PALUBA
March 28, 2024, 09:49:45 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno, dopuna Pravilnika foruma PALUBAinfo, tačka 22
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  [1] 2 3   Go Down
  Print  
Author Topic: Краљевско Југословенско Ваздухопловство  (Read 22439 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« on: June 24, 2020, 08:30:16 am »

Краљевско Југословенско Ваздухопловство
пред рат и за време рата 1941. године

I.
Стање Југословенског ваздухопловства пред 1941. г.
Све до 1938. године наше Ваздухопловство није имало скоро ниједну ескадрилу наоружану модерним материјалом, нити иједан модерно опремљен аеродром. Одмах се поставља питање: зашто je било овакво стање и има ли и колико одговорности до надлежних?
Ha челу Краљевског ваздухопловства за последњих десет година пред рат били су наши најелитнији ђенералштабни и ваздухопловни официри. Сви одлични ратници из балканских ратова и Првог светског рата. Ниједном од команданата не би се могло оспорити ни патриотизам, ни довољна војничка спрема, ни схватање важности Ваздухопловства у модерном рату, нити би се могли окривити за пренебрегавање командантских дужности у припреми потчињеног им рода Војне силе за евентуални рат, или пак за помањкање војничког и командантског ауторитета да се њихове представке учињене надлежним за што бољу опрему Ваздухопловства не усвајају. Па ипак, наше je Ваздухопловство затекао рат неспремним да одговори својим задацима. Блаженопочивши краљ Александар I. je такође улагао велике напоре да се наша Војна сила што пре и што боље опреми, али он није могао више учинити, него што је учињено.
У чему је био проблем? Сиромашна земља, слабо индустријски развијена, економска криза настала у целом свету, ратна психоза у Европи , несређено наше унутрашње политичко стање, стална опозиција Хрвата, што се одражавало и на пореске обвезнике да не плаћају порезе a резултат свега овога: слаб кредит Југославије у иностранству за добијање потребних зајмова.
Наш годишњи државни буџет износио je 12—15 милијарди динара (предратних), таман толико колико би стала опрема једне модерно наоружане оклопне дивизије пре рата. A војни годишњи буџет једва je износио 2—3 милијарде предратних динара — једва довољних да задовоље потребе за шестомесечну обуку 100—120.000 регрута, колико се годишње узимало за све родове Војне силе.
И тако, тек пред крај 1939. и у току 1940. године, успело се да се добију неки мањи кредити и приступило се набавци извесног броја модерних авиона, али у томе je већ почео рат у Европи и све индустрије које би нам могле продати ратни материјал заузете су биле испорукама за сопствену земљу. Ипак се успело да се набави око 260 савремених авиона прве линије и око 40 авиона друге линије. Обучених пилота имали смо пред рат око 2.000 тј. трипут више него што се тада располагало материјалом. Недостатак je био у обученим радиотелеграфистима.
У рат 1941. године ушли смо са следећим бројем авиона:
- Ловачка авијација: Авиони прве линије 105.
- Авиони друге линије: 30.
- Бомбардерска авијација: Авиони прве линије: 160.
- Авиони друге линије: 10.
- Извиђачка авијација: 30.
Из овога приближно тачног прегледа види се јасно како je било наоружано наше ваздухопловство. Разумљиво je, да се оно није могло носити и успешно борити са више него десетоструко јачим непријатељским ваздухопловством. Док je оперативно ваздухопловство још и располагало с извесним малим бројем савремених модерних авиона, извиђачко ваздухопловство није имало ни једног јединог модерног авиона, a оно није било довољно ни за једну армијску групу. По једна ескадрила од ове застареле авијације додељена je оперативним армијама. Оне се нису смеле ни подићи у ваздух, a за ноћно летење није било ни потребних постројења ни обучених пилота. Позната je чињеница, да без довољног броја добрих летилишта не може ни једна авијација успешно да ради. Слабије ваздухопловство треба да има што већи број летилишта, да би маневровањем пo овима избегло уништење од стране надмоћнијег непријатељског ваздухопловства. И у овом погледу наше Ваздухопловство je у многоме оскудевало.
Због оваквог стања, у почетку рата једва да смо имали довољно летилишта за смештај ионако слабе авијације. О неком маневровању noлетилиштима није могло бити ни речи, јер са њима нисмо располагали. Известан број наших расположивих летилишта убрзо je постао неупотребљив, јер су се налазила на подводном земљишту, док су нека, налазећи се у близини фронта била изложена ефикасно непријатељском бомбардовању. Ово се показало већ првог дана рата, јер je известан број авиона затечен на самим летилиштима био уништен од непријатељског ваздухопловства.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1 on: June 24, 2020, 08:46:10 am »

II.
Какви су били наши ратни планови пред почетак рата 1941 године.
Армијски ђенерал Петар Косић, бивши Начелник Главног ђенералштаба, поднео je Ђенералштабу ЈНА 31. јула 1946. године у Београду следећи извештај: 'Још у почетку 1940. године појављује се потреба да се изради нови Ратни план, пa je томе одмах и приступљено. У рано пролеће План je већ био израђен и назван je 'П -40'. Основна идеја тог Ратног плана била je углавном оваква: Одбрана према немачким снагама које би продирале из Аустрије и Мађарске; према италијанским снагама на нашем Западном фронту, укључујући ту и фронт према Албанији: да се нападом наших трупа заузме Скадар; према Румунији — пo потреби опсервација, a према Бугарској акција у духу Балканског пакта.
Али се ни при овом тек израђеном Ратном плану није могло дуже времена остати, јер се наша војно-политичка ситуација и даље мењала и све више погоршавала. To нарочито долази до изражаја у јесен 1940. године. Тада Мађарска ступа у Пакт са Немачком и Италијом , a потом, њима се придружује и Румунија. Између Италије и Грчке настају затегнути односи, a потом долази и до рата између њих (крајем октобра те године) и операције почињу на њиховим границама. Немачке трупе улазе у Мађарску a потом и у Румунију. Ha Бугарску се врши притисак да приђе немачко - италијанском пакту. Ha обавезе Румуније и Грчке у вези са Балканским пактом није се могло рачунати. Стога се и Ратни план 'П -40' мења и доводи у склад са новим околностима. Приступа се изради Плана 'П -41'.
Нови Ратни план 'П -41' завршен je половином фебруара 1941. године. У њему се предвиђа употреба само наших снага на свима фронтовима.
Основна идеја тога Плана била je углавном оваква: Одбрана на свим фронтовима, сем према Албанији, ради задржавања непријатеља. Према Албанији офанзива у циљу да се што пре ухвати додир наших трупа са грчким, које се боре са Италијанима, као и да се омогући пролаз наших трупа преко албанске територије. Задар да се заузме препадом. Под јачим непријатељским притиском постепено се повлачити у општем правцу на Југ. У случају да се не будемо могли задржати у нашој земљи, онда би се одступило у Грчку, те да се тамо организује фронт у заједници са Грцима, a евентуално и са другим пријатељским снагама (мислило се на енглеске трупе).

III
Сходно Ратном плану 'П -41' извршено je и груписање нашег Ваздухопловства, тако, да се покрију сви угрожени фронтови. Мада се није располагало потребним бројем авиона, ратна формација нашег Ваздухопловства била je јако развијена, са циљем да се накнадним добијањем материјала попуњују већ формиране ратне јединице. Из ових разлога мобилисане јединице Ваздухопловства остале су делимично непопуњене потребним наоружањем. У рат се ушло са четири бомбардерска и четири ловачка пука. Ранији 2. извиђачки пук, пред почетак рата, преформиран je у ловачки пук, a његове трупе постале сам осталне извиђачке трупе армијског ваздухопловства, наоружане само са неколико старих типова 'Бреге' 19/17.
Поред наведених јединица била je формирана и 11. група за даљно извиђање, наоружана авионима 'Бленхајм' али и она je доцније била употребљена углавном као бомбардерска група.
Распоред наше авијације уочи рата био je угдавном следећи:
1. пук — две бомбардерске групе наоружане авионима 'Бленхајм' али у недовољном формацијском броју. Командант пука — пуковник Фердо Градишник. Једна група са штабом пука смештена на аеродрому код Бијељине — у Босни, a друга на истакнутом аеродрому 'Давидовац' код Параћина — у Србији.
3. пук — две бомбардерске групе пo три ескадриле, наоружане у довољном броју авионима 'Д.17'. Командант пука - пуковник Зденко Горјуп. Једна група била je смештена на аеродрому 'Петровац' — код Скопља, a друга се налазила на једном аеродрому на Косову.
— 7. пук — три бомбардерске групе — наоружане у довољном броју тешким тромоторним бомбардерима 'Савоја Маркети'. Командант пука — пуковник Хинко Драгић. Пук je са једном групом био смештен на аеродрому 'Прељина' код Чачка, a друга група на аеродрому код Уж. Пожеre. Tpeћa група била je на аеродрому код Мостара.
8. пук — са две бомбардерске групе, наоружане авионима 'Бленхајм' и 'Херикен' али у недовољном формацијском броју. Командант пука - пуковник Станко Диклић. Пук са обе групе био je смештен на аеродрому код Босанске Градишке.
2. пук са две ловачке групе. Једна група наоружана авионима 'Месершмит-Ме-109' у довољном броју и смештена на аеродрому код Крагујевца. Друга група била je тек у наоружавању авионима 'Херикен' налазила се у почетку на аеродрому код Краљева a доцнија на аеродрому код Кнића — код Крагујевца. Ова група у почетку рата није још била оспособљена за акцију. Командант пука - пуковник Фрањо Пирц.
4. пук са две ловачке групе, наоружане авионима 'Херикен' у недовољном броју. Пук je био смештен на аеродромима код Бањалуке и Босанске Градишке. Командант пука - ппуковник Радисав Ђорђевић. — 5. пук са две ловачке групе — наоружан у недовољном броју застарелим ловачким авионима 'Хаукер-Фури'. Може се слободно рећи да овај пук није уопште био способан за акцију пред непријатељем наоружаним модерним материјалом. Пук je био смештен на аеродрому у близини Лесковца. Командант пука - ппуковник Леонид Бадњак.
6. пук са две ловачке групе, од којих је једна наоружана авионима 'Meсершмит Ме-109' a друга група само делимично са Ме 109а делимичмо са авионима ИК.З. Командант пука - ппуковник Божидар Костић.
11. група за даљно извиђање била je смештена на аеродрому код Шапца. Наоружана у недовољном броју авионима 'Бленхајм'. Командант групе - мајор Божидар Лазаревић - потчињен непосредно команданту Ваздухопловства.
Поред наведеног груписања снага оперативног ваздухопловства, извиђачко ваздухопловство, са потпуно застарелим материјалом, било je распоређено на теренима армија у чијем je сектору намењено за дејство. — Ваздухопловне школе биле су груписане код Сарајева, Мостара, Никшића и Граба. Нелетачке ваздухопловне установе - Команде база биле су распоређене пo целој територији.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #2 on: June 24, 2020, 09:37:50 am »

IV
а) Командант Ваздухопловства био je бригадни ваздухопловни ђенерал Боривоје Мирковић.
Његов Начелник штаба: ђенералштабни пуковник Драгутин Савић, који je био само номинални, пошто je уочи рата отпутовао за Москву са југословенском делегацијом за закључење Пакта о пријатељству са Совјетским Савезом. - Помоћник начелника штаба: ђенералштабни ппуковник Миодраг Лозић.
б) Летачке јединице биле су формиране у бригаде и то:
I ваздухопловна бригада — ловачка: командант пуковник Драгутин Рупчић. У саставу бригаде: 2. и 6. пук.
II ваздухопловна бригада: командант пуковник Јаков Ђорђевић. У саставу бригаде: 4. ловачки пук и 8. бомбардерски пук.
III ваздухопловна бригада — мешовита; командант пуковник Никола Огуњан. У саставу бригаде: 3. бомбардерски и 5. ловачки пук.
IV ваздухопловна бригада — бомбардерска — 1. и 7. пук.
Самостална бомбардерска група Приморске армије — командант мајор Мил. Достанић.
— Самостална група за даљно извиђање: командант мајор Драг. Лазаревић.

