Raketni sistem PVO "S-400 Trijumf"

[Kubovac]

Snimak testiranja nove visokoprecizne rakete zemlja-zemlja velikog dometa za lanser PVO raketa 51P6 sistema S-400 na poligonu Kapustin Jar

Kao što se moglo pretpostaviti, iskustvo upotrebe zastarelih protivvazduhoplovnih raketa 5V55R iz lansera PVO raketa S-300 protiv kopnenih ciljeva, iako se smatralo uspešnim, zbog niske tačnosti i dometa, pokazalo se nezadovoljavajućim, pa se stoga razvija nova raketa za sistem protivvazduhoplovne odbrane S-400, posebno „skrojena“ za uništenje kopnenih ciljeva.

Tako će potencijalno svaki protivvazduhoplovni raketni divizion S-400 biti sposoban da efikasno pogađa ne samo vazdušne, već i kopnene ciljeve, pri čemu će biti opremljen lanserima dvostruke namene.

Ipak, projekat je još uvek u početnoj razi razvoja. Po do sada poznatim informacijama, sve ukazuje na mogućnost da to ne bi bio sasvim novi proizvod već modernizacija već postojeće rakete koju koristi sistem PVO S-400; najpogodniji kandidat je raketa 48N6.

Radovi nastoje da poboljšaju tri parametra: preciznost, težinu bojeve glave i domet.

Što se tiče tačnosti, treba imati na umu da ova raketa koristi tip navođenja "Track via Missile" (praćenje kroz projektil), što je potvrđeno radarom za praćenje ciljeva 92N6 koji se nalazi na istom slajdu prezentacije.
"Praćenje kroz projektil" kao tehnologija zavisi od udaljenosti do „radio horizonta“. Kada je projektil usmeren na vazduhoplovni cilj, to ne predstavlja nikakav problem. Na visini od 10 km iznad površine, cilj ostaje unutar linije vida u dometu do 400 km. Istovremeno, cilj koji leti na samo 10 metara iznad zemlje, postaje vidljiv radaru samo na 17 km.

Međutim, ugradnja satelitske navigacione jedinice unutar nove rakete u razvoju je u domenu mogućnosti, samo da bi se rešio problem „poslednje milje“. U tom slučaju, pored poboljšane preciznosti, Rusi takođe postaju sposobni da „bace“ raketu dalje: pošto je protiv vazduhoplovnih ciljeva, 48N6DM ograničen na domet od 250 km, prema deklarisanim specifikacijama.

Ranije su Rusi izračunali koliko daleko može da dostigne raketa 5V28 za sistem PVO S-200 ako se modifikuje da pogodi ciljeve na zemlji. Rezultat je bio 600 km, a ista procena bi se mogla primeniti na modernizovani projektil 48N6DM u njegovoj novoj iteraciji zemlja-zemlja, jer obe rakete imaju sličan domet protiv vazduhoplovnih ciljeva.

S druge strane, treba uzeti u obzir da možda ne mora nužno 48N6DM prolaziti kroz ovu modernizaciju, već neki od starijih tipova projektila. Na primer, osnovni 48N6 ima maksimalni protivvazduhoplovni domet od 150 km, a još stariji projektil 5V55R ima maksimalni domet od 75 km.

Video sa testova gađanja uživo takođe ima okvir koji prikazuje koordinatnu ravan za unos podataka o putanji: maksimalni parametri za lansiranje su 40 km nadmorske visine i 150 km dometa. Iako se obično prvi testovi namerno izvode ispod najviše letvice. Štaviše, brojke su mogle biti ograničene dimenzijama poligona.

Dok ostaje otvoreno pitanje dometa nove rakete, što se tiče jačanja bojeve glave, procena je da bi mogli jednostavno da zamene protivavionsku fragmentacionu bojevu glavu visokoeksplozivnom iste težine od 180 kg. Održavanje težine nepromenjenom bi pomoglo da se izbegnu problemi povezani sa promenom težine lansiranja i centra mase.

Na kraju, treba napomenuti da u bilo kom obliku ovakav projekat stvara dodatnu pretnju Ukrajini, jer bi kao rezultat toga Rusija mogla da nabavi više balističkih projektila za svoja dejstva. Oni mogu biti presretnuti samo naprednim protivraketnim sistemima, kao što su Patriot PAC 3 ili SAMP/T koji su dostupni Ukrajini u veoma ograničenim količinama.

Koordinatna mreža sa graničnim parametrima 40.000 m nadmorske visine, 150 km udaljenosti:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Dmitrij Medvedev, okružen vojnim oficirima, nadgleda ispaljivanje novih projektila:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa 92N6:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na ispitivanju je, pored komponenti sistema S-400, bio prisutan i raketno-topovski kompleks Pancir S1:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Izvor: avione o kojima je Šojgu govorio oborio je S-400 u kombinaciji sa avionom A-50 AWACS

Ruski ministar odbrane je ranije izjavio da su ruske oružane snage počele koristiti protivvazduhoplovne raketne sisteme koji su za pet dana oborili 24 ukrajinska aviona.

MOSKVA, 25. oktobra. /TASS/. Rusija je koristila protivvazduhoplovni raketni sistem S-400 Trijumf u kombinaciji sa avionom za rano upozorenje A-50 (AWACS) tokom specijalne vojne operacije (SVO) u Ukrajini. Izvor blizak ruskom vojnom resoru javio je to TASS-u.

