Antikineski vojni savez

[Dreadnought]

The French are an 'unreliable ally'


Former Victorian Liberal Party President Michael Kroger says the French are an "unreliable ally".

"You go back to the Gulf Wars, and the aftermath, and Iraq, the French are basically part of the European League of Nations," Mr Kroger told Sky News Australia.

"They are not part of the traditional western alliance of Britain, Australia and America.

"They come and go when they please."

[Dreadnought]

Severna Koreja osudila novi pakt zapadnih zemalja


S. Koreja je osudila novi bezbednosni pakt AUKUS, koji su potpisale SAD, VB i Australija, ocenjujući da bi mogao da izazove "trku za nuklearnim naoružanjem".

Zvaničnik ministarstva spoljnih poslova u Pjongjangu izjavio je da sporazum AUKUS "narušava strateški balans u Azijsko-pacifičkom regionu".

Dogovorom tri zemlje se predviđa da SAD i Velika Britanija daju Australiji tehnologiju kojom bi mogla da izgradi podmornicu na nuklearni pogon.

"Ovo je izuzetno nepoželjan i opasan čin koji će narušiti strateški balans u Azijsko-pacifičkom regionu i pokrenuti lančanu reakciju, odnosno, trku za nuklearnim naoružanjem", izjavio je predstavnik ministarstva spoljnih poslova iz Pjongjanga.


izvor

[Dreadnought]

"Ne brinite, ljubav prema Francuskoj je neuništiva"


Eskalira svađa Francuske sa druge tri članice NATO, nakon što je Australija otkazala porudžbinu skupocenih nuklearnih podmornica.

Umesto toga, nastaje novi trojni savez koji bi trebalo da se suprotstavi Kini u Pacifiku.

Zbog spora oko nuklearnih podmornica između Francuske i triju savezničkih zemalja, Pariz je otkazao susret ministarke odbrane Florens Parli s britanskim kolegom Benom Volisom, piše Dojče vele.

Premijer Velike Britanije Boris Džonson pokušao je da umanji značaj spora s Francuskom. Novi vojni savez u indopacifičkom regionu između njegove zemlje, Australije i SAD "nije ništa zbog čega bi neko trebalo da brine, a pogotovo ne naši francuski prijatelji", rekao je Džonson u nedelju na putu prema Njujorku. I dodao: "Ljubav prema Francuskoj je neuništiva."

Nakon sklapanja vojnog i bezbednosnog saveza AUKUS sa SAD i Velikom Britanijom, australijska vlada je ranije odlučila da raskine posao nabavke podmornica od Francuske težak 56 milijardi evra. Umesto toga će Australija kupiti američke nuklearne podmornice.

Taj potez je razljutio vladu u Parizu. A celi slučaj opterećuje i budućnost NATO, izjavio je francuski šef diplomatije Žan-Iv Ledrijan. On je osim saveznicima prebacio "laži, dvoličnost i teško izigravanje poverenja i omalovažavanje".

U idućim danima se očekuje i krizni razgovor na najvišem nivou – između američkog predsednika Džoa Bajdena i francuskog kolege Emanuela Makrona.


Morison: Prioritet su australijski interesi

Australijski premijer Skot Morison u nedelju je naglasio da se ne kaje zbog raskida posla s Francuzima. "Razumljivo je da je u tom slučaju druga strana, koja je bila uključena u ugovor, razočarana i povređena. To shvatam", dodao je. Ali i naglasio kako prioritet imaju australijski interesi. Morison je dodao da je imao ozbiljne sumnje oko toga hoće li francuske podmornice uopšte biti dovoljne "za zaštitu naših suverenih interesa".

Neposredno nakon odluke, Pariz je na konsultacije povukao svoje ambasadore iz SAD i Australije. Taj nesvakidašnji potez samo dokumentuje nivo frustracije. Ambasador iz Londona nije povučen jer je Francuska svesna "konstantnog oportunizma" Velike Britanije, naglasio je ministar Ledrijan.

Novi vojni savez u Indopacifiku, Francuska smatra izazovom i za EU. Pariz se smatra velesilom u pacifičkom regionu pa je iznenađujuća objava novog trojnog "pakta" zatekla vlasti u francuskoj prestonici.

