Sukobi u Zapadnoj Sahari

[MOTORISTA]

18.11.2020.
V.M.

Nakon Sirije, Libije i Nagorno Karabaha, otvara se novo ratište u svetu

Nova obnova sukoba posle tridesetogodišnjeg prekida vatre u regionu

Novi rat između Maroka i Narodno-oslobodilačke vojske Saharavija započeo je u zapadnoj Sahari nakon tridesetogodišnjeg prekida vatre u regionu. Zapadna Sahara je sporna regija na afričkoj obali Atlantika. Maroko kontroliše oko 80% teritorije, uključujući fosfatne slojeve u zemlji i vode bogate ribom. Zvanični stav Kraljevine Maroko je da je Zapadna Sahara sastavni deo zemlje, uprkos presudi UN-a da narod Saharavi ima pravo na samoopredeljenje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Front Polisario", uz izvesnu podršku Alžira, vodio je rat za nezavisnost od 1975. do 1991. godine koji se završio u septembru 1991. uz posredovanje i medijaciju UN-a. Međutim, planirani referendum o samoopredeljenju više puta je odlagan zbog spora između Maroka i Fronta Polisario oko sastava biračkog tela i statusa teritorije. Pregovori o situaciji u Zapadnoj Sahari uključuju Maroko, Front Polisario, Alžir i Mauritaniju. Oni su suspendovani na nekoliko meseci.



Maroko je 13. novembra pokrenuo vojnu operaciju za otvaranje puta prema Mauritaniji u regionu Zapadne Sahare, tvrdeći da je ova operacija potrebna da bi se okončale "provokacije" Fronta Polisario (zabranjene u delovima Zapadne Sahare pod marokanskom kontrolom, dok ih UN smatraju legitimnim predstavnikom naroda Saharavi u regionu) i "zaustavili blokadu" kamiona koji su putovali između područja sporne teritorije pod kontrolom Maroka i susedne Mauritanije, i "obnovili slobodan promet civilnog i komercijalnog saobraćaja." Marokanska vojska je već zauzela granični prelaz Gergerat koji se nalazi na ničijoj zemlji koju formalno kontroliše Front Polisario i njegove oružane snage - Narodnooslobodilačka vojska Saharavija. Prelaz se nalazi nadomak južne obale sporne Zapadne Sahare, duž puta koji vodi do Mauritanije, nekih 380 kilometara severno od Nouakšota, tampon zone kojom patroliraju mirovne snage Ujedinjenih nacija.



Kao odgovor, Front Polisario je saopštio da je Maroko prekršio prekid vatre i "zapalio rat", a generalni sekretar Fronta Polisario, Brahim Gali, izdao je predsednički ukaz (on je šef Arapske demokratske republike Sahravi) najavljujući kraj posvećenosti primirju potpisanom između Fronta Polisario i Kraljevine Maroko 1991. godine. Od 15. novembra, Narodnooslobodilačka vojska Saharavija saopštila je da će početi da vrši napade na snage Kraljevine kao odgovor na njihova kršenja prekida vatre.Oni su navodno izveli nekoliko napada nanoseći gubitke duž marokanskog zida Zapadne Sahare (koji pristalice Polisarija često zovu i "Zidom srama"). Marokanski zid Zapadne Sahare predstavlja približno 2.700 km dugu vojnu barijeru koja odvaja marokanska područja na zapadu od područja pod kontrolom Polisarija na istoku Ministarstvo nacionalne odbrane vlade Polisario tvrdilo je da je nekoliko njenih vojnih baza, punktova i centara za snabdevanje bilo pod vatrom, od kojih je najnoviji napad sinoć na 13. bazu 67. legije u sektoru Bakari u blizini Tinelika.

Lokalni izvori izveštavaju da se sporadični sukobi redovno pojavljuju između strana u regionu. Saharska Republika ili zvanično Saharska Arapska Demokratska Republika (SADR), je delimično priznata država s vladom u izgnanstvu koju je osnovao saharavski pobunjenički pokret Polisario 27. februara 1976. godine. Ova vlada trenutno kontroliše oko 20% tražene teritorije koja odgovara bivšoj španskoj koloniji Zapadnoj Sahari. Ostatkom upravlja Kraljevina Maroko pod nazivom Južne pokrajine. Polisario ove marokanske pokrajine smatra okupiranim područjem, dok područje pod vlastitom kontrolom, koje se nalazi uz granicu s Mauritanijom, smatra slobodnom zonom. Maroko ovo područje pod upravom Polisarija smatra tampon područjem.



