Islamski separatizam preti Francuskoj

[Dreadnought]

Francuska: Uvredljivi, anti-islamski grafiti na fasadi kulturnog centra


Anti-islamski grafiti osvanuli su danas na fasadi muslimanskog kulturnog centra u Renu na zapadu Francuske uoči početka Ramazana.

Francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen posetio je večeras Ren gde je osudio grafite koji vređaju muslimane u Francuskoj.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Čuvar centra i vernici otkrili su uvredljive grafite, među kojim su bili natpisi "Krstaški ratovi će se nastaviti", "Alah je pogrešan Bog" i "Katoličanstvo je državna religija".

Predsednik regionalnog saveta muslimana Moamed Zeduni izjavio je da su muslimanski vernici "deca Republike i da su suočeni sa mržnjom i varvarstvom".


izvor

[Dreadnought]

Ponovo u "zategnutim" odnosima


Emanuel Makron i muslimani često su u sukobljenim odnosima. Sada je to ponovo slučaj, jer je najavljeno donošenje zakona koji muslimani smatraju napadom na njih

Ova konfrontacija ima svoju istoriju, a posebno je postala izražena nakon terorističkog napada na redakciju satiričnog lista Šarli ebdo nakon objavljivanja kontroverzne karikature proroka Muhameda 2015. godine.

Tada je status muslimanskog stanovništva ponovo postao prioritet francuske vlade. Antagonizam se nastavio nakon stravičnog ubistva nastavnika istorije i geografije Samuela Pati-a prošle godine. To se dogodilo nakon što je studentima pokazao karikaturu o slobodi govora.

Makronovu oštru reakciju na atentat nije ostavio bez odgovora turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji mu je rekao da mu je potreban "mentalni tretman". Takođe je pozvao na bojkot francuskih proizvoda. Francuzi nisu pozivali na bojkot turskih proizvoda, ali su potom opozvali ambasadora iz Turske. I čim se veza malo opustila, usledile su nove tenzije.

Ovaj put zbog najavljenog zakona za koji se tvrdi da ima za cilj jačanje republikanizma u Francuskoj.

Makron to nagoveštava već mesecima i odnosi se na nekoliko socijalnih aspekata. Među njima je i borba protiv "islamskog separatizma".


Šta zakon tačno donosi

Zakon o jačanju principa republikanizma, kako se zvanično naziva, podrazumeva:

- Sankcionisanje govora mržnje pritvorom ili novcem;
- Kontrola finansiranja različitih organizacija;
- Kontrola tzv. tajno školovanje i školovanje kod kuće;
- Kontrola organizacija, uključujući sport, za koje se smatra da podstiču separatizam;
- Sankcionisanje lekara do 18.000 evra ako daju potvrde da žena nikada nije imala polni odnos;
- Zabrana poligamije, što bi moglo značiti da migranti koji se njome bave neće dobiti dozvolu boravka;
- Dogovaranje prisilnih brakova;
- Stroga kontrola nad finansiranjem verskih organizacija iz inostranstva, pa će morati da se prijavi svako strano plaćanje veće od 10.000 evra;
- Oštrije kazne za zločine povezane sa verskim zajednicama i za one koji podstiču mržnju;

Državnim službenicima će i dalje biti zabranjeno nošenje verskih simbola, što znači zabranu nošenja hidžaba. Međutim, zabrana će se odnositi i na radnike van javnog sektora, ali koji rade u kompanijama koje posluju sa državom, poput npr. transportne kompanije.

Predsednik Makron rekao je u oktobru prošle godine da je islam kao religija u krizi širom sveta i da je neophodno osloboditi islam od stranog uticaja u Francuskoj.
 

Šta misle francuski muslimani?

Ali francuski muslimani misle da je zakon usmeren protiv njih.

U izjavi za NBC Nevs, pravnica Rim-Sara Alouane, rekla je da se građanske slobode napadaju zakonom. Ocenila je da mu nije sprečeno da zloupotrebi moć. Istakla je da je Makronov fokus na radikalizaciju među muslimanima ojačao negativne verske stereotipe i tako podelio muslimane u pogledu zakona i njihovog odnosa prema svojoj naciji.

"U Francuskoj je nevidljivi musliman dobar musliman", dodao je Alouane.


Skupština usvojila- čeka se odobrenje senatora

Francuska nacionalna skupština usvojila je zakon sredinom februara ove godine, a sada se očekuje odobrenje senatora.

Neki analitičari veruju da će Macronov odnos prema muslimanima i njegova loša ekonomska i socijalna politika doprineti jačanju radikalne desnice, tj. povećati svoje izglede već na sledećim predsedničkim izborima koji bi trebalo da budu održani sledeće godine.

Francuska je evropska zemlja sa najvećim brojem muslimana - od 67 miliona stanovnika, pet miliona su muslimani.

izvor

[Dreadnought]

Evian slammed for ‘Islamophobia’

Evian, the bottled drinking water brand, has made quite a splash, but for all the wrong reasons – it's been accused of Islamophobia over a tweet encouraging people to drink more water.

[Dreadnought]

Macron warned of 'civil war' by former French generals

French President Emmanuel Macron has apparently been warned of a looming 'civil war' due to 'anti-racist' rhetoric and growing 'Islamism' by former French generals and servicemen.

[MOTORISTA]

Zavera protiv Makrona, generali za vojni puč!
Novosti online 27. 04. 2021.

GRANCUSKU je potresao najjači politički zemljotres u poslednjih nekoliko godina nakon što je grupa od 20 penzionisanih vojnih generala potpisala otvoreno pismo u kojem poziva armiju da izvrši vojni puč i zbaci predsednika Emanuela Makrona s vlasti!

Grupi penzionisanih generala priključilo se još 80 bivših visokih oficira, što dodatno daje na težini otvorenom pismu. Oni navode da predsednik Francuske Emanuel Makron ne može da zaustavi dezintegraciju zemlje koju vrše islamisti. Pismo je objavljeno u u desničarskom magazinu Valer aktuel i u njemu se otvoreno poziva armija da izvrši vojni puč kako bi se sprečio građanski rat u Francuskoj.

Bitka iznad svih bitaka - Podrška Marin le Pen

Marin le Pen je poslala poruku penzionisanim generalima u kojoj im daje potpunu podršku:

- Pozivam vas da se angažujete u bitki koja je počela i bitki koja je iznad svih bitaka, bitki za Francusku. Kao građanin i kao žena političar ja delim vašu patnju - navela je Marin le Pen. Ona je posebno apostrofirala slučaj patriote generala Pjera de Viljera, bivšeg šefa generalštaba, koga je Makron otpustio 2017. godine, nakon što je javno kritikovao predsednika zbog smanjenja izdvajanja za armiju. To je prvi put od nastanka pete republike da je predsednik smenio šefa generalštaba.

