Antikineski vojni savez

[Dreadnought]

Tekst u kineskom (poluzvaničnom glasilu) The Global Times

Australia should focus on persuading US to work with China, than forcing it to accept hegemony

Australia is intricately intertwined in the American "rules-based order" and will continue to feel obliged to adopt an antithetical approach to China. The almost complete fusion of Australian military forces with those of the US virtually guarantees Australian involvement in any hostilities instigated by America.

Australia could further defuse tensions with China, while not moving away from its "joined at the hip" partnership with the US, if it were to publicly restate Biden's adherence to the "One China Principle" and his assurances (however disingenuous) that the renewed alliances were "not directed at China."

Australian acknowledgement of China's right to conduct "freedom of navigation" exercises off the coast of Australia, mirroring Australia's insistence on continuing such operations off the coast of China, might require a too difficult disavowal of hypocrisy at this stage.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Ceo tekst na linku ispod:

https://www.globaltimes.cn/page/202207/1270430.shtml

[dzumba]

Осврћући се на кинеске територијалне претензије у Јужном кинеском мору, она је после састанка са јапанским министром спољних послова Јошимасом Хајашијем рекла да „правила очигледно не важе када су у питању сопствени интереси“.

„Кина угрожава темеље нашег заједничког, мирног живота“, додала је Бербокова.

Ове две изјаве одржавају суштину проблема. Кина се сада понаша као и свека друга велика сила. За њих правила не важе. Када су та правила кршиле САД и европске државе онда је то сметало Кини, али је нико није "фермао" како се то каже. сада је она јача па може да сама "пише" правила. А "миран" и вероватан живот је идеал свих на овој планети. И није право једино "белачких" држава. И други народи и државе желе да "мирно(рекао бих и добро) живе". Да би то и било опште правило и пронцим и Европа и САД морају нешто да дају, односно омогуће другима.

Ној утисак након почезка рата у Украјини да се већина земаља, како се то каже, "трећег света" дистанцирала од подршке једнима или другима. Чак бих рекао да постоји и нека мала доза задовољства због тог"белачког" рата. И као да се сви надају да ће после овога свет бити бољи и да ће те земље "трећег света" имати већи утицај на креирање светских правила.

[Dreadnought]

"Približavamo se kraju dominacije Zapada"


Toni Bler je upozorio da se era političke i ekonomske dominacije Zapada bliži kraju zbog ruskog napada na Ukrajinu i uspona Kine kao "druge supersile" sveta.

Bivši britanski premijer rekao je da zapadne sile moraju povećati svoje izdatke za odbranu kako bi zadržale svoju vojnu nadmoć.

"Kao rezultat Putinovih akcija, ne možemo se osloniti na kinesko rukovodstvo da se ponaša na način koji smatramo racionalnim“, rekao je on.

"Nemojte me pogrešno shvatiti. Ne kažem da će Kina pokušati silom da zauzme Tajvan u bliskoj budućnosti. Ali ne možemo da zasnivamo našu politiku na sigurnosti da neće“, rekao je on.

On je rekao da će najveća geopolitička promena ovog veka doći iz Kine, a ne iz Rusije.

"Približavamo se kraju političke i ekonomske dominacije Zapada“, rekao je on.


izvor

[Dreadnought]

„NATO da se izvini Srbiji, Iraku, Libiji, Siriji i Avganistanu“: Jasna poruka iz Kine


NATO bi trebalo da se izvini Srbiji, Iraku, Libiji, Siriji i Avganistanu zbog 900.000 života izgubljenih u ratovima i više desetina miliona izbeglica, poručio je potparol ministarstva spoljnih poslova Kine Džao Liđijan.

On je na Tviteru podelio kolaž fotografija iz Iraka, Avganistana, Sirije i Libije, na kojem je napisano da je 900.000 ljudi, među kojima je 400.000 civila, stradalo od 2001. godine u ratovima koji se dovode u vezu sa NATO.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



izvor

[Dreadnought]

Kina pristaje na dalju finansijsku saradnju sa EU


Kina se složila sa Evropskom unijom da dalje promoviše dvosmerno otvaranje svojih finansijskih sektora i poveća regulatornu saradnju u industriji, u širokim ekonomskim razgovorima u utorak, prenose kineski državni mediji.

