PALUBA
March 29, 2024, 10:14:38 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jednu cifru, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 [2] 3 4 5   Go Down
  Print  
Author Topic: Градине  (Read 20716 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #15 on: December 25, 2020, 08:36:14 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Археолози Народног музеја Топлице из Прокупља и Народног музеја из Београда наставили су археолошка истраживања у општини Куршумлија, која се спроводе сваке јесени већ пет година. Они су до сада открили 11 изгубљених градова на обронцима Копаоника и на Радан планини. За пет градова који су откривени око Луковске бање до сада се није знало. Потребна су опсежнија археолошка истраживања како би се сазнало више о њима. Ти градови нису били евидентирани на археолошкој мапи Србије. У питању су утврђени градови на врховима планинских венаца, око Луковске бање. Оно што сада можемо да претпоставимо је да ти градови имају везе са некаквом делатношћу на том простору, највероватније са рударством.
На појединим мјестима, у подножјима утврђених градова, археолози су пронашли остатке насеља, који указују да се ту живело од праисторије до средњег века. Досадашња археолошка открића на читавој територији општине Куршумлија, у потпуности мењају постојећа сазнања о историји тог краја. На пример, сада знамо да је овај крај, данашња куршумлијска села и читава околина, била далеко насељенија у односу на данас, али и много богатија. Археолози су евидентирали око 140 локалитета из различитих временских епоха. Ови локалитети откривају да су кроз куршумлијски крај водиле веома значајне саобраћајнице и много се интензивније живело.



* 11 изгубљених градова.jpg (213.3 KB, 758x600 - viewed 8 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #16 on: December 27, 2020, 11:49:04 am »

Остаци од старина у Смедеревском округу.

Кулич, град, сад већ разваљен, на утоку Мораве у Дунаво, у дно Годоминске равнице. На Куличу је, као што вели г. Каниц, одржао победу Диоклетијан над Карином, својим супарником, 285. године, после Христа. Но ми подсећамо на развалине Кустару, у Дубравици, на левој обали Мораве, за које г. Медовић вели да је стари Магрум, и где је већа прилика насеоније и живље место, но што је Кулич, по што је Кулич изгледа тек као каква кула мањег значаја.
Градиште, на један сат и по уз Дунаво, више Смедерева, код орешачке механе. Ту с ваде старе цигље и камен из зидова. Пуно је остатака; ништа се о том не прича.
Југово, на запад од Смедерева, а југоисточно од онога Градишта, које мало час поменух, тај је простор пун неких зидова, већ сравњених са земљом, рбака од судова, и других знакова, по којима се може мислити, да је ту некад била варош.
Царина, више вароши Смедерева, заслужује да се помене за то, што је ту недевно нађен бунар, 16 хвата дубок, којега постање сви знаци мећу чак у римско доба.
У Ћириловцу има још један бунар, и других остатака од грађевина. Прича вели, да је римска варош била ту, а не где је данашње Смедерево.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #17 on: December 27, 2020, 12:00:00 pm »

Остаци од старина у Јагодинском округу.

Од старина у овом округу находе се остаци: на планини Јухору; на брду Жупањцу; на Сутесци више села Грабовца спроћу старе Осанице, баш где коса Татарина удара у Мораву; не далеко од села Сугубиште; у селу Бачини; у вароши Јагодини; на Ђурђеву Брду.

