PALUBA
June 27, 2022, 06:55:14 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati 24 h
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 [14]   Go Down
  Print  
Author Topic: Atomi nuklearnih sila bez kontrole?  (Read 16974 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 64 703



« Reply #195 on: June 13, 2022, 07:51:41 am »




Oko 2.000 nuklearnih bojevih glava je u stanju visoke pripravnosti


Očekuje se da nuklearni arsenal širom sveta raste narednih godina, prvi put nakon Hladnog rata. Takođe, raste i rizik od korišćenja takvog oružja.

Čak je taj rizik najveći u istoriji, navodi stokholmski Međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI).

"Ruska invazija na Ukrajinu i zapadna podrška Kijevu povećala je tenzije između devet nuklearnih sila", naveo je SIPRI, prenosi Rojters.

Iako je broj nuklearnog oružja blago opao između januara 2021. i januara 2022. godine, SIPRI navodi da, ukoliko ne dodje do momentalne akcije kod nuklearnih sila, uskoro bi moglo da dođe do unapredjivanja bojevih glava.

"Sve nukelarne sile pojačavaju, unapređuju njihov arsenal i većina zaoštrava nuklearnu retoriku i ulogu koju nuklearna oružja imaju u njihovim vojnim strategijama. Ovo je veoma zabrinjavajući trend", kazao je direktor SIPRI Vilfred Van.

Iz švedskog instituta navode da je broj nuklearnih bojevih glava pao na 12.705 u januaru 2022. godine, u odnosu na 13.080 u januaru 2021. godine. Oko 3.732 nuklearnih bojevih glava spremno je za upotrebu na projektilima i avionima, a oko 2.000, od čega gotovo sve pripadaju Rusiji ili SAD, u stanju su visoke pripravnosti.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 64 703



« Reply #196 on: June 13, 2022, 10:14:31 am »



Nekontrolisana trka – Kina sve jača


Da li je razoružavanje prošlost?


SIPRI se plaši trke u nuklearnom naoružanju širom sveta. Posebno Kina teži ka povećanju svog nuklearnog arsenala. Aktivisti antinuklearnog pokreta su sve usamljeniji.

Svakog utorka Ridiger Lansel seda u svoj auto vozi se do vazdušne baze Bundesvera u Bihelu. A tamo 83-godišnji mirovni aktivista sedi na kamperskoj stolici ispred kapije - i stražari. Njegov cilj: je "da se otarasimo oružja u Bihelu i da se ono rashoduje, kaže on u telefonskom razgovoru DW.

U bazi u Bihelu je lagerovano oko 20 atomskih bombi. Predviđeno je da u slučaju da se donese odluka da se to oružje upotrebi - te Američke hidrogenske bombe B61 bi do cilja nosili i bacili nemački vojni piloti. Lansel protestuje protiv ovog takozvanog "nuklearnog učešća" Nemačke.


Većina Nemaca želi da zadrži atomske bombe

Pre samo šest meseci činilo se da mirovni aktivisti poput Lansela imaju podršku većine građana u zemlji. "Nemačka bez nuklearnog oružja" bio je cilj i stranaka u vladajućoj semafor-koaliciji. Međutim, nakon ruskog napada na Ukrajinu i nuklearnih pretnji iz Kremlja, čini se da je to stvar prošlosti.

To da Nemci uče da vole bombe, oseća i Lansel: "Uvek pored svoje stavim još jednu stolicu kako bi se ljudi osećali pozvanim na razgovor. Ali do sada niko nije došao i rekao: U pravu si".


Novo oružje za nuklearni arsenal

Od 2023. atomske bombe u Bihelu treba da budu zamenjene novim modelom B61-12, a to moderno oružje može da bude usmereno na metu, a i njegova eksplozivna snaga može da se menlja i podešava. Kritičari strahuju da bi ovo moglo da snizi prag inhibicije za stvarnu upotrebu te bombe.

Sjedinjene Države troše oko 10 milijardi američkih dolara na modernizaciju svojih atomskih bombi. Nemačka, pak, ulaže milijarde evra u odgovarajuće avione nosače F-35.

Posle decenija nuklearnog razoružanja, sve nuklearne sile trenutno troše mnogo novca na nove nuklearne glave i sa njima povezane sisteme kao što su rakete, brodovi, podmornice ili avioni.