V
Племенска припадност виших команданата у Ваздухопловству:
— Команданти бригада: 2 Србина, 2 Хрвата (бив. аустроугарски официри ).
— Команданти пукова: 3 Србина (од којих један бивши аустроугарски официр), 2 Хравата, 2 Словенца (бив. аустроугарски официри ) и 1 Рус. - Сличан однос био je и код осталих старешина и летећег особља.

VI
Почетни оперативни задаци појединих бригада били су ови:
I бригада: спречавање непријатељског дејства на простору Срема и Србије до закључно линије Копаоник-Јастребац, с тим да нарочито штити Београд, као политички центар, a потом: Крагујевaц, Краљево, Чачак и Крушевац, као важ не индустријске центре;
II бригада: задатак двојак. Са 8. пуком дејствовати према Аустрији и Мађарској, a са 4. пуком спречавати непријатељско дејство са ових праваца;
III бригада: задатак двојак. Са 3. пуком дејствовати правцима који воде из Бугарске a са 5. пуком штитити Ниш и Скопље, као и спречавати дејство непријатељске авијације из Бугарске;
IV бригада: са 1. пуком дејствовати правцима према Румунији a 7. пуком дејствовати правцима према Албанији.
Самостална група Приморске армије имала je дејствовати у оперативној зони те армије.
11. група за даљно извиђање — непосредно потчињена — Команданту Ваздухопловства за евентуалне задатке стратегијског извиђања.

VII
У Ваздухопловству везе су одржаване између појединих јединица углавном радио-средствима. Телефонске везе су употребљаване само за локални саобраћај. Свака ваздухопловна група имала je радио-станицу типа 'Бига' као и штабови пукова и бригада. Штаб Ваздухопловства имао je неколико оваквих станица, као и једну велику радио-станицу типа 'Лоренц' — мање покретљивости.

VIII
Све летачке јединице снабдеване су из база, које су постојале на свима аеродромима. Поред тога биле су активиране на летилиштим а и неке базе као резервне. Ваздухопловне базе су се снабдевале из ваздухопловних слагалишта на територији целе земље. У Србији, таквих слагалишта било je: код села Лопатице и Брђана као и слагалиште Белимарковац — код Краљева. У јужној Србији: код станице ђенерал Јанковић; у Босни: код Раме—Коњиц и код села Волиње — између Приједора и Бањалуке. У Срему: код Врдника. Поред тога веће количине материјала биле су смештене у долини реке Ибра.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #3 on: June 25, 2020, 12:05:02 pm »

IX.
Априла 5. Главни ђенералштаб добија телеграм од нашег војног изасланика у Берлину Владимира Ваухника, да ће Југославија бити нападнута од стране Немаца у току сутрашњег дана — 6. априла. Разуме се да je телеграм овако важне садржине морао бити саопштен и Председнику владе. Али ни Краљевска влада ни Главни ђенералштаб не придају озбиљну пажњу овом телеграму и не предузимају никакве озбиљније мере предострожности, сем што je садржина телеграма саопштена Команданту ваздухопловства ђенералу г. Б. Мирковићу — са примедбом да се у истинитост телеграма мало верује. Но, Командант ваздухопловства ипак предузима извесне мере предострожности. Позива заступника Начелника штаба потпуковника М. Лозића и наређује му да у току истог поподнева одведе транспортну колону штаба Ваздухопловства у Липовачку шуму, (око 15 км јужно од Београда) тамо преноћи и сутрадан се врати у Земун. Изгледа да je Командант ваздухопловства шифрованим телеграмом известио и остале своје потчињене на целој територији о потребним мерама опреза, a у вези добијеног саопштења о евентуалном сутрашњем нападу од стране Немаца. Неки потчињени команданти вероватно нису примили благовремено тај телеграм, неки гa нису можда одмах дешифровали a трећи му нису придали потребну важност, те су сутрадан њихове јединице претрпеле озбиљне губитке и штете, као на пр. она на аеродром у Петровац — код Скопља, где je једна цела бомбардерска група 3. пука изгубила све авионе – уништене на земљи.
Априла 6. Немачка авијација с аеродрома у западној Румунији, Мађарској и Аустрији предузима изненада терористичке нападе на Београд (3. априла Београд био оглашен за отворен и небрањен град). To je био један од најтежих дотле извршених ваздушних немачких напада који je изведен у току једног дана на један град. У првом нападу учествовало je 234 бомбардера (уз пратњу ловаца) који су у таласима од 6.30-8 часова бомбардовали железничку станицу, електричну централу, зграду поште, телеграфа и телефона, зграде Министарства војске и морнарице, Главног ђенералштаба, Војне академије, Двора на Дедињу, гардијске касарне у Топчидеру, Команду жандармерије, Земунски аеродром, Учитељски дом, гимназијске и школске зграде, болнице, стамбене квартове, нарочито око Славије и Ауто-команде, на Бањици, Топчидеру и Дедињу, склоништа пo парковима итд. Ово бомбардовање покидало je све везе и изазвало забуну код војних и грађанских власти и велику панику код становништва, које je, бежећи из града, закрчило cвe путеве у правцу југа, митраљирано од немачких авиона.
У току дана Немци су трипут бомбардовали Београд. Ваздушна одбрана Београда није била у могућности да спречи ове нападе упркос великом залагању 6. ловачког пука који je оборио десет немачких авиона, изгубивши притом 15 ловаца. Београд je поред огромне материјалне штете у зградама и разним важним инсталацијама имао око 20.000 погинулих под рушевинама. ('Југославија у априлском рату' — ђенерал Вл. Терзић).
Захваљујући издајству усташких и петоколонашких елемената у Главном ђенералштабу и Министарству војске и морнарице, Немци су почетком априла добили скицу мобилизацијских места и склоништа против-аеропланске заштите Београда. Поред тога, ваздухопловни капетан I. класе Владимир Крен, који je као организовани усташа још 3. априла авионом побегао из Загреба у Аустрију и ставио се на расположење команданту немачке 4. Ваздухопловне флоте, ради учешћа у планирању напада на Југославију. Он je том приликом дао податке о свим летилиштима у Југославији и шифру за радио-везу нашег Ваздухопловства, тако да je овај штаб био принуђен да ноћу 5/6 априла измени ову шифру, што je негативно утицало на командовање првих дана рата. За ову издајничку улогу капетан Крен je касније постављен за команданта Ваздухопловства Н Д Х и унапређен у чин ђенерала. ('Југославија у априлском рату' — ђенерал Вл. Терзић ).
Захваљујући веома јаким ваздухопловним снагама, непријатељ је већ првог дана рата загосподарио ваздушним простором на југословенском ратишту и знатно отежао рад југословенске авијације на бојишту. Toг дана je уништено 115 југословенских авиона (38 у ваздуху и 77 на земљи, док су Немци изгубили само 21 авион а Италијани 2. ('Југославија у априлском рату' — арм. ђен. В. Т.).
Од раног јутра овог дана, док Београд гори и руши се у пламену, као и сви важнији објекти у Војводини, Србији и Јужној Србији, тек око подне команданти југословенских ваздухопловних бригада добијају наређење преко радио станица и то отворено 'за напад на циљеве према избору и нахођењу команданата бригада'.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #4 on: June 25, 2020, 12:23:00 pm »

Дејство I ваздухопловне ловачке бригаде
Командант бригаде пуковник Д. Рупчић — Хрват. Команданти пукова: потпуковници Д. Костић и Фрањо Пирц — Хрват.
Немачки напад затекао је бригаду и то:
6. пук: једном групом на аеродром у код с. Ирига, једном групом на Земунском аеродрому, једном групом код с. Крушедола.
2. пук: једном групом код с. Кнића и једном групом код Крагујевца. Борбу 6. ловачког пука описује његов командант пука у књиж ици 'Два дана борбе у ваздуху над Београдом', што овде у изводу преносимо:
'При немачком нападу 6. априла у 6.45 часова пук узлеће са обе групе и то:
— 32. група ступа у борбу противу једне немачке мешовите формације долазеће са севера, састављене од бомбардера 'Д-17' и разарача 'Ме-110'. Развила се огорчена борба изнад зоне: Инђија—Попинци—Батајница, наши ловци улећу у густи непријатељски построј и чине чуда од јунаштва иако je бројни однос био 19 наших ловаца против 106 немачких бомбардера и разарача. Борба je трајала око 25 минута. Други напад се врши при повратку ове групе изнад Дунава и Тисе. У тој борби су се нарочито одликовали капетани В. Митровић и В. Коларов и потпоручник Бошковић.
У том првом јутарњем сусрету учествује и једна патрола из 2. пука са аеродрома Крагујевац, која je, кружећи изнад Крагујевца, чула знак за напад и њен вођа, капетан Митровић, пo сопственој иницијативи води патролу над Београд и са својим пратиоцем, поручником Бојовићем, напада непријатеља и гине a потпоручнику Бошковићу немачки ловци пале авион a он са мале висине искаче тешко рањен и опечен и спушта се на аеродром код Земуна.
Капетан Коларов, пo извршеном задатку и обарању два немачка авиона 'Штуке' нападнут немачким ловцима, бива тешко рањен и оборен, али успева да се спасе падобраном'.
51. група узлеће са Земунског аеродрома и на челу са командирима ескадриле — капетанима Т. Гогићем, Милошем Жунићем и С. Пољанцем јуначки се бори са јаким немачким снагама над Београдом. У тој борби гине капетан Жунић оборен од немачких ловаца код с. Јабуке. Његов пратилац — наредник Ђ. Стојановић, после огорчене борбе, обара један немачки авион 'Хајнкел' али и сам буде рањен, спушта се на Годоминско поље и једва се извлачи из запаљеног авиона. Исто тако у борби јуначки гине и потпоручник Д. Борчић и пада у Панчевачки рит, a бивају тешко рањени војни чиновник Е. Банфић и капетан С. Поланак, али успевају да се спусте на полазни аеродром.
У овим борбама, поред именованих, нарочито се одликовао командир 105 ескадриле — капетан И. Влајић и командант групе мајор Ђорђевић.
Од преосталих авиона, неколико се спустило на околним теренима услед оштећења од непријатељских зрна.
У тој јутарњој борби, 6. ловачки пук учествовао je са 37 ловаца противу 352 немачка авиона.
Следећи знаци 'ваздушна опасност' дати су у 10, 12, 14 и 15.30 часова. Ha сваки знак узлетеле су одређене јединице. До већих сукоба није дошло све до 15.30 часова, када je наишла једна немачка бомбардерска група из Румуније, јачине од 80 авиона. Иза ове групе ишла je група од 60 'Штука'. У исто време je наишла из Мађарске једна формација од око 100 авиона. Тада узлеће са аеродрома Крушедол командант пука — потпуковник Костић, и са ескадрилом у приправности сустиже непријатељску колону, напада њено зачеље, обара један авион. Други напад врши при непријатељском повратку изнад с. Јабуке, сустиже један заостали авион и обара га. Патрола са поручником Б. Пресечником и наредником Петровом напада непријатељску колону изнад Титела, али им авион бива упаљен и они се спасавају падобраном.
Овог дана 6. ловачки пук имао je 16 губитака, од којих 14 погинулих и 2 рањена пилота. Немци су овога дана изгубили 34 авиона од укупно 700 колико je 6. априла учествовало у нападу на Београд. (Овај податак не слаже се са подацима студије арм. ђенерала Вл. Терзића. 'Југославија у априлском рату 1941 год .', пo коме су Немци изгубили овога дана 21 авион).
Ноћу 6/7. априла Немци су продужили напад на Београд појединачним авионима, али наша авијација није реаговала, немајући на својим теренима уређаје за ноћно летење. - Овог дана смењен je командант гурпе Адам Ромео и групу примио капетан Т. Гогић, који се показао врло храбар.
2. ловачки пук, пo почетном основном задатку, имао je улогу заштите Крагујевца, Краљева, Крушевца и Чачка. Пук je целога дана остао неактиван, изузев напред поменуте патроле, под вођством капетана Митровића који се иницијативно упућује од Крагујевца у борбу над Београдом. — И док 6. ловачки пук неустрашиво брани Београд, a 1. и 7. бомбардерски пук воде огорчене борбе код Куманова и Скопља, овај пук чека наређење за ступање у борбу. По тврђењу неких официра из тога пука, потпуковник Пирц je спречио полазак пилота са аеродрома Крагујевац, када су ови покушали да узлете и пођу на Београд, a ваздухопловној групи код с. Кнића није уопште дозволио ма какво узлетање.
Командант I. ваздухопловне бригаде, пуковник Рупчић ничим не интервенише да 2. ловачки пук крене у помоћ 6. ловачком пуку или бар 1. и 7. бомбардерском пуку који се тога дана, 6. априла, очајнички боре са десетоструко надмоћнијим непријатељем.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #5 on: June 26, 2020, 08:33:31 am »

Дејство II ваздухопловне бригаде
Командант бригаде пуковник Ј. Ђорђевић.
Командант 8. бомбардерског пука п-пуковник Ст. Диклић.
Командант 4. ловачког пука пуковник Р. Ђорђевић.
О раду ове бригаде у току 6. априла немају се тачни подаци . По њеном почетном задатку, њен 8. бомбардерски пук имао je да бомбардује извесне објекте у Аустрији и Мађарској a 4. ловачки пук требао je да спречава дејство непријатељске авијације са тих праваца. По непотврђеним подацима, овога дана je упућена једна патрола ради бомбардовања железничке станице Грац — Аустрија.

