Američki avioni u SSSR-u, Lend-Lease, trase i upotreba aviona

[kosta1961]

Republic P-47 Thunderbolt

Ovaj avion se pojavio 1941g   prvi koji je imao  turbokompresor.Pravljen je  kao lovac za praćenje bombadera na daleke letove.Nakon pojave modela P-47D koji je imao izmenjen motor R-2800-21 sa ubrizgivačem na forsažnom radu motora i super čardžer, tokom 1943g ,za njega su se zainteresovali Sovjeti.Avion sa takvim motorom nije postojao kod njih.Posebno ih je zanimala dužina leta i dobre osobine na velikim visinama.Septembra 1943g poslata su tri P-47-D-10 koji su imali radiopolukompas zbog puta preko Aljaske i Sibira.Za ova tri aviona su Sovjeti poslali tri pilota u Aljasku.Po upoznavanju aviona  obavili su po 20 školskih  letova.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Jedan od prva tri P-47D-10 poslatih na ispitivanje

Krenuli su za SSSR novembra 1943g (vodio ih je C-47) ,ali su zaustavljeni zbog velikih mrazeva.Odlučili su da idu malo južnije kroz oblast Magadan  do mesta Čita.Nakon raznih peripetija stigli su karajem marta 1944g u Moskvu.U aprilu/maj dva aviona su predata Vojnom Vazduhoplovstvu na ispitivanje ,a treći je predat CAGI (Централни аерохидродинамички институт - ЦАГИ)

Avion se pokazao kao stabilan,ponašao se dobro pri velikim  uglovima ,bez sklonost da pada u kovit.Ustanovljeno je da na njemu mogu upešno da letete i osrednji ratni piloti.Kabina je jednostavna i udobna,konstruktori su veoma racionalno razmestili sve potrebne ručice i prekidače.Tabla sa instrumentima je mnogo bogatija od sovjetskih aviona tog vremena,i imao je odličnu radio stanicu.I na kraju imao je moćno oružije ,8 mitraljeza 12,7mm. Bombi je mogao da ponese do 1135kg,što je više nego kod sovjetskog Pe-2.Iako je bio veliki i težak ,dobro je reagovao na komande i bio bolji od nekih lovaca u horizontalnom i vertikalnom manevru.Ipak pokazivao je malu inertnost i sporost zbog čega su Sovjetski piloti smatrali da on ipak nije lovac.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Završen avion na fabričkom ispitivanju u SAD

Inženjerima je bio zanimljiv jer je imao nova tehnička  rešenja oko krila i trupa,a posebno im je bio zanimljiv turbopunjač - koje su razlike od sovjetskih rešenja,i zašto je mnogo pouzdaniji.U isto vreme ,dok je trajalo ispitivanje,krajem 1943g je spremana isporuka 200 aviona dve modifikacije . P-47D-22 koji se od D-10 razlikuje po nosačima bombi velikog kalibra i elisom Hamilton sa širokim krakovima ,koja povećava brzinu na malim i srednjim visinama. Drugi je P-47D-27 koji ima novu kapljastu kabinu.

Oni su stizali u kontejnerima južnom rutom do Persiskog zaliva,pa su sastavljeni u Abadanu a odatle su ih sovjetski piloti preleteli u Azerbejdžan.Ovom rutom je poslato 196 aviona, sastavljeno 189,a sovjeti primili 188.Severnom rutom je stiglo jos četiri aviona,pa sa ona tri ranije prispela sve ukupno 195 aviona je prispelo 1944g.A tokom 1945g samo pet aviona.

Zbog svojih osobina dobio je ulogu pratilaca bombardera i izvidjača koji se probijaju u daleku pozadinu neprijatelja. Presretač nije mogao da bude jer je slabo penjao,sovjetski lovci su bili bolji na malim i srednjim visinama. Na velikim je bio bolji Spitfire IX koji je u to vreme došao u SSSR.Tako da 1945g više nije bio ni pratilac bombardera.