Ipak, oštra reakcija Pariza je riskantna, upozorava Bertran Badi, profesor međunarodnih odnosa na pariskom Institutu Sciences Po: "Ambasadori će morati da se vrate na svoja mesta, pogotovo u Vašingtonu." Ali napominje da ne može predvideti kako će se to dogoditi, a da Francuska ipak sačuva obraz. "Kad se nađete u krizi poput ove, bilo bi dobro znati gde je izlaz", kaže Badi.

Australija, SAD i Velika Britanija napominju da njihovi planovi ciljaju na kinesku ekspanziju u pacifičkom regionu. Američki predsednik Bajden je rivalitet s Kinom proglasio vrhovnim prioritetom spoljne politike.


"Sve je to zbog Kine”

Peter Dženings, direktor trusta mozgova Australijski strateški politički institut, formiranje trojnog saveza smatra velikim potezom. "Sve je to zbog Kine", kaže on i dodaje da se te tri zemlje združenim snagama i resursima žele suprotstaviti "agresivnoj Kini".

Dženings ipak ne smatra da je novi vojni savez neka vrsta "istočnog NATO", barem ne za sada. A hoće li AUKUS jednoga dana možda ipak to postati, to po Dženingsu ovisi primarno od ponašanja – Kineza.

Za Skota Lukasa, bivšeg profesora međunarodne politike na Univerzitetu u britanskom Birmingemu, kod sklapanje saveza svaka od te tri zemlje imala je svoju motivaciju.

Australijanci su očito bili nezadovoljni dilom s Francuzima oko nabavke podmornica, troškovi su rasli, a rok isporuke se odugovlačio. "Kao da Australijanci nisu imali osećaj da će dobiti ono što su hteli."

Velika Britanija je, prema njegovom mišljenju, nakon Bregzita i izolacije od Evrope dobila priliku da pokaže da je "Globalna Britanija vrlo važna". A za SAD, napominje Lukas, to je "signal nakon Avganistana da oni imaju saveznike, da su vodeći u svetu". Ali to može biti i naznaka zaoštravanja američke politike prema Kini u skoroj budućnosti, dodaje profesor.

Da situacija bude komplikovanija, oglasila se i Severna Koreja. Zvaničnik tamošnjem Ministarstva spoljnih poslova je poručio da će Pjongjang reagovati ukoliko izbije "trka u naoružanju" koja bi poremetila balans u regionu.


izvor

[MOTORISTA]

A istovremeno drug Si, koji nije morao prstom da mrdne...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

Kako je Australija ponizila Francusku
SVET Autor: Anđela Krstovic 20. sep. 2021

Bura nakon potpisivanja pakta Aukus još se ne stišava, čak, čini se da se more tek uzburkalo. Besna Francuska opozvala je tokom vikenda ambasadore iz SAD i Velike Britanije nakon što su ove dve zemlje sklopile dogovor sa Australijom za nabavku nuklernih podmornica. Pariz, koji je tim dogovorom ostao bez desetina milijardi dolara, prvi put u istoriji povukao je svoje predstavnike iz Vašingtona. Za naredne dane najavljen je i sastanak Makron-Bajden kada bi dva predsednika trebalo da razgovaraju o diplomatskoj krizi kojoj se trenutno ne nazire kraj.

Povlačenje ambasadora francuski šef diplomatije Žan-Iv le Drijan prokomentarisao je rečima da se „saveznici ne odnose jedni prema drugima sa takvom brutalnošću i takvom nepredvidljivošću“ i dodao da „zaista postoji kriza“. Drijan se nije tu zaustavio već je dodao da „postoje razlozi zbog kojih Francuska dovodi u pitanje snagu saveza (sa SAD i Velikom Britanijom)“, rekao je Le Drijan.

