Atomi nuklearnih sila bez kontrole?

[MOTORISTA]

Amerikanci povlače nuklearno oružje iz EU
Novosti online 21. 03. 2021.

Izjava američkih naučnika o smanjenju nuklearnog oružja Sjedinjenih Država u Evropi je obmana, smatra poznati ruski političar Franc Klincevič.

- Već smo rekli da danas Amerikanci modernizuju svoje nuklearne bombe, kao i da ih zamenjuju novima. Obim američkog taktičkog nuklearnog oružja u Evropi se nije smanjio. Oni jednostavno ne razgovaraju o tome. Pored toga, Sjedinjene Države već su razmestile svoje napredne bojeve glave u pet zemalja Evropske unije. Danas ne možemo govoriti o tendenciji ka smanjenju broja nuklearnih bombi na teritoriji EU. Zbog promene nivoa borbenih sposobnosti ove municije, pretnja se povećava kako se njihov kvalitet poboljšava. Stoga je izjava o smanjenju američkog nuklearnog oružja u Evropi lukavost - rezimirao je Klincevič za Fan.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

среда, 24.03.2021.

Уместо помоћи против пандемије САД Италији шаље оружје

Лист „Ил Манифесто” пише о америчким намерама да у Европу пошаље најновије суперсонично нуклеарно оружје уз констатацију да је Италија од Америке очекивала мало праве хуманитарне помоћи, а не пројектиле.

„Уместо мало истинске хуманитарне помоћи која би нам добро дошла у време када смо погођени пандемијом ковида19, и остављени на милост фармацеутским компанијама, и након толико хуманитарних ратова којима су шокирале цео свет, од Америке смо очекивали мало праве хуманитарне помоћи. Али, уместо тога нам шаљу хиперсонично оружје које има центиметарску прецизност и које ће, вероватно, бити распоређено у земљама где већ постоји атомско оружје, Италији, Немачкој, Пољској и Румунији. Најновије оружје може у року од неколико минута да уништи Москву”, пише лист, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Prva razmena informacija od produženja START 3 sporazuma
Novosti online 06. 04. 2021.

RUSIJA i Sjedinjene Države su prvi put otkako je produžen Sporazum o ofanzivnom strateškom naoružanju (START 3) prvi put razmenili podatke o broju raketa i nuklearnih bojevih glava u svojim arsenalima.

Dve države razmenjuju podatke na šest meseci, a prethodna razmena bila je 1. septembra prošle godine. Dve države su produžile START 3 na pet godina početkom februara. Prema najnovijim podacima Stejt departmenta, Rusija je za pola godine povećala broj nuklearnih bojevih glava za devet, a SAD smanjile za 100.

Zaključno sa 1. martom ove godine Rusija je imala 517 interkontinentalnih balističkih raketa, balističkih raketa na podmornicama i teškim bombarderima (u septembru taj broj je iznosio 510), dok Amerika raspolaže sa 651.

Rusija je imala 1.456 bojevih glava (1.447 u septembru), a Vašington 1.357 (1.457) Pored toga, Oružane snage RF imaju ukupno 767 lansirnih rampi (prethodno 764), a Amerika 800 kao i pre šest meseci.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja produžen, Putin potpisao zakon
Tanjug 21.04.2021.

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je Zakon o produženju Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja (Novi START) na pet godina, tačnije do 5. februara 2026, saopštio je Kremlj.

Kako se navodi u saopštenju, federalnim zakonom ratifikuje se sporazum o produženju Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja između Rusije i SAD, potpisanog 8. aprila 2010. godine, prenosi TASS. Kremlj je ranije ovog meseca saopštio da su dve zemlje postigle dogovor o produženju sporazuma, koji je trebalo da istekne u februaru. Američki predsednik Džozef Bajden je prethodno predložio petogodišnje produženje ovog sporazuma, poznatog kao Novi START, kojim se Rusija i SAD međusobno ograničavaju po pitanju nuklearnog naoružanja.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Rjabkov: Moskva predložila Vašingtonu dijalog o strateškoj stabilnosti


Moskva je predložila Vašingtonu da započnu dijalog o strateškoj stabilnosti i razmatranje stvaranja okruženja bezkonfliktnog postojanja, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

Govoreći na zajedničkom sastanku odbora za međunarodne poslove i odbranu Saveta Federacije Rusije, Rjabkov je primetio da je predsednik Rusije u svom obraćanju Saveznoj skupštini postavio zadatak da se razgovara o pitanjima koja se odnose na strateško naoružanje i obezbeđivanje globalne stabilnosti.