U devetoj rundi trgovinsko-ekonomskog dijaloga između EU i Kine, kineski potpredsednik Liu He i izvršni potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis vodili su „pragmatične“, „iskrene“ i „efikasne“ diskusije o makroekonomiji, industriji i lancima snabdevanja, trgovinu i investicije, kao i finansijsku saradnju, javila je novinska agencija Sinhua.

„Dve strane veruju da globalna politička i ekonomska situacija trenutno prolazi kroz duboke promene“, prenela je Sinhua, ne iznoseći detalje.

Poslednja runda takvih razgovora održana je pre dve godine, koju su takođe vodili Liu i Dombrovskis, fokusirajući se na značajan investicioni pakt. Do kraja 2020. Brisel i Peking su zaključili sporazum, nakon sedam godina pregovora, ali ga od tada nisu ratifikovali, zamrznuti optužbama za prava, geopolitikom i ratom u Evropi. Izveštaj Sinhue ne pominje pakt o investiranju.

Peking je u martu 2021. uveo sankcije političarima EU, istraživačkim centrima i diplomatskim telima kao odgovor na sankcije Zapada protiv kineskih zvaničnika optuženih za masovna zatvaranja muslimanskih Ujgura u kineskom Sinđiangu. Peking negira bilo kakvu nepravdu.

Sankcije i kontrasankcije dovele su do toga da Evropski parlament u maju 2021. zaustavi ratifikaciju investicionog pakta.

Zatim, početkom 2022, Kina je obustavila uvoz iz Litvanije, članice EU, nakon što je ta baltička nacija dozvolila Tajvanu da otvori de fakto ambasadu u Tajpeju i naljutila Peking, koji smatra da je to ostrvo demokratski svojom teritorijom.

Tenzije su se dodatno produbile zbog odbijanja Kine da osudi rusku invaziju na Ukrajinu, a lideri EU su u aprilu pozvali Kinu da „ne zatvara oči“ na ono što Rusija naziva „specijalnom vojnom operacijom“.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov: Zapad sklon da uvede sankcije zemlji koja je iritantna, Kina moguća meta


Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da je Zapad sklon da uvede sankcije bilo kojoj zemlji koja je na neki način iritantna, te da bi Kina mogla da bude sledeća na listi.

„Uopšte ne sumnjam da će, ako bude potrebno, učiniti isto bilo kojoj drugoj zemlji, koja ih na neki način iritira. Već sam spomenuo Kinu kao njihovu moguću sledeću metu“, rekao je Lavrov, obraćajući se pripadnicima diplomatskog kora akreditovanog u etiopskoj prestonici Adis Abebi.

Istakavši da je Kina svetska ekonomija broj jedan i da to svi priznaju, Lavrov je naveo da je Kina primer kako Amerikanci zaista pristupaju poštenoj konkurenciji.

„Kina je postigla ove rezultate delujući na osnovu pravila koja je prethodno postavio Zapad – Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, Svetska trgovinska organizacija, regulativa u vezi sa rešavanjem sporova i pitanja konkurencije. Kina je prihvatila sva ova pravila da bi podstakla svoju ekonomiju“, konstatovao je Lavrov.

On je dodao je Kina sada uspela da trijumfuje nad Zapadom kada je reč o ekonomiji.

„Već nekoliko godina američki ministar finansija i drugi zvaničnici počeli su da govore o reformi institucija Breton Vudsa i o reformi STO i da takve reforme moraju da vode SAD i Evropa bez ikakvih mešanja treće strane u izradu novih propisa“, konstatovao je Lavrov, prenio je TASS.


izvor

[Dreadnought]

Ardern: Postoje zajednički interesi Novog Zelanda i Kine


Premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardern izjavila je u ponedeljak da čak i „kako Kina postaje sve odlučnija u ostvarivanju svojih interesa“, i dalje postoje zajednički interesi na kojima dve zemlje mogu i treba da sarađuju, prenosi Rojters.

Novi Zeland je nedavno pooštrio svoj ton i po pitanju bezbednosti i sve većeg prisustva Pekinga u južnom Pacifiku, delom zbog potpisivanja bezbednosnog pakta između Kine i Solomonovih ostrva ranije ove godine. Ali u isto vreme Novi Zeland ostaje zavisan od trgovine sa Kinom.

Ardern je u govoru na Kineskom poslovnom samitu u Oklandu rekao da, iako postoje oblasti koje su od velikog značaja za Novi Zeland i u kojima se pogled zemlje razlikuje od Kine, Novi Zeland je voljan da se angažuje.