Francuska je sklapanjem pakta Auskus izgubila na desetine milijardi dolara. Različiti izvori navode različite cifre – od 60 do čak 90 milijardi dolara za 12 konvencijalnih podmornica na elektro-dizel pogon na čijoj izgradnji je Francuska već počela da radi. Koliki god da je ceh u pitanju, svakako je Pariz ostao bez velike svote novca, ali to nije jedini razlog zašto su Francuzi ljuti. Reč je i o načinu, a posebno trenutku u kojem je Australija saopštila Parizu da odustaje od ugovora. Kako navodi „Gardijan“, australijska vlada zvanično je saopštila francuskoj vladi da odustaje od ugovora tek 15. septembra, svega nekoliko sati pre nego što će na video konferenciji Džozef Bajden, Boris Džonson i Skot Morison objaviti potpisivanje Aukus pakta, trojnog saveza koji je prvi čovek SAD tada ocenio kao „istorijski“.

Francuskoj nije samo zaboden nož u leđa, kako je dan kasnije izjavio Drijan, već je i ova zemlja ponižena u očima svetske javnosti. Jer, ako je reč samo o nuklearnim podmornicama, Francuska je to takođe mogla da isporuči Australiji, međutim nisu ni uzeti u obzir. Naime, Francuska je jedna od sedam zemalja koja ima potrebnu tehnologiju za nuklearne podmornice. Čak prema navodima „Fajnenšl tajmsa“, Pariz je Australiji u junu nudio da naručene konvencijale podmornice pretvore u podmornice na nuklearni pogon, ali odgovora nije bilo.

Kasnije, braneći odluku da se okrenu SAD i Velikoj Britaniji, australijski premijer Skot Morison izjavio je da je u junu rekao francuskom predsedniku Emanuelu Makronu da postoje „vrlo stvarna pitanja o tome da li će sposobnosti konvencionalnih podmornica odgovoriti na strateške bezbednosne potrebe Australije u Indo-Pacifiku“, ali nije poznato zašto francuske podmornice na nuklearni pogon nisu bile opcija za Kanberu iako su jeftinije od američkih i britanskih.

Ko će više zaraditi?

Čini se da je odluka Australije više bila politička, posebno jer okretanjem ka SAD gube na još jednoj strani pored Pariza. Najveći trgovinski partner Australije je glavna meta Aukusa – Kina. Australijska privreda imala je velike koristi od odnosa sa Pekingom. Izvoz u Kinu skočio je sa oko 3,6 milijardi dolara 2000. godine na više od 74 milijarde dolara do 2015. godine. Neki ekonomisti tvrde da je kinesko unosno tržište pomoglo u zaštiti Australije od recesije tokom globalne finansijske krize. Pitanje koje se nameće je ko će najviše profitirati od Aukusa. Amerika će od ove saradnje svakako imati koristi u strateškom i vojnom smislu, ali kako stvari sada stoje, više novca mogla bi da zaradi Britanija.

Prema navodima američkih medija, podmornice koje stižu u australijsku flotu verovatno će se zasnivati ili na britanskim podmornicama „Astute“ koje je pravi kompanija „BAE Sistems“ ili na ekvivalentu američke mornarice klase „Virginia“ koje prave američki „General Dinamics Electric Boat“ i „Newport News Shipbuilding“. „BAE Sistems“ je u prednosti, jer je ova britanska kompanija već angažovana na nekoliko projekata za australijsku mornaricu, a i cena njihovih podmornica je nešto niža od američkih, iako je tehnologija slična. Aukus sporazum nije kratkoročan, tako da na stolu nije samo cena podmornica. S obzirom da Australija nema svoj nuklearni program, i u narednim godinama i decenijama SAD i Velika Britanija biće zadužene za održavanje i popravke.

Izvor: www.nova.rs

[Dreadnought]

France’s Le Drian asks Europeans to ‘think hard’ about alliances amid submarine spat

French Foreign Minister Jean-Yves Le Drian, in New York for UN meetings, called Monday for Europeans to “think hard” about alliances after Paris was outraged by the loss of a mega submarine contract with Australia.

[Dreadnought]

France 'engaged in confected outrage' over scrapped submarine deal

Former Labor Senator Stephen Conroy says the French are “engaged in confected outrage” but Australia made the right decision axing the $90 billion submarine deal.

“We need to just understand how France operates, understand that we’re going to have to put up with some abuse,” he told Sky News Australia.