Дејство III ваздухопловне бригаде
Командант бригаде пуковник Никола Обуљен (Хрват).
Командант 3. бомбардерског пука пуковник Зденко Горјуп (Словенац).
Командант 5. ловачког пука потпуковник Леонид Бајдак (Рус).
Немачки напад затекао je ову бригаду и то:
3. бомбардерски пук на аеродрому Петровиц – код Скопља и на аеродрому код Урошевца и Приштине. 5 ловачки пук са једном групом на аеродрому код Куманова, са другом код Лесковца. Командант бригаде и 3. пука били су у Скопљу.
(Због изложености аеродрома Петровац, Команда ваздухопловства још је много раније наредила премештај ове групе са свим особљем бригаде на један аеродром на Косову, али команданти бригаде и 3. пука нису извршили наређење, не желећи да премештају своје породице из Скопља.)
У зору 6. априла немачка авијација из Бугарске напада аеродром Петровац на коме je била група од око 30 авиона 'Д -17'. Напад je затекао групу на спавању, те су je Немци узастопним ваздушним нападима, спуштајући се сасвим ниско, уништили на земљи. Само два храбра командира ескадриле, капетани: В. Грујић и М. Џончић, успели су да под непријтељском ватром узлете и пребаце се на Косово.
Немачка авијација из Бугарске напала је тог јутра и остале наше аеродроме по неколико пута дневно и на крају наше јединице су морале да напусте ове ратне аеродроме и да се пo одељењима спуштају на разне равне терене пo Косову.
Са тих терена и под оваквим околностима командири ескадрила С. Мијушковић, В. Грујић, M. Џончић и други, пo својој иницијативи, нападали су немачке колоне и њихову позадину све до Ђустендила и Софије.
Када су немачке колоне преплавиле Косово, капетан Мијушковић са 11. преосталих авиона пребацио се на аеродром код Пећи, настављајући нападе на немачке надируће колоне, a када je непријатељ загрозио и Пећ, капетан Мијушковић, са преосталих 11 авиона 3. бомбардерског пука, пребацио се 9. априла на аеродром IV. бригаде код Ужичке Пожеге. За све то време, команданти III. бригаде и 3. ваздухопловног пука пуковници Обуљен и Горјуп бринули су се само о себи и својим породицама. По тврђењу њихових потчињених, пребачених на аеродром Ужичка Пожега, ови пуковници су једино наређивали да нико без њиховог наређења не сме узлетети и да ће потребна наређења и задатке 'добити накнадно'.
Аеродроми 5. ловачког пука код Куманова и Лесковца су такође нападнути у зору 6. априла. И овде су командири ескадрила пo својој иницијативи одмах узлетели и са својим полушколским авионима, брзине једва 400 км. с. и слабо наоружани, неустрашиво водили неравну борбу противу огромно надмоћније немачке авијавије. У тој неравној борби - 1:10 и 1:20, јуначки гину ловци на челу са командирима ескадрила, капетанима В. Поповићем и К. Јермаковим. У току борбе 6. и 7. априла уништени су сви авиони и аеродроми овог пука.
Сви команданти у III ваздухопловној бригади важили су до рата као наши најбољи и најспособнији пилоти. Пуковник Обуљан, као такав, био je дугогодишњи наставник пилотске школе, a пуковник Горјуп дугогодишњи командант Опитне групе и наставник за прелазе на вишемоторне авионе. Пуковник Бајдак имао је репутацију најбољег пилота нашег Ваздухопловства. Ниједан од њих, међутим, није узлетао a још мање на челу своје јединице да учествује у нападу на непријатеља.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #6 on: June 26, 2020, 08:41:03 am »

Дејство IV ваздухопловне бригаде
Командант бригаде пуковник Петар Вукчевић.
Командант 1. пука пуковник Фердо Градишник.
Командант 7. пука пуковник Хинко Драгић.
Аеродром 1. ваздухопловног пука: Бијељина — Босна, авиони 'Бленхајм'.
Аеродроми 7. ваздухопловног пука: с. Прељина — 52. група и код Ужичке Пожеге 67. група.
Ha дан 6. априла ова бригада није нападнута. Преко радија штаба бригаде сазнаје се за напад Немаца. Покушава се, да се добије веза са Командом ваздухопловства, Министарством војске и другим, али без успеха. Тек око 11 часова бригада добија наређење за напад циљева у Албанији — према избору и нахођењу команданта бригаде. Овај покушава да добије везу са командантом 3. или Приморске армије, као и са командантом Зетске дивизије ради обавештења о ситуацији, нарочито према Скадру, али узалуд. Командант бригаде тада се решава да изабере циљеве сходно основним почетним оперативним циљевима, добивеним још за време мира, немајући ни времена, ни могућности за претходно извиђање. Стога наређује:
— 52. бомбардерска група да нападне непријатељски аеродром Штој код Скадра и мостове на р. Бојани и Дриму.
— 67. бомбардерска група да нападне пристанишне објекте и бродове у Драчу.
Одређене групе и ескадриле неузнемиривано долазе до одређених објеката и нагло се обрушавају на циљеве. Изгледа да су Италијани веровали да je то била њихова авијација, пошто су видели да су то авиони типа Ц -79, купљени од њих. Аеродром Штој био je поседнут и Италијани отварају артилеријску и митраљеску ватру. При повратку наше ескадриле бивају обасуте артиљериском ватром са Тарабоша. Изнад Скадарског језера наше ескадриле сустиже једна ловачка италијанска ескадрила и у тој борби бивају оборена два италијанска авиона.
Toгa дана, обе бомбардерске групе враћају се без губитака, извршивши своје задатке. Код особља овог бомбардерског пука влада велико одушевљење и поуздање. Међутим, појављују се и први знаци непоузданости појединаца. При узлетању са аеродрома Прељина један авион, као 'случајно' скренуо је са писте и није узлетео. У њему je био наредник пилот Вранчић (Хрват). Његове старешине утврдиле су 'да нема кривице'. Мало доцније поновиће се исти случај са истим пилотом.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #7 on: June 29, 2020, 09:09:03 am »