„Cilj takvih pregovora može biti stvaranje okruženja beskonfliktnog postojanja. Želeo bih da primetim da smo već predložili Bajdenovoj administraciji da se započne dijalog o strateškoj stabilnosti u skladu sa onim što je rekao Vladimir Putin, imajući u vidu razmatranje zabrinutosti u ovoj oblasti i pronalaženje puteva za rešavanje postojećih problema“, objasnio je zamenik ministra.

Rjabkov je dodao i da je sistem kontrole naoružanja u krizi.

„U svetlu bolne transformacije sistema međunarodnih odnosa, koja je u velikoj meri povezana sa težnjom Sjedinjenih Američkih Država i grupe njihovih saveznika da zadrže svoju dominaciju u svetu i jednostrane prednosti za proširivanje mogućnosti za vršenje vojno-političkog pritiska na protivnike, dovodi se u pitanje sam koncept kontrole naoružanja“, naglasio je on.

Takođe je istakao da Sjedinjene Američke Države veruju u mogućnost da postignu apsolutnu bezbednost za sebe.

„Kontrola naoružanja, polazeći od ove premise, u velikoj meri za njih postaje teret, opterećenje, jer ograničava mogućnosti za povećanje vojnog potencijala i vršenje snažnog pritiska na protivnike“, naglasio je Rjabkov.

Prema njegovim rečima, Rusija tek treba da analizira kakvi bi ti koncepti mogli biti i da li će ih, u principu, modifikovati Bajdenova administracija.

izvor

[Dreadnought]

Pentagon: Rusija i Kina će značajno raširiti nuklearne arsenale u narednoj deceniji


Rusija i Kina će, verovatno, značajno proširiti svoje nuklearne arsenale u narednoj deceniji, smatra direktor Obaveštajne uprave Ministarstva odbrane SAD (RUMO), general-pukovnik kopnenih snaga Skot Berijer.

Prema njegovim rečima, „očekivano širenje ruskog arsenala u velikoj meri se zasniva na porastu broja nestrateškog nuklearnog naoružanja“.

Prema procenama SAD, Rusija raspolaže sa oko 1.000 do 2.000 taktičkih nuklearnih bojevih glava i sa oko 1.400 bojevih glava za strateške sisteme, smatra šef RUMO.

Berijer takođe ističe da su američke obaveštajne službe revidirale svoje prethodne zaključke o tempima širenja kineskog nuklearnog arsenala.

„Prošle godine RUMO je predviđala da će Kina ove decenije bar udvostručiti svoj nuklearni arsenal koji, kako se pretpostavlja, broji nešto više od 200 bojevih glava. Od tada je Peking ubrzao širenje svog nuklearnog arsenala, a sada je na putu da prevaziđe naše prethodne prognoze kada je reč o verovatnoj veličini arsenala do kraja ove decenije“, istakao je Berijer.

izvor

[Dreadnought]

Rusija: Ne vidimo signale spremnosti SAD za dijalog o strateškoj stabilnosti


Moskva za sada ne vidi nikakve praktične signale o spremnosti Vašingtona za dijalog o strateškoj stabilnosti, izjavio je šef ruske delegacije na razgovorima u Beču o vojnoj bezbednosti i kontroli naoružanja Konstantin Gavrilov u emisiji televizije „Rusija-24“.

„U praksi, ovde, na pregovorima, za sada ništa ne vidimo, američke i evropske kolege ne preduzimaju nikakve korake“, rekao je on.

Gavrilov je takođe izjavio da bi Rusija želela da nastavi učešće u Sporazumu o otvorenom nebu.

„Želimo da učestvujemo u tom sporazumu. To nije naša odluka, mi smo prinuđeni da ga napustimo nakon što su ga napustile Sjedinjene Američke Države“, dodao je on.