„Tokom SVO, Rusija je koristila PVO sistem S-400 Trijumf u tandemu sa avionom za radarsku detekciju velikog dometa A-50, što je obezbedilo uspeh upotrebe sistema protiv neprijateljske avijacije“, rekao je sagovornik agencije. TASS nema zvaničnu potvrdu ove informacije.

Prema rečima sagovornika agencije, raketni sistem PVO S-400 je gađao sa maksimalnim dometom na ciljeve koji su se u trenutku uništenja nalazili na visini od približno hiljadu metara, pri čemu su korišćene nove bojeve glave protivvazduhoplovnih vođenih raketa.

Obzirom da je cilj gađan na "maksimalnim daljinama" i na visinama od približno 1000 metara, to bi značilo da su se ciljevi gađali van zone vidljivosti i ispod horizonta. U tom smislu je gotovo sigurno korištena raketa sa najvećim dometom 40N6, koja o ciljevima može primiti početne memorijske podatke sa povremenim korekcijama tokom leta, da bi u završnici ostvarila zahvat na cilj svojom aktivnom radarskom glavom za samonavođenje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

O sistemu PVO

S-400 „Trijumf“ (prema NATO kodifikaciji – SA-21 Growler) je ruski protivvazduhoplovni raketni sistem dugog i srednjeg dometa. Dizajniran za uništavanje oružja za napad iz vazdušnog prostora i izviđanje (uključujući avione napravljene primenom stelt tehnologije) i svih drugih vazduhoplovnih ciljeva u uslovima intenzivne vatre i elektronskih protivmera. Usvojen od strane Oružanih snaga Rusije 2007.

Sistem je sposoban da pogađa avione i krstareće rakete na dometu od 3 km do 400 km, kao i balističke ciljeve koji lete brzinom do 4,8 km/s na daljinama do 60 km i na visinama do 30 km. .

Domet otkrivanja ciljeva je do 600 km, brzina gađanih ciljeva je do 17,3 hiljade km/h, broj istovremeno gađanih ciljeva je do 36 (do 6 sa jednim raketnim kompleksom PVO), broj istovremeno vođenih projektila na ciljeve je 72 (do 12 sa jednim raketnim kompleksom)


Izvor

[Kubovac]

Русија распоредила С-400 у Ростовској области! По први пут уочено 10 лансера на аеродрому

Сателитски снимци Ростова на Дону указју да је на једном од локалних аеродрома по први пут уочено присуство скоро 10 лансера ракетног система ПВО дугог домета С-400.

Претпоставка, односно нагађање посматрача јесте да Русија због добијања америчких ракета ATACMS домета 165 км појачава на југу земље противракетну одбрану у којој важан елемент управо има ракетни систем С-400.

Присуство овог ракетног система у Ростовској области указује да би Русија могла да покрије простор све до Бердјанска и тиме створи кишобран и спречи ракетне нападе на источне делове Украјине који су под руском контролом.

Постоје нагађања да је Русија почела својим ракетним системима да мења ватрене положаје и тиме смањује шансу да ови ракетни дивизиони буду погођени.

С-400 Тријумф

Противваздушни одбрамбени систем С-400 је модернизована верзија старог совјетског система С-300. Међутим, С-300 је и даље у употреби, како у Русији, тако и у Бугарској и другим бившим социјалистичким земљама. Али не само у овим земљама – има га и Грчка.

Бројне међународне публикације, укључујући и САД, тврде да је ракетни систем С-400 један од најопаснијих на свету. Амерички часопис The Economist је 2017. године идентификовао С-400 Тријумф као „један од најбољих система противваздушне одбране икада направљених“, а Стокхолмски међународни институт за истраживање мира рекао је да је „С-400 међу најсавременијим системима које свет тренутно има .”

Још једна предност радарске технологије С-400 је могуц́ност лоцирања и обарања крстарец́их ракета.

Фузијом два концерна Aлмаз и Aнтеј после распада СССР-а створен је први заједнички производ, ако не рачунамо модификације фамилије С-300. Нови систем је добио ознаку С-400.

Осим за деловање по аеробалистичким циљевима систем је намењен и за обарање балистичких ракета чија брзина не прелази више од 5.000 м/с. У погледу деjства против балистичких ракета С-400 је у нивоу израелског Аrrow 2 и америчког ТHААD. Систем је опремљен новим ракетама 9М96Е и 9М96Е2. Ракета 9М96Е намењена је за уништавање циљева на даљина до 40 км, а по висини до 20 км. Маса бојеве главе је 24 кг. Ракета 9М96Е2 намењена је за уништавање циљева на даљина до 120 км, а по висини до 30 км, и она се користи против балистичких ракета средњег домета.

Радар 96Л6Е2 детектује апсолутно све типове авиона, ловаца, бомбардера и летелица са стелт технологијом које су свету познате. Ради на било ком терену – неравном , шумама и планинама. Радар може да лоцира и ухвати у режиму праћења 100 циљева истовремено.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Ruska Federacija želi da napravi 1.000 raketa 40N6 za RS PVO S-400 za 3 godine, koje mogu da pogode na daljinama od približno 400 km

A upravo je na ovu raketu Zalužni mislio kada je rekao da Rusi sa S-400 mogu da „pokriju“ rastojanje do Dnjepra

Ruska Federacija planira da do 2027. godine nabavi više od 1.000 protivvazduhoplovnih raketa 40N6 dugog dometa za protivvazduhoplovne raketne sisteme S-400, koji su zauzvrat već u upotrebi sa postojećim, ili će biti isporučeni sa novim raketnim divizionima PVO u sastavu VKS RF.