"Svi su oni veoma zauzeti modernizacijom svog arsenala", primećuje Hans Kristensen, ekspert instituta za istraživanje mira SIPRI.

"Zemlje ponovo pridaju više značaja nuklearnom oružju.


Kina hoće u prvu nuklearnu ligu

Tu se posebno ističe jedna zemlja: "Niko tako brzo ne povećava broj nuklearnog oružja kao Kina", kaže Kristensen u razgovoru za DW.

"Ne znamo zašto je to tako, jer Kina o tome ne želi da razgovara. Ne komentariše izgradnju silosa koji su verovatno namenjeni balističkim projektilima".

U protekle dve godine Kristensen je na satelitskim snimcima identifikovao oko 300 takvih novoizgrađenih silosa u kineskim pustinjama.

"Možda se Kina plaši da njen sadašnji arsenal neće preživeti nuklearni udar SAD", kaže Kristensen.

"Možda je to i reakcija na činjenicu da će protivraketna odbrana biti bolja u budućnosti i da Kina želi da može da pobedi takve sisteme sa više bojevih glava. U svakom slučaju, jedno je sigurno: predsednik Si Đinping želi vojsku "svetske klase" – i ona takođe treba da bude opremljena nuklearnim oružjem.


Da li počičnje nekontrolisana trka u naoružanju?

Zato bi bilo važno da se Kina međunarodnim ugovorima obaveže na maksimalan broj nuklearnog oružja, kaže Kristensen. "Međutim, Kinezi do sada nisu pokazali interesovanje. Odbijaju sve predloge".

SAD i Rusija uskoro više neće morati da se drže gornje granice. Jer 2026. ističe sporazum "Novi početak" (New Start) - pritom je Start na engleskom skraćenica za "Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja".

"Novi početak" je jedini preostali element nekada sveobuhvatnog sistema ugovora o kontroli naoružanja. Ograničava broj strateškog nuklearnog oružja kao što su rakete dugog dometa. "S obzirom na ruski rat u Ukrajini i razvoj Republikanske partije u SAD, malo je verovatno da će ovaj sporazum imati naslednika", ocenjuje Kristensen.

Time bi započelo novo nuklearno takmičenje između Kine, Rusije i SAD. Ali to se takođe odnosi i na veoma dinamične nove nuklearne države kao što su Indija, Pakistan i Severna Koreja", strahuje ekspert SIPRI Kristensen. Opasnost od nuklearnog rata je stoga znatno veća nego pre jedne decenije. "Živimo u novoj eri nuklearnih rizika".


Mutanti u Bajkalskom jezeru

Ovi rizici se trenutno posebno živo opisuju na ruskoj državnoj televiziji. "Ako sve bude po starom, preživeć samo neki mutanti u Bajkalskom jezeru", rekao je pre nekoliko dana TV voditelj i Putinov govornik Vladimir Solovjov. "Ostatak sveta će nestati u nuklearnom udaru".

Izgleda da Rusija želi da održi strah od svog ogromnog nuklearnog arsenala i tako spreči zemlje NATO da direktno intervenišu u ratu za odbranu Ukrajine. Ta logika osigurava da i druge zemlje, poput Irana, takođe teže razvoju nuklearnog oružju kako ih drugi ne bi smeli napasti.

Svet bez nuklearnog oružja je stoga verovatno još dalje nego što je bio…

To je jasno i nemačkom mirovnom aktivisti Lanselu. "Da, to je bitka protiv vetrenjača", kaže on. Međutim, kao hrišćanin, on mora da se zalaže za nenasilje. "Ne znam za drugo oružje osim za molitvu". Zato Lansel želi da nastavi da sedi ispred kapije u Bihelu i protestuje protiv nuklearnog oružja - tiho i verovatno sam.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 64 703



« Reply #197 on: June 14, 2022, 07:19:25 am »



Sve veće tenzije između nuklearnih sila: "Ovakvu situaciju nismo imali od Hladnog rata"


Povratak ruske nuklearne pretnje i tenzije između velikih sila stvorili su osnovu za rast nuklearnog naoružanja u narednoj deceniji nakon 35 godina smanjenja.

To se navodi u izveštaju Stokholmskog referentnog centra.

Devet nuklearnih sila – Britanija, Kina, Francuska, Indija, Izrael, Severna Koreja, Pakistan, Sjedinjene Države i Rusija – imale su 12.705 nuklearnih bojevih glava početkom 2022. godine, ili 375 manje nego početkom 2021, prema Međunarodnom institutu za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI).