Kandidat na mesto zamenika državnog sekretara SAD za kontrolu naoružanja i međunarodnu sigurnost Boni Dženkins je 28. aprila izjavila da je američka administracija posvećena dijalogu o strateškoj stabilnosti sa ruskom vladom.

izvor

[MOTORISTA]

SAD kaskaju za Rusijom, ne mogu je obuzdati reliktima iz Hladnog rata
Novosti online 02. 05. 2021.

RUSIJA i Kina su značajno ispred Amerike u oblasti strateškog naoružanja.

Taj zaključak, neprijatan za Pentagon, pre nekoliko dana izneo je šef američke Strateške komande, admiral Čarls Ričards. Admiral je priznao da Vašington više ne može da obuzdava Moskvu i Peking „reliktima iz vremena Hladnog rata“ – interkontinentalnim balističkim raketama „Minitmen 3“. Pentagon danas ima otprilike 450 interkontinentalnih balističkih raketa „LGM-30G Minitmen 3“. Amerika nema druge kopnene rakete tog tipa, a prvi „Minitmeni“ stupili su u borbeno dežurstvo pre više od pola veka.

ZASTARELE RAKETE

Strateška komanda imala je i moćnije interkontinentalne balističke rakete – teške „LHM-118A Piskiper“, koje su mogle da nose po 10 bojevih glava sa po 300 kilotona. Međutim, SAD su ih uklonile prema sporazumu START 2. Od tada su se Amerikanci bavili samo modernizacijom pojedinih komponenti „Minitmena 3“.

- To je oružje iz 70-ih godina prošlog veka. Kako možemo da računamo da će neutralisati pretnje u 20-im i 30-im godinama ovog veka? - pita se Ričards. Kako je rekao, mnogi mehanizmi i detalji tih raketa više se ne prave, niti iko zna kako da ih pravi.

- Zastareli su, kompanijama se ne isplati da ulažu napore kako da obnovile proizvodnju. Potrebni su nam efikasni sistemi naoružanja koji će zaista postići cilj - objasnio je šef američke Strateške komande.

ZAMENA „VETERANA“

U Sjedinjenim Američkim Državama postoje projekti interkontinentalnih balističkih raketa koji će zameniti „Minitmen 3“. U okviru programa Ground-Based Strategic Deterrent (GBSD), vazduhoplovna komanda je 8. septembra prošle godine naložila koncernu „Nortrop Gruman“ razvoj novih raketa. Koncern je iz budžeta dobio 13 milijardi dolara u tu svrhu, međutim, ukupni troškovi će se približiti 95 milijardi dolara. Za sada nema mnogo podataka o tim raketama, ali se zna da bi trebalo da stupe na borbeno dežurstvo krajem ove decenije i da služe do 2080. godine. U razvoj će biti uključena najsavremenija baza elemenata, a preciznost će biti značajno povećana zbog korekcije dži-pi-es signala. Prema planovima Pentagona, prve interkontinentalne rakete projekta GBSD stupiće u borbeno dežurstvo 2027. godine i do 2036. godine će u potpunosti zameniti svoje prethodnike.

Perspektivne rakete će biti opremljene termonuklearnim bojevim glavama V87 mod 1, kapaciteta 475 kilotona. Još uvek se ne zna koliko će ih stati u jednu interkontinentalnu balističku raketu. Mesta baziranja se neće promeniti. „Minitmen 3“ je raspoređen je u tri baze američkog ratnog vazduhoplovstva: Voren u Vajomingu, Malmstrom u Montani i Majnot u Severnoj Dakoti. Svaka ima po 150 raketa.

MISIJA: STIĆI RUSIJU

Izgleda da Pentagonu ne ide sve „kao po loju“ ni sa bombarderima velikog dometa i strateškim nuklearnim podmornicama. SAD poseduju oko 70 bombardera B-52 „Stratofortres“ koji mogu da nose nuklearne rakete, kao i 20 stelt nosača raketa B-2 „Spirit“. Flota od 62 aviona B-1 „Lanser“ pretvorena je u konvencionalno oružje nakon završetka hladnog rata. Pored toga, prema procenama Pentagona, samo je nekoliko letelica tog tipa u potpunosti spremno za borbu, budući da je B-1 aktivno korišćen u oružanim sukobima na Bliskom istoku i da je u velikoj meri iscrpeo svoje resurse. Američka ratna mornarica ima 18 strateških podvodnih nosača raketa tipa „Ohajo“, a na svakom od njih 24 rakete „Trident 2“. Šef strateške komande uveren je da to nije dovoljno za efikasno suprotstavljanje Rusiji i Kini.

