"Možemo pronaći bilo koju metu - čak i pticu"Kako ruske posade sistema PVO Osa rade na Donjeckom pravcuNema dovoljno mesta za zvezdice - na osnovu broja oborenih meta - na vozilu pod nazivom
"Ajkula". Ruski raketaši protivavionci uništavaju stotine neprijateljskih dronova, neprestano rizikujući da i sami postanu meta. Pretnja od malih i velikih bespilotnih letelica ostaje glavna pretnja našim trupama.
„Izvestija“ je svojim očima videla kako raketni sistemi PVO
„Osa“ grupe „Centar“ rade u pravcu Donjecka da bi obezbedili zaštitu od neprijateljskih vazduhoplovnih napada.
“Naravno, bilo je strašno, ali sve smo odradili”— Otišao sam u vojsku na odsluženje vojnog roka 2020. godine, video
„Ose“ i ostao. Divizion od samog početka učestvuje u specijalnoj vojnoj operaciji. Bili su svuda: pokrivali su povlačenje trupa iz pravca Černigova, zatim su prešli u Krasnolimanskoe, bili su i u pravcu Kremensk i Lugansk, sada su se preselili u Avdejevskoe“, navodi narednik Igor Sisoljatin, zamenik komandira posade kompleksa
Osa.
Narednik kaže da je u različitim periodima Specijalne vojne operacije njegova posada radila kako u pokretnim operacijama, pokrivajući kretanje kolona, tako i sa pozicionih rejona, štiteći velike prostore. Vazdušni neprijatelj se takođe promenio: na početku specijalne operacije,
Osa, u kojoj je radio Igor, otvorila je vatru na avione sa posadom: tada je nekoliko kompleksa uništilo helikopter odjednom. Sada su glavne mete dronovi raznih tipova.
— 28. februara 2022. krenuli smo da pokrivamo približavanje naših trupa granici. Radili smo na dronovima kao i obično, odvezli se i nastavili. Naravno, bilo je strašno, ali uradili smo sve. Mi smo u vojsci – sami smo došli, to je sve“, priseća se svog prvog borbenog iskustva narednik iz grupe „Centar“.
Ali oni ne broje oborene mete. Igor u mislima procenjuje: ima ih oko 150-160 - za toliki broj zvezdica nije dovoljna cela površina vozila. Ali to je specifičnost korišćenja jeftinih dronova – gustina ciljeva u vazduhu je takva da broj uništenih ide na desetine i stotine.
Na automobilu je njegovo ime
„Ajkula“ na prednjoj i zadnjoj strani. Protivavionci kažu da je to ideja njihovog vozača: mnoge druge
Ose rade bez "svog" imena.
- "
Ajkula" - jer ujeda. Može da ujede, može da pojede. Niko neće proleteti pored nas! Svako vozilo treba da ima svoje ime“, kaže vozač-mehaničar, stariji narednik Jevgenij Nagorni.
U vojsci je od 2007. godine – više od 17 godina – i obavljao je razne funkcije. Evgenij je na sistemu PVO
Osa od samog početka svoje službe i završio je razne kurseve obuke. „Ja sam već lokalni ovde“, kaže stariji narednik Nagorni o divizionu. Skoro sva njegova služba povezana je sa ovom jedinicom. Godine 2022, iz porodičnih razloga, otišao je u tenkovsku školu, ali pošto odatle nisu poslati u Specijalnu vojnu operaciju, vratio se nazad.
- Drugovi sa kojima sam služio dugi niz godina, tu su. I bio sam tamo, ali sam osećao da ću biti potreban u zoni Specijalne vojne operacije i da ću pomoći. Pre svega, kada sam došao ovde, rekli su mi da ću pomoći u obuci mehanizovanih vodova“, kaže stariji narednik grupe „Centar“.
U borbama sa Switchblade-omPre oko mesec dana, posada je naišla na američki bespilotnu letelicu-kamikazu
Switchblade. Za Evgenija je ovo bilo prvo borbeno iskustvo. A veštine u vožnji teškog troosovinskog vozila odmah su mu dobro došle. Neprijateljski dron se raspao u vazduhu, a njegova bojeva glava je gorela pored
Ose, pa je vozilo moralo biti brzo povučeno, spasavajući ga od moguće detonacije.
- Povukli su se, jer bi mogla naleteti i druga kamikaza. Nekada morate sa sačuvate vozilo da biste se sklonili i sakrili. Ako je bespilotna letelica opasna, ako je, recimo, ne vidimo radarom, ali kruži iznad nas, moramo brzo da sakrijemo vozilo u šumskom pojasu“, kaže Jevgenij Nagorni.
Američki
Switchblade-ovi, na koji su ukrajinske vlasti polagale nade 2022. godine, nisu dugo korišćeni i ispostavilo se da su osetljivi na dejstvo ruskih sistema za elektronsko ratovanje. Ove bespilotne letelice su razvijene kao sredstvo za jačanje malih mobilnih grupa u lokalnim sukobima – sa relativno malim dimenzijama, pogodnom šemom lansiranja i jednostavnom automatizovanom kontrolom. Nisu dizajnirani za upotrebu protiv tehnički naprednog neprijatelja. U štampi su se pojavili izveštaji da su bespilotne letelice modernizovane na osnovu iskustava iz prvog perioda SVO i da bi ponovo mogle da budu prebačene u Ukrajinu. Verovatno je okršaj sa
Switchblade-ima drugi pokušaj njihove upotrebe u Ukrajini, ovoga puta bez glasnog oglašavanja i pretencioznih izjava iz Kijeva i Vašingtona.
— Sistem PVO je star, ali je i dalje veoma efikasan. Borimo se sa bespilotnim letelicama i pokrivamo naše drugove“, kaže desetar Artur Murzin, operator azimuta kompleksa
Osa.
Njegov zadatak je da otkrije cilj po azimutu, nakon čega drugi operator određuje daljinu. Na osnovu njih, operator otkrivanja, koji je i zamenik komandira posade, već uzima metu na automatsko praćenje. U savremenim uslovima, osetljivost instrumenata i priprema posada zajedno sa novim raketama omogućavaju veoma fleksibilno korišćenje kompleksa
Osa. Konkretno, brzo se prilagodite vazdušnom neprijatelju koji se stalno menja.
„Za sve imamo svoja podešavanja - možemo pronaći bilo koju metu, čak i pticu“, kaže Artur Murzin.
On je već oborio skoro sve tipove ukrajinskih izviđačkih bespilotnih letelica, a odnedavno i američki
Switchblade. Pre mobilizacije, kaplar Murzin je radio u Magnitogorskoj železari, a sada je odlučio da pređe na službu po ugovoru.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Izvor