Broj je smanjen sa 70.000 bojevih glava 1986. pošto su Sjedinjene Države i Rusija postepeno smanjivale svoje arsenale izgrađene tokom Hladnog rata. Međutim, čini se da se ovaj period razoružanja bliži kraju i pretnja nuklearne eskalacije je sada na najvišem nivou u periodu posle Hladnog rata, predviđa SIPRI.

"Uskoro ćemo dostići tačku u kojoj će broj nuklearnog oružja početi da raste, po prvi put od kraja Hladnog rata", rekao je za AFP Met Korda, jedan od autora studije.

"Dakle, idemo na neku vrstu opasnog terena. Nakon minimalnog smanjenja prošle godine, nuklearni arsenali bi trebalo da rastu u narednoj deceniji", kaže SIPRI.

Tokom rata u Ukrajini, ruski predsednik Vladimir Putin je više puta pominjao upotrebu nuklearnog oružja.

U međuvremenu, nekoliko zemalja, uključujući Kinu i Britaniju, zvanično ili nezvanično modernizuju ili povećavaju svoje arsenale, saopštio je institut.

"Biće veoma teško krenuti ka razoružanju u narednim godinama zbog ovog rata i načina na koji Putin govori o nuklearnom oružju", kaže Korda.

Takve zabrinjavajuće izjave podstiču "druge nuklearno naoružane snage da preispitaju sopstvene nuklearne strategije", rekao je on.


U nuklearnom ratu nema pobednika

Uprkos činjenici da je zabrana nuklearnog naoružanja stupila na snagu početkom 2021. godine i petogodišnjem produženju američko-ruskog sporazuma "Novi START", situacija se već neko vreme pogoršava, navodi SIPRI. Između ostalog, zabrinjava iranski nuklearni program, ali i razvoj sve naprednijih hipersoničnih projektila.

Pad ukupnog broja naoružanja rezultat je smanjenja "starih bojevih glava" SAD i Rusije, navodi SIPRI, ali je broj operativnog naoružanja i dalje "relativno stabilan". Samo Moskva i Vašington poseduju 90 odsto svetskog nuklearnog arsenala.

Rusija je i dalje najveća nuklearna sila sa 5.977 bojevihglava početkom 2022, što je 280 manje u odnosu na godinu dana ranije, a te bojeve glave su ili raspoređene ili na zalihama ili ih treba uništiti, saopštio je institut.

Veruje se da više od 1.600 ruskih bojevih glava može odmah da bude operativno, navodi SIPRI.

Sjedinjene Države imaju 5.428 bojevih glava, 120 manje nego prošle godine, ali SAD imaju više vojnika od Rusije.

Ukupno, na trećem mestu je Kina sa 350, zatim Francuska sa 290, Britanija sa 225, Pakistan sa 165 i Indija sa 160 i na kraju Izrael sa 90 bojevih glava. Izrael je jedina od devet zemalja koja zvanično ne priznaje posedovanje nuklearnog oružja.

Što se tiče Severne Koreje, SIPRI po prvi put navodi da komunistički režim Kim Džong-una sada ima 20 nuklearnih bojevih glava. Veruje se da Pjongjang ima dovoljno materijala da ih proizvede oko 50.

Početkom 2022. godine, pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, koje su takođe nuklearne sile – Britanija, Kina, Francuska, Rusija i Sjedinjene Države – izdale su saopštenje u kojem se kaže da "u nuklearnom ratu nema pobednika i da takav rat nikada ne bi trebalo desiti se."

Međutim, ističe SIPRI, ovih pet zemalja "nastavljaju da proširuju ili modernizuju svoje nuklearne arsenale i čini se da značaj nuklearnog oružja u njihovim vojnim strategijama nastavlja da raste".

"Kina značajno povećava svoj nuklearni vojni arsenal, a prema satelitskim snimcima to uključuje izgradnju više od 300 novih raketnih silosa", navodi Institut. Pentagon procenjuje da bi Kina mogla da ima 700 bojevih glava 2027. godine.

Ujedinjeno Kraljevstvo je prošle godine objavilo da će povećati zalihe svih nuklearnih bojevih glava i da više neće javno objavljivati količinu o kojoj je reč.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 64 703



« Reply #198 on: June 21, 2022, 08:29:23 am »




Medvedev: SAD bi trebalo da mole za pregovore o smanjenju nuklearnog naoružanja


Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev ocenio je u ponedeljak da su SAD te koje bi trebalo da mole Moskvu za smanjenje nuklearnog naoružanja.