U julu ove godine se saznalo o završetku „zajedničkih državnih testova“ gore pomenute protivvazduhoplovne rakete 40N6. A do 2027. godine Rusi planiraju da imaju čak 56 diviziona sistema PVO S-400. To tvrde ruski mediji bliski vojnom vrhu.

Iz Defence Expresa ističu da se radi o posebno opasnom oružju, koje je prvenstveno usmereno na sužavanje manevarske sposobnosti ukrajinskih taktičkih aviona.

A čini se da je upravo tu „komunikaciju”, odnosno rakete 40N6 na S-400, imao na umu glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Zalužnji u svojoj publikaciji za list The Economist, kada je je posebno naglasio da ruska PVO oprema može „blokirati“ vazdušni prostor do Dnjepra, što zauzvrat sužava potencijalne mogućnosti za buduću upotrebu F-16.

Karakteristike ovih raketa objašnjavaju koliko 40N6 iz sastava RS PVO S-400 može biti opasan za ukrajinske vazduhoplovce.

Istraživači tvrde da 40N6 može da pogodi aerodinamičke ciljeve na daljinama do 380 kilometara, balističke ciljeve na daljinama od 15 kilometara, minimalni domet gađanja je 5 kilometara. Maksimalna visina dejstva iznosi do 30 km. Masa lansiranja ove rakete je 1,8 tona, dužina trupa je 7,8 metara, konstrukcija je dvostepena, deklarisana brzina leta je do 4300 km/h.

Rusi izjavljuju da za navođenje, 40N6 ima kombinovani sistem navođenja, sa aktivnim i poluaktivnim navođenjem, ali bez detalja. Dakle, ovde možemo samo pretpostaviti da glava za navođenje rakete može da radi u poluaktivnom režimu u srednjem delu leta, primajući reflektovani signal, a već u završnom delu - uključuje aktivno samonavođenje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Dilema Ukrajinaca: Postoji li odgovor na problem sa S-400 sa raketama 40N6 dometa 380 km?

Kombinacija sa sistemom S-400, raketama 40N6 i avionom A-50 je prilično teška, ali čak i za nju postoji nekoliko „recepata“ u arsenalu

Ruska Federacija je dala posebnu i veoma moćnu ponudu za svoju novu raketu 40N6 za protivvazduhoplovni raketni sistem S-400. Rusija izjavljuje da je domet uništenja cilja za ovu raketu 380 km, a da je u planovima proizvodnje – 1000 raketa za tri godine.

Istovremeno, projektil 40N6 je pušten u upotrebu 2018. godine, a njegova isporuka trupama počela je 2020. godine. To znači da Rusija već ima određeni broj ovih projektila. Štaviše, Rusija već izjavljuja da ih koristi na maksimalnom dometu koristeći avion za komandovanje i upravljanje iz vazduha A-50 za otkrivanje cilja.

Upotreba ove letelice je važan uslov, jer da bi se lansirala protivvazduhoplovna raketa potrebno je videti cilj, a ako je na visini od 1 km, onda će zemaljski radar to moći da uradi na udaljenosti od 140 km, jer će u suprotnom cilj biti iza radio horizonta.

Odnosno, pitanje kako uništiti S-400, koji radi u tandemu sa A-50, je veoma teško. Na primer, protivradarska raketa AGM-88 HARM ima domet do 150 km kada se lansira iz režima velike visine, za srednju visinu ovaj parametar se smanjuje na približno 50-80 km, sa malom nadmorskom visinom lansiranja - još manje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ispod je ilustracija koja simulira situaciju kada se avion upotrebi za lansiranje AGM-88 HARM na S-400 koji radi u tandemu sa A-50 u oblasti Džankoja, na Krimu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Dakle, iako avion možda neće preći trenutnu liniju fronta i lansirati AGM-88 HARM iz oblasti Nova Kahovka, moraće da pređe 230 km u području zone uništenja. Čak i ako se uzme u obzir vazduhoplovna operacija velikih razmera uz korišćenje specijalizovanih EW aviona, ovo je više nego rizična situacija.

Zbog toga je koncept S-400, kao sistema izuzetno dugog dometa, za Rusku Federaciju uvršten u kategoriju prioriteta i uvršten u spisak takozvanih sredstava „uskraćivanja pristupa“.

Ako se zadržimo samo na oblasti avijacije, za „seciranje“ ove zone u SAD i zemljama NATO-a, opklada je na savremene avione sa smanjenim radarskim odrazom, posebno na F-35, čiji je domet detekcije znatno kraći. Paralelno se radi na stvaranju protivradarske rakete velikog dometa AGM-88G AARGM-ER, suštinske modernizacije HARM-a, dometa 300 km.

Ali ako se iz vazdušnog prostora vratimo na zemlju, onda je moguće napomenuti da nije potrebno koristiti avione za uništavanje sistema PVO. Čak i balistička raketa MGM-140A ​​M39, koja ima domet od 165 km, može da reši ovaj problem. I da, sve se opet svodi na ATACMS, koji je već u naoružanju Ukrajinske vojske.

Prebacivanje S-400 od strane Rusije na rastojanje veće od 165 km, iziskuje upotrebu verzije rakete dometa 300 km, ali sa manjom bojevom glavom, što će zahtevati nešto veći utrošak projektila na tipičan cilj. Inače, pomenuti AGM-88G AARGM-ER bi trebalo da dobije i verziju za lansiranje sa zemlje.