На Јухору, јужно од Јагодине, а западно од Мораве, код 'Девојачке Стене', има једна градина, о којој нисам ништа могао дознати до толико, да народ и њу, као обично, приписује Ђурђевој Јерини. У зидинама тога града, нађен је један буздован с 18 пера, који сам предао народном Музеју, у Београду.
Друга је стара градина изнад села Драгошевца. И за ову се држи да је дело Ђурђеве Јерине.
На брду Жупањцу, близу манастира Каленића, на запад од Јагодине, град је Николе Жупана.  Можда је ово онај Никола Жупан, који се помиње у земљама Царице Милице и сина јој Депота Стевана.
Град на брду више села Превешти, с десне стране каленићске реке. Ту се находе разни новци, рбаци од посуђа, и налажене су читаве тубе увијена сукна, које је поцрнело, па се распада као паучина. Народ прича, да је то био град још онда кад су доња села била под водом!
Град на Сутесци, више села Грабовца, не зна се чије је дело. Али није тешко погодити за што је грађен. Косе од Копаоника упрле су овде у Мораву с десне јој стране, а коса Татрна, која се веруга чак до Рудника, с леве, те је начињена сутеска између басена моравскога, који се пружа чак озго од Овчара и Каблара довде, и између онога који се почиње испод ове сутеске па се завршује под планином Мојсињем више Сталаћа. Овај је град бранио тај пролазак. Народно веровање приписује га Јерини, жени Ђурђа Бранковића, али ево ова прича томе се противи. Планина око града зове се Татрна. Прича се, да су некад на Левач напали Татрни (Татари), и народ се сакрио у збег у планину око овог града. Татрни их нађу и ту, и кидишу на њих. Некој мајци била заспала кћи, а она јој викала: 'Диг се, Ружо, у зао час, ето Татрна!' У том допаде Татрн на коњу, и викне: 'Татрн коња труди, да девојку буди, да јој очи љуби.' Мајку погази, а девојку узме, и одведе. Ако ова прича казује ону познату најезду Татара на Србију, онда је тај град постојао много раније од времена злогласне Деспотице Смедеревске.
Град код села Сугубине, на запад од Јагодине, такође је дело непознатих господара. И за њега се може казати, да је бранио пролазак преко Црног Врха из долине моравске у лепеничку, и из Лепенице и Груже у Мораву.
Једно полак сата више села Поточца, на једном вису од Јухора, има градина која се зове град Војводе Момчила.
У Бачини, један сат западно од Варварина, находе се неке развале, за које се прича, да су били двори Царице Милице.
На брду Главеји, више Рековца, била је прича се, некад кула Филипа Маџарина, али сад се не познаје ништа осем се северне стране пут, којим је, веле, он излазио на Главеју.
У Јагодини имају темељи од грађевина, које као да ће бити старије од Турака.
На Ђурђеву Брду, више саме Јагодине, имају неке развалине од некаквих грађевина; мисли се да су то били двори Деспота Ђурђа, од кога је и име том брду остало.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #18 on: December 28, 2020, 10:34:19 am »

Остаци од старина у Крагујевачком огругу.

Борач, на десној страни реке Груже, на једном камаљу, 5 ½ сата на запад од Крагујевца. Борач је некако на средини Груже, на врло живописном месту. Он је за српскога деспота био на гласу. Деспот Стеван Високи издао је на њему једну повељу Дубровчанима 6914/1406. године, за коју вели да је писана 'въ славнѣмь градѣ Борчи.' По летописима, цар га је Мурат освојио 6946/1438, кад и Раваницу.
На исток од Борча, преко реке Груже, на 2-3 сата места, на венцу који је водомеђа Гружи и Лепеници, село је Честин. Ту има неки стари град с источне стране куће г. Илије Туцаковића.
Венчац, брдо на 9-10 сата на запад од Крагујевца, има на врху своме неке старе зидине, за које народ прича да су били Бакићеви двори. У Гласнику Срп. Учен. Друштва (II, 229-231) има повећа прича о Млатишуми, и о Бакићу.
Бушиначка Кула, на десној страни речице Клочнице, на једном избрешку, испод села Љубичевца, које се пре звало Бушинци.
Голубац или Голубан, још доста добро одржан, на једном вису, на подножју планине Голубице, а на десној страни реке Раче, код села Вишеваца, 5 ½ сата на север од Крагујевца. Ништа за овај град не умем казати више, до то да је на врло лепом месту за гледање на све стране.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #19 on: December 28, 2020, 11:10:23 am »

Остаци од старина у Рудничком округу.