Pismo je oštro osudila Makronova vlada, upoređujući ga s neuspelim vojnim udarom koji su pre 60 godina pokušali generali protiv tadašnjeg predsednika Šarla de Gola. Na drugoj strani Marin le Pen, liderka patriotskog Nacionalnog saveza, pohvalila je navode iz pisma. Na predsedničkim izborima naredne godine upravo se očekuje žestok obračun Makrona i Le Penove, koja prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja ima veću podršku u javnosti.

Ministarka besna - Vojska nije u kampanji

Ministarka odbrane Francuske Florens Parli besno je reagovala na objavljivanje pisma penzionisanih generala:

- Oni su u penziji i nisu više aktivni vojnici, nemaju nikakvu funkciju i predstavljaju samo sebe. Neutralnost i lojalnost su dva principa koji su ključni za svakog vojnika. Politizacija armije će oslabiti naše vojne sposobnosti i ugroziti Francusku. Vojska nije u kampanji i ona je tu da brani i zaštiti zemlju - rekla je ona.

Među potpisnicima pisma nalazi se Kristijan Pikemal (80), general u penziji, bivši komandir Legije stranaca, jedne od najpoznatijih vojnih jedinica u svetu. On je izgubio počasti kao general u penziji nakon što je bio uhapšen zbog učešća u antiislamskim demonstracijama 2016. Pismo je, prenosi Dejli mejl, potpisalo više od 1.000 nekadašnjih vojnih zvaničnika.

Francuska je u opasnosti

- Francuska je u opasnosti. Nekoliko smrtnih opasnosti joj preti. Čak i u penziji, ostajemo vojnici Francuske i ne možemo u sadašnjim okolnostima ostati ravnodušni prema sudbini naše lepe zemlje. Dezintegraciju zemlje čine islamske horde iz predgrađa, koje odvajaju velike delove nacije i pretvaraju ih u teritoriju podložnu dogmama suprotnim našem ustavu - navodi se, između ostalog, u pismu.

Činjenice

 - Predsednik Francuske je po ustavu glavni komandant oružanih snaga

 - U Francuskoj živi oko pet miliona muslimana i to je najveća manjina u zapadnoj Evropi

 - Većina muslimana u Francuskoj potiče iz bivših kolonija, najviše iz Alžira

 - Nacionalni savez je nastao iz Nacionalnog fronta koji je osnovao otac Marin le Pen

 - Žan-Mari le Pen je osuđeni antisemita i islamofob

Na udaru se našao i Makron zbog brutalnog policijskog odgovora tokom protesta "žutih prsluka". "Ako se ništa ne učini, zemlja će eksplodirati u građanskom ratu, što će dovesti do smrti na hiljade ljudi." Bivši generali navode da su spremni da podrže političara koji će se fokusirati na bezbednost nacije.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Da li Francuskoj preti građanski rat i zbog čega su se oficiri uznemirili, a političari prebledeli
Novosti online 28. 04. 2021.

FRANCUSKE oficire, koji su poslali otvoreno pismo u kojem upozoravaju da njihovoj zemlji preti građanski rat, za slanje ovog pisma motivisala je primetna nemoć vlasti da zaustavi imigraciju, kao i činjenica da postoje delovi teritorije koji su odvojeni od ostatka zemlje.

Zbog svega toga, Francuskoj prete kosovizacija i unutrašnji sukobi. Jedan od procesa pred kojima su francuske vlasti nemoćne je imigracija, drugi je nemoć države pred činjenicom da pojedini delovi teritorije, predgrađa velikih gradova u kojima živi islamsko stanovništvo, nije pod kontrolom države, objašnjava ekspert za francusku politiku Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije.

- Francuska država de fakto više ne kontroliše neka od predgrađa velikih gradova, u koja francuska policija ne ulazi ili ulazi vrlo retko. Činjenica je i da trgovci drogom preuzimaju kontrolu nad određenim delovima teritorije, a u ideološkom smislu imami preuzimaju društveni život u svoje ruke, tako da u nekim delovima, Francuska više ne liči na samu sebe - konstatuje on.

KOSOVIZACIJA I GRAĐANSKI RAT – AKO SE STVARI NE PROMENE

Stoga pismo koje su poslali oficiri, poput nekadašnjeg komandanta Legije stranaca, generala Kristijana Pikemala, prema Zečevićevom mišljenju, iskazuje njihovu zabrinutost zbog stanja u zemlji, da bi moralo da se učini mnogo više kako bi se islamizam u Francuskoj suzbio.

- To podrazumeva niz političkih mera, koje su sa stanovišta sadašnjeg pravnog poretka, vrlo problematične - kaže on. Kako sada stanje u francuskom društvu stoji, ono klizi ka građanskom ratu, koje je posledica, kako Zečević kaže, kosovizacije Francuske.

- Ono što smo mi doživeli na Kosovu, to je naseljavanje Albanaca iz Albanije. Čije je stado, toga je i livada! Na Kosovu je bilo sve više Albanaca i tako je postalo albansko. Niko nije presekao tu priču. To se upravo dešava u Francuskoj – masovno naseljavanje muslimana u raznim oblicima i Francuska gubi svoj identitet. Neki delovi Francuske danas više liče na Tunis, Alžir, Maroko, nego na neku evropsku zemlju. Pitanje je kako to preseći i zaustaviti, a mnogi misle da bez građanskog rata to više nije moguće - konstatuje Zečević.

RESETOVANJE SISTEMA JE MOGUĆE NA IZBORIMA

Pismo, iako ima odjeka u javnosti, ne može da uzdrma temelje Pete republike. Međutim, ukoliko bi se tendencija opšte nesigurnosti, atentati i surova ubistva, nastavili, Francuska bi morala da izađe iz sadašnjeg ustavnog koncepta, mišljenje je našeg sagovornika. Sa druge strane, partije okupljene oko predsednika Makrona pismo francuskih oficira smatraju izdajničkim činom i pozivom na vojni puč. Sve zavisi od razvoja događaja, mnogo toga zavisi od toga hoće li doći do eskalacija sukoba na neuralgičnim tačkama francuskog društva i teritorije, zbog čega je teško prognozirati budućnost, napominje Zečević.