Ne postoji zvanični srpski prevod za ovu nepriznatu državu

Ova država je nepriznata od velikog broja zemalja, nije članica UN-a, te time ne postoji ni zvanični srpski prevod za tu državu. Tako je poznata pod više naziva: Saharska Arapska Demokratska Republika, Demokratska Arapska Republika Sahara, Arapska Demokratska Republika Sahara i sl. Zvanični naziv koji ova država koristi kao članica Afričke unije je "République arabe sahraouie démocratique" gde "sahraouie" označava narod Saharavi koji živi na području Zapadne Sahare.

Istorija početka konflikta

Nakon odlaska španskih kolonista iz Španske Sahare, Španija, Maroko i Mauritanija su potpisali Madridske sporazume koji su vodili priključivanju teritorija Maroku i Mauritaniji. Rat je usledio nakon što je nezavisnost počeo da traži Front Polisario, koji je tvrdio da predstavlja domorodačko saharavsko stanovništvo. Samoproglašenje Saharske Arapske Demokratske Republike dogodilo se u Bir Lelu 27. februara 1976. godine. Bir Lelu je Polisario držao sve do prekida vatre 1991. godine, a vlada u izgnanstvu ga i dalje smatra glavnim gradom. Maroko glavnim gradom smatra El Ajun. Vlada u izgnanstvu dejstvuje u izbegličkim kampovima u vilajetu Tinduf u Alžiru.



Ko su Saharavi?

Saharavi, ili narod Saharavi su ljudi koji žive u zapadnom delu pustinje Sahare, koja obuhvata južni Moroko, pustinju koja obuhvata zapadnu Saharu, Mauritaniju i krajnji jugozapad Alžira. Kao i kod većine naroda koji žive u Sahari, kultura Saharavija je kombinacija berberskih, afričkih i arapskih elemenata. Prikazuje uglavnom osnovne karakteristike Berbera sa arapskim kulturnim elementima. Privilegovani položaj žena u plemenima Saharavi je berberska tradicija koja prethodi dolasku islama i Arapa, kao i karakteristike zajedničke etničkim grupama Sahela. Saharavi su sastavljeni od brojnih plemena i uglavnom su govornici arapskog dijalekta Hasanija, a neki od njih i dalje govore berberski jezik u Maroku. Ima ih nešto više od pola miliona, tačnije oko 570 hiljada i govore više jezika: arapski (hasanija dijalekt), berberske jezike, moderni standardni arapski (pisana verzija), španski i francuski jezik. U Zapadnoj Sahari ih živi oko 160 hiljada, a u Alžiru 210 hiljada od kojih su 90 hiljada izbeglice koje žive u izbegličkom kampu u Tandufu. U Maroku ih živi oko 90.000, dok ih je u Mauritaniji 26.000 takođe izbeglica. U Španiji ih ima od 3-12 hiljada. Srodni su Tuarezima i Berberima, a religija im je islam.

Šta je Front Polisario?

Narodni front za oslobođenje Sagija el Amre i Rio de Oroa (Front Polisario) je oslobodilački pokret koji se bori za nezavisnost i međunarodno priznanje samoproglašene države Saharska Arapska Demokratska Republika na teritoriji cele Zapadne Sahare, a koja je pod delimičnom kontrolom Maroka. Od 1979, Ujedinjene nacije priznaju Polisario kao predstavnika naroda Zapadne Sahare.

Cilj osnivanja pokreta

Polisario je osnovan 10. maja 1973. godine sa ciljem da se oružanom borbom oslobode Sagija el Amra i Rio de Oro od španske kolonijalne vlasti. Uticaj Polisarija je postepeno rastao u Zapadnoj Sahari i pridruživalo mu se sve više boraca. U junu 1975, misija Ujedinjenih nacija posetila je koloniju i zaključila da postoji "sveobuhvatan konsenzus" među stanovništvom za nezavisnost kolonije, a protiv podrške španske vlade ili za ujedinjenje sa nekom susednom državom i da je Polisario je najjača politička snaga u zemlji.