Mornaričko vazduhoplovstvo ih je dobilo oktobra 1944g i odmah ispitalo kao lovca-bombardera za napad na neprijateljske brodove i obalu.Nosio je tri bombe od 250kg ili dve od 500kg  .Ocena je bila da je on u potpunosti opremljen kao pratilac bombardera ili torpedonosca,za napad bombama iz horizontalnog leta,udara mitraljezima po brodovima.

Komandant severne flote je novembra 1944g hteo da pilotima prikaže P-47D -22 pa je 14 aviona stiglo na aerodrom Vaenga.Imao je nameru da 225 puk bude naoružan sa njima u predstojećem napadu.Ali priprema za napad je završena i od toga nije bilo ništa. Pilotima se avion nije svideo ,pa  su ih  preleteli u mesto Jagodnik i tamo ostavili.

U Moskvi su odlučili da ceo puk dobije ove avione pa je maja 1945g počela obuka pilota.Oni su imali Airacobre ,koje su bile lakše i bolje manevrisale ,pa su se teško privikavali na nove avione.Na njemu im je bilo zabranjeno vršenje bilo kakvih manevara,prevrtanja,petlje i dr.Na kraju su ga prozvali -Hrast(drvo).Završili su obuku,ali rat je završio.Nisu učestvovali u borbama,ali su leteli za potrebe filma-Bezimeno Ostrvo(Остров Безымянный) gde su glumili nemačke Focke Fulf.Služili su oko godinu dana pa su ih zamenili sa Airacobre ,koje su bile konzervirane. 

A P-47 su uništili traktorima-gazili,zgnječili.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
P-47D-27 iz 225 lovačkog puka Severne flote kraj 1945g,aerodrom Vaenga-I

Nekoliko ih je bilo 1944/45g na Baltičkom moru,gde su leteli kao izvidjači.Dva ili tri su bila na Crnom moru ,ali kako su Bugarska i Rumunija promenile stranu nije bilo posla za njih.Ta dalekom istoku ih nije bilo.Deo aviona su predati rezervnim pukovima ili raznim ustanovama i institucijama,ali ni tu nisu ostali dugo.Nekoliko desetina su služili u raznim učilištima ili kursevima viših oficira.Pojedini primerci su do sredine pedesetih bili kao učilo na vojnim akademijama.Na kraju su svi bili na severu gde su završili svoju karijeru.

[kosta1961]

Ako nekog zanima film Остров Безымянный

[kosta1961]

North American P-51 Mustang

Ovaj avion je kao NA-83-MUSTANG I isporučen V.Britaniji 1941g.Tokom 1942g je ispitan i Vazduhoplovstvo je donelo zaključak da nije podoban za rat u Evropi,pre svega zbog motora Allison V-1710-39 čije karakteristike naglo padaju posle 4000m visine.Ali stigla je velika količina aviona(oko 620komada) a nisu znali za šta da ga upotrebe.Jedan deo je postao izvidjač na malim visinama , a drugi su postali jurišnici.Deset aviona su namenili za SSSR.

Prva dva su poslali brodom decembra 1941g(poslednji je stigao maja 1942g).Tokom leta naredne godine jedan od ova dva je ispitivan u komandi vazduhoplovstva.Pilot je za kratko postigao veliku brzinu,pri forsiranom radu motora,oko 600km/h.Pri normalnom radu motora Mustang je bio sporiji od Jak-7B za 10-50km/h.Po brzini je bio sporiji od sovjetskih i nemačkih lovaca,a bio je lošiji i po vremenu skretanja na malim visinama,kao i veličinu radijusa.Jedino što je bilo dobro je naoružanje -osam mitraljeza,od čega četiri velikog kalibra.

