog predsednika Donalda Trampa postojao je takozvani plan 'Plava tačka' i Trampova administracija je formirala posebnu državnu agenciju koja je trebalo da se brine pre svega o mobilisanju privatnog kapitala za suzbijanje kineskog modela u saradnji sa zemljama u razvoju. Ništa, međutim, nije bilo od tog Trampovog plana. Pričalo se da su nekoliko desetina milijardi dolara ili prikupili ili bili na putu da prikupe“, podsetio je Korkodelović za Sputnjik.


Ni Tramp, ni Bajden

U tom trenutku su, poređenja radi, kineske investicije u njen program Pojasa i puta koji obuhvata saradnju sa 144 države i međunarodne organizacije vredele 900 milijardi dolara.

Naš sagovornik napominje da je posle tog prvog Trampovog, prošle godine usledio i Bajdenov pokušaj baš na Samitu G7 koji je proklamovao program za pomoć zemljama u razvoju – Izgraditi novi bolji svet. On je, međutim, naišao na nesavladive prepreke u Kongresu koji je odbio taj njegov zakon, posle čega su se, kako kaže, evropski partneri uveliko povukli kada su videli da u SAD nemaju saradnika u tome.

Korkodelović ističe da su razvijene zemlje suočene sa visokom inflacijom, velikim energetskim problemima zbog sankcija koje su nametnule Rusiji, pretnjom gladi, naročito zemljama u razvoju, zbog sankcija Rusiji i Belorusiji i rata u Ukrajini, jer su to tri zemlje ključne za proizvodnju žitarica, ali i veštačkih đubriva. Tek ćemo, smatra on, u idućoj i narednim godinama videti posledice svih tih velikih promena.


Zbog odnosa prema Rusiji i Kini

Na pitanje zašto je onda G7 u ovoj situaciji, kao da nema preča posla, potegla za suzbijanjem uticaja Kine i da li to ima veze sa najavom proširenja BRIKS-a, Korkodelović kaže da je reč pre svega o političkom pristupu u odnosu na Rusiju i Kinu.

Treba imati u vidu nedavno održan značajan samit BRIKS-a, (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika), pet velikih privreda uz razvoju od kojih su neke, kako napominje, već uveliko pretekle svoje konkurente iz G7.

Kina je, kako podseća, prva u svetu kada se paritetom kupovne moći meri ukupan društveni proizvod, Indija je treća, a između njih dve su SAD. Pri tom, Indija, mereno paritetom kupovne moći ima dvostruko veći ukupan društveni proizvod nego Japan. Rusija je skoro izravnata sa Nemačkom.

On, pri tom, ukazuje na značaj realne ekonomije – poljoprivrede, industrije, energetike, što je u prvi plan naročito izbacila ukrajinska kriza. U najrazvijenijim zemljama je u odnosu na realnu ekonomiju predominantan finansijski sektor koji sa 70 do čak 80 odsto učestvuje u BDP-u pojedinih evropskih zemalja.


izvor

[Dreadnought]

Kina: Komentari Arden o asertivnosti „pogrešni“


Kineska ambasada na Novom Zelandu ukorila je novozelandsku premijerku Džasindu Ardern zbog komentara koje je dala na samitu NATO-a o kineskoj asertivnosti, nazvavši ih „pogrešnim“ i „pogrešnim“.

Ardern je u sredu u Madridu rekao da je Kina „u poslednje vreme takođe postala odlučnija i spremnija da izazove međunarodna pravila i norme.

„Primeli smo k znanju relevantan komentar novozelandske strane na sednici NATO-a, koji uključuje neke pogrešne optužbe protiv Kine“, rekao je portparol ambasade u izjavi na njenoj veb stranici u četvrtak. „Ta tvrdnja je pogrešna i stoga za žaljenje.

„Očigledno je da takav komentar nije od pomoći za produbljivanje međusobnog poverenja dve zemlje“, navodi se u saopštenju.

Novi Zeland, koji se u velikoj meri oslanja na Kinu u trgovini, često je izbegavao direktne kritike Pekinga.

Međutim, nedavno je pooštrio svoj ton i po pitanju bezbednosti i sve većeg prisustva Pekinga u južnom Pacifiku nakon nedavnog potpisivanja bezbednosnog pakta između Kine i obližnjih Solomonovih ostrva.

U saopštenju ambasade se takođe odnosi na komentare Arderna o pokušajima da se poremeti i destabilizuje Pacifik i kaže se da bilo kakva eskalacija tenzija u Pacifiku „ne može biti uzrokovana saradnjom Kine sa svojim ostrvskim partnerima na unapređenju održivog razvoja“.