Zato se u SAD pitanje ruske pretnje sa S-400 uglavnom ultimativno rešava stvaranjem sistema PrSM (Precizni udarni projektil, prim. Kubovac), koji je trebalo da ima domet od 500 km, a sada je već oko 650 km. Zato je i na snimku sa konceptom ove rakete Lokid Martin pokazao radar S-400 kao metu.

Već posle toga moguće je dodati i sposobnosti krstarećih raketa, koje sa proklamovanim dometom od 500 km takođe mogu, ali objektivno sa manjom efikasnošću od balističkih raketa, da obavljaju slične zadatke.

To jest, uprkos činjenici da je kombinacija raketnog sistema PVO S-400, raketa 40N6 i aviona A-50 prilično teška, to nije "ultimativna" prednost za Rusku Federaciju, a raspoloživi arsenal već ima odgovarajuće „recepte za konzerviranje“ .

Ali u slučaju Oružanih snaga Ukrajine, zadatak borbe protiv ovog tandema zahteva nekoliko koraka odjednom. Naravno – dobijanje samih sredstava, kao što je barem ATACMS u verziji od 300 km u značajnim količinama, zatim – dobijanje ažurnih potpunih informacija od radio-tehničke obaveštajne službe saveznika, i što je najvažnije – sposobnosti za udar sa Zapadnim oružjem na teritoriju Ruske Federacije. Jer trivijalnim prebacivanjem S-400 na drugu stranu Kerčkog moreuza, Ruska Federacija ga automatski sklanja od napada zbog sadašnjih apsolutno nehumanih pravila koje postavljaju partneri Ukrajine. I još uvek nema odgovora na pitanje šta da se radi sa uslovnim S-400 negde kod Kurska.


Izvor

[Kubovac]

Indija će razvijati svoj S-400: program je procenjen na 2,5 milijardi dolara, sa rokom od samo 5 godina

Kratko vreme razvoja indijskog novog sistema protivvazduhoplovne odbrane dugog dometa može ukazivati na obrnuti inženjering ruskog S-400 od strane Indije

Indija je najavila pokretanje nacionalnog programa za stvaranje protivvazduhoplovnog raketnog kompleksa dugog dometa, koji je nazvan Projekat Kuša. Posao je poveren Indijskoj odbrambenoj organizaciji za istraživanje i razvoj DRDO, a među traženim zahtevima: domet uništavanja ciljeva do 350 km, sposobnost borbe protiv slabo vidljivih aviona, kao i balističkih projektila.

Odnosno, govorimo o stvaranju ako ne efikasnijeg, ali činjeničnog analoga S-400, sa kojim se novi sistem direktno upoređuje. A kako piše Janes, stvaranje sopstvenog sistema protivvazduhoplovne odbrane dugog dometa u Indiji ima prilično kratak vremenski okvir, jer bi prvi primerci već trebalo da budu pušteni u rad 2028-2029. A ukupni troškovi projekta procenjeni su na 2,5 milijarde dolara.

Od dostupnih detalja, planira se da se ovaj sistem PVO naoruža sa tri tipa raketa dometa 150, 250 i 350 km, odnosno da se, u stvari, koristi sličan pristup kao kod raketa za S-400. Konkretno, raketa 9M96E2 ima deklarisani domet od 120-135 km, 48N6DM 250 km, a 40N6 - 380 km.

Istovremeno, ova izjava može biti prikrivanje želje Indije da nastavi da dobija S-400 kupljene 2018. u pet pukovskih kompleta (smanjeni sastav od dva diviziona) za 5,43 milijarde dolara. Stoga ne treba odbaciti scenario po kome će, pod plaštom proizvodnje sopstvenog sistema PVO, doći do nastavka snabdevanja Indije ruskim S-400. Ali ipak, takav scenario izgleda prilično nerealno, na šta ukazuje nekoliko faktora odjednom.

Pre svega, rokovi isporuke su tek od 2028. godine, što je, naravno, prilično kratak period, ali definitivno nije u korelaciji sa scenarijem "maskiranja" ruskog oružja u indijsko. Drugo, Kremlj obično sa velikom pompom najavljuje sve ugovore o izvozu oružja. Treće, nije poznata želja Ruske Federacije da lokalizuje proizvodnju jedan od glavnih elemenata izvoza oružja do 2021. godine.

I na kraju, relativno nedavno, Indija je realizovala zajednički projekat sa Izraelom o lokalizaciji proizvodnje sistema PVO MRSAM (Raketni sistem srednjeg dometa, prim. Kubovac), tačnije, pretvaranju „morskog“ Baraka 8 u kopnenu verziju. Odnosno, već postoji uspešna i uspostavljena saradnja sa drugom zemljom, što može pomoći u stvaranju analoga S-400.

Ali malo je verovatno da će Indiji biti potrebna značajna pomoć u stvaranju sopstvenog analoga S-400, jer bi oni mogli da omoguće, ako to već nisu učinili, obrnuti inženjering sistema PVO kupljenih od Ruske Federacije. Indija bi mogla da demontira ruski kompleks, i da uradi isto što i Kina sredinom 90-ih, koja je, nakon kupovine S-300, stvorila svog "brata blizanca" HQ-9.

I sasvim je moguće to učiniti za pet godina predviđenih za ovaj zadatak. I kao rezultat toga, Indija neće dobiti samo svoj raketni sistem PVO, već i mogućnost da ga izvozi.