“They’re going to attempt to derail the EU negotiations, they’ve already spat the dummy and pulled their ambassador.”

Mr Conroy said the French were “clever” as, although France has withdrawn ambassadors from the United States and Australia, they kept their ambassador in the United Kingdom.

“I understand the cynical nature of the way the French are playing this but Australia has made the right decision,” he said.

[Dreadnought]

Leaders of US, Australia to meet amid tensions with France

Prime Minister Scott Morrison has arrived in New York for his first one-on-one meeting with US President Joe Biden.

Both leaders are holding firm despite the diplomatic issues involving France after Australia scrapped its $90 billion submarine deal.  Scott Morrison has said Australia and the US did take into consideration that France would be upset about the cancellation of the project.

However, the new nuclear submarine arrangement was made with the aim to make the Indo-Pacific more secure and also bolster Australia's security.

[Dreadnought]

Nije samo Francuska besna zbog pakta AUKUS: "Vlada Australije je postupila kukavički"


Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija deliće tehnologiju i ekspertizu sa Australijom kako bi joj pomogle da napravi podmornice na nuklearni pogon, u okviru novoobljavljenog odbrambenog pakta između tri zemlje koji je podigao prašinu na svetskoj sceni. Francuska, koja je zbog pakta ostala bez ugovora sa Australijom o nabavci podmornica na dizel, povukla je nedavno svoje ambasadore iz Vašingtona i Kanbere te otkazala gala veče, proslavu godišnjice bitke kod Česapika koja je bila ključna u američkoj revoluciji. Ali nije besna samo Francuska.

Antinuklearne grupe u Australiji i mnogi građani, piše CNN izrazili su bes zbog pakta, zabrinuti da bi to mogao da bude trojanski konj za nuklearnu industriju kojoj se nacija opirala decenijama, piše CNN. Novozelandska premijerka Džasinda Ardern razgovarala je lično sa australijskim kolegom Skotom Morisonom da bi mu rekla da njihove podmornice neće biti dobrodošle u vodama Novog Zelanda, koji je zabranio nuklearna plovila u svojim vodama pre više od tri decenije, 1984.


(Ne)čista energija

Pet zemalja – Britanija, SAD, Kina, Rusija, Indija i Francuska – već imaju nuklearne podmornice u svojoj floti a mnoge razvijene zemlje, među kojima su SAD i Britanija, koriste nuklearnu energiju u razne svrhe. U Francuskoj je 70 odsto struje u zemlji nuklearno.

Nuklearna energija je, nakon hidroenergije, drugi najveći svetski obezbeđivač električne energije sa niskim sadržajem ugljenika i ima udeo od 10 odsto u globalnoj struji, generisanoj sa oko 440 reaktora.

Struja dolazi od procesa poznato kao nuklearna fisija, koji ne generiše emisije štetnih gasova, ali se oni emituju tokom kopanja uranijuma i procesa obogaćivanja. Iako je energija proizvedena u nuklearnim elektranama sama po sebi obnovljiva, materijal koji se koristi u proizvodnji nije. Ali, što se tiče održivosti, izvori uranijuma u svetu su toliko veliki da stručnjaci ne predviđaju da će isteći.

Ipak, mnogi se protive nuklearnoj energiji zbog ekološke destrukcije koju uzrokuje kopanje uranijuma. Nuklearna energija može da spreči milione tona emisije štetnih gasova u atmosferi svake godine, u poređenju s fosilnim gorivom.


Zašto se Australijanci bune?

Nisu u pitanju samo oni. Nekoliko zemalja je obustavilo dalji razvoj industrije nuklerne energije nakon nesreće u Fukušimi 2011, najveće nuklearne katastrofe od Černobilja 1986.

Ali australijski antinuklearni pokret ide dalje od toga, do velikih protesta sedamdesetih godina. Ovo se pojavilo uglavnom zbog zabrinutosti u vezi sa uticajem kopanja uranijuma (kojeg Australija ima u ogromnim rezervama) po životnu sredinu, ali i zbog zabrinutosti oko rizika po javno zdravlje, posebno onih zajednica koje žive blizu predloženih objekata.

Postoji i zabrinutost kako bezbedno čuvati nuklearni otpad.