Дејство Самосталне групе Приморске армије. Дејствовала овог дана према албанско-приморском фронту
Наша Врховна команда требала je већ до подне овог судбоносног 6. априла да има довољно података са свих нападнутих фронтова да би свој почетни операцијски план саобразила ситуацији тога дана и исправила основне задатке бар свог Ваздухопловства. Ha несрећу, ни Краљевска влада, ни Врховна команда нису поклониле довољно пажње напред поменутом телеграму нашег Војног изасланика у Берлину и нису предузеле никакве мере предострожности и биле потпуно изненађене. A те мере су биле да у току дана и ноћи 5./6. априла склоне привремено из Београда Краља, Владу и Врховну команду негде јужније од Београда, где би се на брзу руку организовали и помоћни центри веза, као и друге још мере. Допуштено je да Краљ, Влада, Врховна команда буду изненађени муњевитим нападом и да се појединачно спасавају, испуштајући из руку у најкритичнијем моменту сваку могућност управљања и командовања.
У вези rope изложеног Командант ваздухопловства, немајући никакве друге директиве из Врховне команде, имао je да ради пo сопственој иницијативи и процени ситуације.
И тако je на крају дана 6. априла непријатељ својим веома јаким ваздухопловним снагама загосподарио ваздушним простором југословенског ратишта и знатно отежао рад југословенске авијације на бојишту.
Toг дана уништено je 115 југословенских авиона (37 у ваздуху и 77 на земљи), док су Немци изгубили само 21 авион a Италијани 2.
Априла 7. Немачка бомбардерска авијација уз сталну пратњу ловаца продужује нападе на Београд, железничке објекте (на пругама Београд—Загреб, Скопље—Ђевђелија и Мостар—Ускопље) и на аеродроме код Урошевца, Приштине, Смедеревске П аланке, Лазаревца, Андријевице и Новог Сада. Toм приликом je на земљи уништено 34 југословенска авиона (5 ратних и 29 школских). За то време су немачки бомбардери са база у Италији нападали циљеве у Далмацији, Црној Гори и Херцеговини, док je италијанска авијација нападала југословенске трупе, Боку Которску и нека приморска места, као и југословенску крстарицу 'Далмација'. (В.И.И. ЈНА — стр. 451-452. — Вл. Терзић ).
Југословенска авијација je до крајњих граница могућности штитила територију, подржавала копнене снаге и нападала немачке оклопне и моторизоване јединице и колоне у Македонији. Тако je 1. ваздухопловни пук бомбардовао непријатељске надируће колоне на Криворечком правцу; a 7. ваздухопловни пук делом бомбардовао објекте на албанској територији a делом тукао непријатељске моторизоване колоне које су надирале ка Скопљу. Ha извршење задатка овог дана летело je и све старешинско особље: командант бригаде пуковник Вукчевић, потпуковник Драгићевић и мајор Софиљ.
Из III ваздухопловне бригаде добивене задатке за бомбардовање вршила je само група мајора Фанедла, ојачана са 2-3 апарата мајора Ђорђевића чија je група у току 6. априла готово била уништена. Цела група мајора Фанедла са старешинским кадром радила je врло пожртвовано и у тим борбама гине и сам Фанедле.
О Другој групи 3. ваздухопловног пука која je 6. априла била уништена на земљи, није се више ништа знало, a сам командант групе са преосталим људством отишао je за Грчку. Командант 3. вазд. пука мајор Горјуп, слабо je утицао на рад својих потчињених, те je доцније био и смењен.
5. ваздухопловни пук, располажући само са старим апаратима 'Хаукер-Фури', ангажовао се свуда где год му се указала прилика али je претрпео знатне губитке.
8 бомбардерски пук на аеродрому код Бањалуке и 4. ловачки пук код Босанске Градишке имали су једва по 20 авиона енглеског типа — 'Бленхајм' и 'Хурикен'.
У току ноћи 6./7. априла ова бригада добија задатак да изврши напад немачких аеродрома код Печуја и Сегедина, с тим да се напад изврши изненада у зору 7. априла, пошто je било очигледно да ће ове аеродроме бранити знатне немачке снаге. Да ли случајно, немарношћу или саботажом и намерно, извршиоцим а je издато наређење тек 7. априла око 8 часова. Неки пилоти те бригаде су сумњали a други чак и тврдили, да су радио-телеграфисти наређење намерно задржали и претходно обавестили усташе a ови Немце. Добивено наређење се морало извршити и ако je било очигледно да je полазак у напад био полазак у смрт, без наде на ма какав успех. Команданти група Доновић и Тешић узлећу са својим слабим групама од пo 8—10 авиона, сами, без пратње ловаца, и са врло слабим наоружањем (2—3 митраљеза). Испред поменутих аеродрома — Печуј и Сегедин, пресрећу их на великој висини немачке ловачке групе од пo 20—30 авиона. У тој неједнакој борби гину оба команданта групе и два командира ескадриле, a уништено је 8 наших бомбардера. Само неколико авиона успели су да се врате са рањеним пилотима и изрешетаним авионима.
Пошто Немци нису нападали Загреб и остала хрватска места за чију je одбрану био намењен 4. ловачки пук, то je овај пук остао неактиван до краја рата. Само једна ескадрила овог пука упућена je за појачање одбране Београда.
6. ловачки пук. У току овог дана непријатељ je вршио ваздушне нападе на Београд са мањим снагама, пошто je већ претходног дана постигао главни циљ. Тек око 17 часова наилази већа формација — 18 'Штука' праћена ловцима, рушећи комуникације на правцу Нови Сад—Инђија—Београд. У сусрет овој непријатељској формацији узлећу наших десет ловаца који изненађују непријатеља и у огорченој борби поручник Алексић и потпоручник Капешић обарају пo 3 'Штуке' a капетан Клавора једну. Тада се на наше ловце устремљују око 20 немачких ловаца и обарају капетана Клавору, који пада код Ирига a потпоручник Капешић том приликом гине. — После завршене борбе овог дана овај пук je остао са свега 13 авиона a непријатељ je изгубио о вог дана 14 авиона. У дводневној борби са јако надмоћном непријатељском авијацијом пук je изгубио 19 пилота и 30 авиона. Било je пилота који су у току једног дана узлетали 4—5 пута.
2. ловачки пук и овог дана остао je потпуно неактиван на аеродром у код Крагујевца и Кнића.
11. група за даљно извиђање овога дана бомбардовала je станицу Темишвар, којом je приликом претрпела осетне губитке и у даљим операцијама више није ни учествовала.
Априла 8. немачка авијација, због веома неповољних метеоролошких прилика, вршила je извиђања аеродрома и саобраћаја у Југославији и делимично подржавала копнене јединице.
Југословенска авијација: у току ноћи 7./8. априла добијени су извештаји да су непријатељске оклопне и моторизоване јединице продужиле надирање од Куманова ка Скопљу и заузеле ra, a пo неким још непровереним вестима да чак избијају у Качанички теснац. Исто тако сазнало се да непријатељске колоне надиру и Нишавским правцем. — Указала се хитна потреба да се све расположиве снаге нашег Ваздухопловства баце што пре на угрожене правце непријатељског надирања.
Тако je 8. бомбардерски пук био више мање, због претрпљених губитака, већ 7. априла расходован, као и већи део 3. пука. У вези напред изнетог за 8. април издата су следећа наређења:
— Одузима се команда команданту III ваздухопловне бригаде и 3 ваздухопловног пука a остатак овог пука придаје IV ваздухопловној бригади.
— Наређује се команданту IV бригаде да са 1. бомбардерским пуком бомбардује непријатељске колоне где их буде нашао — било у Качаничким теснацу, било на правцу Куманово—Скопље. Овим je више мање била сконцентрисана сва још расположива бомбардерска авијација.
У вези горњег, 1. бомбардерски пук узлеће са аеродрома Бијељина и Давидовића (код Параћина) и пo густој магли, пробијајући се кроз облаке, стиже пo одељењима над Куманово. Са узастопним таласима, са ватреним еланом обрушавају се — и са висине од 300 метара нападају немачке продируће колоне преко Куманова ка Скопљу. У паклу непријатељске ватре врше се смели напади. У тој неравној борби гине командант пука, пуковник Градишник (Истранин), наредник пилот Јовановић, командир ескадриле — капетан Ивановић и многи други са свима посадама авиона. Преостали авиони пука враћају се оштећени и изрешетани на полазне аеродроме.
7. бомбардерски пук са 67. групом, са аеродрома Ужичка Пожега, под командом мајора Софиља, нападају такође надируће немачке колоне ка Скопљу и Качанику. Кроз густу маглу, као једином заштитом и без пратње ловачке авијације, групе неузнемиравано стижу на циљ. Изнад улаза у Качанички теснац групе се пробијају кроз облаке у ваздушним таласима и са висине 300-400 метара туку немачке колоне. И мада се остало над циљевима само по неколико минута, већина авиона била je изрешетана, бензински резервоари пробушени и неколико чланова посаде рањено. Само благодарећи опет густим облацима који су онемогућили непријатељским ловцима гоњење, наше бомбардерске групе успевају да се врате на полазне аеродроме.
Овим нашим ваздушним нападом на Качанички теснац, овај бива закрчен и даље продирање Немаца привремено заустављено. Стога, Немци током ноћи 8./9. априла обилазе Скопску Црну Гору и преко Прешева, Бујановца и Гиљана, пробијају својим оклопним колонама нашу слабу пешадијску одбрану и сутрадан већ преплављују Косово поље.
Обе групе 7. бомбардерског пука сјајно су извршиле овај тешки задатак. Изузетак чини командант пука пуковник Хинко Драгић и један командир ескадриле који се са 2—3 пилота 'нису могли да пробију' до Качаничког теснаца, већ су десно и бесциљно бацили товаре бомби на албанску територију.
Један једини авион овог пука није узлетео са аеродрома Прељина. Пилоту je oпет био 'побега' авион и остао на земљи. To je био исти — наредник Вранчић, који je и претходног дана остао на аеродрому. Стога му je одузет авион и он стављен под суд.
Једно одељење 8. бомбардерског пука у пратњи ловаца 4. ваздухопловног пука бомбардовало je железнички саобраћај у јужној Аустрији, ради ометања концентације немачке II армије, док je 81. бомбардерска група успешно бомбардовала циљеве у Задру ради припрема напада наше Јадранске дивизије.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #8 on: June 29, 2020, 09:13:25 am »

