Protivavionski samohodni raketni sistem "9K33 Osa"

[Kubovac]

"FrankenOsa" na bojnom polju u Ukrajini

Borbeno vozilo 9A33BM3 u sstavu kompleksa Osa-AKM sa instaliranim nosačima i raketama V-V R-73 umesto standardnih lansirnih kontejnera i raketa sistema 9M33M3

Fotografija nije nova, ali do sada se nije pojavila u informativnom prostoru, pa je sada konačno možemo podeliti. U okviru ove modernizacije, na standardno borbeno vozilo BM ugrađen je avionski lanser APU-73 i ugrađena dodatna oprema za potrebe transporta, navođenja i lansiranja na ciljeve u vazduhu. Kao rezultat toga, domet lansiranja je neznatno povećan (kao i kod svih novih projektila). Ovo je uslovljeno problemom nestašice protivvazduhoplovnih raketa za sistem PVO Osa-AKM, koje su ranije još dodatno nabavljeni sa Bliskog istoka i Afrike.

Modernizaciju su sproveli ukrajinski stručnjaci koristeći program "FrankenSAM", pa bi ovaj "projekat" možda mogli nazvati "FrankenOsa". Uopšteno govoreći, dokazi o tako izvedenoj integraciji raketa R-73 na kopnene lansere nisu karakteristični samo za Ukrajinu. Možemo se i sami prisetiti domaćih jugoslovenskih/srpskih projekata RL-4 i RL-4M sa projektilima R-73E i R-73E sa dodatim busterom od motora rakete V-Z tipa "S-24", integrisanim na šasiju vozila Praga V3S kao nosača za protivavionski top 30/2 mm.

Takođe, pisali smo i o indijskim projektima SAMAR-1, sa projektilima R-73E, bez dodatih bustera, postavljenih na točkašku 6-osovinsku šasiju ZiL-131.

Prema podacima iz naših izvora iz vremena razvoja sistema RL-4 i RL-4M, i podacima iz indijskog razvoja SAMAR-1, domet projektila R-73(E) lansiranog sa zemlje (bez dodatog bustera) iznosi od 10-12 km, zavisno od visine cilja, koji je maksimalno određen otprilike na polovini daljine gađanja sa zemlje.

Prema tome, obzirom da domet raketa sistema Osa-AKM tipa 9M33M3, a koje je imala Ukrajina, iznosi takođe 10-12 km (dok svi drugi stariji tipovi raketa 9M33M1/2 ne prelaze 10,3 km), možemo reći da se po dometu i visini gađanja ne gubi gotovo ništa. Takođe, mogućnost otkrivanja ciljeva pasivnim putem, pomoću opto-elektronskog kanala i eksterne najava (dodele) ciljeva, omogućava rad bez zračenja osmatračkog i nišanskog radara. Takođe, ako je već potrebno raditi sa radarom (posebno noću), dovoljno je samo kratko zračenje osmatračkog radara radi otkrivanja cilja i usmeravanja lansera ka cilju, jer će GSN veoma brzo, ako su ciljevi u dometu, ostvariti zahvat i izvršiće se lansiranje. Na ovaj način je sistem žilaviji u smislu preživljavanja, a to važi naravno i za posadu sistema.

Sa druge strane, opterećenje od samo 2 rakete ograničava mogućnosti dejstva na uzastopne ciljeve, ako potreba nalaže, i traži češću dopunu projektilima što iziskuje dodatni rad (verovatno više manuelni i fizički nešto teži) i povećava rizik otkrivanja.

Sve u svemu, kada potreba traži ovakve poteze, mora se ipak priznati da će ovo rešenje (imajući u vidu verovatno značajne zalihe raketa R-73) ipak produžiti vek upotrebe sistema Osa i same trupne protivvazduhoplovne odbrane Ukrajine.

Ukrajinska Osa-AKM sa raketama R-73:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Jugoslovenski / srpski projekat RL-4M:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Indijski projekat SAMAR-1:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Posade raketnog sistema PVO Osa-AKM pouzdano pokrivaju jedinice Oružanih snaga Rusije na pravcu Južnog Donjecka

 „Naše posade rešavaju borbene zadatke pokrivanja i uništavanja neprijateljskih vazduhoplovnih snaga. Moguće je uništiti krstareće rakete, avione, helikoptere i niskoleteće ciljeve“, rekao je šef posade raketnog sistema PVO Osa-AKM, Ivanov.