Takva saradnja nije imala nikakve veze sa militarizacijom regiona, dodaje se u saopštenju. „Ako militarizacija postoji u južnom Pacifiku, svima je jasno ko i šta podstiče takve tenzije.


izvor

[Dreadnought]

Uspon Kine gura azijsko-pacifičke nacije da prihvate NATO


Kada su se lideri NATO-a okupili u Madridu ove nedelje, pridružili su im se šefovi vlada iz četiri zemlje daleko izvan uobičajenog geografskog opsega transatlantskog saveza: Japana, Južne Koreje, Australije i Novog Zelanda.

Učešće četiri američka saveznika bez presedana — i njihov dogovor da sarađuju sa NATO-om na sajber odbrani i pomorskoj bezbednosti — naglašavaju njihovu zabrinutost kako zbog ruske invazije na Ukrajinu, tako i zbog rastuće moći sve snažnije Kine.

Japanski premijer Fumio Kišida, koji je prekinuo ključnu izbornu kampanju za samit, rekao je da je taj potez pokazao da su lideri shvatili da je bezbednost Evrope i Indo-Pacifika „nerazdvojna“.

„Osećam jak osećaj krize da bi Ukrajina sutra mogla biti istočna Azija“, rekao je Kišida, dodajući da bi azijsko-pacifički partneri u budućnosti trebalo da „redovno učestvuju na samitima NATO-a“.

Države članice NATO-a dele zabrinutost svojih novih partnera u vezi sa namerama Pekinga. Na samitu, alijansa je po prvi put formalno definisala Kinu kao „izazov“ u svom strateškom konceptu za narednu deceniju.

Bliže veze između NATO-a i azijsko-pacifičkih zemalja izazvale su uzbunu u Pekingu.

„Sada je NATO proširio svoje pipke do azijsko-pacifičkog regiona“, rekao je Zhao Lijian, portparol kineskog ministra inostranih poslova, dodajući da će pokušaji da se potkopa mir i stabilnost u regionu „propasti“.

Peking je više puta upozoravao na stvaranje bilo kakvog vojnog bloka sličnog NATO-u u Aziji, što je verovatnoća za koju stručnjaci za bezbednost kažu da je malo verovatna jer zemlje u regionu imaju veoma različite interese i snažne ekonomske veze sa Kinom.

Ali dublji angažman između NATO-a i četiri azijsko-pacifičke zemlje vođen je zabrinutošću da odvojeni savezi sa SAD sami po sebi više nisu dovoljni da osiguraju njihovu bezbednost. Njihovo poverenje u Vašington narušen je pristupom „Amerika na prvom mestu” bivšeg predsednika Donalda Trampa, koji je zapretio da će ukloniti američke trupe iz Japana i Južne Koreje.

A ruska invazija na Ukrajinu i strahovanja da bi Kina mogla da učini sličan potez na Tajvanu sugerišu potrebu za višestrukim opcijama za jačanje odvraćanja.

„To bi zakomplikovalo proračune za Kinu ako treba da razmišljaju ne samo o savezu sa SAD, već i o 30 članica koje pripadaju NATO-u“, rekao je Jošikazu Hirose, stručnjak za savez na Nacionalnoj akademiji odbrane u Japanu.

Jedan američki zvaničnik rekao je da je Vašington insistirao na tome da Japan i ostale tri zemlje prisustvuju NATO-u, kao deo strategije administracije predsednika Džoa Bajdena za izgradnju i širenje koalicija istomišljenika za suprotstavljanje Kini.

Američki zvaničnik je rekao da Japan želi da proširi i diversifikuje svoje bezbednosne veze kao polisu osiguranja kako bi se zaštitio od Kine u slučaju da američki izbori 2024. proizvedu predsednika koji je bio slabiji u savezu sa Tokijem. „Japan pokušava da izgradi kapacitete van svojih odnosa sa SAD“, rekao je on.

Kristofer Džonston, stručnjak za Japan u Centru za strateške i međunarodne studije, američkom istraživačkom centru, rekao je da Kišida posebno oseća oštar osećaj pretnje zbog ruske invazije na Ukrajinu i da želi da Evropa i NATO budu bolje prilagođeni izazovu iz Kine.

Kišida je takođe podsticao pomorsko angažovanje Velike Britanije i Nemačke u Indo-Pacifiku tokom prošle godine, rekao je Džonston, koji je donedavno bio zadužen za politiku Japana u Savetu za nacionalnu bezbednost. „To se uklapa u širi obrazac diverzifikacije odnosa“, rekao je on.

Na samitu u Madridu, Entoni Albaneze, koji je u maju izabran za premijera Australije, odbacio je optužbe da su NATO i njegovi partneri stvorili „imaginarnog neprijatelja“ u obliku Kine.