- Možda bi neko moguće demokratsko razrešenje bili izbori 2022. Naravno, pod uslovom da na izborima ne bude previše stranih upliva i da građani Francuske mogu da zaista odluče o tome ko će biti novi predsednik i kakva će biti nova politika - kaže on i dodaje da se u slučaju promena otvara pitanje ostanka Francuske u globalnom sistemu EU ili će i taj sistem morati drastično da se menja.

POTRAGA ZA NOVIM DE GOLOM

Odnosi između vojske i politike kroz francusku istoriju veoma je zanimljiva tema za proučavanje, a pismo francuskih oficira, otvorilo ju je iznova. Ti odnosi kretali su se od potpune neutralnosti vojske do otvorenog mešanja u politička pitanja. Ni vojnici na čelu države u francuskoj istoriji nisu retkost, počevši od Napoleona, preko maršala Makmaona, do generala De Gola. Oni su se pojavljivali u kriznim vremenima kao, neki manje, a neki više uspešno, „spasioci nacije“. Upravo je vojska pomogla De Golu da se vrati na vlast 1958, međutim, kako Zečević kaže, De Gol je bio političar velikog formata koji je znao da bez demokratskog legitimiteta ne može da vlada.

- Iako ga je vojska de fakto dovela na vlast, De Gol je odmah organizovao referendum o novom ustavu. Nikada nije hteo da vlada bez demokratskog legitimiteta. Sistem koji je uspostavljen tada doveo je do države koja je bila i nacionalna, i humana, a istovremeno se radilo o tržišnoj ekonomiji - kaže Zečević.

Iz pisma, iako se to u njemu ne pominje eksplicitno, kao da se čuje vapaj za novim „spasiocem nacije“ koji bi došao iz redova vojske. Međutim, prema Zečevićevim rečima, u sadašnjem trenutku vojska neće igrati ulogu u francuskoj politici, ukoliko na to ne bude prinuđena, smatra on.

- Vojska je poslednja instanca koja bi možda bila iskorišćena da se stvari resetuju, da se preseku. Ali ipak mislim da će se to pokušati sa izborima sledeće godine - kaže Zečević.

Među vojnicima koji bi mogao da odigra ulogu novog De Gola je bivši šef generalštaba, general Pjer de Vilije, koga je Emanuel Makron smenio zbog sukoba oko vojnog budžeta 2017. Međutim, on, prema mišljenju našeg sagovornika, nema De Golovu harizmu i političku inteligenciju.

- On nema kapacitet da ostavi uniformu kao što je to De Gol uradio i da se pretvori u političara. De Gol je imao taj kapacitet. Međutim, on se u poslednje vreme u javnosti pojavljuje kao čovek sa prikrivenim političkim ambicijama i pokušava da odigra ulogu novog De Gola. Mada mislim da on to ne može, videćemo - zaključuje Zečević.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Šta je pozadina nedavno poslatog pisma i pretnje pučem penzionisanih francuskih generala
Goran Čvorović 28. 04. 2021.

AKO se ništa ne preduzme, ravnodušnost će neumoljivo da se širi društvom uzrokujući na kraju eksploziju i intervenciju naših aktivnih drugova u misiji zaštite civilizacijskih vrednosti i sunarodnika na nacionalnoj teritoriji!

Ova ozbiljna opomena, s primesama najave puča, koju je nedavno u obliku otvorenog pisma najvišim instancama u zemlji poslalo dvadesetak penzionisanih generala, stotinak oficira i preko hiljadu drugih vojnih lica, pokazuje aktuleno stanje u kome se trenutno nalazi francusko društvo. Zvuči neverovatno i zapanjujuće da policajci ne smeju da zađu u određene kvartove, da se u neke intervencije usuđuju da krenu samo uz ozbiljnu zaštitu specijalaca, da postoje zgrade za koje se otvoreno zna da se u njima diluje droga, da kamenice i vatrometna punjenja ne lete samo po njihovim glavama, već i na lekare, vatrogasce i sve one koji predstavljaju državu. U pojedinim kvartovima dileri drogom, razne bande ili radikalni islamisti praktično su preuzeli vlast. Sa druge strane, lopov koji upadne u stan dok su ukućani u njemu, zaštićen je kao "beli medved", jer ako mu od ukućana zafali i dlaka s glave, u zatvor će pre oni, nego on.

Doda li se tome i teroristička opasnost, napetost je velika, pa u tom kontekstu treba i posmatrati pismo generala u kome se upozorava na mogućnost izbijanja građanskog rata. Situacija je komplikovana, jer čak i neki okoreli demokrate ne znaju za koga da glasaju na budućim izborima: ne bi da podrže ekstremnu desnicu, ali ni one koji odražavaju aktuelno stanje. Sva ispitivanja pokazuju da Marin le Pen trenutno ima najviše pristalica u prvom krugu predsedničkih izbora koji će biti održani sledeće godine, više i od Makrona, a da je odnos u drugom krugu prema najsmelijim procenama svega 52 prema 48 u korist aktuelnog stanara Jelisejske palate. Što više incidenata, ta razlika će biti manja. Pristalice vlasti optužuju potpisnike pisma da su reagovali kao glasači Marin le Pen.

Ovi im uzvraćaju da je bolje da se bave uzrocima zbog kojih je pismo napisano, nego njihovim političkim opredeljenjem. Dodaju i da dobijaju ogroman broj podrške građana. Na optužbe da otvoreno zagovaraju izlazak vojske na ulice, odgovaraju da su to svojevremeno tražili i neki političari, kao u Marselju, na primer. Marin le Pen je oficirima pružila podršku, dok se država oglasila prvo preko ministarke vojske Florans Parli, koja govori o zagovaranju ustanka i traži sankcije, a zatim i preko premijera Žana Kasteksa koji je osudio postupak ističući da ti generali ne predstavljaju vojsku već njih same. Indikativno je da je pismo, u kome se predviđa hiljade mrtvih ako se ništa ne promeni, objavljeno tačno na šezdesetu godišnjicu neuspelog puča nekih francuskih generala zbog odluke vlasti u Parizu da napuste Alžir.

ODSEČENA GLAVA

POTPISNICI pisma kao opasnosti koje prete Francuskoj navode islamizam, bande iz predgrađa, napade na policiju, nasilje koje se umnožava. Pitaju ko je mogao pre deset godina da predvidi da će u Francuskoj profesoru posle izlaska iz škole biti odsečena glava.