Самостална група Приморске армије дејствује и овог дана према Албанији. Целокупна ловачка авијација, уколико je још преостала, била je мање активна због претрпљених тешких губитака и рђавог времена.
Априла 9. Немачка авијација je услед рђавих метеоролошких прилика (киша и снег) била мање активна изузев 8. ваздухопловног корпуса који je подржавао нападе немачке XII армије у Македонији, на Косову и у долини Нишаве. У току дана су код Кнића и у Гружи спуштене групе од пo 5—6 немачких падобранаца који су говорили српски, са задатком да кидају телефонске везе, шире алармантне вести и изазивају панику и пометњу, али су похватане и уништене.
Италијанска авијација je подржавала своје копнене снаге у Албанији и бомбардовала југословенске трупе у области Бенковца, пристанишне уређаје у Шибенику и хидробазе Дивуље и Злосело.
Југословенска авијација. Ноћу 8./9. априла добијају се алармантне вести да je непријатељ заузео Ниш и да надире ка Параћину и Краљеву, да je пo заузећу Скопља већ избио на Косову пољу, итд. Све ово није се могло у потпуности проверити ни у В рховној команди ни с које друге стране. Тражене су хитне провере преко ваздухопловних установа у Краљеву и Косовској Митровици, одакле je одговорено да Краљево још није у непријатељским рукама, али да непријатељ надире долитом Западне Мораве a из Косовске Митровице се јавља, да je тамо настала паника, али се о непријатељу још немају обавештења.
У току ноћи 8./9. априла командант IV ваздухопловне бригаде добија наређење да са 1. пуком дејствује против непријатељских колона које наступају од Ниша ка Параћину и Краљеву; да са 7. пуком и групом 3. пука продужи дејство противу надирућих непријатељских моторизованих и оклопних јединица преко Косова поља. — Ловачкој авијацији наређено, уколико je преостала, да продужи дејство према ранијим наређењима.
Изгледа да горње наређење за рад 9. априла Командант IV ваздухопловне бригаде није добио, јер он у свом чланку изнетом у Билтену С. К. бр. 10 каже: 'сви покушаји да се добије веза и обавештења о непријатељу на јужном фронту остали су без успеха … веза са Командом ваздухопловства није се могла успоставити.
Падао je густ снег и владала потпуна невидљивост у околини Пожеге и с. Прељине. Ваздухопловна група са аеродрома Давидовац (Параћин) ипак успева да тог дана узлети и нападне немачке колоне, које су продирале долином р. Мораве... Предвече, долеће на аеродром код Ужичке Пожеге једна група од 11 бомбардера са Косова поља под командом капетана Симе Мијушковића. To су били једини преостали авиони 3. бомбардерског пука (од укупно 60). Немци су их јурили по Косову и кад су им загрозили и аеродром код Пећи, они су га напустили и дошли на аеродром код Пожеге. Командири ескадрила су сами водили неравну борбу са Немцима, док команданта пука Зд. Горјупа и команданта бригаде пуковника Н. Огуљана нигде није било.
81. бомбардерска група овог дана je успешно бомбардовала Задар a 4. ловачки пук успешно одбио напад 27 немачких ловаца на аеродром 8. бомбардерског пука, северно од Бањалуке.
Овог дана, радио мреже Ваздухопловства су врло слабо функционисале јер су многе ваздушне јединице биле у покрету, напуштајући своја летилишта због брзог напредовања непријатеља. Код неких јединица дошло je и до панике због алармантних вести, те су команданти наређивали уништавање материјала.
Овог дана и Штаб ваздухопловства издаје наређење да се базне и летачке јединице повлаче на територију Босне и Херцеговине.
У току овог дана добијени су следећи извештаји о раду нашег ваздухопловства:
— Да je командант 2. пука, пуковник Пирц , који je за све време најјачег ангажовања нашег ваздухопловства 6. и 7. априла, остао потпуно неактиван, наредио 9. априла да се сви авиони његовог пука налазећи се на аеродрому Кнић попале и баце у оближњ у реку иако непријатељ још није био у близини a он je са људством и возећим материјалом напустио аеродром и отишао у правцу Ниша (који je у то време већ био пao у руке непријатељу), пa се потом покајао и вратио на напуштен аеродром, с намером да летачки материјал бачен у реку поново оспособи, што je већ било доцкан, те je он сам, у току сутрашњег дана, узео један авион, одлетео у Земун и предао се непријатељу.
О некој организованој акцији Ваздухапловства од 10 априла није могло бити ни речи.
У току 9./10. априла издата су наређења за повлачење свих ваздухопловних јединица према Сарајеву и даље према Никшићу.
Штаб Ваздухопловства повлачи се из Лешнице у Бању Ковиљачу, a Командант ваздухопловства одлази за Сарајево и даље командовање ваздухопловним јединицама предаје команданту IV ваздухопловне бригаде, пуковнику Вучковићу.
Код IV ваздухопловне бригаде, на аеродромима Прељина и Ужичка Пожега, већ 10. априла настали су нереди, изазвани агитацијом хрватских официра и подофицира. О овоме Командант бригаде, поред осталог, каже и следеће: 'Предвече долази у штаб бригаде — у селу Љубићу, пуковник Н. Обуљен са својим помоћником С. Шебаљником (Рус), командант 3. групе, пуковник Горјуп (Словенац), командант групе, мајор Фанедл — са својим ађутантима. Дошли су са Косова путничким аутомобилима. Како се доцније сазнало, пуковник Обуљен и Горјуп су у току ноћи обилазили ниже старешине у бригади — хрватског порекла, ширили панику, давали инструкције за саботажу.
Како je овог дана падао снег и владала невидљивост, то je само група са аеродрома Давидовац нападала немачке колоне које су продирале ка Јагодини, a када je аеродром остао у позадини непријатеља, командант ове групе, не могавши да се спусти на свој аеродром, одводи групу на аеродром Бијељину.
Сходно претходном наређењу команданта Ваздухопловства да се базне и нелетеће јединице повлаче у Босну и Херцеговину a да летећи део ове бригаде са 7. и 3. ваздухопловним пуком изврше претходно бомбардовање непријатељских надирућих колона, a потом се повлаче за Босну, командант 7. пука, пуковник Славко Драгић (Хрват), мења на своју руку наређење и под утицајем пуковника Обуљена и Горјупа, уместо напада на немачке колоне у долини реке Мораве, наређује возећем делу пука да иде за Мостар, a летећи део да упали све авионе који не могу летети. Сазнавши за ово, командант бригаде лети на аеродром Ужичка Пожега, и тамо затиче само авионе III ваздухопловне бригаде са командантом групе, мајором Фенедлом и неколико пилота. Командант 3. пука и већина пилота напустили су своје авионе и отишли аутомобилом за Сарајево. Ту наилази на команданта Церске дивизије, ђенерала Стајића који, сазнавши да je пуковник Обуљен ширио панику и покушао палити наше магацине, наређује хапшење пуковника Обуљена и његовог помоћника Шабаљина.
Пошто je на аеродрому било 11 исправних авиона 3. ваздухопловног пука са свега 3—4 пилота, командант IV бригаде наређује команданту жандармеријске станице Вишеград да се командант 3. пука са целокупним летачким особљем врати a пo потреби за то употреби и оружје. — Око подне тог дана долеће из Сарајева капетан Кело са 11 пилота — Хрвата са школским авионима. На питање: зашто су дошли, капетан Кело је одговорио, да је по наређењу пуковника Обуљена дошао да преузме 11 авиона — бомбардера 'Д -17'. Такав одговор створио je извесну забуну, јер се још није знало о догађајима у Хрватској. Тек доцније се видело у чему je ствар: пуковник Горјуп одвео je колима пилоте Србе, да би упутио из Сарајева пилоте Хрвате за прелет авиона у Загреб.
У току 10. априла, на аеродром у Мостар, неки официри (Хрвати) на челу са пуковником Макиедом и мајорима Микецом и Булатом, извршили су преврат. Они су најпре уклонили све војнике са аеродрома, одузевши им претходно оруж је под извесним изговором. Пуковник Душан Радовић успео je ипак да угуши побуну, али су главне вође успеле да побегну.
Априла 12. Командант групе 3. ваздухопловног пука, мајор Фенедл, лети и напада немачке колоне у долини реке Мораве, где je непријатељском ватром оборен и гине са целом посадом. Остатак групе одлеће на аеродром Бутмир.
Претходног дана немачка ловачка авијација бомбардује Бијељину, где се налазио и штаб I армије, a потом и аеродром. Ha овом летишту се налазило десетак авиона 'Месершмит' и 'Бленхајм': 6. ловачког, 1. бомбардерског пука, 11 извиђачке групе и још остаци других ваздухопловних јединица. Штете није било, јер су авиони били склоњени у оближње шумарке. — Заступнику команданта 1. пука, мајору Лозићу, наређује се из штаба I армије, да 12. априла — рано изјутра напусти аеродром јер je пронађен и да није искључено да ћe сутрадан бити поново нападнут. — И заиста сутрадан око 9 часова јаче формације немачке авијације наилазе и лете право на аеродром , где затичу све поменуте авионе на писти спремне за узлетање који тако бивају попаљени и уништени од стране немачке авијације. — Мајор Лозић правда свој поступак ранијег свог неузлетања тиме, што су облаци били ниски и да му je главно било да je спасао људство, с којим je одмах ceo у аутомобиле и отишао за Никшић.
У току 13., 14. и 15. априла сви преостали двомоторни и тромоторни авиони пребачени су у Никшић, где су употребљени као транспортни авиони за евакуацију Њ. В. Краља, Краљевске владе и појединих политичких личности, учесника у пучу од 27. марта, породица појединих личности и дела летачког особља. Последњим авионом 'Савоја' евакуисани су командант Ваздухопловства, ђенерал Мирковић министар Марко Даковић и већина официра из пуча. Овај авион je имао удес код Превезе у Грчкој, којом je приликом погинуо министар Даковић a тешко рањени ђенерал Мирковић и капетан Штебрњак.
И тако, овим актом се завршава I период овог нежељеног и ненадног рата са Немцима са катастрофалним последицам а пo српски народ и саму државу Југославију: земља окупирана, распарчана, подјармљена под тешком кнутом Немаца и њихових савезника и сателита; Врховна команда и гpo југословенске војске — поглавито Срба — пао у заробљеништво; све наоружање од војске одузето и предато непријатељу, као и сви магацини пуни хране и остале спреме, a народ голорук остао распет на крсту. Краљевска влада, Команда ваздухопловства са стотинак официра и подофицира — већином учесника у пучу од 27. марта, одлазе на Средњи Исток у чврстој нади да ће тамо бити искрено прихваћени, помогнути и опремљени да новом снагом ослободе свој поробљени народ.
Због своје бројне слабости (1:5) југословенско ваздухопловство није било у стању ни да се успешно супротстави непријатељској авијацији, нити да осигура ваздушну заштиту територије и пружи потребну подршку југословенским трупама, мада се летачко особље већег дела јединица храбро и пожртвовано борило. Сем тога, рад југословенске авијације био je знатно ограничен, великим губицима: 1/4 снага при изненадном нападу на југословенске аеродроме на дан 6. априла, недовољним бројем аеродрома за маневровање, слабом противавионском одбраном аеродрома недовољним метеоролошким условима за летење дању и неприпремљеношћу авиона за ноћно летење и пo рђавом времену, као и организованом издајом и петоколонашким радом извесних команданата из реда усташких организација. — Неки од ваздухопловних старешина (капетан Крен) пребегли су Немцима још пре рата, други су пришли усташама од првог дана рата (7. ваздпл. база и школа гађања и бомбардовања) и нису уопште слушали наређења Команданта ваздухопловства, a трећи су остали на својој дужности саботирајући рад својих јединица (команданти I. и III. бригаде, 2. 3. и 5. пука, 3. базе у Скопљу, 9. базе у Бањалуци, 51. ваздпл. групе), тако да je Команда ваздухопловства била принуђена да их у току рата смењује, ставља под суд итд.
Посматрано у целини, Југословенско ваздухопловство je часно испунило свој дуг према отаџбини у току кратког рата 1941. године.
 Kao и у целој југословенској војсци петоколонашка мрежа била je захватила и ваздухопловство. Неколико конкретних примера:
— Командант 3. бомбардерског пука није извршио наређење Команде ваздухопловства да 4. априла упути на ратно летилиште код Урошевца 63. ваздпл. групу већ je ову групу задржао у Петровцу код Скопља, тако да je немачка авијација 6. априла ујутру на овом аеродрому уништила 25 бомбардера Д -17. Штавише, он je после бомбардовања напустио своју дужност и одступио ка Краљеву, ширећи успут петоколонашке вести. Због тога je смењен са дужности и стављен под суд. За време окупације био je у немачкој служби као пробни пилот фабрике авиона у Земуну.
— Командант III ваздпл. бригаде у току прва три дана рата није руководио 3. и 5. ваздпл. пуком, тако да су потчињене јединице ове бригаде дејствовале пo својој иницијативи. И он je при повлачењу из Приштине преко Краљева ширио алармантне вести. Због оваквог поступка ухапсио гa je начелник штаба V армије, затим je био смењен са дуж ности и стављен под суд.
— Командант I ваздпл. бригаде није лично руководио ваздушном одбраном Србије и Војводине, како je то било предвиђено директивом Команде ваздухопловства, већ je ову одбрану препустио потчињеним пуковима (6. и 2.) a сам je читаво време седео у склоништу на Бежаниској коси. Због тога није било никакве координације између његових ловачких пукова, тако да je у одбрани Београда учествовао само 6. ловачки пук. Доцније се нарочито истакао у ваздухопловству НДХ и постао генерал.
— Командант 2. ловачког пука држао je свој пук у пасивној одбрани територија Крагујевац — Крушевац — Краљево — Чачак иако je имао писмену директиву да своје јединице не везује за сектор већ да активно напада непријатељске авионе ма где се појавили на територији Србије северно од линије: Ртањ – Јастребац – Копаоник пл. Голија. Због његовог пасивног држања 3. ловачке група је ноћу 9./10. априла под утицајем пете колоне попалила све авионе на аеродрому код Крагујевца, и то у време када су немачке оклопне јединице у надирању од Ниша стигле тек до Параћина. Пошто je дозволио да и 52. ловачка група уништи 11. априла све авионе на аеродрому код Кнића он je 13. априла одлетео у Земун, где су гa Немци заробили при слетању. Међутим они гa нису одвели у заробљеништво, већ je одмах ступио у ваздухопловство НДХ.
-Командант 5. ловачког пука није извршио одређене задатке на Нишавском правцу, тако да су немачки авиони несметено бомбардовали: Пирот, Б. Паланку и Ниш и друге градове као и југословенске трупе на том правцу. После немачког пробоја код Ниша напустио je штаб пука и 35. групу и одступио ка Сарајеву и доцније се истакао у ваздухопловству НДХ.
— Помоћник команданта 5. ловачког пука приликом немачког ваздушног напада код Куманова 6. априла у зору, као заменик привремено отсутног команданта 36. ловачке групе, није узлетео, већ je из склоништа пасивно посматрао борбу пилота ове групе који су немачкој авијацији давали јуначки отпор и сви изгинули. Па ни доцније није ни једном полетео иако je зато имао више прилика. Али он се je зато истакао у ваздухопловству НДХ и погинуо на Источном фронту.
— Командант 51. ловачке групе 6. ваздпл. пука, који je имао задатак да са својом групом са Земунског аеродрома брани Београд, није полетео већ je из склоништа на Бежанијској коси посматрао тешку и неравну борбу у којој су изгинули скоро сви пилоти његове групе. Зато je смењен са дужности и стављен под суд али се касније истакао у ваздухоплову НДХ.
— Радио-станица II ваздпл. бригаде — подофицири и обвезници усташи достављали су Немцима све примљене заповести и наређења од Команде ваздухопловства, о чему je напред већ говорено.
— Команданти ваздухопловних школа гађања, школе бомбардовања и 7. ваздпл. базе ставили су од првог дана рата своје јединице у службу усташа у Мостару и прекинули сваку везу са Штабом ваздухопловства и доцније су служили у ваздухопловству НДХ.
Примерно држање неких јединица Југословенског ваздухопловства:
— Командант немачке 4. ваздухопловне флоте, који je командовао немачком авијацијом у нападу на Југославију, у својој послератној изјави дао je следећу оцену о дејству Југословенске авијације (Архив В.И.И. к. 70 a V бр. 1/1):
'Отпор југословенске авијације био je спретан и врло храбар и ометао je јединственост напада, тако да смо у току првог дана рата изгубили 10% авиона, док je још 10% било оштећено... У току следећих дана југословенски авијатичари су и даље пружали врло јак отпор. Они су били вешто вођени и упркос јакој немачкој надмоћности увек су поново могли да се прикупе на помоћним аеродромима. Напади југословенске авијације на Грац, Брук на Мури, Брук на Лајти и Мистелбах у групама од пo 2—3 двомоторна бомбардера јако су нас ометали иако су штете и губици били мали'.
— Према италијанским подацима, југословенска авијација je успешно бомбардовала Скадар, Љеш и Драч, док су Мађарска, Румунија и Бугарска протестовале зато што југословенска авијација, нападајући немачке аеродроме и трупе, нанела људске и материјалне штете њиховом становништву.
— Пилоти-ловци 6. ваздпл. пука су при одбрани Београда у више махова нападали ројеве немачких бомбардера и ловаца и оборили више немачких авиона.
— Оборени немачки пилоти су приликом саслушања у Панчеву и Новом Саду изјављивали своје дивљење невероватној храбрости југословенских пилота који су нападали немачке авионе иако су били слабији у односу 1:10.
— Приликом одређивања бомбардерских посада за напада на циљеве у Аустрији, Мађарској, Румунији, Бугарској и Албанији увек се јављао већи број него што je било авиона, тако да се често коцком одређивало, која ћe посада ићи на одређене задатке. Тако су 6. априла од 11. ваздухопловне групе, која je добила први ратни задатак да са 4 авиона бомбардује немачки аеродром код Темишвара и Арада, јавили сви пилоти, због чега je дефинитиван избор извршен коцком. Са овог задатка вратио се само један авион. Исто се тако, за напад 8. ваздпл. пука на аеродроме немачке авијације код Печуја и Сегедина на дан 7. априла, применило добровољно јављање. Са овог задатка вратило се само 20% авиона и посаде, међу којима су погинули мајори Тешић и Ђоновић и два командира ескадриле капетани Јовичић и Војинов.
— При нападу на немачке оклопне и моторизоване колоне на правцу Крива Паланка — Куманово на дан 7. априла, 1. ваздпл. пук изгубио je једног од најбољих командира, капетана Иванчевића, a следећег дана, при нападу на немачке колоне у Качанику, погинуо je и командант пука, пуковник Градишник.
— Приликом одбране Београда, 6. ловачки пук изгубио je најбоље пилоте и међу њима и најбољег командира, капетана Жунића. Његова 32. ловачка група je дејствовала са аеродрома Крушедол а 51. група са аеродрома Београд. Овај пук ступио је у борбу са немачким ројевима од 100 авиона који су нападали Београд. У току 6. априла оборио је 10 немачких авиона а изгубио 15 својих ловаца. Следећег дана у упорној и пожртвованој одбрани изгубио је још 13 авиона али су остаци пука наставили борбу све док је било исправних авиона.
36. група 5. ловачког пука, која се налазила на аеродрому Рожановачка коса код Куманова, пружила је 6. априла ујутру снажан отпор знатно надмоћнијој немачкој авијецији. Она је у току овог залагања оборила 4 немачка авиона али је и сама изгубила 11 авиона и већи део ловачког особља међу којима и оба командира ескадрила, капетане Поповића и Јермакова.
1. бомбардерски пук (61. група на аеродрому Давидовац код Параћина а 62, група на аеродрому код Бијељине) нарочито се исказала 7. априла при нападу на немачке оклопне и моторизоване колоне на правцу Крива Паланка – Куманово – Скопље и 8. априла на правцима: Скопље – Качаник и Куманово – Бујановац, кад је изгубио и свог команданта и знатан број авиона, тако да више није био способан за акције.
8. бомбардерски пук (68. и 69. група) који је дејствовао са аеродрома Ровине нарочито се истакао у нападу на железнички саобраћај у Аустрији и немачке аеродроме у Мађарској.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #9 on: June 29, 2020, 09:14:51 am »