Raketni sistem PVO S-400:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kineski "brat blizanac" sa S-300P - HQ-9:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Vojni ekspert objasnio je jedinstvenost rakete 40N6 kompleksa S-400

Ekspert Litovkin: Raketa 40N6 kompleksa S-400 je sposobna da „pogodi glavu mete“

Vojni ekspert, pukovnik u penziji Viktor Litovkin objasnio je 9. novembra za Izvestija šta je jedinstveno u vezi sa protivvazduhoplovnom navođenom raketom dugog dometa 40N6 za protivvazduhoplovni raketni sistem S-400. Prema vojnim ekspertima, projektil ima sposobnost da „pogodi metu u glavu“.

Dan ranije američki Military Watch Magazine pisao je da ruske protivvazduhoplovne rakete nemaju analoga u svetu, posebno hvaleći mogućnosti rakete 40N6 za komplekse S-400.

„NATO nema ozbiljan sistem PVO, čak ni njihov čuveni Patriot, koji hvale na svakom koraku, nije pogodan za upoređivanje ni sa našim kompleksima S-300, a kamoli sa S-400.Patriot, prvo, ima slepu zonu od zemlje do 100 m, ne vidi ispod, a drugo, lansira rakete pod uglom prema horizontu. Dakle, da bi zaštitio neki objekat, on treba da postavi nepoznat broj lansera oko objekta, a naše rakete se lansiraju pravo gore i okreću se ka cilju u vazduhu, bez obzira gde leti avion, projektil i sl. “, objasnio je Litovkin.

Pored toga, prema njegovim rečima, raketa 40N6 ima sposobnost da „pogodi metu u glavu“. Tokom završnog dela leta, raketa "ispaljuje" metalne fragmente i uništava bojevu glavu neprijateljskog oružja, dodao je Litovkin.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Protivvazduhoplovni raketni sistemi S-400 Trijumf na borbenom dežurstvu

Strateška komandno-štabna vežba „Vostok” (SCPE): Protivvazduhoplovni raketni sistemi S-400 Trijumf stupili na borbeno dežurstvo u Habarovsku i Primorskoj teritoriji

U cilju provere spremnosti jedinica da odbiju vazdušni napad, posade S-400 su obučavane za odbijanje vazdušnih udara simuliranog neprijatelja.

Tokom praktičnog dela vežbe, primajući signal o vazdušnom prekršaju u zoni odgovornosti vazdušnim objektima simuliranog neprijatelja, posade S-400 uvežbavale su akcije traženja, otkrivanja, klasifikacije i uslovnog uništavanja neprijateljskih sredstava vazdušnog napada.

Svi vazdušni ciljevi koji su ulazili u to područje "pogođeni" su elektronskim lansiranjem raketa S-400.

[Kubovac]

Protivvazduhoplovni raketni sistemi S-400 oborili su „neprijateljske mete“ u Indiji

Ratno vazduhoplovstvo Indije, u saradnji sa kopnenim snagama, nedavno je izvelo godišnju vežbu Poorvi Akash u severoistočnom regionu Indije, u kojoj su raspoređeni ruski protivvazduhoplovni raketni sistemi S-400.

Prema izvorima, manevri su se odvijali od 30. oktobra do 4. novembra duž granice sa Kinom. Ovo je prvi put da su sistemi S-400 uključeni u redovne vežbe u Indiji, nakon ugovora zemlje sa Rusijom 2021.

Tokom vežbe, IAF je rasporedio svoje glavne borbene platforme, uključujući sisteme protivvazduhoplovne odbrane S-400, borbene avione Rafale i Tejas i lake jurišne helikoptere Prachand u severoistočnom regionu.

Težište vežbe bila je procena borbene gotovosti Vazduhoplovstva, posebno Istočne komande, kako u ofanzivnim tako i u odbrambenim operacijama, kao i u odgovorima na različite pretnje. Prachand je takođe izvodio amfibijske operacije na prednjim lokacijama u planinskim oblastima.

Načelnik vazduhoplovstva, glavni maršal vazduhoplovstva Vivek Ram Čaudhari, bio je prisutan u zoni odgovornosti Istočne komande tokom vežbe, dok je indijski načelnik štaba odbrane general Anil Čauhan izveo štabnu vežbu pre lansiranja Purvi Akaša.

Vredi napomenuti da je Predstavnički dom američkog Kongresa nedavno odobrio amandman kojim se Indija oslobađa od sankcija zbog nabavke PVO sistema S-400 od Rusije.

Isporuka S-400 u novoj konfiguraciji

Rusija će sigurno završiti isporuku svih pet pukova S-400 Indiji, a dve zemlje su razgovarale o obostrano korisnom sporazumu.

Rusija je zaradila značajan prihod od prodaje sirove nafte Indiji i sada nastoji da iskoristi svoje prikupljene rupije. Međutim, problem sa valutom plaćanja doveo je do kašnjenja isporuke preostala dva raketna sistema zemlja-vazduh S-400.

Da bi diverzifikovala svoje rezerve rupija, Rusija je naredila da indijsko brodogradilište izgradi 24 teretna broda. Saradnja između Goa Shipyard Limited [GSL] i Ruskog izvoznog centra otkrivena je tokom posete ruskih delegata Indiji, usredsređene na razgovore o vremenskom okviru za isporuku poslednje dve instalacije S-400.

Očekuje se da će GSL do 2027. godine završiti izgradnju 24 pomorska broda za transport tereta preko Kaspijskog mora. Ovo je saopštio Dmitrij Dubovik, direktor Kaspijskog međunarodnog integracionog kluba „Sever-Jug”, na međunarodnom simpozijumu u Astrahanu 25. oktobra.