Старина има доста у Рудничком округу, ми ћемо поменути само оне знатније:
Град Рудник. У осоју Великог Штурца, на левој обали главног извора реке Јасенице, дрема и рони се мало по мало стари Град Рудник, кога постојање покрива засторак незнања. Град је озидан на четири угла. На сваком рогљу има по једна округла кула, а око свега је био ископан дубок ров, па и овај назубчен палисадом. Сва му просторија може имати до 2500 квадратних корака. Рудник се помиње у старој историји српској, али више као место рудно, где су ковани новци, и одакле су доходци сабирани. Последњи пут, кад га с сећају наши летописци, то је да онако лаконски, како они умеју, забележе у њему једно злочинство и против породице и против отаџбине.
Тожде лето 6965 конча се госпођа деспотица Јерина у Руднику, маија 3, вторник. И ва ту ношт одбеже од Рудниа к цару Мехмед-бегу на Порту Гргур и царица Мара, сестра деспота Лазара, и Тома сих ујац.
После дугога ћутања, чује се име Рудника за аустриских ратова; особито за времена Принца Јевђенија био је тај град лепо оправљен и утврђен. Године 1739. Турци су спалили варош Рудник и град освојили од Немаца.
Г. Каниц помиње како је тада (1739) некакав Мехмед-Газија, из Ужица, похитао својском да казни некакве Клименташе, насељене око Рудника, што су показивали симпатију према Аустрији. Један део тих Клименташа побегне к Сави, и јамачно, вели он, насели се после око Митровице села: Николинце и Ртковце, где живе и данас, а други се заклоне у Руднику. Мехмеду изађе за руком напасти ове ноћу, те тако све мушкиње стави под мач, а женскиње зароби и одведе у Ужице. У околини Рудника ја нисам могао ништа дознати данаске о тим Клименташима, а статистика маџарска тврди, 'да су се они Клименташи у Николинцима и Ртковцима у XIV веку из Албаније били уселили међу српске планине где су од свога вођа Клименте узели име. Од њих се један део 1337. године доселио у Срем.
Кад су Дахије завладале Србијом, онда је у Рудник дошао за заповедника Сали- Ага, брат Кучук-Алије, великога Дахије. Он је ту изашао на стидни глас својим силеџиским сладострасним животом, са чега је и прозван Руднички Бик. Кад састанак у Паланци, који су имали београдски Турци с Карађорђем, не може повратити устанике у покорност Дахијама, онда Карађорђе крене своју дружину да истера из Рудника 'Бика'. Али је у Рудник већ био дошао и ужички муселим, и довео војске у помоћ. То је било последњих дана Беле Недеље 1804. На град се врло тешко могло да напада, јер се био поледио снег, па се није човек могао никако држати на ногама у оној страни у каквој се находи тај град. Други дан од почетка опсаде, дође у помоћ Милан Обреновић, трговац из Бруснице, и доведе 60 — 70 момака. Сад Срби најпре дочекају и разбију Чолак-Алију, који је ишао из Чачка Руднику у помоћ, па онда град стегну још тешње. У очи Белих Поклада ноћу, Турци се пробију кроз српску опсаду и бусије, и побегну к Ужицу, изгубивши неколико својих другова, између којих и самог ужичког 'војводу'. У граду Руднику остану само жене и деца. Њих Срби сутра дан пусте да иду куд ко хоће, а град остане пуст. Карађорђе рекне Милану: — Кокуде, ти иди сад, те одмећи твоју нахију (јер још нису били сви устали), а он оде у Страгаре, и отуда у Врбицу. Милан, пошавши с Рудника, понео је собом, тако рећи, и средину нахиску одатле у Брусницу. Како је град Рудник тада остао без становника, тако је самотовао све до 1813. Те године се набије у њега опет нека турска посада, која га је држала до априла 1815. А тада, по што се преда Токатлић, његов заповедник, и дружину изведе, Рудник је остао пустољина коју нико већ није ни обнављао нити загревао каквим новим животом и радом.
Његове се куле осипљу мало по мало; његове капије преплећу павитњаци; његове калдрме зарастају у ливаде. Рудник је доста верна слика судбине Турака у српским земљама. За то смо му дали прво место међу старинама, за то смо и проговорили неку реч више о његовој историји.
На Руднику планини, и око њенога подножја, осем града Рудника, пуно је остатака од старога доба и живота. Ми ћемо поменути само три тачке, које нам се чине најважније са стране историске.