Španija "zakuvala čorbu"

Vlada Španije je sredinom 1975. godine odlučila da se povuče iz Zapadne Sahare, pa je 14. novembra potpisala Madridski dogovor sa Marokom i Mauritanijom, prema kojem je Maroko do 1976. trebalo da preuzme kontrolu nad Sagija el Amrom, a Mauritanija nad Rio de Orom. Vođe Polisarija nisu se složili sa odlukom španske vlade, pa su 27. februara 1976. godine proglasili Saharsku Arapsku Demokratsku Republiku (SADR) i nastavili oružanu borbu za nezavisnost Zapadne Sahare, sada protiv Maroka i Mauritanije.

Mauritanija se odriče svog dela kolača

Pod pritiskom učestalih oružanih napada Polisarija, Mauritanija je potpisala mirovni sporazum sa Polisariom 5. avgusta 1979. godine, kojim je priznala pravo Zapadne Sahare na nezavisnost i odrekla se prava na bilo koji deo njene teritorije.

Sukob sa Marokom

Maroko je negativno reagovao na ovaj sporazum i jednostrano pripojio teritoriju Zapadne Sahare, koju su napustile snage Mauritanije. Od tada Polisario vodi borbu za nezavisnost samo protiv Maroka, koji kontroliše dve trećine Zapadne Sahare.

Komanda u Alžiru

Polisario ima kontrolu nad samo jednom trećinom teritorije, koja je uglavnom pustinja, ekonomski zaostala, sa mnogo minskih polja i uglavnom nenaseljena. Polisario u svojoj borbi prima značajnu podršku od Alžira, gde se trenutno nalazi i baza pokreta.

Mirovni sporazum

Dana 6. septembra 1991, potpisan je mirovni sporazum između Polisarija i Maroka, koji je predviđao referendum o nezavisnosti koji je trebalo da se održi naredne godine. Međutim, bilo je neslaganja oko prava glasa i svi napori da se ponovo pokrene proces su propali. Tako referendum o nezavisnosti Zapadne Sahare od Maroka još uvek nije održan. Zapadnosaharske izbeglice u Alžiru vrše pritisak na rukovodstvo Polisarija da nastavi oružanu borbu, ali se primirje ugovoreno 1991. i dalje poštovalo sve do početka novembra ove godine.

Ideologija pokreta

Front Polisario je socijaldemokratski, levičarski i pokret tzv. saharskog nacionalizma. Osnivač pokreta bio je El-Kuali Mustafa Sajed, a trenutni vođa je Brahim Gali.

Zašto je Gergerat toliko važno mesto za Maroko, ali i Polisario?

Gergerat je malo selo na krajnjem jugozapadu Zapadne Sahare, udaljeno 11 km od granice sa Mauritanijom i 5 km od Atlantskog okeana. Selo je pod kontrolom Maroka. Poslednji marokanski kontrolni punkt nosi ime Bir Gandouz, po obližnjem selu. Maroko ovu graničnu stanicu vidi kao najjužniju barijeru koja štiti Evropsku uniju.  Područje između marokanske granične stanice i mauritanske granice Maroko vidi kao ničiju zemlju, a Polisario kao deo Republike Saharavi. U januaru 2015. godine Polisario je uspostavio vojno prisustvo u mestu La Guera na moru, ali očigledno još nije započeo kontrolu pasoša ljudi koji su prelazili u Mauritaniju.

Od februara 2017. godine, Nacionalna žandarmerija počela je da podiže zastave i vraća marokanske kamione koji prikazuju oznake Maroka koje uključuju konturu Zapadne Sahare. Značaj Gergerata za Maroko leži u dva aspekta: marokanski izvoz povrća u Mauritaniju (posebno u Nouadhibou) prolazi kroz ovu pograničnu stanicu i to je jedini način da Marokanci kopnom napuste zemlju bez vize i odu u drugu zemlju. Značaj Gergerata za SADR leži u činjenici da je ovo jedina lokacija na kojoj može vršiti pritisak na Maroko izolirajući ga u potpunosti od Mauritanije.

Upravo je zbog toga Maroko preduzeo vojnu akciju na tom području 13. novembra 2020. godine, izražavajući želju da se sprovede slobodno kretanje između teritorije pod kontrolom Maroka i Mauritanije.

Izvor: www.srbijadanas.com

[MOTORISTA]

18.11.2020.

Tenzije u Maroku se ne smiruju: Višednevnim borbama se ne nazire kraj, region tone u ponor

Novi rat između Maroka i Narodnooslobodilačke vojske Saharavija započeo je u zapadnoj Sahari nakon tridesetogodišnjeg prekida vatre u regionu. Zapadna Sahara je sporna regija na afričkoj obali Atlantika. Maroko kontroliše oko 80% teritorije, uključujući fosfatne slojeve u zemlji i vode bogate ribom.