UGLED

VOJSKA, generalno, ima veliki ugled u francuskom društvu. Prema ispitivanju javnog mnjenja, objavljenom prošle godine, čak 74 odsto Francuza ima poverenja u vojsku. S druge strane, poverenje u političke stranke iznosi samo devet procenata. Policiji, prema istim izvorima, veruje 74 odsto, školi 69, medijima 23, a društvenim mrežama 13 procenata građana.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Na Makronova vrata posle 60 godina zakucao duh prošlosti: Kako su Legija stranaca i OAS pokušali puč i ubistvo De Gola
Novosti online 30. 04. 2021.

"FRANCUSKA je u opasnosti. Nekoliko smrtnih opasnosti joj preti. Čak i u penziji, ostajemo vojnici Francuske i ne možemo u sadašnjim okolnostima ostati ravnodušni prema sudbini naše lepe zemlje. Dezintegraciju zemlje čine islamske horde iz predgrađa, koje odvajaju velike delove nacije i pretvaraju ih u teritoriju podložnu dogmama suprotnim našem ustavu."

Ovo je napisano u pismo koje je potpisalo više od 1.000 aktvinih i penzionisanih oficira, podoficira i vojnika, a upućenom Emanuelu Makronu predsedniku Francuske, da li ciljano ili slučajno baš na 60 -godišnjicu od pokušaja vojnog puča protiv tadašnjeg predsednika Pete republike Šarl de Gola, koji je odlučio da okonča krvavu Alžirsku avanturu i toj zemlji na severu Afrike, da nezavisnost i Francusku okrene u drugom pravcu zbog čega je vojska pokušala puč, koji je propao.

Malo ko zna da koren ovog pisma iza koga su stajali desničari i koje je objavljeno u njihovim medijima leži u nečem što se dogodilo pre 60 godina u Francuskoj koja je grcala pod teretom kolonijalnog nasleđa. Ova priča počela je daleke 1954. godine. Rat u Alžiru za oslobođenje od kolonijalne vlasti Francuske dobio je na zamahu. Francuska je posle debakla u Indokini doživela totalni slom. Promenilo se šest vlada, a te 1958. godine za premijera je imenova general Šarl De Gol proslavljeni francuski general i ratni lider za vreme Drugog svetskog rata. Vojska se nadala da je konačno dobila pravog lidera koji će znati je iskoristiti kako treba i pokušati da uguši vojnu pobunu.



Tri dana od dana postavljena De Gola juna 1958. godine on je poestio Alžir i razgovarao sa tadašnjim vojnim komandantima. U govoru koji je održao stekao se utisak da Alžir i tamošnje Francuze neće ostaviti na cedilu. Vojska se već tad uspešno nosila sa gerilskim pokretom, a za suzbijanje pobune angažovana je bila Legija stranaca i to 1. REP ( Prvi padobranski puk). 2. REC (Drugi oklopni puk) i 3. REI (Treći pešadijski puk) Legije stranaca. Sve tri vojne jedinice iako se već bilo ušlo u šestu godinu ratovanja pokazalo je zavidne vojne uspehe. Međutim, prekretnica cele priče usledila je 1960 godine kada De Gol iznenada donosi odluku da smeni generala Majija komandanta 10. padobranske divizije. Pričalo se da je glavni razlog bila kritika De Gola i njegove najave da će Alžiru najverovatnije biti data nezavisnost. Mnogi njegovi saobrci smatrali su da će De Gol izdati Francuze koji su živeli u Alžiru i da je to ustupak FNL -alžirskom gerilskom pokretu.

Takava De Golova odluka izazvala je protest među alžirskim Francuzima, došlo je i do sukoba sa žandarmerijom i povežanje nasilja širom Alžira. Francuske vojne trupe odbile su da intervenišu protiv Evropljana, od kojih je velika većina rođena bila na tlu Alžira i nikad nije videla Francusku niti želela da tamo živi u sredini koju nisu ni poznavali. FNL je iskoristio ovu krizu i svađu alžirskih Francuza i države pa su pravili još veći razdor među njima. Pošto je vlast u Parizu nastavila da daje ustupke FNL neki oficiri su odlučili da je vreme da se organizuje pobuna protiv vlasti u Parizu.

LEGIONARSKA PRIČA

Na jednom od sastanak okupili su se General Šale, Edmond Zvo, Andre Zeler , Pol Gardi i još neki pojedinici i 1961. godine forimrali su OAS (Orgasnizations Arme Secrete) - Tajna organizacija vojske. Međutim, do De Gola stigle su informacije da se u vojsci sprema neka pobuna. Da bi preudpredio to on je organizovao smenu određenih vojnih funkcionera, koji su penzionisani. Među smenjenim je bio i komandant 1. Padobranskog puka pukovnika Dipura i zamenio ga vatrenim Degolistom pukovnikom Žirom. Kada je pukovnik Žiro otišao na odsustvo i predao komandu majoru Zelenu stekli su se uslovi za pobunu.

Vreme za početak pobune označen je 22. april 1961. godine. U ranu zoru pripadnici 1. REP zauzeli su sve vladine zgrade i zarobili četiri De Golu odana generala, zauzete su bile sve lokalne policijske stanice i vladine zgrade. Međutim, pučisti su napravili jednu grešku koja je i dovela do sloma puča- zaboravili su da prekinu veze u centrli između Alžira i Francuske. LJudi odani De Golu uspeli su da jave šta se dešava u Alžiru i da je krenula pobuna. De Gol je naredio vojsci i policiji hitnu moblilizaciju i da sve vladine insistucije budu obezbeđene, a bezbednjaci dobro prečešljaju vojsku, policiju i vladine službe da se pronađu pučisti i izoluju. Za to vreme Francusko stanovništo je pozdravilo puč, nadajući se da će im se u samoj Francuskoj pridružiti i ostali. Međutim stanovništvo u Francuskoj nije bilo nimalo naklonjeno pučistima, koji su smatrani otpadicima i neprijateljima države. Kad se saznalo da sve vojne jedinice pa i one Legije stranaca nisu podržale puč nastalo je rasulo i razočarenje. Mnoge jedinice su povele ljude na teren u opsežne operacije protiv FNL, tako da su pripadnici OAS ostali usmaljeni. Ubrzo došlo je do međusobnog raskola među njima..