X.
Њ. В. Краљ и Влада стигли су на Средњи Исток почетком месеца маја 1941. године. Октобра месеца те године, Краљ са делом Владе одлази у Лондон, док Министарство војске, Врховна команда и пребачено људство из земље, поглавито из Ваздухопловства, остаје на Средњем Истоку.
Према једном писменом документу од 15. маја 1964. године, план наше Војне управе по изласку из земље био је да се од изашлих ваздухопловаца и официра војске и морнарице и узимањем свих наших способних обвезника у иностранству, врбовањем добровољаца из редова исељеника у Америци и преузимањем наших сународника из Истре, кои су као италијански војници заробљени од наших савезника, формира, наоружа и обучи у модерном ратовању извесна оружана сила, у првом реду што јаче ваздухопловство и оклопне и моторизоване јединице, наоружане најмодернијим ратним средствима.
Намера је била да се формира и припреми за акцију за 1942. годину снага следећег састава:
— Авијација: јачине 800 – 1.000 авиона;
— Одреди јачина: 1 оклопни пук (2-3 батаљона борних кола);
— 2 моторизована пука (6-8 батаљона);
— 2 противколска батаљона (6-8 п. к. батерије);
— 4-5 група в. о. (12 п. а. батерије у 6 п. а. митраљеска батаљона).
Рачунало се да ће пешадија (без наоружања) наћи на лицу места по мери ослобођавања наше отаџбине, те би ова снага за дејство споља са нашим савезницима, послужила и као оквир за брзо формирање наших оружаних снага по доласку у земљу, прикупљањем и брзим наоружавањем свих у земљи војних обвезника, као и оних који буду дошли из заробљеништва.
Прикупљање и формирање наших снага на Средњем Истоку наишло je од самог почетка на појмљиве тешкоће. Истина, под знатно повољнијим околностима наше снаге у Првом светском рату успеле су да се преформирају, попуне и оспособе за борбу у року од 6—7 месеци (од јануара 1916. до јула 1916. г.). У овом случају пак, већ крајем 1941. године, назирале су се корисне везе и помоћи Отаџбини. Наши су савезници већ били спремни да нам у свему изађу у сусрет, као и у погледу додељивања ратног материјала иако су и они сами у том оскудевали. Али, одједном, све наде и напори бивају уништени насталим расулом код најдрагоценијег елемента — код људства.
Грубом повредом војних закона и рушењем основа на којима почива дисциплина у војсци уклоњен je из њених редова већи број добрих старешина, унет je непотребан раздор поделом на 'лојалне' и 'нелојалне', створена je тако-звана 'Каирска афера', која je уништила све наде, напоре и предузете мере да се наша војска и ваздухопловство обнове, попуне и оспособе за задатке који су je очекивали. Најзад, ми, савременици и учесници у овим предратним и ратним збивањима, исувише смо близу догађајима из Другог светског рата, зато оставимо историји да она да свој миран, хладан и непристрасан суд о свему.    
Ђенерал Т. К. Милићевић
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #10 on: July 15, 2020, 09:27:52 am »

Операције Југословенског Ваздухопловства у рату 1941.

О операцијама нашега Ваздухопловства у краткотрајном рату од 6—17. априла 1941. писао je ђенералштабни ђенерал Т. Милићевић у 'Гласнику' СИКД (свеска 15), ђенерал В. Терзић, у књизи 'Југославија у априлском рату 1941,' и писац ових редова у Билтену СНКК у Швајцарској, али непотпуно и несређено, те ће овде покушати да да целину и исцрпније прикаже неравну борбу и херојске подвиге наших ваздухопловаца. У тој борби, поучној за будућност, испољиле су се до највише мере позитивне и негативне особине новостворене југословенске 'народности': ненадмашно херојство и патриотизам, као и беспримерно издајство и кукавичлук. Дуг према онима који су се борили под неупоредиво тешким околностима и који су пали у одбрани нашег неба против огромно надмоћнијег непријатеља захтева да се њихова имена сачувају од заборава и остану за пример будућим поколењима.

При нападу на Југославију непријатељ je располагао 2.170 авиона, (1.500 немачких, 670 италијанских, поред мађарских), технички надмоћнијих, јачег наоружања, са свима модерним уређајим а и резервним деловима (што све ми нисмо имали) као и особљем високе техничке спреме и искуством у дотадашњим борбама. Ми смо имали једва 300 ратних авиона, од којих једна трећина није учествовала у борбама због саботаже и уништења на земљи, особље слабе техничке спреме и недовољно упознато авионима које смо примили уочи рата.
Да бисмо избегли уништење на земљи, много лакше него у ваздуху, ми смо уочи рата израдили многобројне терене, ради маневровања пo земљи, али без икаквих уређаја и земаљске одбране. Већина тих терена била je неупотребљива при лошим временским условима. Ha тим теренима затекао нас je немачки напад од 6. априла у следећем распореду:
I — Трећа мешовита бригада под командом пуковника Николе Обуљена.
Трећи бомбардерски пук наоружан немачким авионима 'Do-17' под командом пуковника Зденка Горјупа, с једном групом на аеродрому Петровац код Скопља (уместо код Урошевца) и другом на аеродрому Милошевац на Косову.
Пети ловачки пук наоружан застарелим авионима 'Hawker Fury' под командом потпуковника Леониде Бајдака, с једном групом код Куманова и другом код Лесковца.
II — Четврта бомбардерска бригада под командом пуковника Петра Вукчевића са седмим бомбардерским пуком, наоружаним италијанским бомбардарским авионима 'S-17' под командом потпуковника Хинка Драгића-Хауера, с једном групом код села Прељине a другом код Ужичке Пожеге.
Први бомбардерски пук наоружан енглеским авионима 'Blenim' под командом пуковника Ферда Градишника на аеродрому код Бјељине, (уместо с једном групом у Давидовцу, код Параћина, где je после прешла).
III — Прва ловачка бригада под командом пуковника Драгутина Рупчића са шестим ловачким пуком, наоружаним немачким авионима 'Me-109' и једном ескадрилом наших 'IKA-3' под командом потпуковника Божидара Костића на аеродромима: Крушедол, Вел. Радинци и на мирнодопском аеродрому код Земуна.
Други ловачки пук наоружан енглеским авионима 'Hurricane' и немачким 'Me-109' под командом потпуковника Фрање Пирца на аеродромима код Крагујевца и Кнића.
IV - Друга бригада под командом пуковнока Јакова Ђорђевића са осмим бомбардерским пуком наоружаним енглеским авионима 'Blenim' под командом пуковника Станка Диклића на аеродрому код Ровине (Бања Лука) и четвртим ловачким пуком наоружаним енглеским авионима 'Hurrche' под командом потпуковника Рад. Ђорђевића. Пук je имао и једну ескадрилу наших застарелих 'IKA-2.
V — Осамдесет прва самостална бомбардерска група наоружана италијанским авионима 'S-79' под командом мајора Милана Достанића на аеродрому Благај.
VI – Једанеста самостална извиђачке група наоружана енглеским авионима 'Blenim' под командом мајора Драг. Лазаревића на аеродруму Раденци у Срему.
Пре немачког напада 6. априла ми нисмо имали никаквих наређења или упозорења, (сем 6, ловачког пука за одбрану Београда), мада су раније честе припреме 'под оружјем' злоупотребљаване при најмањем догађају или достави. Ово je тешко разумети после пуча од 27. марта, када je била сваком јасна, (сем, можда, пучистима) опасност која нам прети. Пучисти признају да су добили обавештење о немачком нападу уочи 6. априла. Haш ондашњи војни изасланик у Берлину пуковник Владимир Ваухник, у својим мемоарима објављеним после његове смрти у листу 'Слободна Словенија' у Буенос Аиресу, тврди, међутим, да je за немачки напад сазнао и надлежне обавестио још 1. априла. Како се може објаснити необавештавање војних старешина о немачком нападу, као и непредузимање никаквих мера? остаје за историју да то разјасни.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #11 on: July 15, 2020, 09:52:15 am »

Ваздухопловне операције

У зору 6. априла огромне немачке снаге, изненадно и без објаве рата, извршиле су терористички напад на Београд, до тада највећи ваздушни напад на један град. Истовремено, немачко ваздухопловство с аеродрома у Бугарској, Румунији, Мађарској и Аустрији напало je железничке и друмске комуникације, аеродроме код Скопља (Петровац), Милошевца и Куманова, штитило и помагало напад својих трупа на Јужном фронту. С аеродрома у јужној Италији немачки бомбардери нападали су циљеве у Далмацији, (нарочито хидро-базу у Кумбуру), циљеве у Црној Гори, Херцеговини и Босни, аеродроме код Сарајева, Мостара и Подгорице.
Италијанска авијација нападала je наше трупе према Скадру, бомбардовала поморске базе у Далмацији, (нарочито пристаниште Сплит), хидро-базу и поморске јединице у Боки Которској, као и аеродроме код Подгорице, Мостара и Сарајева.
Захваљујући великој ваздушној надмоћности непријатељ je у току овога првога дана загосподарио нашим небом и уништио 115 наших авиона, од којих 38 у ваздушним борбама и 77 на земљи (већином школских). Према немачким подацима, они су овог првог дана имали 10% губитака и 10% оштећених авиона.