Isporučeni avioni su služili u cilju obuke,upoznavanje sa američkom tehnikom tokom 1942g.Nekoliko aviona je poslato u lovački puk ,naoružan sa avionima La GG-3.Nakon probnih letova utisak pilota je bio negativan-avion je bio brz ,ali težak,sporo je reagovao na komande.Nisu imali ni jedan bojevi let,uskoro su na svim avionima oštetili elisu,pa su vraćeni.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
P-51 na ispitivanju jun 1942g

Jedan je bio u vazduhoplovnoj akademiji,gde je bio do 1946g a onda je ostao kao eksponat.Jedan je bio u insitutu CAGI.Modeli B i C sa motorim Rolls-Royce Merlin nisu slati u SSSR.Model D je bio ali ne u velikom broju.Amerikanci su od juna do septembra 1944g bombardovali Nemačku i sletali  na aerodrome u Ukrajni.Na tom putu su ih pratili P-51D.Sve avione koji su morali prinudno da slete na teritoriju koju kontrolišu Sovjeti su zaplenili. Na kraju rata je bilo tih aviona raznih verzija ostavljenih u Poljskoj,Nemačkoj ...Ukupno su tada uzeli nekih 14 aviona.

P-51D koje su nabavili ,nisu detaljno ispitivana u letu,ali su ih inženjeri pregledali.Odmah posle rata ,kada se razvijala mlazna avijacija za njega nije bilo interesovanja.Nakon osnovnog ispitivanja prvi utisak je   jednostavnost pilotiranja,na malim i srednjim visinama je bio lošiji od sovjetskih lovaca po dinamici.Navodno,jer je bio teži .Bio je sporiji u usponu i horizontalnim manevrima,ali je brzo povećavao brzinu i  bio stabilan pri pikiranju.Ali na visinama preko 5000m on je bio bolji i od Sovjetskih i Nemačkih lovaca.

[kosta1961]

Douglas A-20 Havoc (DB-7)

Ovaj avion je u SSSR-u bio poznat pod britanskim nazivom Boston,a bilo ga je više nego u avijaciji SAD.
Fabrika Douglas je napravila ovaj avion tridesetih godina (pod nazivom DB-7) kao lakog bombardera,jurišnika i fotoizvidjača.Vojska SAD nije bila zainteresovana pa je  fabrika sama napravila prototip 1938g.Već sledeće godine Francuska traži 100 aviona.Ni SSSR nije ostao po strani ,tražili su da kupe nekoliko aviona.Smatrali su da je sličan njihovov DB-7 ali da ima moćnije oružije,i veću brzinu.Za njega se interesuju i inženjeri zbog stajnog trapa tricikl.Fabrika se složila ,ali ima uslove-da ne bude manje od 10 primeraka i da nemaju oružije i vojnu opremu.

Takav avion je zanimljiv inženjerima i tehnolozima,ali vojska traži deset sa oružijem.Pregovori su trajali sve do rata sa Finskom kada su sve kompanije prekinule odnose sa SSSR-om. Početkom 1940g fabrika je dobila poziv od SAD,V.Britanije  i Francuske za isporuku aviona.Tokom napada na Francusku,isporučeni avioni su napadali kolone vozila,tenkove.Posle poraza svi A-20 su završili u V.Britaniji gde su nazvani Boston(Boston I i Boston II prema tipu motora).

Kada je dogovaran Lend-Lease  na spisku aviona koje mogu poslati bio je i A-20 .Ali , slali su one koji su sporiji i slabo naoružani.Kada su Sovjeti tražili da avioni budu bolji,ponudili su im DB-7B(Boston III).Dogovor je postignut za 584 aviona.U medjuvremenu  je povećano na 828 aviona,od toga 300 koje su Britanci odbili.Prvi brodovi sa ovim avionima su pošli iz luka SAD u decembru 1941g.Od tih 44 primerka samo dva su stigla u severne luke,ostali su stigli u Irak.Prvi koji je stigao početkom 1942g je bio Boston III (koji je inače bio namenjen V.Britaniji). Sovjetska misija je prvi primila u februaru.