Za to vreme Parizom se proneo glas da će padobranic Legije stranaca da izvrše padobranski desant na prestonicu. Lovačkoj avijaciji je bilo tad kao i jednicama PVO naređeno da svaki transportni avion koji ugledaju da doleće iz pravca Alžira smeta bude oboren. Međutim to se pokazalo kao glasina. Posle par dana na jutarnoj smotri izneada je saopšteno pripadnicima 1.REP da se puk rasforima. To je zvanično urađeno bilo 27. aprila. Mnogi legionari su bili razočarani usledila su masovna dezeterstva, a od 600 koliko je puk brojao legionara sam njih par je potpisalo lojalnost.....

Uprkos svemu tome Alžir je dobio nezavisnost naredne 1962. godine. OAS uprkos propalom puču nije mirovao i nije mogao da prihvati poraz i povlačenje Francuske iz Alžira...

Za to vreme službenici u Jelisejskoj palati tvrdili su da je zapravo u ovaj puč bila upletena CIA i snažno uticala da general Šale pokrene vojni puč. Interesantno je da pred početak pobune general Šale je postao NATO načelnik združenih savezničkih snaga u Evropi. Kasnije su neki tvrdili da razlog pobune protiv De Gola bile su optužbe da on svojom politikom parališe NATO i onemogućava odbranu Evrope od komunističke opasnosti, a general Šale je pravi oficir koji bi ako pobuna uspe omogućio da Francuska se vrati u okrilje NATO i vodi blisku politiku sa SAD i ostalim saveznicima. Međutim, te godine izbila je i kriza u Zalivu svinja kada su plaćenici CIA polušali da obroe s vlasti Fidela Kastra i u operaciji kodnog imena "Zapata" doživeli poraz.. SAD azbavljeni ovim problemom ostavili su pučiste na milost i nemilost, odnosno prepušteni sebi. Izdržali su četiri dana i puč je propao.

OAS je nastavio krvavi pir po Alžiru ubijajući funkcionere lojalne Parizu i FNL, kao i pljački banaka. Ubrzo nasilje je OAS preneo i na tlo Francuske kada je gradonačelnik malog gradića Eviana na Ženevskom jezeru bio ubijen gde su inače trajali mirovni pregovori Pariza i delegacije alžirskog FNL. Pripadnici OAS svoje baze organzovali su bili i u okolnim zemljama odkale su vršili napade i atentate po Francuskoj. Tako su baze bile uspostavljene u Španiji, Švajcarskoj, pa i u Nemačkoj.. Najteži trenutak u ratu Pariza protiv OAS bilo je ubistrvo 11 policajaca u Parizu zbog čega je u prestonici proglašen policijski čas.

Uprkos svim tim akcijama pripadnicima OAS nije uspelo da sruše De Gola tih 1960-tih godina prošlog veka. Francuka i FNL su u Evianu konačno 1962. potpisali sporazum o miru, a te iste godine i OAS je 17. juna 1962 proglasila primirije. Samo mali broj pripadnika odan pukovniku Žan -Mariju- Bastien- Terniju se nije hteo da se preda i priredli su još jednu akciju.

POKUŠAJ UBISTVA DE GOLA

Tog toplog 22. avgusta 1962. godine pripadnici OAS pripremili su zasedu za predsednika De Gola u Parizu. Naime oni su trebali da presretnu njegovu kolonu kad je De Gol napuštao Jelisejsku palatu i krenuo prema predgrađu Pariza na kraći odmor.. Jurnjava i pucnjava pariskim ulicama trajala je kratko, ali atentatori nisu uspeli da ubiju De Gola uprkos tome što su ga nekoliko puta imali na nišanu. De Gol je iz pokušaja atentata izašao nepovređen ali veoma besan. Atentatori su septembra 1962. pohapšeni i osuđeni na smrt streljanjem. Kazna je jedino izvršena nad organizatorom atentara pukovnikom Ternijem novembra 1962. Ostatak svoje vladavine De Gol je proveo mirno uprkos demonstracijama 1968 godine i ostao na vlasti sve do aprila 1969. kada ga je zamenio Žorž Pompidu. Ubrzo posle toga osamdesetogodišnji general umro je u svojoj kući dok je gledao romantičnu seriju.

Ovu priču Francuska nije nikada zaboravila u potpunosti, iako je bila skirvena. Od tad se Francuska mnogo promenila, ali ta priča ostala je nekako u magli sve dok ponovo nije isplivala na površinu ponovo 60 godina kasnije . Pokuašj novog "puča" podržala je francuska desničarka Mari Le Pen koja će se kandidaovati za predsednika Francuske na novim izborima koji se održavaju naredne 2022. godine. Za to vreme vojska nije sedela skrštenih ruku. Osamanest francuskih aktivnih vojnih lica, koji su otkriveni kao potpisnici čuvenog pisma odgovaraće pred vojnim sudom.



Jedan od onih koji su potpisali ovo pismo bio je bivši komandant francuske Legije stranaca, general Kristijan Pikuemal. General je ranije izazvao kontroverzu učešćem u protestu protiv migranata u francuskom lučkom gradu Kaleu u kome je nekada bio zloglasni migrantski kamp "DŽungla". Pikuemal je zaradio lični oštar ukor od načelnika Generalštaba, koji se zarekao da će mu poslati pismo da će generalu reći da „nije dostojan, uništava vojsku i slabi je čineći je predmetom nacionalne kontroverze“.

- Svaki od ovih generala pojaviće se pred višim vojnim sudom. Nakon ove procedure, predsednik Republike će potpisati ukaz o njihovom penzionisanju - rekao je načelnik Generalštaba.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

"Nema goreg vođe od onog koji ne veruje u svoju zemlju"
Novosti online 01. 05. 2021.

LIDER francuskog Nacionalnog fronta Marin Le Pen napisala je na Tviteru da "nema goreg vođe od onoga koji ne veruje u svoju zemlju".

- Na nama je da snagom i odlučnošću vratimo prosperitet, nacionalno jedinstvo i građanski mir. Živela Republika, živela Francuska - napisala je Marin le Pen na tviteru. Ova poruka se može protumačiti kao svojevrsni "šamar" predsedniku Emanuelu Makronu, koji je nedavno dobio pismo dvadesetorice penzionisanih general francuske vojske.

- Ako se ništa ne preduzme, ravnodušnost će neumoljivo da se širi društvom uzrokujući na kraju eksploziju i intervenciju naših aktivnih drugova u misiji zaštite civilizacijskih vrednosti i sunarodnika na nacionalnoj teritoriji - deo je pisma generala, koje su mnogi protumačili kao poziv na puč.