Planirani raspored 5 pukova S-400 prema granici sa Pakistanom i Kinom:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Mogućnost S-400 da otkrije F-22 Raptor

Sažetak:

Otkrivanje naprednih nevidljivih aviona poput F-22 Raptora pomoću sistema zemlja-vazduh ostaje oblast značajnog interesa i sporova u vojnoj tehnologiji. Ovaj članak ispituje tvrdnje i tehničke aspekte o sposobnosti ruskog sistema protivvazduhoplovne odbrane S-400 Trijumf da otkrije i potencijalno se suoči sa podmuklo nevidljivim F-22 Raptorom. Kroz kombinaciju tehničke analize, mišljenja stručnjaka i prijavljenih podataka sa terena, cilj nam je da rasvetlimo složenu elektronsku igru mačke i miša između najmodernijih napadnih i odbrambenih sistema.

Pojmovi za razumevanje:

Pre nego što se upustimo u analizu, važno je definisati glavne subjekte ove diskusije.

F-22 Raptor, dizajniran i proizveden od strane Lockheed Martina, je lovac pete generacije američkog ratnog vazduhoplovstva koji je poznat po svojoj naprednoj tehnologiji nevidljivosti. Avion je opremljen različitim karakteristikama dizajniranim da minimiziraju njegovu radarsku površinu (RCS), što ga čini veoma teško uočljivim za radarske sisteme na značajnim udaljenostima.

S-400 Trijumf, proizveden od strane kompanije Almaz-Antej, jedan je od najnaprednijih sistema protivvazduhoplovne odbrane trenutno u upotrebi. Ovaj sistem je dizajniran da otkriva i uništi avione, bespilotne letelice, balističke i krstareće rakete u opsegu do 400 kilometara i na visinama do 30 kilometara. Sistem se sastoji od više radara sa različitim frekventnim opsezima i funkcionalnostima, s ciljem da se suprotstavi sposobnostima nevidljivosti modernih aviona.

Da li S-400 može da otkrije F-22?

Iako ne postoji javno dostupan dokaz, postoji nekoliko faktora koji utiču na sposobnost S-400 da otkrije F-22 Raptor.

Avioni sa mogućnostima nevidljivosti poput F-22 su dizajnirani da budu manje uočljivi, pre svega za radare koji rade u određenim frekventnim opsezima, obično onima koje koriste sistemi za navođenje raketama. Međutim, radari niske frekvencije, kao što su oni koji se koriste za rano upozorenje i nadzor, mogu moći da otkriju nevidljive avione na određenim udaljenostima, jer je nevidljivost aviona manje efikasna na ovim talasnim dužinama.

Radar S-400 sistema uključuje različite vrste radara, uključujući i one niske frekvencije koji mogu imati bolje šanse da otkriju nevidljivi avion poput F-22. Međutim, otkrivanje se razlikuje od sposobnosti praćenja i gađanja. S-400 sistem takođe bi morao da ima uvezan radar da bi uspešno ciljao, što je znatno izazovnije zbog karakteristika nevidljivosti F-22.

Takođe, stvarna operativna efikasnost S-400 sistema protiv nevidljivog cilja poput F-22 Raptora nije testirana u borbi i uglavnom je klasifikovana, što dovodi do mnogo nagađanja i procena stručnjaka.

Mišljenja i analize stručnjaka:

Analitičari i vojni strategisti često raspravljaju o mogućnostima S-400 sistema. Dok ruske tvrdnje sugerišu sposobnost praćenja i gađanja nevidljivih aviona, zapadni stručnjaci za odbranu su uglavnom skeptični. Postoje istraživanja koja ukazuju da u određenim uslovima, posebno uz podršku drugih senzora i kada F-22 ne radi u potpuno nevidljivom režimu (kao što je tokom ispaljivanja oružja), otkrivanje može biti izvodljivije.

Često postavljana pitanja

Šta je tehnologija nevidljivosti?

Tehnologija nevidljivosti se odnosi na skup tehnika koje se koriste da bi se letelice, brodovi, podmornice, rakete, sateliti i kopnena vozila manje videli (idealno, nevidljivi) za radare, infracrvene uređaje, sonare i druge metode otkrivanja.

Da li je moguće da S-400 otkrije nevidljive avione?

Iako je moguće da niskofrekventni radari S-400 sistema otkriju nevidljive avione poput F-22 u određenim uslovima, praćenje i ciljanje aviona je mnogo teže.

Da li je S-400 ikada učestvovao u borbi protiv F-22?

Ne postoje javni podaci ili pouzdani izveštaji koji ukazuju na to da je sistem S-400 učestvovao u sukobu sa F-22 Raptorom u stvarnoj borbi.

Da li bilo koji radar može otkriti nevidljivi avion?

Iako su nevidljivi avioni dizajnirani da izbegnu otkrivanje od većine standardnih radara, nisu potpuno nevidljivi. U određenim okolnostima, poput korišćenja radara niske frekvencije ili kada avion vrši ne-nevidljive radnje, otkrivanje postaje izvodljivije.

Napomena da ova analiza sadrži informacije dostupne do datuma preseka sa znanjem i procene se mogu promeniti u skladu sa novim dešavanjima ili dodatnim podacima. Zvanični izvori i istraživanja vezana za odbranu mogu se pronaći na domenima poput lockheedmartin.com i almaz-antey.ru, koji pružaju uvid u tehnologije koje koriste F-22 i S-400 sistem.