Прво је, дакле, тачка римска, као најважнија. Она је на југоисточној страни Великога Штурца, онде где је улазак у старе мајдане, у долини којом тече поточић, који се стаче све из самих рударских окана. Ту је била римска рударска насеобина. Ту, на ушћу те долинице, одакле је дивотан пространи поглед на чачанске и ужичке планине, био је храм богиње мајке земље (Terra mater-Tea) заштитнице рудара, где су се радници, улазећи у окна, молили за заштиту од опасности и за благослове те богиње. Тај храм обновио је цар Север у почетку III века (натпис вели: TEMPLUM TERRAE MATRIS CONLAPSUM RESTITUIT, то јест, цар је Север обновно опали храм мајке земље). Она плоча коју је отуда донео г. др Јанко Шафарик у београдски Музеј, морала је бити, по мишљењу тога поштованог археолога, над уласком у тај храм. Ову је плочу г. Шафарик пред покојним Кнезом Михаилом, на самом месту, дигао, прочитао, и протумачио.
Друго је место на југу Великог Штурца, између плужевинског потока и красојевачке реке, и код извора који се зове Гушева, где је, прича се, за српскога царства, била велика рударска варош, где је још и деспот ковао сребрне новце с натписом Pудник. Па ту су и за Карађорђа биле српске ковнице.
На Руднику се находе и развалине од цркве коју народ зове Миса. Јамачно су рудари били Саси, римске вере, па је народ задржао спомен и о њиховој богомољи.
Трећа је тачка на западној страни, где је била варош за Турака , коју су Турци снели озго због јаких ветрова који на Руднику често дувају.
Прва и друга тачка заслуживале би да се на њима копа, не би ли се богатија дата прикупила о некадашњем стању и развитку рудничких рудокопња. Желети је да се од свега Рудника начини пространа карта, која би обележавала све што је било некад важно, а и оно што обриче да ће имати од сада вредности.
Стари људи у Руднику причају да су некад биле кoвнице код извора Гушевца, и у ставама двеју река: мајданске и рудничке. Кажу да се ту свако јутро клало по 80 волова, па ко порани, тај и добије меса, а ко одоцни, остане без меса. Ту је, веле, била варош већа него икоjа данас у Србији! Још причају да и сад стоје темељи од пет разних цркава које су појале у тој околини, и то: прва у данашњем засеоку Красојевцима; друга , у Селиштима; трећа, у Рудничишту; четврта, код Саставака, под Малим и Великим Штурцем; и пета, у Номини.
Кула Орловића Павла, у селу Красојевцима, где има доста и других развалина. Народ прича да је некад Орловић Павле био заповедник над свим овим рудокопњама, па је тада и кулу ту озидао.
Друга једна кула има у месту Селишту. Народ о њој не прича ништа.
Град на Островици. Народ, као обично, приписује и овај замак 'проклетој' Јерини, а можда с онолико исто права сколико и друге такве остатке. Од тога је града сад остало још мало зидина: све је друго време већ оронило и на земљу оборило. у животу Деспота Стевана Високог помиње се како је у Островицу побегао, да би се заклонио од гњева Деспотова, бунтовник Никола Белоцрковник, па, кад се и ту није могао одржати, он се закалуђерио заједно са женом и четири ћери своје, да би се расом заклонио од владаочева суда.
У нашим летописима помиње се неколико пута Островица, али на жалост врло укратко. Тако, на прилику: 6944/1436 царь Moүрать расипя Островнцоү и манастир Раваницоу. — 6962/1454 прими царь Острьвицoү и плени до Смедерева и збегь омольски. — Мехмедь пороби Срьбле и разби Островицу. Помиње се и власт Острьовнука, и у њој село Врбава, које је и сада у врху Груже, 3-4 сата од Островице.
Све то нас је наводило да те догађаје замишљамо на овој рудничкој Островици; па смо њу узимали за постојбину и онога Мијаила Константиновића, кога је летопис штампан у XVIII Гласнику, од стр. 25—188.
Сад у најновије време, у једној нотици, јавља г. П. Срећковић да се све то тиче друге Островице, у Старој Србији. Чекамо шире обавештење о том, а дотле остајемо при овом, нарочито за то што се и све друго што летописци помињу уз Островицу, догађа у близо око ове рудничке Островице. - О Васкрсу и о Ђурђеву дне, омладина из околних села излази на Островицу и тамо игра и весели се.
Градић или кула на вису Тресци. Народ и те зидине приписује Ђурђевој Јерини. Прича се да су Турци тукли из топова овај градић с Великог Врха, који је баш према Тресци.
И на стени Соколици, у Остри, био је некад град. Сад се познају од њега зидови. За време наших устанака на Турке, ту су бивали збегови.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #20 on: December 29, 2020, 10:40:41 am »