Podsećamo, kako je objavio list Žurnal de Dimanš, Le Pen bi imala velike izglede da osvoji prvi krug predsedničkih izbora kada bi oni danas bili održani. Ona bi, kako pokazuje istraživanje koje je sprovela firma Ifop-Fidusijal, u drugom krugu izgubila od Emanuela Makrona koji bi osvojio 54 odsto glasova, dok bi ona dobila 46 procenata. Zamenik generalnog direktora Ifopa, Fredrik Dabi, rekao je da takvi rezultati odražavaju snažnu dinamiku Le Penove, kao i teškoće koje predsednik Makron ima u okviru zdravstvene krize izazvane pandemijom.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

"Obaveza svih": Poziv na puč


Otvoreno pismo grupe penzionisanih generala u kojem se traži "odbrana Francuske" od islamizma nailazi na simpatije javnosti.

To je problem za predsednika Emanuela Makrona pred izbore naredne godine.

Snovi "osamdesetogodišnjaka u patofnama" – tako je najpre francuska ministarka odbrane Florens Parli na Tviteru opisala otvoreno pismo penzionisanih generala.

Ali, proteklih dana je debata krenula svojim tokom i vlastima predsednika Emanuela Makrona više ništa nije ni smešno ni banalno, piše DW.

Komentatori u Parizu čak pismo smatraju velikim adutom desničara i svojevrsnim početkom kampanje pred izbore idućeg proleća.

U pismu objavljenom u jednom konzervativnom magazinu dvadeset generala u penziji piše o "opasnosti po Francusku", "islamizmu", "hordama iz predgrađa" koja naseljavaju migranti i gde navodno vlada bezakonje.

Taj apel u dramatičnom tonu vrhunac beleži u jedva skrivenom pozivu na puč: ukoliko vlasti sede skrštenih ruku, "moglo bi doći do finalne eksplozije i intervencije naših aktivnih drugova" kako bi se zaštitile francuska civilizacija i nacija.


Nema opasnosti

Među potpisnicima je i nekadašnji general Kristijan Pikemal koji je 2016. otpušten iz vojske zbog radikalnih desničarskih svetonazora.

Neki drugi su aktivni članovi i lokalni funkcioneri Nacionalnog okupljanja (bivšeg Nacionalnog fronta), desničarske stranke koju predvodi Marin Lepen.

Otvoreno pismo su do sada potpisale stotine drugih bivših oficira.

Na listi potpisnika se pak našlo i osamnaest aktivnih vojnika koji bi trebalo da budu otpušteni iz službe.

To je najavio načelnik Generalštaba Fransoa Lekontr.

Marin Lepen je sa radošću dočekala otvoreno pismo: "Obaveza je svih francuskih patriota (…) da ustanu i stvarno spašavaju zemlju", napisala je ona.

Ipak je dodala da to mora biti "mirna borba", stvarajuću naizgled distancu od koketiranja sa pučem.

Pikantno je što se apel generala pojavio oko 60. godišnjice propalog puča protiv predsednika Šarla de Gola zbog politike prema Alžiru.

Upravo je uz pomoć tih pučista Žan-Mari Lepen šezdesetih osnovao Nacionalni front. Njegova ćerka Marin očito deli sa ocem naklonost „batu vojničkih čizama", napisao je na Tviteru ministar unutrašnjih poslova Žerar Darmamin.

Iz ispitivanja mnjenja već duže se zna da Marin Lepen i njena partija među pripadnicima vojske uživaju veću podršku nego u opštoj populaciji, kaže politikolog Bruno Kotre. "U vojsci se snažno drži osećaj propasti Francuske i pretnje spolja", kaže on.

No dodaje da su u armiji snažno ukotvljene i vrednosti Republike te da zato nema prave opasnosti od državnog udara.


Makron u zaostatku

Politički bi stvar mogla da bude opasna za Makrona jer skreće pažnju na njegovu navodnu slabost u odnosu na Lepen kad je u pitanju unutrašnja bezbednost. Ankete pokazuju da građani vrlo rđavo ocenjuju Makronom doprinos bezbednosti.

Sada ispitivanje televizijske stanice LCI pokazuje da 58 Francuza ima simpatija za otvoreno pismo generala. Među podržavaocima Nacionalnog okupljana je podrška najveća, čak 86 odsto.

"Vrlo prosto: ovo je izborna kampanja. I nije slučajno što se Marin Lepen pridružuje", kaže Frank Bazner iz Nemačko-francuskog instituta. Akcija je, kaže, usmerena protiv Makrona i pokušaja da društvo nađe komplikovanu formulu u kojoj nisu suprotstavljeni javna bezbednost i integracija i prihvatanje drugih religija.

Brutalni islamistički napadi koji su proteklih godina zavijali Francusku u crno čine od ove problematike najosetljiviju temu pred izbore.

Bazner kaže da u vojsci postoji određen procenat ljudi koji bi sve da reše čvrstom rukom.

"Ta ideja o izgubljenoj Francuskoj je nostalgična, ali je i izraz zbunjenosti i igranje sa vatrom", dodaje ovaj stručnjak.

Na to je Makron u poslednje vreme reagovao zatvaranjem desnog krila, pokušavajući da pridobije deo birača Marin Lepen. Levica u Francuskoj oštro je kritikovala predsednika zbog novih policijskih zakona i zakona protiv "islamskog separatizma".

Kvadratura kruga za Makrona je pokušaj da se prikaže kao branilac vrednosti Republike, a da istovremeno ne bude poput Lepen.

Prema anketama, bilo bi pravo čudo ako se i naredni predsednički izbori ne bi završili u drugom krugu u kojem bi se opet našli Emanuel Makron i Marin Lepen.

Ankete njoj već šest meseci daju blagu prednost (trenutno 26 prema 25 odsto), što znači da bi se u drugom krugu nadmetali za još polovinu biračkog tela i da bi bilo neizvesno do kraja.

izvor

[Dreadnought]

French ex-Generals warn Macron, coup and civil war looms

[MOTORISTA]

Marin Le Pen žestoko udara po Makronu
Novosti online 03. 05. 2021.

LIDER francuske opozicije Marin Le Pen ozbiljno je poljuljala rejting aktuelnog predsednika Emanuela Makrona svojim izjavama, piše Tajms.

Le Pen je iznela optužbe protiv Makrona, tvrdeći da je Francuska upala u haos, nasilje i ekonomsko propadanje, a takođe je obećala da će uspostaviti red u zemlji.

- Želim da vratim nacionalno jedinstvo i građanski mir, koji tako nedostaju - rekla je Le Pen u komentaru novinarima.

Podsećamo, kako je objavio list Žurnal de Dimanš, Le Pen bi imala velike izglede da osvoji prvi krug predsedničkih izbora kada bi oni danas bili održani. Ona bi, kako pokazuje istraživanje koje je sprovela firma Ifop-Fidusijal, u drugom krugu izgubila od Emanuela Makrona koji bi osvojio 54 odsto glasova, dok bi ona dobila 46 procenata.

Zamenik generalnog direktora Ifopa, Fredrik Dabi, rekao je da takvi rezultati odražavaju snažnu dinamiku Le Penove, kao i teškoće koje predsednik Makron ima u okviru zdravstvene krize izazvane pandemijom.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Šta se krije u pozadini pisma penzionisanih generala i osam hiljada vojnih lica
Goran Čvorović 03. 05. 2021.

OTVORENO pismo dvadesetak penzionisanih francuskih generala, u kom su pre nekoliko dana gotovo pozvali na puč i otvoreni ustanak aktivnog sastava zbog sve goreg bezbednosnog stanja u zemlji, i kome se pridružilo čak oko 8.000 vojnih lica uglavnom u penziji, izazvalo je niz reakcija u zemlji i podelilo društvo.

Među prvima oštro je reagovao šef Generalštaba general Fransoa Lekoantr, koji je najavio sankcije protiv potpisnika, kao što je definitivno brisanje iz rezervnog sastava. General Lekoantr je pismo osudio kao pokušaj neprihvatljive manipulacije vojskom i poručio da ono ni u čemu ne oslikava trenutno stanje u vojsci. Naglasio je da među potpisnicima pomenutog teksta objavljenog u nedeljniku "Valer Aktijel" ima 18 aktivnih članova vojske, među kojima četiri oficira, od 210.000 aktivnih pripadnika oružanih snaga. Založio se da oni s najvišim činom budu najstrože kažnjeni.

Za šefa francuskog generalštaba, potpisnici nemaju neki veliki značaj, jer zauzimaju jednu političku stranu, dok, kako ističe, vojska mora da ostane neutralna. Naglašava i da nema značajne radikalizacije u aktivnom sastavu vojske, jer je do sada utvrđeno samo pedesetak sumnjivih slučajeva podržavanja krajnje desnice, od kojih je u sastavu ostalo još tridesetak onih protiv kojih se trenutno vodi postupak.

Do ovog pisma je došlo u dva ključna trenutka. Jedan, (slučajno izabran?) jeste da je objavljeno baš na 60 godina posle neuspelog puča oficira protiv generala De Gola zbog predaje Alžira. Drugi, koji je čini se i dosta važniji, je da dolazi godinu dana pred predsedničke izbore, kada se hvata zalet za Jelisej. Mnoge u vojsci bije glas da su nastrojeni krajnje desno i da podržavaju Marin le Pen. A to može da ima značaja kada se budu spuštali listići u glasačku kutiju.

Liderka Nacionalnog okupljanja je odmah reagovala i poslala poruku potpisnicima uz indikativan poziv: "Gospodo generali, pridružite mi se u borbi za Francusku." Podelila je njihove stavove i poručila da je to obaveza "svih patriota".

Hrabrost generala u penziji branio je ovih dana i poznati novinar Erik Zemur, koji je okarakterisan kao pristalica krajnje desnice, istakavši da iskazuju legitimnu zabrinutost i iskreni patriotizam. Vođa krajnje levice Žan-Lik Melanšon oštro je, s druge strane, kritikovao poziv penzionisanih generala. Ministarka vojske Florans Parli je takođe istakla da je šokirana kolumnom generala, ocenivši da ovaj tekst poziva na ustanak i stvara klimu podela. Poznato je da se neki od francuskih oficira ne slažu baš uvek sa zvaničnom politikom, što se videlo i u Bosni, i na Kosovu. Bilo je, čak, i slučaja izdaje, iz francuskog ugla. Ova situacija je još jedno svedočenje o podeljenosti Francuske.

OPASNOST

PODSETIMO, autori teksta ukazuju između ostalog na rastuću nebezbednost, napade na policiju, opasnost od islamizma i hordi iz predgrađa, dok vlasti koriste snage reda u borbi protiv "žutih prsluka". Kažu da će, ako se ništa ne preduzme, to izazvati intervenciju "aktivnih drugova" u misiji zaštite civilizacijskih vrednosti i sunarodnika na nacionalnoj teritoriji, te da će doći do građanskog rata uz hiljade mrtvih.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Anti-Muslim pundit leads TV channel to top ratings in France

[MOTORISTA]

Pismo opomene vlastima koje je potpisalo 25.000 vojnika i oficira talasa Petu republiku
Goran Čvorović 09. 05. 2021.

PISMO opomene francuskim vlastima penzionisanog žandarmerijskog kapetana Žan-Pjera Fabr-Bernadaka, koje je potpisalo preko 25.000 oficira i vojnika, pre svega onih u penziji, ali i nekih iz aktivnog sastava, među kojima je i pedesetak penzionisanih generala, izazvalo je veliku buru u Francuskoj i Evropi.

Potpisnici skreću pažnju na opasnost od islamizma i hordi iz predgrađa, sve veću nebezbednost, napade na policiju. Upozoravaju da će, ako se u međuvremenu ništa ne preduzme, situacija izazvati intervenciju njihovih "aktivnih drugova" u misiji zaštite civilizacijskih vrednosti i sunarodnika na nacionalnoj teritoriji i da će doći do građanskog rata uz hiljade mrtvih.

Sagovornici "Novosti" na ovu temu su dva poznata francuska oficira u penziji, pukovnik Žak Ogar, vođa francuskih specijalista koji su svojevremeno prvi ušli na Kosovo i bivši francuski obaveštajac i major u penziji Anri Binel, poznat po tome što je Srbiji otkrio NATO planove bombardovanja. Zanimljivo je da obojica nisu potpisala ovo pismo, iako u suštini podržavaju njegovu sadržinu: Binel da ne bi kompromitovao potpisnike, Ogar zato što misli da treba da bude još sadržajnije! Žak Ogar se zato pridružio jednom drugom, "dopunjenom" pismu opomene.

ŽAK OGAR, PUKOVNIK U PENZIJI: UNIŠTAVA NAS LIBERALNA IDEOLOGIJA

TEKST je trebalo da bude kompletniji. Nisu navedeni svi problemi. Ima dobar duh, ali morao je da bude napisan na višem nivou. Šteta, jer kad pišemo jednom nešto ovakvo, ne treba propustiti priliku, ističe za naš list, Žak Ogar.