Albanez je ukazao na „bez ograničenja“ partnerstvo Pekinga sa Rusijom i njegovo odbijanje da osudi invaziju na Ukrajinu. „Kina mora da sagleda šta se dešava i da sagleda rešenost koja postoji iz celog sveta i trebalo bi da osudi postupke Rusije“, rekao je on.

Predsednik Južne Koreje Ioon Suk-Ieol, koji je debitovao na samitu, obećao je da će njegova zemlja igrati veću bezbednosnu ulogu. „Odnos saradnje između Južne Koreje i NATO-a postaće kamen temeljac solidarnosti“, rekao je Jun.

Na marginama samita, Ioon se takođe sastao sa Kišidom i Bajdenom na prvom trilateralnom sastanku ovih zemalja u skoro pet godina. Južnokorejski lider je iskoristio priliku da signalizira spremnost da se poprave veze sa Japanom koje su bile jako zategnute sporovima oko istorijskih pitanja i trgovine.

Čak i pre ruske invazije na Ukrajinu, zabrinutost oko toga kako obuzdati vojne ambicije Kine izazvala je nalet kolektivnih bezbednosnih aranžmana u Aziji. To uključuje Kuad, koji grupiše SAD, Japan, Australiju i Indiju, i Aukus pakt, prema kojem će Velika Britanija i SAD pomoći Australiji da nabavi podmornice na nuklearni pogon.

Te multilateralne bezbednosne mreže i postojeći bilateralni odbrambeni paktovi su takođe dopunjeni regionalnim ekonomskim inicijativama kao što je Indo-pacifički ekonomski okvir, koji je nedavno predstavio Bajden.

Stiven Nađ, viši vanredni profesor na Međunarodnom hrišćanskom univerzitetu u Tokiju, rekao je da će biti ograničenja u saradnji između NATO-a i njegovih novih partnera.

NATO bi pozdravio diplomatsku i finansijsku pomoć da bi se suprotstavio Rusiji, ali ne bi želeo da posveti bilo koje svoje resurse Indo-Pacifiku i malo je verovatno da će nacije u regionu gledati kao na ravnopravne partnere, rekao je Nađ.


izvor

[Dreadnought]

Samo da ostavim ovaj meme ovde 



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Kina krivi NATO za „stvaranje sukoba i vođenje ratova“


SAD i njeni saveznici iz NATO-a narušili su svetski mir izazivajući sukobe i započinjući ratove, služeći sebičnim interesima Vašingtona na račun nevinih civila širom sveta, tvrdi kinesko ministarstvo spoljnih poslova.

„Istorija NATO-a govori o stvaranju sukoba i vođenju ratova. . . , samovoljno pokrećući ratove i ubijajući nevine civile, čak i do danas”, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan novinarima u sredu. „Činjenice su pokazale da nije Kina ta koja predstavlja sistemski izazov NATO-u, već NATO koji donosi nadolazeći sistemski izazov svetskom miru i bezbednosti.

Džao je svoje komentare dao nedelju dana nakon što je NATO, po prvi put, izdvojio Kinu kao strateški prioritet i „izazov“ zapadnim interesima.

„Kina značajno povećava svoje vojne snage, uključujući nuklearno oružje, maltretira svoje susede, preti Tajvanu… nadgleda i kontroliše sopstvene građane putem napredne tehnologije i širi ruske laži i dezinformacije“, rekao je prošle srede generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Tenzije između NATO-a i Kine su eskalirale otkako je Rusija u februaru započela svoju vojnu ofanzivu na Ukrajinu. Peking, koji je odbio da se pridruži kampanji koju predvode SAD kažnjavanja i izolacije Rusije zbog sukoba, sugerisao je da je NATO izazvao krizu.

Na prošlonedeljnom samitu NATO-a u Španiji, američki državni sekretar Antoni Blinken optužio je Kinu da „nastoji da potkopa međunarodni poredak zasnovan na pravilima“. Džao je odgovorio u sredu rekavši da je „takozvani međunarodni poredak zasnovan na pravilima zapravo porodično pravilo koje je napravila šačica zemalja da bi služila sopstvenim interesima SAD“.

SAD „poštuju međunarodna pravila samo onako kako smatraju prikladnim“, dodao je on, i preko NATO-a pokušavaju da „pojačaju konkurenciju sa Kinom i podstaknu grupnu konfrontaciju“.

Najnovija razmena između Vašingtona i Pekinga dolazi samo nekoliko dana pre nego što bi Blinken trebalo da se sastane sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jijem. Dva glavna izaslanika trebalo bi da razgovaraju u subotu kada se ministri spoljnih poslova okupe na samitu G20 u Indoneziji.


izvor

[Dreadnought]

Dramatično obraćanje šefova FBI i MI 5: "Kina najveća dugoročna pretnja ekonomskoj i nacionalnoj bezbednosti"


Direktor američkog FBI-a i šef britanske obaveštajno-bezbednosne agencije MI5 održali su zajedničko obraćanje, kako bi upozorili na pretnju.