- Nuklearna trijada nije efikasna ako barem jedna njena komponenta nije spremna za borbu - zaključio je Ričards i dodao da bez savremenih, moćnih i pouzdanih interkontinentalnih balističkih raketa koje se lansiraju iz silosa Amerika rizikuje da „izgubi treći svetski rat“. Admiral je istakao da je Rusija poslednjih decenija modernizovala arsenal interkontinentalnih raketa koje se lansiraju iz silosa za 80 odsto, dok su se za to vreme SAD bavile isključivo „estetskim popravkama“. U prilog činjenici da Moskva zaista prestiže Vašington na polju strateškog naoružanja ide i ranije saopštenje ruskog lidera Vladimira Putina o pojačanju ruskog naoružanja.

Kako je rekao 21. aprila, prvi puk sa interkontinentalnim balističkim raketama „Sarmat“ će već 2022. godine stupiti na borbenu dužnost. Ova raketa opremljena je sredstvima za savladavanje i postojećih i budućih sistemaza protivraketnu odbranu. Pored toga, Strateške raketne snage pojačane su interkontinentalnim balističkim raketama sa hiperzvučnim blokovima „Avangard“ koji menjaju putanju leta, što otežava presretanje. Istovremeno, čak i interkontinentalne balističke rakete koje su već u upotrebi po borbenim mogućnostima znatno premašuju američke rakete „Minitmen 3“. Primera radi, jedna raketa RS-24 „Jars“ u stanju je da izbaci na neprijateljsku teritoriju od tri do deset bojevih glava kapaciteta 150 do 500 kilotona, a jedina interkontinentalna balistička raketa američkih strateških snaga — samo tri bojeve glave kapaciteta 300 kilotona.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Amerika se nada devalvaciji ruskog nuklearnog potencijala


Sjedinjene Američke Države u vojnoj sferi računaju na devalvaciju ruskog nuklearnog potencijala odvraćanja, izjavila je za Sputnjik portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

„U isto vreme Amerikanci razvijaju svoje vojno-kosmičke mogućnosti i prave nenuklearno naoružanje za brz i veoma precizan napad“, primetila je Zaharova. 

Ona je podsetila da su Sjedinjene Američke Države jednostrano napustile Sporazum o protivraketnoj odbrani i od tada je Vašington počeo da raspoređuje širom sveta globalni sistem protivraketne odbrane koji se sastoji od mobilnog i stacionarnog protivraketnog oružja.

„Pod izmišljenim izgovorima, kopneni protivraketni sistemi se raspoređuju u neposrednoj blizini granica Rusije. Aktivno razvijaju pomorsko naoružanje, koje se redovno pojavljuje u blizini obale Rusije“, dodala je ona.
Prema njenim rečima, pokušaji američke vlade da predstave globalni sistem kao odbrambeni projekat „nisu ništa više od dimne zavese“. Zaharova je uverena da Vašington želi da stekne prednost time što će prvi moći da izvede nuklearni napad.

Ranije je agencija „Blumberg“ saopštila da Pentagon planira da izdvoji skoro 18 milijardi dolara za razvoj, proizvodnju i održavanje raketnih presretača iz Severne Koreje ili Irana, što će biti prva velika odbrambena nabavka administracije predsednika Džoa Bajdena.

Bela kuća planira da napravi 31 presretač, uključujući deset koji su planirani za testiranje. Oni će se nalaziti u bazama na Aljasci, a svaki će koštati približno 498 miliona dolara.

izvor

[Dreadnought]

„Jedino što obuzdava SAD su uspesi Rusije“:
Zašto Amerika pravi globalni sistem PRO?


Moskva tvrdi da Amerika namerava da obezvredi ruski potencijal nuklearnog obuzdavanja stvaranjem globalnog sistema PRO, a mediji pišu da SAD planiraju da ulože 18 milijardi dolara u rakete-presretače kako bi se navodno zaštitile od Irana i Severne Koreje. Stručnjaci smatraju da je pravi cilj američke PRO – raketno-nuklearni potencijali Rusije i Kine.