Pokret protiv rudarenja uranijuma u Australiji 1977. sakupio je 250.000 potpisa za moratorijum na ekstraktovanje metala, iako se nuklearna energija nije koristila u zemlji. Ali, Australija i danas kopa metal i izvozi ga kako bi se generisala nuklearna energija u drugim delovima sveta.

CNN ukazuje da postoji rastući politički pritisak u Australiji, koji dolazi od vođa Liberala, da se krene sa korišćenjem nuklearne energije. Neki zagovaraju da će bez toga biti nemoguće ostvariti nulte emisije ugljenika do 2030. Australija se dugo opirala nuklearnoj energiji jer ima bogate rezerve gasa i uglja, ali je sada pod pritiskom da napusti fosilna goriva.

Objavljujući novi pakt AUKUS Morison je rekao da Australija ne traži razvoj “civilnih nuklearnih sposobnosti”, koje bi uključile nuklearne elektrane. Ali, lider Zelene partije Adam Band kritikovao je sporazum na “Tviteru” kao stavljanje “plutajućih Černobilja u srce australijskih gradova”. On je rekao da bi to Australiju načinilo “manje bezbednom”.

Bob Braun, bivši lider Zelenih koji je sprovodio kampanju protiv ulaska nuklearnih brodova u Tasmaniju osamdesetih godina, rekao je u četvrtak australijskom listu “Fajnenšel rivjuv” da novi sporazum približava zemlju razvoju industrije nuklearne energije.

- Mislim da je veoma kukavički to što je vlada uradila. Donela je odluku bez pozivanja javnosti, znajući da će se javnost tome protiviti – istakao je Braun.


Stav Novog Zelanda

Novi Zeland je jedna od nekoliko razvijenih nacija koje uopšte nemaju nuklearne reaktore. Ostrvska država je zona bez nuklearne energije što sprečava da nuklearno oružje ili nuklearni brodovi zađu na njenu teritoriju.

Novozelandska vlada je još 1978, nakon istrage nuklearne energije, odlučila da će zemlja koristiti sopstvene resurse da proizvodi struju, umesto da ima nuklearnu elektranu.

Hidroelektrična energija sada obezbeđuje 80 odsto struje u zemlji, a investiranje u nuklearne elektrane još se ne smatra isplativim. Inicijalni troškovi izgradnje takvog objekta bili bi “ekstremno veliki”, prema Svetskom nuklearnom udruženju.

Ipak, glavni razlozi zašto se Novi Zeland protivi nuklearnoj energiji su – baš kao i u Australiji – javno mnjenje i zabrinutosti zbog bezbednosti i odlaganja nuklearnog otpada, ukazuje CNN.

Antinuklearni stav Novog Zelanda primenjuje se na nuklearnu energiju, plovila i oružje.


izvor

[Dreadnought]

"Biće prilike": Australijski premijer neće razgovarati sa Makronom u Njujorku


Premijer Australije Skot Morison izjavio je da neće razgovarati sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku ove sedmice.

On je istakao da neće biti prilike da se sastane sa Makronom, uprkos mogućnosti da ljutnja Francuske zbog odustajanja Australije od ugovora sa Parizom za nabavku podmornica vrednog 40 milijardi dolara nakon postizanja sporazuma sa SAD i Britanijom ugrozi trgovinski sporazum Australije i EU.

Odustajanje od ugovora naljutilo je Francusku, koja je optužila Australiju i SAD da su Parizu "zabili nož u leđa". Francuska je opozvala ambasadore iz Kanbere i Vašingtona. Iako je predsednik SAD Džozef Bajden obećao da će razgovarati sa Makronom radi ublažavanja tenzija, Morison je naglasio da neće održati bilateralni sastanak sa francuskim liderom.

-Nema mogućnosti za to ovaj put. Siguran sam da će se vremenom pojaviti prilika - rekao je Morison na pitanje novinara o mogućnosti bilateralnog sastanka sa Makronom na marginama Generalne skupštine.

Morison će se na marginama skupštine UN sastati sa Bajdenom i evropskim liderima, pre nego što otputuje u Vašington kasnije ove sedmice.


izvor