Takođe, treba imati na umu da stvarna efikasnost ovih sistema može biti uticajna od raznih faktora, uključujući taktike, terena, operativnih uslova i elektronskog ratovanja, između ostalih.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[dzumba]

Mogućnost S-400 da otkrije F-22 Raptor

Ако се на варам, САД су барем у једном случају користили "Раптор" у Сирији. Како се тамо налазе и руски ПВО системи, вероватно су сазнали могу ли га видети, а ако могу на којој удаљености. Опет, ако га нису видели (а треба ли су), требало би да то знају и да на основу тога покушају да модификују ПВО системе.

[kumbor]

Mogućnost S-400 da otkrije F-22 Raptor

Ако се на варам, САД су барем у једном случају користили "Раптор" у Сирији. Како се тамо налазе и руски ПВО системи, вероватно су сазнали могу ли га видети, а ако могу на којој удаљености. Опет, ако га нису видели (а треба ли су), требало би да то знају и да на основу тога покушају да модификују ПВО системе.

А што би Руси о томе причали, било да су га видели, било да га нису видели. Што је више нагађања, то је више магле а мање тачних података. Мож` добро, а мож` и лошо!

[Kubovac]

Iznenadni pregled dežurnih snaga PVO Beloruske vojske

U formacijama i vojnim jedinicama RV i PVO počela je iznenadna provera dežurnih snaga PVO po planu komandanta RV i PVO Beloruske vojske.

Jedinice protivvazduhoplovnih raketnih i radio-tehničkih trupa prešle su na određena područja i počele da izvršavaju borbene zadatke.
Uključeni su protivvazduhoplovni raketni sistemi S-300PS, S-400 Trijumf, kao i radarski sistemi osmatranja na malim visinama Rosa-RB.

Tokom inspekcije, osoblje će morati da izvršava zadatke otkrivanja i uslovnog uništavanja simuliranih kontrolnih ciljeva.

[Kubovac]

Rusija agresivno nudi svoj najsavremeniji S-400 na Bliskom istoku

U odlučujućem potezu, Rosoboroneksport je aktivno promovisao svoj napredni sistem protivvazduhoplovne odbrane S-400 na Bliskom istoku. Generalni direktor kompanije Aleksandar Mihejev nedavno je pohvalio protivvazduhoplovni odbrambeni sistem S-400 Trijumf, navodeći da je superiorniji od svojih zapadnih konkurenata.

Prema Mihejevu, S-400 Trijumf je trenutno najefikasniji sistem protivvazduhoplovne odbrane dugog dometa na tržištu. Kontinuirani napori Rosoboroneksporta imaju za cilj da prodaju ovaj protivvazduhoplovni raketni sistem svojim bliskoistočnim partnerima. „Ove zemlje izražavaju sve veći interes za zaštitu svojih teritorija i važne infrastrukture od potencijalnih vazdušnih pretnji“, dodao je on.

Dok su promovisali svoje sisteme protivvazduhoplovne odbrane S-400 na Bliskom istoku, ruski zvaničnici su primetili porast broja zemalja koje žele da unaprede svoj suverenitet i bezbednost usred stalno nestabilnog bezbednosnog pejzaža.

“Najbolji na svetu”

U poređenju između zapadnih sistema protivvazduhoplovne odbrane i S-400 Trijumfa, Mihejev je primetio izuzetnu sposobnost poslednjeg da neutrališe balističke i aerodinamičke rakete u stvarnim uslovima borbe.

Mihejev je istakao upečatljive karakteristike S-400 Trijumf, opisujući ga kao sistem protivvazduhoplovne odbrane dugog dometa bez premca u svetu. Poseduje izvanrednu sposobnost da se nosi sa taktičkim balističkim ciljevima kao što su krstareće rakete i bojeve glave balističkih projektila, na daljinama do 60 kilometara. Da se ​​tome doda, da može da se nosi sa aerodinamičkim ciljevima koji se nalaze na daljinama do 400 kilometara.

Jedinstvenost sistema leži u nizu vođenih protivvazduhoplovnih projektila, kao što je 48N6E3, koje mogu efikasno da angažuju aerodinamičke i balističke pretnje na različitim visinama. Njegov radar je opremljen sistemom za identifikaciju ciljeva u vazduhu sa zapanjujućih daljina od 600 kilometara. Kao što je Mihejev istakao, „u brojnim vojnim operacijama je dokazano dokazano da savremeni zapadni sistemi protivvazduhoplovne odbrane ne uspevaju da pogode balističke ciljeve u većem broju slučajeva“.

Kontinuirana nadogradnja

Uprkos prijavljenim pogocima u nekoliko baterija sistema protivvazduhoplovne odbrane S-400 u Ukrajini, ruski državni izvoznik oružja nastavlja da kapitalizuje svoj uspeh u borbi.

Međutim, skepticizam oko ruske proizvodnje i lanaca snabdevanja mogao bi se pokazati štetnim za rusku ponudu sistema protivvazduhoplovne odbrane S-400 za njegovu najverovatniju bazu kupaca. Iz ranijih izveštaja znamo da su ruske vlasti, posebno Rosoboroneksport, odbacile navode o njihovoj nesposobnosti da isporuče poslednje serije S-400 namenjenih za jačanje indijske protivvazduhoplovne odbrane.

Generalni direktor Rosoboroneksporta, Aleksandar Mihejev, žestoko je diskreditovao glasine o bilo kakvom prekidu isporuke sistema protivvazduhoplovne odbrane S-400 Indiji. On je uveravao da se izvršenje ugovora odvija po rasporedu koji su zajednički dogovorili oba entiteta.