„Takođe ćemo se zalagati za pristupe i ishode koji odražavaju interese i vrednosti Novog Zelanda, i govoriti o pitanjima koja to ne čine“, rekla je ona.

„Naše razlike ne moraju da nas definišu. Ali ne možemo ih ignorisati“, rekla je ona.

Novi Zeland je dosledno izražavao zabrinutost zbog ekonomske prinude, kršenja ljudskih prava i posebno tretmana Ujgura u Sinđangu, i zagovornika demokratije u Hong Kongu i nedavno zbog potencijalne militarizacije Pacifika. U više navrata Novi Zeland je bio deo zajedničkih izjava o ovim zabrinutostima.

Ardern je dodao da upravljanje razlikama u odnosima između dve zemlje neće uvek biti lako i da „nije bilo nikakvih garancija“.

Ona je dodala da se raduje ličnim ministarskim posetama i da planira da tamo predvodi poslovnu delegaciju kada to budu dozvoljavale COVID mere i da postoji potencijal za posete ministara spoljnih poslova i između dve zemlje.


izvor

[Dreadnought]

SAD nastoje da prošire veze sa Novim Zelandom


Komandant vojske Sjedinjenih Država na Pacifiku rekao je u ponedeljak da želi da proširi i ojača svoje veze sa Novim Zelandom, piše AP.

Poseta Velingtonu adm. Džona Akvilina, komandanta američke Indo-pacifičke komande, dolazi u trenutku kada SAD nastoje da povećaju svoje prisustvo u regionu usred duboke zabrinutosti zbog rastućih kineskih ambicija na Pacifiku.

Akvilino je dočekan tradicionalnom ceremonijom dobrodošlice Maora i položio je venac u Nacionalnom ratnom memorijalnom parku Pukeahu. On je kratko razgovarao sa medijima uoči sastanaka sa najvišim odbrambenim snagama Novog Zelanda i vladinim zvaničnicima.

„Naše partnerstvo je veoma duboko“, rekao je Akvilino. „Radimo mnogo stvari zajedno kako bismo nastavili da obezbeđujemo mir i prosperitet za obe naše nacije i za sve nacije u regionu.

Akvilino je rekao da želi da identifikuje nove oblasti u kojima bi SAD mogle da sarađuju sa Novim Zelandom. On je rekao da je vođstvo Australije i Novog Zelanda u Pacifiku „kritično važno“.

„Jedina stvar koju nikada nećete čuti od mene je velika ili mala. Ovo je partnerstvo“, rekao je Akvilino. „Sve nacije isporučuju one stvari koje mogu da isporuče.”

On je rekao da SAD razumeju bezbednosne implikacije klimatskih promena u pacifičkim ostrvskim državama, uključujući bezbednost hrane i vode, i važnost da ostrvske zemlje mogu da pecaju u ekskluzivnim zonama.

„Sjedinjene Države su čitavog života bile pacifička nacija. Nastavićemo da radimo na Pacifiku bez obzira na to šta još možete čuti“, rekao je Akvilino.

Šef odbrambenih snaga Novog Zelanda Kevin Šort rekao je da su odnosi sa SAD bili jaki decenijama i da redovno komuniciraju sa američkim snagama kako bi oboje mogli bolje da deluju u regionu.


izvor

[Dreadnought]

SAD i Indonezija održavaju zajedničke vojne vežbe


Vojske Sjedinjenih Država i Indonezije započele su u sredu godišnje zajedničke borbene vežbe na indonezijskom ostrvu Sumatra, kojima su se po prvi put pridružili učesnici iz drugih partnerskih zemalja, signalizirajući jače veze usred rastuće pomorske aktivnosti Kine u Indo-Pacifiku region.

Više od 5.000 vojnika iz SAD, Indonezije, Australije, Japana i Singapura učestvovalo je u ovogodišnjim vežbama, što ih čini najvećim od osnivanja vežbi 2009. Vežbe su osmišljene da ojačaju interoperabilnost, sposobnost, poverenje i saradnju u podršci slobodan i otvoren Indo-Pacifik, navodi se u saopštenju ambasade SAD u Džakarti.

„To je simbol američko-indonezijske veze i rastućeg odnosa između kopnenih snaga u ovom posledičnom regionu“, rekao je u saopštenju general Čarls Flin, komandant američke vojske Pacifik. „Zato što su kopnene snage lepak koji povezuje bezbednosnu arhitekturu regiona.