Posade sistema PVO Osa-AKM štite i vojne objekte i mirne gradove na teritoriji Donjecke Narodne Republike (DNR) od vazdušnih udara Oružanih snaga Ukrajine (OSU).

„Između borbenih zadataka u očekujućim rejonima, posada pažljivo kamuflira protivvazduhoplovni raketni sistem. Činjenica je da Oružane snage Ukrajine sprovode ciljani lov na takve sisteme i pokušavaju da lociraju naše posade“, primetio je dopisnik.




Izvor

[Kubovac]

Na južnodonjeckom pravcu, posade raketnih sistema PVO Osa-AKM su 24 časa na dežurstvu

Posade protivvazduhoplovnih raketnih sistema Osa-AKM grupe trupa Vostok izvode danonoćne misije pokrivanja vojnih jedinica od vazdušnih udara, uništavajući neprijateljsko oružje za vazdušni napad u južnodonjeckom pravcu specijalne vojne operacije.

Prema Informativnom odeljenju Ministarstva odbrane Rusije, kompleks je apsolutno mobilan i može se prevesti iz marševskog u borbeni položaj za samo tri minuta. Radar sistema PVO Osa-AKM skenira nebo u režimu sveobuhvatnog panoramskog osmatranja na dometu do 30 kilometara otkrivajući prilično širok spektar ciljeva - avijaciju, krstareće rakete, kao i izviđačke i jurišne dronove ukrajinskih oružanih formacija.

Nakon otkrivanja i potvrde, ciljevi se uništavaju lansiranjem protivvazduhoplovnih vođenih raketa 9M33M3, kojima su naoružani kompleksi. Pored toga, sistem za upravljanje vatrom kompleksa je opremljen optičko-elektronskim nišanskim uređajem, koji obezbeđuje povećanu otpornost na ometanje i mogućnost identifikacije bespilotne letelice za presretanje.

Vojska napominje da posade PVO sistema Osa-AKM osim vojnih ciljeva, od vazdušnih udara štite i mirne gradove na teritoriji Donjecke Narodne Republike. Stvoreni pre više od pola veka od strane izuzetnih konstruktora SSSR-a, a modernizovani od strane Iževskih oružara, kompleksi Osa do danas nastavljaju da uspešno izvršavaju borbene zadatke kao deo zajedničke grupe trupa.

„Možemo da pogodimo krstareće rakete, dronove, bespilotne letelice, kvadrokoptere, avione, helikoptere... Imamo mogućnost da pogodimo čak i mali cilj ako je u vidokrugu“, citiraju iz Ministarstva odbrane komandira posade PVO-a sa pozivnim znakom "Zima".

Sa druge strane, vozač-mehaničar sistema PVO Osa-AKM sa pozivnim znakom „Tatarin“ primetio je da je borbeno vozilo kojim upravlja veoma zgodno i lako za održavanje, a takođe ima i veoma dobru sposobnost kretanja i manevrisanja. Pored toga, zahvaljujući jedinstvenim karakteristikama trupa raketnog sistema PVO, on je sposoban da prepliva vodene prepreke bez postavljanja pontonskih prelaza.

„Vožnja je udobna kao u SUV-u, osim što nema klimu. Inače, sve je ergonomsko, sve je pri ruci. Može se voziti svuda, po bilo kom terenu... Uključio sam pogon na sva četiri točka – i išao sam gde sam hteo“, rekao je „Tatarin“ novinarima vojnog resora.

Kompleksi Osa počeli su da ulaze u službu sovjetske vojske početkom 1970-ih i od tada su više puta modernizovani u Iževskom elektromehaničkom zavodu (IEMZ) Kupol (deo Koncerna AD VKO Almaz-Antej). Uprkos poodmaklim godinama, borbena vozila i dalje služe u vojsci Rusije i mnogih drugih zemalja sveta.

Takođe je vredno napomenuti da su stručnjaci iz Kupol IEMZ izvestili o razvoju programa modernizacije koji je približio taktičko-tehničke karakteristike modernizovanog kompleksa Osa-AKM nivou sistema PVO Tor-M1, što će značajno „ produži mladost” zaslužnog veterana PVO.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor