Zašto se raketni sistem 2K11 Krug, na Zapadu označavao kao "Ganef" (Prevarant)?2K11 Krug je sovjetski samohodni raketni sistem PVO namenjen za trupnu PVO oklopno-mehanizovanih trupa i posebno za odbranu jedinica naoružanih sa raketnim sistemima Z-Z kratkog dometa tipa Elbrus (zap. Scud). U upotrebu je uveden sredinom 60-tih godina prošlog veka, a u nekim vojskama sveta koristio se gotovo do današnjih dana. Danas se smatra da ga, bar u aktivnoj službi, više nema u upotrebi ni kod jedne vojske.Nakon raspada SSSR-a i Varšavskog pakta, sistem je ostao u Rusiji i Ukrajini, kao i u nekim državama SSSR-a poput Jermenije, Azerbedjžana, Turkmenistana, Kazahstana i Kirgistana, i u pojedinima vojska nekadašnjeg Varšavskog pakta poput Poljske, Bugarske, Mađarske i Istočne Nemačke. U većini zemalja je povučen iz upotrebe još tokom 90-tih godina prošlog veka, ali se u nekim vojskama poput Jermenske i Turkmenistanske, zadržao i do početka 2020-tih.
Raketni sistem je u svojoj najnaprednijoj modifikaciji imao domet do 50 km po daljini i 24,5 km po visini, za ciljeve koji lete brzinama do 800 m/s. Budućnost sistema je tražena u ugradnji poluaktivne glave za samonavođenje i u pokušaju modernizacije za dejstva na taktičke balističke rakete, ali se pojavom američkih projektila
Pershing II, ali i novog sovjetskog raketnog sistema tipa PVO
S-300V, našao u situaciji koju više svojom tehnologijom nije mogao da prati. Do kraja svog radnog veka, ostao je u službi trupne PVO za odbranu od letelica na srednjim daljinama i velikim visinama, a posebnu efikasnost imao je u borbi protiv izviđačkih aviona i stratosferskih dronova.
Na Zapadu su ga označili kao
"Ganef" ili u prevodu sa hebrejskog "Prevarant - lopov", zato što se smatralo da je projektil
3M8 "ukraden" od britanskih raketa sistema
Bristol Bloodhound i
Thunderbird. I iako na prvi pogled deluje da projektili vizuelno stvarno dosta liče, malo bliži i detaljniji pogled prikazuje značajne vidljive razlike u konstrukciji projektila. Kada se tome doda drugačija namena sistema, način vođenja raketa, radio-komandni u odnosu na poluaktivno radarsko samonavođenje kod britanskih sistema i samohodna brzopokretna platforma svih komponenti sistema
Krug, za razliku od fiksnih i vučenih varijanti sistema
Bristol Bloodhound i
Thunderbird, shvatamo da je taj nadimak van svake logike i dodan verovatno samo radi omaložavanja sovjetske tehnike tog doba i povećanje samopouzdanja u zapadne sisteme.
Ono što se navodi na snimku je ta da je sistem imao režime rada koji su mu omogućivali značajno povećanu mogućnosti rada i preživljavanja u okruženju vazduhoplovnih postavljača smetnji i nosača protivradarskih raketa. Naime, sistem je mogao raditi u režimu
"Povremenog zračenja" kada nišanski radar
1S32M samo povremeno zrači u prostor, da bi se podaci o cilju, njegovim parametrima i putanji kretanja inovirali i da bi računar mogao računati putanju kretanja i tačku susreta rakete sa ciljem. Ostatak vremena, radar ne zrači u prostor. Kada računar odredi da je potrebno ponovo inovirati podatke, povremenim uključivanjem zračenja u trajanju od 1-2 sekunde radar
1S32M osvetli cilj i izvrši eventualne potrebne korekcije podataka. Onda se zračenje ponovo isključuje, a cilj se prati po proračunatim parametrima računara.
Kada sistem označi da je cilj u zoni lansiranja, komandir baterije naređuje lansiranje rakete, a komanda se prenosi telekodnom vezom sa
Stanice za navođenje raketa SNR 1S32M na odabrani
SLO sa raketama 2P24M. S obzirom da SLO nema klizače poput nekih drugih sistema ( na primer
Kub) raketa se čvrsto drži na lansirnom usmeraču dok busteri u raketi ne izađu na pun radni režim. To obično traje oko 2 sekunde. Nakon toga raketa poleće prema cilju.
Nakon 4 sekunde ubrzavanja, raketa dostiže brzinu od oko 1,8 Maha, busteri se odbacuju, a startuje se raketni (marševski) motor. Uključuje se i odašiljač na raketi koji počinje emitovanje signala na zemlji radi zahvata radarom za navođenje raketa SNR
1S32M.
Ukoliko cilj leti na visinama od 300 m - 16 km i brzinom do 330 m/s, određuje se metoda vođenja "sa 3 tačke".
Ukoliko cilj leti na visinama od 300 m - 24.5 km i brzinom do 800 m/s, određuje se metoda vođenja "sa polupreticanjem".