Rusija i SAD, daleko najveće svetske nuklearne sile, pregovarale su o nizu velikih sporazuma o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja otkad je Ronald Regan prvi put došao na vlast 1981. godine.

Ali, ruska invazija na Ukrajinu je prouzrokovala najozbiljniju krizu u odnosima između Rusije i Zapada od Kubanske krize 1962. godine, kada su mnogi strahovali da je svet na ivici nuklearnog rata.

Medvedev, dok je bio predsednik od 2008. do 2012. godine, potpisao je Novi START (Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja) 2010. godine sa Barakom Obamom u Pragu, a sporazum je zatim bio produžen u februaru 2021. godine na još pet godina, odnosno do 2026.

„Sada je sve mrtva zona. Trenutno nemamo nikakvih odnosa sa SAD. Na nuli su“, rekao je Medvedev na Telegramu, raspravljajući o novom sporazumu o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja.

Još nema potrebe sa njima pregovarati o nuklearnom razoružanju. To je loše za Rusiju, rekao je Medvedev, koji trenutno služi kao potpredsednik Ruskog saveta bezbednosti.

„Nek se vrate trčeći ili dopužu natrag i zatraže to“, rekao je o pregovorima.

Rusija i SAD kontrolišu oko 90 posto nuklearnih glava u svetu, dok svaka zemlja poseduje oko 4.000 nuklearnih glava u svojim vojnim zalihama, prema podacima Saveza američkih naučnika.

Medvedev, koji je kao predsednik nastojao da se predstavi kao reformator koji želi bolje odnose sa Zapadom, predložio je da Moskva bude žešća prema SAD.


izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 64 703



« Reply #199 on: June 22, 2022, 06:44:18 am »



"Eliminišimo to oružje pre nego što ono eliminiše nas"


Generalni sekretar UN pozvao je na nuklearno razoružanje na početku trodnevne konferencije u Beču.

Na toj konferenciji učestvuje oko 80 zemalja koje su potpisale međunarodni sporazum o zabrani nuklearnog oružja.

"Eliminišimo to oružje pre nego što ono eliminiša nas", rekao je Gutereš na konferenciji putem videoveze.

Trenutni globalni nuklearni arsenal, koji broji oko 13.000 bojevih nuklearnih glava, recept je za moguće uništenje planeta, s obzirom na svet sukoba i nepoverenja, rekao je najviši zvaničnik UN.

Predsednik Međunarodnog odbora Crvenog krsta Peter Maurer opisao je Sporazum o zabrani nuklearnog oružja (TPNW) kao prekretnicu.

Sporazum koji je stupio na snagu 2021. obvezuje zemlje da se ne upuštaju u bilo kakve aktivnosti povezane s nuklearnim oružjem i poziva da se uzmu u obzir humanitarne posledice.

Austrijski ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg naglasio je hitnost potpunog nuklearnog razoružanja.

Austrija je bila, inače, jedan od inicijatora sporazuma.

TPNW je do sada potpisalo 86 zemalja, a ratifikovalo 65. Cilj mu je da se proširi Ugovor o neširenju nuklearnog oružja (NPT) koji je stupio na snagu 1970. godine.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 64 703



« Reply #200 on: June 22, 2022, 11:12:15 am »




Prioritet Rusije je sprečavanje direktnog sukoba nuklearnih država


Bezuslovni prioritet Rusije, s obzirom na rizike od eskalacije ukrajinske krize i ukupne nepredvidivosti situacije u svetu, jeste sprečavanje direktnog sukoba nuklearnih država, izjavio je zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov.

Prema njegovim rečima, sada postoji velika potreba da se osigura strateška stabilnost, da se održi režim neširenja oružja za masovno uništenje i da se poboljša situacija u sferi kontrole naoružanja.

Diplomata je upozorio na to da se u doglednoj budućnosti ne može isključiti mogućnost produbljivanja kriza u onim delovima sveta u kojima SAD žele da ostvare svoju dominaciju.

„Pre svega, uočavamo rast konfliktnog potencijala u Azijsko-pacifičkom regionu“, rekao je Rjabkov.


izvor
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 [14]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

Gold Charm by Shadow82x
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.019 seconds with 22 queries.