Rusija je više puta izražavala svoju zabrinutost zbog izlaska SAD iz Sporazuma o protivraketnoj odbrani i zbog toga što Vašington pravi sisteme PRO.

Moskva smatra da globalni sistem PRO nije potreban Americi da bi se odbranila od Irana i Severne Koreje, nego da bi poništila raketno-nuklearni potencijal Rusije.

Kako ističu eksperti, strahovanja Rusije nisu bez osnova. Prema njihovim rečima, dokaz da američka PRO uopšte nije usmerena na Iran i Severnu Koreju je to što su Amerikanci odbili da naprave sa Rusijom zajednički sistem PRO. Rusija je još 2000-ih godina iznela predlog da zajedno rade na takvom sistemu, nakon izlaska SAD iz Sporazuma o PRO.

Osim toga, u Moskvi ističu da sistemi „Idžis“ (Aegis) sa lansirnim sistemima Mk-41 mogu biti korišćeni ne samo za presretanje, nego i za lansiranje krstarećih raketa, što te sisteme čini elementom ofanzivnog potencijala Vašingtona.

Vojni ekspert Aleksej Leonkov smatra da se Amerika povukla iz Sporazuma o PRO 2002. godine kako bi učvrstila svoju globalnu vojnu dominaciju.

„SAD su počele da formiraju novu strategiju munjevitog globalnog udara, gde je sistem PRO igrao ključnu ulogu. Novi plan je predviđao da Pentagon izvrši preventivni, upozoravajući napad, uništavajući nuklearni potencijal Rusije ili Kine, nakon čega američki PRO sistemi dovršavaju sve preostale rakete koje polete kao odgovor na akcije SAD“, rekao je ruski analitičar u intervjuu za televiziju RT.

Kako kaže, lokacija tih sistema ukazuje na to da su usmereni protiv Rusije i Kine.

„Američki sistemi PRO raspoređeni su na najboljim mestima za presretanje ruskih raketa, stoga su objašnjenja za Iran i Severnu Koreju neubedljiva“, ističe stručnjak.

Sličnog je mišljenja i vodeći ekspert Centra za koordinaciju istraživanja „RISI“ Sergej Ermakov.

„Protivraketna odbrana je pre svega usmerena protiv geopolitičkih protivnika SAD – Rusije i Kine, iako se tiče i Irana i Severne Koreje“, konstatuje stručnjak.

Pritom, Ermakov ističe da ne postoji stopostotna garancija da je moguće napraviti PRO koja štiti čitavu teritoriju SAD.

„Istovremeno, pokušaj stvaranja takvog sistema može pružiti njenim vlasnicima lažni osećaj sigurnosti. To, sa druge strane, izaziva dalju militarizaciju spoljne politike SAD. Smatrajući da je zemlja zaštićena sa svih strana, Vašington se može odlučiti na neadekvatne korake, uključujući i to da prvi napadnu svoje protivnike“, konstatuje ekspert.

U takvim uslovima, smatraju analitičari, Rusija je prinuđena da investira u modernizaciju nuklearne trijade i pravljenje najnovijih sistema naoružanja koji mogu savladati bilo kakve sisteme PRO. Moskva već sada poseduje takve sisteme.

„Vašington pokušava da stvori neravnotežu u nuklearnom oružju. Jedino što obuzdava SAD su uspesi Rusije u pravljenu novih sistema naoružanja koji su deo nuklearne trijade, uključujući hipersonični blok 'Avangard' i rakete RS-28 'Sarmat'“, zaključuje Leonkov.

Podsetimo, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da Sjedinjene Američke Države u vojnoj sferi računaju na devalvaciju ruskog nuklearnog potencijala odvraćanja, dok istovremeno razvijaju svoje vojno-kosmičke mogućnosti i prave nenuklearno naoružanje za brz i veoma precizan napad.

Ona je podsetila da su Sjedinjene Američke Države jednostrano napustile Sporazum o protivraketnoj odbrani i od tada je Vašington počeo da raspoređuje širom sveta globalni sistem protivraketne odbrane koji se sastoji od mobilnog i stacionarnog protivraketnog oružja.