Narodni front za oslobođenje Sagija el Amre i Rio de Oroa (Front Polisario) je oslobodilački pokret koji se bori za nezavisnost i međunarodno priznanje samoproglašene države Saharska Arapska Demokratska Republika na teritoriji cele Zapadne Sahare, a koja je pod delimičnom kontrolom Maroka.

Novinska agencija fronta Polisario izjavila je u utorak uveče da su napadi Narodnooslobodilačke vojske na baze marokanske vojske nastavljeni peti dan zaredom. Narodnooslobodilačka vojska je u izjavi navela da je pojačala neprijateljstva nakon što su marokanske snage prekršile prekid vatre zaključen između fronta Polisario sa jedne strane, i Kraljevine Maroko ss druge strane, pod nadzorom Ujedinjenih nacija. Oni navode da su njihove snage vršile napade na vojne baze Maroka, opisujući ih kao uspešne .

Podsetimo, Maroko je preduzeo vojnu akciju na području Gergerata 13. novembra 2020. godine, malog sela na krajnjem jugozapadu Zapadne Sahare, udaljenog 11 km od granice sa Mauritanijom i 5 km od Atlantskog okeana. Selo je pod kontrolom Maroka.

Izvor: CLICK

[MOTORISTA]

[MOTORISTA]

четвртак, 10.12.2020.

Трамп: Признајемо суверенитет Марока над Западном Сахаром

ВАШИНГТОН - Мароко је признао САД 1777. године, стога приличи да признамо суверенитет ове земље над Западном Сахаром, написао је на „Твитеру” амерички председник Доналд Трамп.

Објава је уследила након склапања споразума о нормализацији односа између Израела и Марока уз посредство САД, у оквиру којег је Трамп признао суверенитет Марока над Западном Сахаром.

„Данас сам потписао проглас о признавању суверенитета Марока над Западном Сахаром”, потврдио је Трамп на „Твитеру”, преноси Танјуг. „Озбиљан, кредибилан и реалан предлог аутономије (те територије) Марока једина је основа за праведно и дуготрајно решење за трајни мир и просперитет”, додао је Трамп.

Он је склапање споразума о нормализацији односа Марока и Израела оценио као историјски пробој за постизање мира на Блиском истоку. Споразум предвиђа успостављање дипломатских и званичних контаката између Марока и Израела, летова кроз ваздушни простор ових земаља, као и директних летова. У склопу договора амерички председник Доналд Трамп се сложио да призна суверенитет Марока над Западном Сахаром.

Мароко у Западној Сахари већ деценијама води борбе с покретом Фронт Полисарио који подржава Алжир, а који тежи успостављању независне државе на овој територији.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Alžir odbacio Trampovu odluku u vezi sa Zapadnom Saharom
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 12.12.2020.

Alžir je odbacio odluku američkog predsednika Donalda Trampa da prizna suverenitet Maroka nad Zapadnom Saharom

Tvrde da ovaj potez podriva napore za okončanjem višedecenijskog konfikta na teritoriji, prenosi Rojters. Ministarstvo spoljašnjih poslova Alžira je saopštilo da odluka SAD nema pravno dejstvo, jer je u suprotnosti sa rezolucijama UN, pogotovo sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN koje se odnose na Zapadnu Saharu. Odluka podriva napore za okončanjem konflikta na teritoriji Zapadne Sahare na svim nivoima, a koji imaju za cilj da uspostave pravi politički proces, navodi se u saopštenju alžirskog ministarstva.

Izrael i Maroko su u četvrtak sklopili sporazum o normalizaciji odnosa uz posredstvo SAD. U sklopu dogovora američki predsednik Donald Tramp se složio da prizna suverenitet Maroka nad Zapadnom Saharom. Maroko u Zapadnoj Sahari već decenijama vodi spor sa pokretom Front Polisario koji podržava Alžir, a koji teži uspostavljanju nezavisne države na ovoj teritoriji. Sukob u Zapadnoj Sahari ponovo je eskalirao prošlog meseca, nakon tri decenije primirja.