Flin i indonezijski vojni načelnik general Andika Perkasa otvorili su zajedničke vežbe ceremonijom u sredu ujutro u Baturaji, primorskom gradu u provinciji Južna Sumatra. Vežbe će trajati do 14. avgusta i obuhvataju vežbe vojske, mornarice, vazduhoplovstva i marinaca.

Planirane dvonedeljne vežbe počele su nakon što je kinesko ministarstvo odbrane u utorak uveče saopštilo da će sprovesti niz ciljanih vojnih operacija kako bi „očuvala nacionalni suverenitet“ kao odgovor na posetu predsednice Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi Tajvanu sa samoupravom, za koju Kina tvrdi da je deo da se njena teritorija po potrebi anektira silom.

Kina je takođe bila sve upornija u pogledu svojih zahteva na praktično celo Južno kinesko more.

Američki general Mark Mili, predsedavajući Zajedničkog načelnika štabova, rekao je da se broj presretanja kineskih aviona i brodova u pacifičkom regionu sa američkim i drugim partnerskim snagama značajno povećao u poslednjih pet godina, a broj nebezbednih interakcija porastao u sličnim razmerama.

„Poruka je da je kineska vojska, u vazduhu i na moru, postala znatno više i primetno agresivnija u ovom konkretnom regionu“, rekao je Mili prošlog meseca tokom putovanja u Indo-Pacifik koji je uključivao zaustavljanje u Indoneziji.

Millei je rekao da je Indonezija strateški kritična za region i da je dugo bila ključni američki partner. Ranije ove godine, SAD su Indoneziji odobrile prodaju naprednih borbenih aviona vredne 13,9 milijardi dolara. A u Džakarti prošlog decembra, državni sekretar Antoni Blinken potpisao je sporazume za pojačane zajedničke pomorske vežbe između SAD i Indonezije.

Dok Indonezija i Kina imaju generalno pozitivne veze, Džakarta je izrazila zabrinutost zbog kineskog zadiranja u njenu ekskluzivnu ekonomsku zonu u Južnom kineskom moru, na koju Kina polaže pravo u celosti.

Vojne vežbe SAD i Indonezije poklopile su se sa Pelosijevim dolaskom na Tajvan u utorak uveče, kao najviši američki zvaničnik u poslednjih 25 godina koji je posetio ostrvo pod vlastitom samoupravom. Peking posmatra posete stranih vladinih zvaničnika kao priznanje suvereniteta ostrva.

Japanske kopnene snage za samoodbranu po prvi put učestvuju u vežbama, rekavši da promovišu „slobodnu i otvorenu“ indo-pacifičku viziju bezbednosti i trgovine sa SAD i drugim demokratijama u regionu.

Proširene vežbe Kina vidi kao pretnju. Kineski državni mediji optužili su SAD da grade indo-pacifički savez, sličan NATO-u, kao sredstvo za namerno izazivanje sukoba.


izvor

[Dreadnought]

Rusija upozorava: Postoji opasnost od raspoređivanja nuklearnog oružja u Australiji


Problem partnerstva AUKUS (između SAD, Velike Britanije i Australije) je u tome što na teritoriji nenuklearne Australije može biti raspoređeno nuklearno oružje, izjavio je zamenik direktora Odeljenja za neširenje i kontrolu naoružanja pri Ministarstvu spoljnih poslova Rusije Igor Višnevecki.

„Problem je što je u okviru partnerstva predviđena izgradnja vojne infrastrukture nuklearnih država na teritoriji nenuklearne države. Postoji verovatnoća da u budućnosti u Australiji može biti raspoređeno nuklearno oružje, ali bez njegovog formalnog prebacivanja pod kontrolu Kanbere po analogiji sa Belgijom, Nemačkom, Italijom, Holandijom i Turskom“, rekao je Višnevecki.

Generalno, ima mnogo pitanja za AUKUS, a učesnici u partnerstvu će morati da odgovore na njih, naglasio je diplomata.

Višnevecki sumnja da će SAD, Velika Britanija i Australija omogućiti inspektorima Međunarodne agencije za nuklearnu energiju potpuni pristup nuklearnim elektranama podmornica koje će biti isporučene Kanberi, a koje su pandan podmornica koje koriste države nuklearne „petorke“.


izvor