Prema njenim rečima, pokušaji američke vlade da predstave globalni sistem kao odbrambeni projekat „nisu ništa više od dimne zavese“. Zaharova je uverena da Vašington želi da stekne prednost time što će prvi moći da izvede nuklearni napad.

Pre toga je agencija „Blumberg“ saopštila da Pentagon planira da izdvoji skoro 18 milijardi dolara za razvoj, proizvodnju i održavanje raketnih presretača iz Severne Koreje ili Irana, što će biti prva velika odbrambena nabavka administracije predsednika Džoa Bajdena.

Bela kuća planira da napravi 31 presretač, uključujući deset koji su planirani za testiranje. Oni će se nalaziti u bazama na Aljasci, a svaki će koštati približno 498 miliona dolara.

izvor

[Dreadnought]

Produženje Sporazuma o strateškom naoružanju – važan signal


Merkelova je istakla da je produženje Sporazuma o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja (START, ili START-3) između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država predstavlja važan signal koji bi trebalo da olakša nove korake u razoružanju.

„Produženje Sporazuma START 3 bio je važan signal i nadamo se da će on pružiti prostor za dalje korake po pitanjima razoružanja i kontrole naoružanja“, precizila je Merkelova.


izvor

[Dreadnought]

Nemački ugao: Kako je Putin uspeo da uvede Rusiju u novu fazu svetske politike


Bespilotni podvodni aparat „Posejdon“ i hipersonična raketa „Cirkon“ omogućiće Rusiji da zadrži status supersile i osigura bezbednost nacionalnog suvereniteta, piše nemački portal „Fokus“.

Prema mišljenju eksperta Tomasa Egera, povećanje konfrontacije u svemiru, o čemu svedoči formiranje novog vida Oružanih snaga u SAD – Svemirskih snaga, a takođe planovi Kine da napravi svemirsku stanicu, mogu sprečiti Rusiju da zadrži status supersile, zbog čega ona modernizuje „potencijal za strateško odvraćanje“.

Konkretno, autor članka izdvaja podvodni nuklearni aparat „Posejdon“ i hipersoničnu raketu „Cirkon“.

Govoreći o „Posejdonu“, Eger podseća da Rusija sada može naneti uzvratni udar iz dubine okeana.

„Kako je opisano, 'Posejdon' se munjevitom brzinom približava neprijateljskoj obali i izaziva radioaktivni cunami“, objašnjava ekspert.

Kada je reč o raketi „Cirkon“, Eger ukazuje na njenu izuzetnu brzinu, zbog čega je nemoguće odbiti njen napad. Takođe konstatuje da Rusija nastavlja da je modernizuje „u cilju još većeg zastrašivanja“.

Ekspert smatra da će te dve nove vrste oružja omogućiti Moskvi da obezbedi uticaj u svetu i da spreči uvlačenje u mogući sukob Amerike i Kine.

„Putin uvodi svoju zemlju u novu fazu ruske i svetske politike“, zaključuje Eger.

Podsetimo, Putin je u februaru 2019. godine zvanično predstavio raketu „Cirkon“ i objavio da ona može da leti brzinom od 9 maha (oko 11.000 km/č), a da ima domet od hiljadu kilometara. „Cirkonom“ će biti naoružane kako podmornice, tako i brodovi.

Prema rečima Putina, aparati „Posejdon“ se mogu opremiti kako konvencionalnim, tako i nuklearnim punjenjem, što će im omogućiti da uništavaju širok spektar meta.

izvor

[Dreadnought]

Russia's Terrifying Strategic Gamechanger: The Poseidon Nuclear Powered Underwater Drone

[Dreadnought]

Američki kongres povećava budžet za nuklearno oružje


Uprava za budžet američkog Kongresa objavila je prognozu za narednih deset godina, po kojoj će održavanje nuklearnog arsenala američke vojske na godišnjem nivou porasti do 60 milijardo dolara, navodi se na sajtu uprave.

Prognoza budžeta za nuklearne snage sastavljena je prvi put za dve godine, za period od 2021. godine do 2030. godine. Od ukupnog iznosa koji je od prošle prognoze (2019. godine) porastao sa 494 milijarde dolara na 634 milijarde dolara (do 2030. godine), dve trećine će potrošiti Pentagon.