Операције Југословенског Ваздухопловства

Рад 3. ваздухопловне бригаде 6. априла
При набавци немачких авиона 'Do-17' ми смо морали узети њихове инжењере и механичаре у Скопљу за обуку нашег особља. Ти немачки стручњаци били су најобичнији обавештајни органи, тако да су Немци имали све податке и скице наших аеродрома на Јужном фронту. To им je омогућило да 6. априла у зору, с аеродрома у Бугарској, директно упуте бомбардерску и ловачку авијацију за напад на аеродроме Петровац (код Скопља), Милошевац (код Приштине) и аеродром код Куманова.
Ha аеродрому Петровац затекли су 65. бомбардерску групу такорећи на спавању, иако je раније наређен премештај ове групе на аеродром код Урошевца, али команданти бригаде и пука нису извршили ово наређење, да би остали код својих породица у Скопљу. У узастопним ваздушним нападима и спуштајући се све ниже, немачки бомбардери су као на стрелишту уништавали и палили наше авионе до последњег. Само два храбра пилота, капетан Грујић и Ђонлић, успели су да у паклу експлозије узлете, са своја два авиона и да се пребаце на Косово. Сви остали, око 30 бомбардера, уништено је на земљи. Командант групе мајор Брат. Ђорђевић, изгледа није ни покушао да спасе своје авионе, већ je остао пасиван, a после je аутомобилима пребегао у Грчку.
Истовремено су немачки авиони напали 64. бомбардерску групу на аеродрому Милошевац, али вештим маскирањем авиона и брзим премештајем на друге аеродроме, ова је група избегла уништење, захваљујући иницијативи командира ескадрила. Са нових терена командири ескадрила, на челу са капетаном Симом Мијушковићем, нападали су овога дана немачке трупе и позадину на правцу Ћустендил — Софија, као и аеродром Бужуриште код Софије.
Немачки бомбардери, уз пратњу ловаца, такође су напали аеродром ловачке групе код Куманова. Командири ескадрила капетан Boja Поповић и Костантин Јермаков узлетели су са своје две слабе ескадриле, са застарелим авионима брзине једва 400 км /ч. и са пo два лака митраљеза и примили неравну борбу с огромно надмоћнијим непријатељем, наоружаним са пo 8 тешких митраљеза на авионима брзине 5-600 км /ч. У тој неравној и херојској борби улетели су у непријатељске формације — попут јапанских 'пилота смрти', оборили 4 непријатељска бомбардера и витешки погинули са својим храбрим пилотима. Тако je у првом судару ова група била уништена.
За све ово време и доцније командант бригаде и оба команданта пука били су не само пасивни, већ je командант бригаде издавао наређење за све време рата да авиони не узлећу без његовог наређења, a он ће наредити кад буде требало!
Рад 4. ваздухопловне бомбардерске бригаде 6. априла
По доласку са штабом бригаде на аеродром Љубић (код Чачка) и обиласку јединица, наредио сам команданту I. бомбардерског пука да, због истакнутости аеродрома код Бјељине, премести групе на друге означене аеродроме, али je он отезао да ово изврши, наводећи подводност тих терена.
Ha приватном радио-апарату чуо сам 6. априла око 5. часова ујутру Хитлерову хистеричну претњу и наслућивао сам немачки напад. Сва тражења везе са Командом ваздухопловства и Министарством војним била су узалудна. Тек преко поште у Чачку сазнао сам од Главне београдске поште за немачки напад. Наредио сам приправност и с авионом за везу одлетео на аеродром код Бјељине, наредио хитни премештај група, издао задатке и одржао пригодан говор пуку, пa се вратио на аеродром Љубић. За све време изнад мене су кружили немачки авиони, али сам се с малим авионом 'прилепио' за земљу, узлетао и слетао ивицом аеродрома, те ме немачки авиони нису приметили.
По доласку на аеродром Љубић примио сам наређење Команданта ваздухопловства за напад на циљеве у Албанији, 'пo нахођењу команданта бригаде'. Наређење je примљено отворено, док су дотадашња наређења безначајне важности примана шифром. Тражио сам везу са командантом 3. армије и Зетске дивизије, према Скадру, али узалуд. Бригада није имала извиђачке авијације, a време се није смело губити. Ми смо имали мирнодопске циљеве суседа, који су били мале вредности. Морално стање тог момента било je критично и требало је хитно нешто предузети и ставити људство у акцију, да би се по сваку цену постигао бар минимални успех. Из тих разлога било je неопходно и лично залагање, те сам издао следећу заповест:
Бригада ће под командом команданта бригаде извршити напад:
1) 52. ваздухопловна бомбардерска група под командом мајора Душана Софиља напада:
а) С једном ескадрилом непријатељски аеродром код села Штој (близу Скадра). У случају да аеродром није поседнут, командант бригаде, који лети на челу ескадриле, изабраћe циљеве у Скадру. Напад извршити са 800 метара висине.
б) С једном ескадрилом нападати одређене мостове на реци Бојани и Дриму. Напад извршити са 300 м. висине.
Врсте бомби 12. килограма, пошто у том моменту нисмо имали већих.
Групе су узлетеле с аеродрома Прељине у 12 часова у колони, правац Подгорица, узимајући успут висину 4000 м. Изнад Подгорице ескадриле и одељења пошла су директно на своје циљеве. Повратак и састанак изнад Подгорице, одакле ћe у истом построју и на истој висини продужити на полазни аеродром.
2) 81. ваздухопловна бомбардерска група с аеродрома Благај под командом мајора Милана Достанића напада пристанишне објекте и бродове у Драчу пo избору команданта групе. Висина напада 1000 м. Построј, висину летења, врсте бомби и остало одређује командант групе.
Групе, ескадриле и одељења дошли су скоро неузнемиравано на циљеве, пошто смо летели италијанским авионима 'S-79' и у понирању (спуштању) непријатељи нису приметили наше кокарде.
Аеродром Штој био je поседнут италијанском ловачком авијацијом. Напад je извршен са 800 м. висине и испод нас су хангари и авиони били обавијени димом и експлозијама. Тек после овога приметили смо са оближњег гребена светлуцање противавионске артилерије и митраљеза, али су се гранате распрскавале позади нас 2-300 м. што je служило више за увесељавање него што je представљало опасност. У заокрету изнад предграђа Скадра приметили смо испод нас једну тенковску јединицу, али на жалост, ми нисмо имали више бомби. Изнад Скадарског језера опет смо били обасути артилеријском ватром са Тарабоша, али je и то гађање било слабо и безопасно. Изнад средине језера сустигла нас и напала једна италијанска ловачка ескадрила. При нападу прве патроле, ми смо оборили два авиона (један je пао у пламену и други се обрушавао с црним димом позади). После тога се италијанска ескадрила вратила, a ми мирно продужили лет. Изнад Подгорице сустигле су нас и остале ескадриле и ми смо се у предвиђеном построју и висини вратили на полазни аеродром Прељину.
Резултате напада на аеродром Штој нисмо могли осмотрити због дима, а мост на реци Бојани је био погођен, али не и порушен због малих, слабих бомби.
Сви наши авиони и људство вратили су се неоштећени на полазне аеродроме. Овај лаки успех првога дана препородио je особље бригаде. Преподневна збуњеност, утученост и страх претворили су се у одушевљење и поуздање. Чак je и нелетеће особље тражило да учествује у следећим нападима.
Један једини рђави знак уочен je овога првога дана: при групном узлетању један авион je скренуо и остао на земљи. При повратку сам сазнао да je то наредник Вранчић, кога сам познавао из Мостара као сумњивог због посећивања хрватских сепаратистичких клубова. Старешине (Хрвати) су 'утврдиле' да je авион склизнуо због блатњавог терена и да није било кривице до пилота! Прешао сам преко тога и наредио да се на њега обрати пажња.
Рад 1. ловачке бригаде 6. априла
При немачком ваздушном нападу на Београд, 6. ловачки пук је јуначки брани о своју престони цу, водећи неједнаку борбу против непријатеља, огромне бројне и техничке надмоћности. Ту борбу je описао командант тога пука потпуковник Божидар Костић у књижици 'Два дана борбе за Београд', који овде преносим:
При немачком нападу на Београд 6. априла ујутру, на дати знак, у 6.55 часова, 6. ловачки пук узлеће с обе групе (32. и 51.), остављајући у резерви само 8 авиона.
32. ваздухопловна група ступа у борбу против једне немачке мешовите формације (бомбардера 'Do-17' и разарача 'М -110') која je долазила са севера. Развила се огорчена борба изнад зоне: Инђија — Попинци — Батајница. Наши ловци улећу у густи непријатељски построј и чине чуда од јунаштва, и ако je бројни однос наших ловаца био 19 против 106 немачких разарача и бомбардера. Борба je трајала 20—25 минута. Други напад врши се при повратку ове групе изнад Дунава и Тисе. У том првом судару учествује и једна патрола с аеродрома код Крагујевца, (из 2. ловачког пука). У тој борби одликовали су се капетани 3. Митровић и В. Коларов, као и потпоручник Бошковић. Патролу с аеродрома код Крагујевца водио je пo својој иницијативи капетан Митровић и у неравној борби изнад Београда јуначки погинуо, док je његов пратилац потпоручник Бојовић такође оборен, али се из упаљеног авиона спасао падобраном и тешко рањен спустио код Земуна. Коларов обара два немачка авиона 'Штуке', потом у борби с немачким ловцима бива тешко рањен, али успева да се спасе падобраном.
'51. ловачка група с аеродрома Београд узлеће на челу са командирима ескадрила капетанима Тодором Гогићем, Милошем Жуњићем и Савом Пољанцем и бори се јуначки изнад Београда против огромних немачких ваздушних снага. У тој неравној борби јуначки гине кап. Жуњић, кога Немци обарају изнад села Јабуке. Његов пратилац поручник Стојановић обара један немачки авион, али бива рањен и успева да се из упаљеног авиона падобраном спусти на Годоминско поље. У тим борбама такође храбро гине потпоручник Душан Борчић, а бивају рањени капетан Пољанац и војни чиновник Банфић, који успевају да се авионима спусте на полазни аеродром. Поред њих у овим борбама су се нарочито истакли командир 103. ескадриле капетан Влајић и командант групе мајор Ђорђевић, који je оборио један немачки авион. Од преосталих авиона многи су се оштећени спуштали на терене ван аеродрома.
У овој првој јутарњој борби учествовало je 37 авиона 6. ловачког пука против 352 немачка бомбардерска и ловачка авиона. При том првом судару немачке снаге биле су подељене пo висини у три степена: први степен чинили су бомбардери 'Штуке' за обрушавање на 2.500-3.000 м. висине; други степен бомбардери 'Do-17' и 'Heinkel' уз пратњ у ловаца 'М -109' на 3.500-3.800 м. и трећи степен ловаца 'М -109' на 4.000-4.500 м. Укупно je било немачких 'Штука' 18, бомбардера 280 и ловаца 54, што чини 352 борбена авиона.
Следећи немачки напад и знаци за 'ваздушну опасност' дати су у 10, 12, 14 и 15.30 часова. Ha сваки знак узлетале су одређене јединице у приправности. До већег сукоба дошло je у 15.30 часова, када су долазиле две групе из Румуније, прва од 80 a друга од 60 авиона, a, истовремено, и једна група из Мађарске јачине око 100 авиона. Тада узлеће и командант пука — потпуковник Костић с ескадрилом у приправности с аеродрома Крушедол, сустиже немачку колону и обара један авион. Други напад врши у повратку изнад села Јабуке. У даљем гоњењу сустижу непријатеља и обарају још један авион. Патрола потпоручника Пресечника напада непријатеља изнад Титела, али у борби Немци му пале авион и он се спасава падобраном.
У току борби овога дана 6. ловачки пук je учествовао са 43 авиона, заједно с патролом 2. ловачког пука, против близу 700 немачких авиона разних типова, од којих je оборено 34. У току тих борби 6. ловачки пук изгубио је 9 официра и подофицира пилота док су 7 официра и подофицира били рањени. Укупни губици били су 16 официра и подофицира пилота.
2. ловачки пук није учествовао у борби овога дана, као ни доцније, сем једне патроле коју je капетан Митровић пo својој иницијативи повео у одбрану Београда.
Рад 2. ваздухопловне мешовите бригаде
Командант бригаде упутио je једно мало одељење за напад на железничке станице у Грацу и, пo неким вестима, једно одељење за напад на железничке станице у Будимпешти.
Рад 11. Самосталне ваздухопловне групе
И ако je ова група предвиђена за даљно извиђање, ипак je 6. априла упутила 4 авиона за напад на немачке аеродроме код Темишвара и Арада у Румунији. При тим нападима дочекана je јаком немачком ваздушном одбраном. Три су авиона била оборена a само један успео да се врати.
Одељење за заштиту Подгорице и Мостара
Једно мало одељење са два пилота и полушколска авиона бранило je Подгорицу и фронт према Скадру, где су Италијани располагали јаком бомбардерском и ловачком авијацијом. При италијанско-немачком нападу 6. априла потпоручник Миливојевић и наредник Цветковић узлетели са два слаба авиона и јуначки погинули у неравној борби. Најбољи доказ како су мали људи били велики, a 'велики' мали у тим трагичним данима.
Слично je бранио Мостар и Сарајево капетан Михаило Пејић и у неравноправној борби био рањен, али се спасао падобраном, па је у једном селу близу Требиња лечен и после 15 дана дошао на Равну Гору. Погинуо je у близини Capaјева 1945.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #12 on: July 16, 2020, 08:13:12 am »