Ne očekuje se da će UN i zapadne zemlje promeniti svoj dugogodišnji stav po pitanju situacije u Zapadnoj Sahari, za koju tvrde da treba da bude rešena na referendumu. UN su saopštile da je njihov stav ostao nepromenjen kada je o Zapadnoj Sahari reč.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Trampov potez koji bi mogao da dovede do destabilizacije u regionu
Tanjug 25.12.2020.

Stejt department je danas saopštio da će SAD otvoriti konzulat u Zapadnoj Sahari nakon odluke predsednika Donalda Trampa da prizna suverenitet Maroka nad tim spornim regionom, prenosi AP.

Državni sekretar SAD Majk Pompeo naveo je u saopštenju da je proces otvaranja konzulata već počeo. Još nije jasno gde i kada će konzulat biti otvoren, ali je Pompeo rekao da će do tada američka ambasada u Rabatu upravljati virutelnim konzulatom u službi Zapadne Sahare. Tramp je 10. decembra objavio da će SAD priznati suverenitet Maroka nad Zapadnom Saharom u sklopu sporazuma o normalizaciji odnosa između severnoafričke države i Izraela. Priznavanje Zapadne Sahare predstavlja zaokret u odnosu na višedecenijsku politiku SAD, a ovaj potez naišao je na brojne kritike, i to ne samo od bivše španske kolonije, nego i od UN i američkih saveznika u Africi i šire.

Analitičari smatraju da bi Trampov potez mogao da dovede do destabilizacije šireg regiona, koji se već bori protiv pobuna islamista i krijumčarenja migaranata. U Zapadnoj Sahari decenijama deluje Front Polisario koji se bori sa nezavistnot te teritorije.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Španski sud odbacio zahtev za istragu protiv Brahima Galija
Tanjug 29. 07. 2021.

ŠPANSKI vrhovni sud odbacio je danas zahtev za istragu o navodnim ratnim zločinima i genocidu u Zapadnoj Sahari, za koji je osumnjičen lider pokreta za nezavisnost te oblasti Brahim Gali, a čija je hospitalizacija u Španiji izazvala diplomatski spor sa Marokom.

Galija i lidere Polisario Fronta su optužili aktivisti za ljudska prava i pojedinci iz Zapadne Sahare za genocid, ubistva, terorizam, mučenje i nestanke, navodi se u sudskom dokumentu, preneo je Rojters. Gali se pojavio pred sudom ranije ovog meseca putem video linka u sklopu istrage, a njegov je advokat negirao bilo kakav prekršaj. Vrhovni sud je doneo presudu da su navodne optužbe protiv Galija zastarele, uz dodatak da nema dovoljno dokaza za optužbe o genocidu.

Prijem Galija na medicinski tretman u bolnicu u španskom gradu Logronjo u aprilu bez obaveštavanja Maroka, izazvao je razmirice između dve zemlje. Maroko je odgovorio tako što je ublažio granične kontrole, dozvolivši hiljadama migranata da uđu u Seutu, špansku enklavu na severu Afrike.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Ambasada Maroka: Nismo "okupaciona vlast" u Sahari


Ambasada Kraljevine Maroka u Srbiji je reagovala na tekst "Alžir i Maroko - zašto je došlo do prekida diplomatskih odnosa" objavljen u medijima.

U vezi sa gore navedenim člankom, Ambasada Kraljevine Maroka u Srbiji prinuđena je da ukaže na propust i plasiranje informacije koja je netačna i pogrešna.

Naime, novinarka RTS-a koja je pripremila reportažu navela je u tekstu kako regionom Marokanske sahare "upravlja marokanska okupaciona vlast". Ovakva konstatacija ne samo da ne odgovara istini, već predstavlja apsolutno pogrešan i potpuno obmanjujući podatak.

Za nas, kao izaslanike i predstavnike prijateljske Kraljevine Maroka i marokanskog naroda, bilo je krajnje iznenađujuće, čak i šokantno videti da se takva terminologija koristi u ustanovi kakva je Vaša (u RTS-u), posebno imajući u vidu prijateljske, iskrene veze i partnerski odnos koji naše dve države, Kraljevina Maroko i Republika Srbija, gaje decenijama unazad.

Ovome bi takođe trebalo dodati i činjenicu da naše dve zemlje dele zajedničke stavove po pitanju "samoproglašene nezavisnosti", kao i po principu poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta država članica Ujedinjenih nacija.