Amerikanci će najviše novca potrošiti na podmornice sa interkontinentalnim balističkim raketama. Rast budžeta za održavanje nuklearnog oružja za 28 odsto uslovljen je skupim programima modernizacije snaga za nuklearno odvraćanje. Među njima je pravljenje novog hiperzvučnog raketnog naoružanja.

Juče je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo podatke o ukupnom broju strateškog naoružanja Rusije i Sjedinjenih Američkih Država u okviru Sporazuma o ofanzivnom strateškom naoružanju (START 3) koji je ranije produžen na pet godina. U kategoriji „razmeštene interkontinentalne balističke rakete, razmeštene balističke rakete na podmornicama i raspoređeni teški bombarderi“, Rusija ima 517 jedinica, a SAD 651 jedinicu.

izvor

[MOTORISTA]

уторак, 25.05.2021.
Јелена Стевановић

Кину не занима руско-амерички нуклеарни споразум

Као и претходна, и садашња администрација у Вашингтону тражи од Пекинга да се прикључи договору о ограничавању атомског арсенала

После Доналда Трампа и влада новог америчког председника Џоа Бајдена протестовала је против чињенице да Пекинг неће да се придружи споразумима о ограничавању нуклеарног оружја. Роберт Вуд, амерички амбасадор за политику разоружавања, пожалио се ове недеље да иако Кинези „драстично увећавају нуклеарни арсенал”, и даље се оглушују на позив да са САД билатерално преговарају о овој теми.

„Одбијају да се придруже разговорима какве имамо са Русијом”, изјавио је Вуд на виртуелном састанку Уједињених нација о разоружању, преноси Ројтерс.

На то је влада председника Си Ђинпинга само одговорила да је увек спремна за дијалог. Досад су из Пекинга поручивали да немају разлога да се придружују руско-америчким договорима о зауздавању најубојитијег наоружања јер је кинески арсенал неупоредиво мањи од залиха хладноратовских непријатеља. Углавном се процењује да Сједињене Државе имају 3.800, а Русија 4.300 нуклеарних бомби (распоређених и ускладиштених). Пентагон је у недавном извештају предвидео да ће Кина у наредних десет година удвостручити број нуклеарних бомби на 400. Према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира, све поменуте земље имају и више од наведеног броја нуклеарних бојевих глава, а Кина је већ стигла до 320 комада.

Као разлог зашто није желео да са Русијом обнови „Нови Старт”, који Вашингтон и Москву обавезује да смање број распоређених стратешких (дугодометних) бојевих глава на 1.550, Трамп је наводио да су такви договори бесмислени ако не укључују и Кину. Споразум је истицао у фебруару и шеф Кремља Владимир Путин предлажући да се важење продужи за пет година, али је Трампова администрација нудила 12 месеци и да се међувремену постигне нови споразум, по могућству и са Пекингом.

Ипак, Бајденова администрација је прихватила Путинов предлог па је важење „Новог Старта” продужено до 2026. Тиме је сачуван једини преостали споразум о ограничавању нуклеарног наоружања између САД и Русије. Трампова влада је још 2019. напустила америчко-руски споразум ИНФ, који је забрањивао да се производе, тестирају и распоређују нуклеарни пројектили кратког и средњег домета лансирани са земље. Договор Бајденове администрације и владе са Црвеног трга углавном је наилазио на похвале, али је било и гласова који су сматрали да су Бела кућа и Кремљ морали да буду упорнији да у споразум укључе и Сија. Критичари су истицали да је лоше што Вашингтон и Москва смањују атомско оружје док иста ограничења не важе и за Кину, али су подржаваоци оцењивали да је свако нуклеарно обуздавање позитивна ствар и да не постоји никаква могућност да Пекинг до 2026. сустигне Америку и Русију.

Две највеће нуклеарне силе имају 90 одсто нуклеарног оружја у свету, преноси Радио слободна Европа. Ова врста наоружања честа је тема разговора између америчке и руске владе, а наћи ће се на столу и ако се Бајден и Путин заиста следећег месеца буду сусрели на самиту, највероватније у Швајцарској.

Izvor: www.politika.rs