Do maja se već nakupilo 92 aviona koji su preleteli u Azerbedžan.Iako su sve označili kao Boston III ,medju njima je bilo DB-7B  i A-20C i holandski DB-7C koje nisu uspeli da isporuče.Bilo je i nekih iz V.Britanije koji su već upotrebljavani ili remontovani.Sovjeti su vazduhoplovne pukove, koji su u borbi izgubili avione i ljudstvo , prevodili iza Urala.Tu su ostajali stariji oficiri i podoficiri ,a popunjavani su sa mladjim osoblem ,koje završilo obuku za ove avione.

Pri obuci pilota je bilo problema,jer je avion imao jedno sedište ,a školskih dvoseda  nije bilo.Zbog toga je učenik ležao iza glave pilota i posmatrao šta radi,kasnije promene mesta. Na kraju su neki avioni prepravljeni u dvosede i nazvani UA-20 ili UB-3.Obično bi prvo imali nekoliko letoba na B-25B pre svega da se naviknu na stajni trap.

Ovih aviona je bilo ,ali nije bilo vremena za obuku pa se dešavalo da  piloti i mehaničari samostalno osvajali tehniku.Jedna eskadrila na severu je ostala sa tri SB i jedan U-2 .Sami su na  baržama dovezli  tri Bostona,i sami su savladali avion ,koji su uskoro bili u borbi.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Jedan od prepravljenih na terenu u školski(snimak sa mehaničarima)

U julu/avgustu 1942g pojavili su se pukovi naoružani samo sa Bostonom.Bitke su bile toliko žestoke da su pojedini ostali sa par aviona za dva meseca.Avion je bio cenjen kod sovjetskih pilota,smatrali su da ima odlične letne karakteristike,mogao je da odgovori nemačkim avionima i po brzini i po manevrisanju.Bio je brži od P-2,i mogao je da leti na većoj visini,dobro je pikirao,i leteo sa jednim motorom.Bio je jednostavan za letenje ,što je u tom trenutku bilo važno zbog kratke obuke pilota.

Motori su radili pouzdano,lako su pokretani,ali  zbog intenzivne eskpoatacije nisu dosegli propisani resurs.Mehaničari su morali da menjaju klipove ,cilindre,karike,ležajeve  i u poljskim uslovima.Američki inženjeri su,za razliku od Sovjetskih,posvetili veću pažnju uslovima rada posade.Pa je tako kabina pilota bila prostrana ,i pilot i bombarder su imali dobar pogled,sedišta su bila udobna sa oklopnim pločama.Kabina je imala grejanje,što je posadama,posle Po-2 i SB koji nemaju grajanje,izgledala raskošno.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ipak na prvim borbenim letovima su se pokazala slaba mesta.Mitraljezac u zadnjem delu trupa ima slabo naoružanje(mitraljez 7,7mm) i ne uspeva da odbrani avion.Odmah se razmišljalo o tome.Prvo su u eskadrilama sami zamenili mitraljez sa domaćim krupnokalibarskim UB.Kasnije su zvanično svi dobili turelu MB-3 sa mitraljezom ŠKAS ili turelu UTK-1 sa mitraljezom UBT.Bilo je predloga da se stave i dva nepomična sa strane bombaredske kabine i dva u trupu.Promena se odmah pokazala kao dobra u borbi.Navodno su uspevali  da obore i po nekoliko Bf 109.

Ove promene su povećale otpor vazduha pa je brzina smanjena (maksimakna) za 6-10km/h,i smanjila se težina bombi koju može poneti(sada do 600kg).Ali su zato strelci imali veći ugao gadjanja,a mitraljezi velikog kalibra su neprijatelja držali na distanci.Ove promene su radjene sve dok nisu stigli avioni A-20G-20 koji su odgovorili svim zahtevima.Nosivost bombi je kod ovih prvih modela bila mala 780-940kg koja je bila ograničena mestima kačenja ispod krila.Pored toga količina je bila ograničena dužinom zaleta,nosivost šasije na travnatim aerodromima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Sovjetska turela je značajno poboljšala ubojitost aviona