- Šta podržavate u njemu?

- Upalio je alarm. To je dobro samo po sebi. Istovremeno, dobro je prihvaćen, imajući u vidu broj potpisnika. A to znači da postoji pravi problem. Osnov pisma je tačan, ali je loše i nepotpuno rečeno. Daje tačnu, ali pojednostavljenu konstataciju. Govori o stanju koje ljudi primećuju svakoga dana na ulici, ali ne iznosi razloge za to.

- Šta je trebalo da se doda?

- Poštovanje nezavisnosti Francuske i zavisnost od NATO, koji nas je uvlačio u nepotrebne i opasne ratove, kao što je bio onaj u bivšoj Jugoslaviji. Francuska mora da izađe iz Severnoatlantske alijanse. Možemo da se čudimo svemu što se događa, ubistvu policajaca, napretku islama, ali razlog za to je potpuni gubitak identiteta Francuske.

- Kako on može da se obnovi?

- Problem je političke prirode. Sve dok imamo vlade koje nisu sposobne da reše problem, počevši od početka povratka suvereniteta, u svim domenima, ekonomskom, političkom, diplomatskom, vojnom, bićemo u toj situaciji.

- Kako se došlo do toga da policija ne sme da zađe u neka predgrađa?

- Vlada ne rešava problem imigracije, jer postoji pritisak Brisela, SAD, čak i Vatikana, koji se meša u ono što ga se ne tiče. Papa, kao religiozni vođa, izlazi iz svoje uloge i poziva Evropljane da ne budu egoisti i prime sve migrante sveta. Policija može da bude dobra koliko god hoće, ali ako ih sudovi i političari ne slede, ona je nemoćna.

- Koji bi bio interes političara da prestupnici ne budu kažnjeni?

- To je čitava međunarodna liberalna ideologija, koja ima za cilj globalnu ekonomiju i uvoz jeftine radne snage. Zato je olakšana imigracija. Nedavno je u Francuskoj pronađen jedan migrant koji ima četiri žene i 46 dece! Ne radi i živi od socijalne pomoći, koju svi mi plaćamo. Takav sistem ne može da opstane. LJudi to više ne mogu da podnesu.

- Je li pismo penzionisanih oficira poziv na puč?

- Ni slučajno. Lider "Nepotčinjenih" Žan Lik Melanšon je podneo tužbu, ali je tužilac istakao da je ona neosnovana.

- Može li, jednoga dana, zaista da izbije građanski rat?

- Naravno da postoji rizik, ako se ništa ne učini. Upozoravali su na to do sada i neki novinari, izašle su i knjige na tu temu.

- Vojsku u Francuskoj tradicionalno poštuju?

- Voljena je i poštovana u naciji. Uz pismo postoji i sajt podrške civila. Najnovije ispitivanje kaže da 58 posto Francuza podržava pismo koje su uputili oficiri. Verujem da pismo u velikom broju odslikava duh oficira i podoficira. Pretnje sankcijama onima koji će ga potpisati su imale kontraefekat. Među potpisnicima ima i članova aktivnog sastava vojske.

PJER-ANRI BINEL, MAJOR U PENZIJI: GRAĐANI ĆE SE NAORUŽATI

PISMO je sasvim logično i spada u francuska pravila. Vojska interveniše kao poslednja u vanrednom stanju. Vojnici ne vole takve situacije. Nije njihovo zanimanje da čuvaju red. Ali, dešavalo se. U Alžiru, Indokini, ili početkom 20. veka tokom pobune rudara na severu Francuske, kaže za "Novosti", Pjer-Anri Binel.

- Da li je datum na šezdesetu godišnjicu neuspelog puča protiv generala De Gola slučajno izabran?

- U pismu piše da će, ako se ništa ne promeni, to dovesti do reagovanja aktivnog sastava vojske. Ali, to ni u kom slučaju ne znači da je aktivni sastav pozvan na puč. Ono što je sigurno, to je da vojska neće izvršiti državni udar. Pismo je na sajtu patriotskog udruženja postavljeno desetak dana ranije od pomenute godišnjice i samo je podsetilo na realnost zakona i ustava Francuske.

- Je li opisano stanje tačno?

- Apsolutno! Šetam Tuluzom, obilazim i tzv. "opasne kvartove". Govorim i pišem arapski. Alžirci, Marokanci, Tunišani s kojima razgovaram se pitaju zašto ih francuska Republika ne štiti od islamskih fundamentalista.

-  Šta je razlog za povećanje nesigurnosti?

- Migranti nesmetano dolaze, a među njima ima i terorista. Sve je povezano. Trguje se drogom, oružjem. To je i izvor prihoda u predgrađima. Policija ima naređenje da ne interveniše.

- Šta je najveći problem na bezbednosnom planu?

- Islamistički terorizam. U to nema sumnje. Opasnost dolazi od onih koji su došli, ali i od radikalnih muslimana koji su rođeni i žive u Francuskoj, i onih koji ih indoktriniraju spolja preko društvenih mreža. Video sam opasnost od toga još dok sam bio na službi u Bosni i Hercegovini. Treba kontrolisati islamističke krugove, dati naređenje policiji da reaguje.

- Može li tako da dođe do građanskog rata?

- Neće do rata doći tako što će policija da interveniše. Ali, ako se ništa ne bude preduzelo, građani će da se naoružaju i samoorganizuju. To je ono što može da bude opasno. Videlo se to pre nekoliko dana u Parizu, kada su vatrometom i metalnim šipkama napadnuti dileri.

- Jeste li vi potpisali?

- Nisam. Moji drugovi znaju zašto. Bio sam osuđen zbog izdaje u korist Srba, i kad bih sada pridružio svoje ime, to bi moglo da se iskoristi da se diskredituje njihova akcija.

- Održava li ovaj dokument pravo stanje u vojsci?

- Vlasti vrlo dobro znaju da perfektno odslikava situaciju. A vojska je poštovana u Francuskoj.

- Ima mnogo vojnika koji nisu saglasni s političarima, videlo se to u Bosni i na Kosovu?

- Naređenja moramo da izvršimo. Inače, dajemo ostavku. U protivnom, to skupo košta. Ono što sam uradio, bilo je hitno, jer je trebalo apsolutno izbeći to što pripremaju Amerikanci. I, bio sam u zatvoru zbog toga. Ali, puno puta sam izjavio da nimalo ne žalim.

Izvor: www.novosti.rs