Операције 7. априла

Немачка бомбардерска авијација, уз пратњу ловаца, продужила je напад на Београд, железничке објекте на прузи Београд — Загреб, Скопље — Ђевђелија и Мостар — Ускопље, као и на аеродроме код Урошевца, Приштине, Смедеревске Паланке, Лазаревца, Андријеваца (код Ђакова) и Новог Сада. Toм приликом уништено je на земљи 34 авиона (5 ратних и 29 школских). Са база у Италији немачки бомбардери су нападали циљеве у Далмацији, Црној Гори и Херцеговини, a италијански Боку Которску, Приморје и крстарицу 'Далмација'.
Наша авијација je до крајњих граница могућности штитила своје трупе, територију и, крај свега нападала немачке моторизоване колоне на Јужном фронту.
Рад 3. ваздухопловне мешовите бригаде
64. бомбардерска група морала je стално мењати терене услед немачких напада, али je и под тим тешким условима наставила нападе на немачке колоне, које су надирале преко Криве Паланке и Куманова ка Скопљу да би успорила немачко наступање и подржала јединице 3. армијске области. Остаци 5. ловачког пука с аеродрома код Лесковца напали су немачке колоне и позадину на Јужном фронту.
Рад 4. бомбардерске бригаде 7. априла
Са 1. бомбардерским пуком, у узастопним ваздушним таласима, на висини од око 300 м., бригада je нападала немачке моторозоване колоне које су продирале преко Криве Паланке и Страцина. Користећи рђаво време, изненађења и одлучност, наши бомбардери успевали су да постигну знатне успехе и поред огромне ваздушне надмоћи и прецизне ватре непријатељских колона. При тим нападима 1. бомбардерски пук претрпео је велике губитке, на челу с најбољим командиром ескадриле капетаном Иванчевићем.
Рад 1. ловачке бригаде 7. априла
6. ловачки пук je и овога дана храбро бранио Београд, кога су Немци нападали мањим снагама, пошто су већ првога дана постигли свој циљ. До веће борбе дошло je тек у 17 часова, када су немачки бомбардери 'Штуке', праћени ловцима, вршили напад у рушењу комуникација на правцу Београд — Инђија — Нови Сад. За напад на немачке авионе узлетело je 10 наших ловаца, који су изненадили непријатеља. У огорченој борби поручник Алексић и потпоручник Капешић оборили су пo три 'Штуке', a капетан Клавора једну. Тада су наше ловце напали око 20 немачких ловаца и после жестоке борбе оборили су капетана Клавора и потпоручника Капешића изнад Ирига. Обојица су славно погинули. Непријатељ je овога дана изгубио 14 авиона, али je 6. ловачки пук, после огорчене дводневне борбе за одбрану Београда, од 43 авиона остао на свега 13 и имао 19 погинулих пилота. Било je пилота који су у току једнога дана узлетали пo 4-5 пута, a поједини авиони су летели пo 8-10 пута.
Због кукавичког држања мajopa Адама Ромеу, група je првога дана од њега била одузета и предата храбром капетану Тодору Гогићу. Све остало особље 6. ловачког пука показало je ненадмашну храброст, борећи се под најтежим околностима против непријатеља бројно и технички много надмоћнијег, 1:10 до 20! - 2. ловачки пук остао je и овога дана пасиван.
Рад 2. ваздухопловне мешовите бригаде 7. априла
Према наређењу Ваздухопловне команде, бригада je имала извршити напад на немачке аеродроме код Печуја и Сегедина, одакле су немачке ваздухопловне снаге нападале Београд. По сазнању, ово наређење je издато ноћу 6/7. априла, са циљем да се напад изврши у праскозорје 7. априла и тиме бар донекле постигне изненађење, пошто je било очигледно да ове аеродроме брани немачка авијација. Наређење je предато команданту бригаде око 8 или 9 часова. По тврђењу особља бригаде, ово наређење су задржали подофицири радиотелеграфисти пошто су претходно обавестили усташе о овом нападу, a ови Немце. Напад, под тим околностима, био je очигледни полазак у смрт.
Команданти група 8. бомбардерског пука мајори Л. Доновић и Тешић узлетели су са својом малобројном групом, са слабо наорожаним авионима 'Blenim' и без ловачке заштите. Испред аеродрома пресретали су их на великој висини немачке ловачке групе и напале мале бомбардерске групе оптерећене бомбама. У тој неједнакој борби пала су оба команданта Доновић и Тешић, командири ескадрила капетани Јовичић и Војинов са већином пилота и осталог особља обе групе. Само је неколико авиона успело да се врати и пребаци на нашу територију.
Командант бригаде имао je на расположењу (у свом саставу) и 4. ловачки пук, те je необјашњиво зашто гa није послао као заштиту. Свакако да je та заштита била слаба, према немачким снагама, али ипак ловци су морали штитити напад.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #13 on: July 16, 2020, 08:23:29 am »

Операције ваздухопловства 8. априла

Због неповољних атмосферских прилика дејство немачког ваздухопловства било je ограничено. Немци су овога дана вршили извиђање аеродрома и саобраћаја, као и подржавање својих операција на Југу и на правцу Цариброд – Пирит – Ниш. Такође су бомбардовали Пирот и Ниш. Италијанска авијација je подржавала своје трупе на албанском фронту, бомбардовала Шибеник и Сплит, поморске снаге и хидробазе у Дивуљама и Водице, као и насеља у Далмацији.
У пркос рђавом времену све наше бомбардерске јединице, изузев 8. бомбардерског пука, (који je претходног дана био уништен), вршиле су нападе на немачке моторизоване и оклопне колоне на фронту 3. армијске области.
3. ваздухопловна мешовита бригада (управо њени остаци ). 64. бомбардерска група с аеродрома на Косову вршила je нападе на непријатељске моторизоване и оклопне колоне и позадину на правцу Куманово — Бујановац и Скопље — Качаник.
4. ваздухопловна бомбардерска бригада. 7. бомбардерски пук узлетео je са 67. бомбардерском групом с аеродрома код Ужичке Пожеге, под командом мајора Ранка Рашковића, и са 66. бомбардерском групом с аеродрома Прељина, под командом мајора Душана Софиља. Групе су узлетеле у ескадрилској колони, са блатњавог терена и пo густој магли, и летење je настављено кроз облаке, који су истовремено били и наша једина заштита против огромне непријатељске ваздушне надмоћности. Ово летење je било утолико теже што многи пилоти нису били обучени у летењу пo инструментима и што већи део није био ни довољно упознат с новим авионима.
Немачке колоне су се брзо кретале. Код нас није било везе нити средстава за извиђање, a напад се морао хитно извршити. Изнад улаза у Качанички теснац групе су се пo одељењима пробијале кроз облаке. При излазу из облака на 3-400 м. висине затечене су немачке колоне, челом на улазу у теснац. Одељења су у узастопним таласима успешно бомбардовала ове колоне, потом се поново уздизале у облаке, који су их штитили од ватреног баража хиљадама немачких прецизних оруђа, као и напада ловачке авијације. Па ипак, мада су у зони непријатељске ватре остали само пo неколико минута, већина авиона била je изрешетана, многи бензински резервоари пробушени и неколико чланова посаде рањена. Обе групе су под вођством мајора Рашковића и Софиља сјајно извршиле свој задатак. Храброст, присебност и расна обдареност сналажења надокнадили су недовољну обуку и тренажу. Изузетак је био једино командант пука потпуковник Хауер-Драгић с једним командиром ескадриле, Хрватом, који се нису могли пробити кроз облаке изнад Качаника, већ cу товаре бом би изручили на албанску територи ју, (испред фронта наших трупа), не тражећи циљ . Један авион опет није узлетео са аеродрома. To je исти наредник Вранчић, коме je авион опет 'побега'! Стављен je у затвор и поведена истрага. По законским прописима и за пример другима, требало je да буде стрељан за бекство из борбе, али се од тога одустало.
Први бомбардерски пук са 61. групом с аеродрома Давидовац и 62. групом с аеродрома код Бјељине, узлетели су такође пo магли и под облацима. Групе су пo одељењима, у узастопним ваздушним таласима, са висине око 300 м., нападале немачке колоне на правцу Куманово — Скопље и Скопље — Качаник. У паклу непријатељске ватре из хиљаде прецизних оруђа, с полетом и задивљујућом храброшћу, наши бомбардери се обрушавају на непријатеља, сејући смрт бомбама и својим упаљеним авионима, где у паклу експлозија гину командант пука пуковник Градишник, командир ескадриле капетан Ивановић, наредник Јовановић са својим посадама и другима и као живе буктиње се обрушавају на непријатељске колоне. Само мали број авиона вратио се неоштећен на полазне аеродроме.
11. самостална група са аеродрома Радинци такође je напала немачке колоне на правцу Скопље — Качаник и Куманово — Бујановиц, где je претрпела велике губитке, после чега није више била способна за операције.
После ових напада немачке оклопне и моторизоване колоне јуриле су на све стране: од Скопља према Тетову и Гостивару, као и према Урошевцу, Призрену и П риштини.
81. бомбардерска група с аеродрома Благај успешно je нападала Задар.
Остаци 8. бомбардерског пука с једним слабим одељењем, уз пратњу ловаца (4. лов. пука) бомбардовали су железнички саобраћај у јужној Аустрији, ради ометања концентрације немачке 2. армије.
Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 442


« Reply #14 on: July 16, 2020, 01:43:48 pm »

Jedna molba - nevezano za sadržaj: prilikom postovanja, i nakon toga uređenja ovakovelikih tekstova pravite razmake između pasosa i delova teksta (razmaci između izrečenih misli - da bi se tekst lakše shvatio, prilikom čitanja). Ako odvojite pasose, biće mnogo pregledniji i čitljiviji.

Meni lično, ovako zgusnuti tekst je nečitljiv. Kada krenem u čitanje, sve mi se pomeša pred očima, i kada odmaknem u neki veći pasos, jednostavno ne mogu da pratim redove. Sve je mnogo zgusnuto!

Izvinite za OT.

Tekst je veoma zanimljiv, odličan - ali ja ga nisam mogao dočitati!
Logged
Pages:  [1] 2 3   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.056 seconds with 23 queries.