Američki normativi o nosivosti su smatrani podcenjeni.Smatrali su da avion može poneti više bombi.Držače bombi su prvo počeli da stavljaju u ratnim radionicama gde su neki povećali nosivost i do 1,5 puta.Na modelu DB-7B su napravili nosače za četiri bombe u trupu od 250kg.Zavisi od namene, bombe mogu biti različitog kalibra.Negde su umesto nosača stavili kasete  KD-2-439 gde u svaku staje po četiri FAB-100 bombi.Istovremeno su stavili sovjetski sistem za otkačinjenje  bombi ESBR-3P i nišan OPB-1 i  NKPB-4 zamenivši  primitivni Vimperis D-8 koji je bio na avionima.Ovaj sistem je dobio odobrenje u leto 1942g.

Avioni tipa A-20B su počeli da stižu u proleće 1942g.Ovi nisu imali oklopne ploče  ni samozatvarajuće rezervoare,ali su imali veliku brzinu i plafon.Prvi su stigli preko Irana,ali najviše ih je stiglo preko Aljaske.Prva grupa od 12 aviona je krenula sa Aljaske 30 septembra a stigla na aerodrom Markovo 7 oktobra.Najviše ih je stiglo sledeće godine.Još jedna iznena je vršena,naime prvobitno je posada bila tri čoveka,ali Sovjeti su imali četiri-mitraljesca na donjem delu trupa.Za njega je napravljeno sedište,kiseonička aparatura.Ova izmena je bila deo pregovora,ali ona nije radjena u fabrici već u centru za modifikacije u Talsi.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Mitraljezac u donjem delu trupa ,kasnije je tu bio bombarder kod mornaričke verzije.

A-20B je imao mitraljez velikog kalibra,ali kabina strelaca je ostala ista.Bitnije promene nisu uradjene ni u delu za bombe.Zbog toga su opet usledile izmene.Nosače bombi(kojih je bilo šest unutra i četiri napolju) su prepravili da nose sovjetske bombe.U leto 1943g su u trup stavili kasetni nosač bombi koji je ,teoriski,mogao da ponese 16 bombi od 100kg,a vanjski nosači bombe od 250kg.Kaseta je dozvoljavala da se stave i male bombe (2,5kg-25kg i to zajedno sa ampulama zapaljive tečnosti).Neki su dozvoljavali nošenje zapaljivih bombi na vanjskim nosačima.Zamenjen je i nišan i stavljena turela UTK-1.Takav avion je mogao da ponese do 2000kg bombi.

U toku 1943g A-20 je bio u uglavnom u eskadrilama  na jugu fronta.Te godine se pojavio  A-20G,čisto jurišna verzija.Ona je u nosnom delu trupa imala celu bateriju topova i mitraljeza.Prva verija A-20G -1 je imao četiri topa od 20mm i dva mitraljeza 12,7mm,a G-5 je imao šest mitraljeza 12,7mm.Avion je dobio i turelu(koja je radila na struju) u zadnjem delu trupa Martin 250GE sa dva mitraljeza 12,7mm,kao i mitraljez u donjem delu trupa.Povećao se teret bombi,i dobio je oklop.Sve se ovo odražilo na brzinu,bio je sporiji od Pe-2,ali je zato dobijena moćna ratna mašina.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
A-20G prepravljen u torpedonosca iz 51 minsko-torpednog puka Baliskog fronta 1945g

[kosta1961]

A-20G je počeo da leti u eskadrilama sredinom 1943g,ali nikad kao jurišni.Postao je višenamenski avion,pa je leteo kao bliži i dalji izvidjač,dnevni i noćni bombarder,torpedonosac,spuštao mine u mora i reke,teškog lovca i kao transportni avion.On je bio nezamenljiv pri napadu na PO neprijatelja i slabo oklopnih ciljeva.Medjutim, bio je uspešan samo ako iznenada napada ili kad je odbrana slaba.Napadali su sa 300-700m visine,pod uglom 20-25° i posle ispaljenih rafala ,brzo se ispravljali i hvatali visinu.Bilo je mišljenje da za takve napade imaju IL-2,a da A-20 može biti dobar u drugim napadima.