Upravo u tom duhu, tokom svoje poslednje posete Maroku, maja 2021. godine, gospodin Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova Republike Srbije, iskazao je potpunu saglasnost sa svojim marokanskim kolegom, gospodinom Naserom Bouritom, u zajedničkom saopštenju objavljenom na veb stranici Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, po sledećim tačkama:


1 - Raditi na jačanju odličnih veza na svim nivoima, u duhu prijateljstva, međusobnog poverenja i poštovanja principa teritorijalnog integriteta i nacionalnog suvereniteta, u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

2 - Ministar spoljnih poslova Republike Srbije istakao je diplomatske i političke napore Kraljevine Maroko u cilju postizanja realnog, praktičnog i trajnog političkog rešenja u duhu kompromisa i realnosti i u potpunoj saglasnosti sa Rezolucijama Saveta bezbednosti UN.

3 - Republika Srbija smatra Marokansku inicijativu za autonomiju, pod marokanskim suverenitetom, ozbiljnim i verodostojnim rešenjem za pitanje Sahare.

Vredna je pomena i činjenica da postoji više od 70 rezolucija Saveta bezbednosti UN i preko 120 izveštaja generalnog sekretara UN o neutemeljenom, lažnom sporu oko Marokanske Sahare. Nijedna od tih rezolucija, niti jedan od izveštaja nikada nisu spominjali Kraljevinu Maroko kao "okupacionu vlast", niti su spominjali Saharu kao "koloniju" ili "okupiranu teritoriju".

Štaviše, sa istorijske tačke gledišta, Sahara je oduvek, što će reći još pre kolonijalne ere, bila deo Maroka. Nekoliko bilateralnih ugovora potpisanih u XVIII i XIX veku potvrđuju ovu realnost i činjenično stanje stvari. Osim toga, Međunarodni sud pravde je jednoglasno, oktobra 1975. godine, priznao postojanje bliskih veza i čvrste lojalnosti između marokanskih kraljeva i plemena koja žive na toj teritoriji.

Danas, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija kao jedina institucija ovlašćena da se bavi ovim pitanjem, definisao je jasne i nedvosmislene parametre za napredak. Kroz svoje formulacije Ujedinjene nacije pokazuju da zagovaraju realno, pragmatično, pravedno i trajno političko rešenje, koje će biti zasnovano na kompromisu.

Upravo u tom duhu i na tim osnovama stoji marokanska inicijativa za pregovore o autonomnom statutu regiona Sahare, podstaknuta nepokolebljivom privrženošću Kraljevine Maroka svom teritorijalnom integritetu, a pod vođstvom Njegovog veličanstva kralja Mohameda VI.

Pragmatičnost ove inicijative koju je Maroko predočio 2007. godine prepoznala je, i u više navrata pohvalila i međunarodna zajednica.

Ovaj plan pozdravile su Ujedinjene nacije, kao i veliki broj međunarodnih sila i većina država članica (uključujući tu i Republiku Srbiju), jer je osmišljen i percipiran kao "vin-vin" rešenje koje predstavlja realan, racionalan i promišljen način okončanja ovog spora, u potpunoj saglasnosti sa smernicama Saveta bezbednosti.

S druge strane, kada govorimo o tome ko predstavlja narod Marokanske Sahare, važno je istaći da su tokom održavanja poslednjeg okruglog stola u okviru pregovaračkog procesa pod pokroviteljstvom specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, a koji je okupio sve zainteresovane strane po ovom pitanju, odnosno: Alžir, Mauritaniju, Maroko i front polisario; predstavnici iz regije Marokanske Sahare izabrani demokratski na slobodnim i poštenim izborima (za razliku od predstavnika polisaria sa kojima to nije slučaj).

U zaključku, želimo još jednom apostrofirati da se Srbija i Maroko suočavaju sa sličnim izazovom koji preti da ugrozi nacionalni integritet i suverenitet naših dveju država nad sopstvenim teritorijama. Iz tog razloga smatramo da bi Srbija i Maroko trebalo zajedno i udruženo da rade na zalaganju za poštovanjem ova dva vitalna principa Ujedinjenih nacija, te da izbegavaju upotrebu terminologije koja se može protumačiti kao zlonamerna, maliciozna i štetna.


izvor

[Dreadnought]

Algeria blames Morocco for bombing as tensions escalate

Algeria has accused arch-rival Morocco of killing three Algerians on a desert highway, as tensions escalate between the neighbours over the contested Western Sahara.

[Dreadnought]

Moroccan-Algeria report