Suprotno ranijim spekulacijama zapadnih medija, koji su ukazivali na nesposobnost Moskve da ispuni svoje obaveze za isporuku Indije zbog tekućeg sukoba u Ukrajini i sve većih međunarodnih sankcija, Mihejev je pristao na narative ukrajinskih medija o navodnim prekidima u snabdevanju poslednje dve jedinice S-400 i nekoliko rezervnih delova za ruske avione za Indiju.

„Druga“ uloga S-400

U oktobru prošle godine, TASS, novinska agencija pod kontrolom Vlade Ruske Federacije, otkrila je jedinstveni plan raspoređivanja usredsređen na avion za radarsku detekciju velikog dometa A-50. Ova vest usledila je nakon prethodne izjave ministra odbrane Šojgua, u kojoj se tvrdi da su 24 neprijateljska aviona oborena u roku od pet dana.

Prema TASS-u, avion Berijev A-50, proizvod Rusije iz sovjetskog doba, dizajniran je za rano upozoravanje i kontrolu u vazduhu [AEV&C]. Izveštava se da je sposoban da omogući lansiranje rakete iz protivvazduhoplovnog raketnog sistema S-400 prema ukrajinskim avionima.

Izveštaj TASS-a snažno sugeriše da su zajedničke operacije A-50 i S-400 vredne detaljnijeg razmatranja. Štaviše, u izveštaju se tvrdi da je sistem S-400 gađao iz svog maksimalnog dometa na ciljeve u vazduhu koji su leteli oko 1 km iznad zemlje, koristeći novu vrstu protivvazduhoplovnih glava za samonavođenje.

Rusija ulaže u S-400

Kako je ranije izvestio BulgarianMilitari.com, Ruska Federacija je postavila cilj da do godine 2027. nabavi više od 1.000 jedinica protivvazduhoplovnih raketa dugog dometa 40N6, posebno dizajniranih za raspoređivanje u raketnim sistemima S-400.

Zanimljivo je da ovi sistemi nisu samo relikti budućnosti; već su u potpunosti operativni u nekim divizija. U stvari, spremne su da postanu sastavni deo nekoliko novoformirajućih protivvazduhoplovnih raketnih divizija pod stručnim nadzorom VKS.

Nedavno, u julu ove godine, pojavile su se glasine o uspešnom završetku onoga što je nazvano „zajedničkim državnim testovima“ za istu protivvazduhoplovnu raketu 40N6 o kojoj smo razgovarali. Gledajući unapred, Rusi planiraju da uspostave do 56 diviziona sistema PVO S-400 do 2027. godine, prema verodostojnim izvorima u ruskim medijima.

O S-400

Ruski S-400 Trijumf, takođe poznat kao SA-21 Growler od strane NATO-a, jedan je od najnaprednijih protivvazduhoplovnih raketnih sistema dugog dometa na svetu. Dizajniran je za otkrivanje, praćenje i uništavanje širokog spektra vazdušnih ciljeva, uključujući avione, dronove, krstareće rakete i balističke rakete, u radijusu do 400 kilometara.

Sistem S-400 se sastoji od nekoliko ključnih komponenti: integrisanog komandnog sistema 30K6E koji može da upravlja sa do 8 raketnih diviziona, komandnog i upravljačkog centra diviziona 55K6E, radarskog sistema za otkrivanje radara 91N6E, radara za navođenje raketa 92N6E i raznih tipova lansera raketa.

Radar 91N6E je posebno vredan pažnje po svojoj sposobnosti da detektuje i prati do 300 ciljeva istovremeno, pružajući sistemu sveobuhvatan pregled vazdušnog prostora oko njega.

Raketni arsenal

Raketni arsenal S-400 je raznolik, što mu omogućava da gađa ciljeve na različitim daljinama i visinama. Sistem obično koristi četiri različita tipa raketa: 40N6 veoma dugog dometa [400 km], dugog dometa 48N6E3 [250 km], srednjeg dometa 9M96E2 [120 km] i kratkog dometa 9M96E [40 km]. Ovaj opseg fleksibilnosti omogućava S-400 da se efikasno suprotstavi i masovnim vazduhoplovnim napadima i pojedinačnim ciljevima.

S-400 ograničenja

Uprkos svojim impresivnim mogućnostima, S-400 nije bez svojih ograničenja. Potrebno je vreme podešavanja od otprilike pet do deset minuta pre nego što počne sa radom. Pored toga, iako je sistem veoma mobilan, njegova radarska i komandna vozila su velika i mogu biti ranjiva na napade.

Bez obzira na to, S-400 ostaje moćan odbrambeni sistem, a njegovo prisustvo značajno poboljšava sposobnosti protivvazduhoplovne odbrane bilo koje zemlje koja ga poseduje.




Izvor

[Kubovac]

Video o masovnom procesu proizvodnje raketa za raketne sisteme PVO S-400 Trijumf

Geneza razvoja raketnog sistema PVO dugog dometa S-400 Trijumf može se pratiti od kasnih 1990-ih, kada je Rusija pokrenula razvoj naprednog naslednika serije S-300P. Nadovezujući se na dokazanu osnovu S-300P, program S-400 je imao za cilj da se suoči sa novim pretnjama i unapredi sposobnosti ruske protivvazduhoplovne odbrane. Sa svojim poreklom duboko ukorenjenim u eri Hladnog rata, razvoj sistema S-400 Trijumf predstavljao je strateški imperativ za Rusiju da održi svoju vojnu moć i da se suprotstavi rastućim vazduhopovnim pretnjama.