I na ovom avionu su Sovjeti vršili izmene.U ulozi bombardera nije imao nišandžiju  pa su počeli da prave mesto za njega.U jednoj od divizija,na avionima su uklonili gornje mitraljeze iz nosa,stavili sedište ,taj deo zastaklili i u njega stavili sve  potrebne instrumente.Pošto se centraža aviona poremetila ispod bombardera su stavljene čelične ploče,koje su ujedno bile i kao zaštita.Bilo je i drugih predloga za mesto bombardera,ali se obično završavalo ostakljivanjem nosa.Pojavio se i predlog da se sedište stavi iza pilota u kabini sa par novih prozora.Takav avion nije menjao nos.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
A-20G sa zastakljenim nosom na ispitivanju

Avion A-20 je puno korišćen kao izvidjač.Imao je fotoaparat  koji je bio napred u delu iza bombardera,ili pojedinačno u delu za bombe.Takav avion je imao dopunske  rezervoare u trupu.U prvo vreme to su bili A-20B koji su bili brzi,a kasnije i A-20G jer je imao dobru odbranu.

Koristila ga je i pomorska avijacija.Medjutim nemogučnost nošenja velikih bombi,i mali radijus su ih ograničili da budu izvidjači.Na Crnom Moru su ih primenili za napad na brodove.Tu se pokazalo da na otvorenom moru male ciljeve mogu gadjati samo iz horizontalnog leta.To se pokazalo manje efetivnim od recimao Pe-2 koji je gadjao iz pikiranja.Zbog toga su bombardovali luke i brodove u luci.Veće uspehe je imao kao torpedonosac.Pod trupom i u korenu krila su napravili nekakve nosače ,u koje su mogli da stave dva torpeda(samo ako leti na kraća rastojanja,i sa tvrdog tla).Obično je nosio jedno na desnoj strani.

U martu 1943g su počela zvanična ispitivanja DB-7C koji je prepravljen kao torpedonosac.Imao je četiri sovjetska mitraljeza krupnog kalibra,a ispod krila do trupa, nosač torpeda.U kabini bombardera je stavljen nišan za torpeda PTN-5.Avion je sa torpedima bio inertan,trom,ali i sa dva je slušao komande (za razliku od IL-4).Pojavila se i vibracija na maksimalnoj brzini,ali to je uspešno rešeno.Uspeh je postignut tek sa A-20G. Prepravljeno je na desetine aviona.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
A-20G sa torpedom na desnoj strani trupa i sa kabinom za bombardera na mestu mitraljesca.Uočavaju se i dodatni prozori za njega u zadnjem delu trupa.

Avion A-20G je kao torpedonosac imao dodatni rezervoar u delu za bombe,u prednjem delu bombardera-nišandžiju.Drugi način je bio da je on u kabini strelca,imao je dodatne prozore na boku,a iznad njega providni poklopac.Kabina je bila neudobna i sa jako ograničenim pogledom,pa se nije često primenjivala.Avion bi otpustio torpedo na 600-800m od cilja,na visini od 25-30m i pri brzini od 300km/h.Ovakvi napadi su bili efikasni,ali veoma opasni.Pukovi su za par meseci ostali sa par aviona.Na nekoliko aviona je stavljen prvi sovjetski radio lokator Gneis 2M,za otkrivanje ciljeva nad vodom.Sa njim su mogli da primete brod na razdaljini od 20km.Pomoću njega je izvršeno nekoliko uspešnih napada.Nosio je i podvodne mine,pa je na Baltiku postavljeno 650 mina,a na Crnom moru-delti Dunava 167 mina.