Prvi zajednički javni nastup dvojice zvaničnika dogodio se u sedištu MI5-a u Londonu, piše BBC.

Direktor FBI-ja Kristofer Vrej poručio je da je Kina "najveća dugoročna pretnja ekonomskoj i nacionalnoj bezbednosti" i da se meša u američku unutrašnju politiku, što uključuje i petljanje u nedavne izbore.

Šef MI5 Ken Mek Kalam je rekao da je njegova služba u poslednje tri godine više nego udvostručila svoje aktivnosti kako bi suzbila porast kineskih aktivnosti, kao i da će ubrzo dodatno pojačati nadzor nad kineskim postupcima.

"MI5 sada vodi sedam puta više istraga povezanih s aktivnostima Komunističke partije Kine u poređenju sa 2018. godinom", dodao je Mek Kalam.

Vrej je upozorio pak da bi kinesko zauzimanje Tajvana "predstavljalo jednu od najužasnijih ekonomskih katastrofa koje je svet ikada video".


"Oduzima nam dah"

Zatim je Mek Kalam dodao da izazov koji postavlja Komunistička partija Kine "menja pravila igre", dok je Wrrej za kinesku pretnju kazao da njen obuhvat "oduzima dah".

Direktor FBI-ja je upozorio publiku koja ih je slušala, a u kojoj su se našli izvršni direktori velikih kompanija i pripadnici akademskih zajednica, da je kineska vlada "nameravala da ukrade njihovu tehnologiju", prenosi izveštaj BBC-ja Jutarnji list.

Rekao je i da kineski planovi predstavljaju "još ozbiljniju pretnju zapadnim kompanijama nego što su čak i mnogi sofisticirani poslovni ljudi mislili". Naveo je slučajeve u kojima su ljudi povezani s kineskim kompanijama u ruralnoj Americi koristili genetski modifikovano seme koje bi ih koštalo milijarde dolara i gotovo deceniju da su sami krenuli da ih razvijaju.

Takođe je rekao da je Kina primenila sajber špijunažu kako bi "varala i krala u masovnim razmerama", koristeći se programima hakovanja neuporedivo moćnijim od svih drugih velikih država.

Šef MI5 dodao je da su obaveštajni podaci o sajber pretnjama podeljeni sa 37 zemalja, kao i da je u maju prekinuta sofisticirana kineska pretnja vazdušnom prostoru.


Mešanje u izbore

Direktor FBI-ja je kazao okupljenima da se kineska vlada ovoga proleća direktno umešala u kongresne izbore u Njujorku jer nisu želeli da bude izabran kandidat koji je kritičan prema Partiji i koji je učestvovao na protestima na Trgu Tkananmen.

"Unajmili su privatnog istražioca da iskopa pogrdne informacije o kandidatu. Kad nisu mogli ništa da pronađu, pokušali su sa seksualnom radnicom, a kada ni to nije uspelo planirali su da isceniraju saobraćajnu nesreću", objasnio je Vrej.

Kazao je i da Kina sada izvlači "razne lekcije" iz sukoba u Ukrajini. To uključuje taktike da se osiguraju od budućih sankcija poput onih koje su pogodile Rusiju.

"Ako Kina napadne Tajvan, ekonomski poremećaji bili bi neuporedivo veći od onih viđenih ove godine. Zapadni investitori u Kini postali bi 'taoci', a lanci snabdevanja teško poremećeni. Nemam razloga da mislim da je njihov kineski interes za Tajvan pao na bilo koji način", rekao je direktor FBI-ja novinarima nakon izlaganja.


izvor

[Dreadnought]

Oštra poruka Nemačke; "Pritisak Kine predstavlja rizik"


Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je u Tokiju ocenila da pritisak Kine u Indopacifiku predstavlja rizik po svetski mirovni poredak.

"Robustan pristup Pekinga je globalni izazov," rekla je Berbokova.

Osvrćući se na teritorijalne pretenzije Kine u Južnom kineskom moru, ona je posle sastanka sastanka sa japanskim šefom diplomatije Jošimasom Hajašijem ocenila da "pravila očigledno ne važe kada su u pitanju sopstveni interesi."

"Kina ugrožava temelje našeg zajedničkog, mirnog života," dodala je Berbokova.

S jedne strane, to se odnosi na vojna pitanja, rekla je ona, ali u 21. veku poseban je izazov "što nisu samo tenkovi i bombe oružje, već i privreda."

Stoga, upozorila je šefica nemačke diplomatije, ekonomska sigurnost postaje centralno pitanje budućnosti.


izvor