Na nosače su mogli da stave i bombe od 500-1000kg,ali to se retko primenjivalo.Isprobano je da avion pronadje i uništi podmornice.Tada bi na nosačima imao četiri bombe od 100kg.Tu nije bio efikasan jer je pri velikoj brzini i lošem pogledu iz aviona(naročito A-20G) bilo teško posadi da primeti periskop podmornice.Probano je i sa lokatorom,ali nije bilo pomaka.Ipak uspevali su da potope nekoliko ,ali samo ako su izronile.Najviše je korišćena bomba koja je rikošetirala-skakutala po vodi i udarila u bok broda.Na Baltiku je 1944g oko 20% primenjivano ovakav napad od ukupnog broja napada.Napad je počinjao sa radaljine 5-7km,kada se avion usmerio ka cilju.Kada je bio bliže otvarao je vatru iz svih mitraljeza i topova,a na 200-250m od broda su puštali bombu.

Brzog i okretnog A-20 je bilo neophodno isprobati u ulozi lovca.Prva tri B-3 su oktobra 1942g prepravljena u noćnog lovca sa radarom,i dodatnim rezervoarom na mestu za bombe.Tako  je mogao da leti do osam časova.Posada je bila-pilot,radista i navigator.Nakon ispitivanja formirani su pukovi lovaca za daleke letove.Na moru su pratili bombardere i toprpedonosce  ,ali su i napadali hidroavione i bombardere.Za odbranu od neprijatelja na zadnji dao trupa ,ispod repa, su montirali dve startne rakete.Ako bi bili napadnuti iz zadnje hemisfere ,dovolno je da upale te rakete i ometu neprijatelja.Probano je da na mestu za bombe stave dva topa ŠVAK i dva mitraljeza UBK svaki sa po 400 metaka .Posada-pilot i bombarder.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
A-20G-1 kao lovac sa radarom "Gneis 3"

Ovakvi avioni su imali elektromehaničke motore koji su pokretali oružije.Ali bili  su loši i teško je bilo naciljati metu,još kada se doda brzina aviona - bili  su neprecizni.Nakon ispitivanja predat je jednom puku,koji je u leto 1944g napao neprijateljski aerodrom.Pri tome je uništio dva aviona,ali je znatno oštećen od PA.Nakon toga na ovome se nije radilo.

I na kraju služio je i kao transportni avion.Jedan B-3 je početkom 1944g jednoj mehanizovanoj grupi ,koja je bila odsečena od snabdevanja,donosio oružije,municiju i ostalo.Nekoliko je bilo 1943g na aerodromu kod Moskve na kururskim zadacima.

Boston je služio do poslednjeg dana rata.Skoro da nije bilo velikih bitki gde nije učestvovao,a na kraju rata i u Poljskoj,Rumuniji,Bugarskoj i Nemačkoj.Tokom 1943g je primljeno  1360 aviona,1944g ukupno 743,a 1945g samo jedan.Poslednji primljeni su bili verzije H i K,koja se od predhodne razlikuje po jačem motoru. Prenaoružavanje pukova je nastavljeno i 1945g.Ipak ,ubrzo je u Vazduhoplovstvu počela zamena sa Tu-2,dok je u Mornarčkom Vazduhoplovstvu leteo do 1954g.

Neke  od onih u Vojnom Vazduhoplovstvu su vratili u SAD a neki su komisiski uništeni 1946/47g.Mornaričko vezduhoplovstvo  ih je koristilo na Severnom moru i Baltiku kao torpedni i minopolagač,sve dok nisu stigli  Tu-14,pa i onda zajedno sa nima.Tokom 1954g su mnogi konzervirani.Neke su pretvorili za vuču meta,a neke su koristili za pomoćne poslove,aerofotosnimanja,vezu,itd.Nekoliko je korišćeno u civilstvu,u CAGI je bio jedan prepravljen u brzi putnički.Avion je pilotima i mehaničarima ostao u lepom sećanju,i to je bio jedan od boljih aviona koje su Sovjeti imali.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prepravljeni A-20B3 kao brzi putnički avion


U Rusiji sada postoji jedan u muzeju Severne flote,izvadjen iz mora.Ali nije restauriran.Jedan je u Moninskom muzeju,ali ovaj avion nije ratovao nego je pronadjen u Tajgi,gde je prinudno sleteo.