И на стени Соколици, у Остри, био је некад град. Сад се познају од њега зидови.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Tврђава Соколица.jpg (406.36 KB, 892x668 - viewed 6 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #21 on: December 29, 2020, 10:56:10 am »

Остаци од старина. Ваљевски округ.

Од старина, сведока некадашњег живота на овом крају можемо поменути
Белу Стену која је ушла тешким споменом у српске летописе. Кад се иде од Ваљева к Мионици, па се пређе вода Бања (која извире у Петњици), једно 1000 метара унапред, на 80 метара у десно од пута, на брду, зидина је Бела Стена која је толико порушена да је већ сравњена са земљом, и обрасла травом. Овај градић отео је Махмуд-паша од Срба 1458. године, онда кад и Вишесаву, Голубац, и Ресаву. Кад је, пре 20 година, прокопаван пут, нађена је у Белој Стени једна костурница тако велика, да је из ње до сада испало више од 30 кола човечијих костију, и испадале су све једнако, до пре неке године. Пре неког времена, ту близу, ископали су људи на једном месту костур од човека и од коња. У околини се прича, да се на Белој Стени тукао Душан с Маџарима, који су били прешли преко Саве, и почели пљачкати српске земље. Прича вели да их је он страшно потукао на том месту, а што их је побегло из боја, то се, кажу, подавило у Сави.
Град Словац, на вису Словцу, с леве стране Колубаре, према брду Оштриковцу, које је на десној страни Колубаре. Прича се да је и тај град градила Ђурђева Јерина, па намислила, веле, да пружи од града мост преко Колубаре на Оштриковац. Али најпре отегне она кршу платна с брда на брдо, на пусти бену, да премости платном: ако бена здраво пређе, она да гради мост, а ако јој што буде, да одустане. Бена дође до над Колубару, па се стрмоглави у воду; Јерина, видевши то, одустане од своје намере.
Више Ћелиске цркве, код правог извора воде Граца, имају развалине старог града. Вук каже да се ове зидине зову Бранеговићи, а и сеоце које је ту најближе зове се Бранеговићи.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
У селу Берковцу, где извире река Топлица, имају старе зидине, за које се прича да су били двори Топлице Милана. Остатке је те, кажу, рушио неки Марко Ковачевић, те себи градио кућу, као да је мало било другога камења. Начинио је, веле сељаци, добру кућу, али му није било са срећом: пострадао је, кућа му се продала, и сада је општинска кућа: што је било народно, то народно и остаје.
Велимирови двори у селу Кључу, крај реке Лепенице. То је порушена црква и једна цела кула. Прича се да је Велимир био некакав власник цара Лазара. Он је био врло богат, и имао је три сина. Један му се син удавио у Лепеници, а други је пао с коња на Божић, и погинуо. Кад то види несрећни отац, он трећег затвори у кулу, па га никуд није пуштао, него га је ту хранио и чувао, само да му се не би каква несрећа догодила. У јесен му донесе зрела грожђа, те дете по томе позна које је доба од године. Али га из грозда печи гујче, и тако и трећи син жалосном оцу остане мртав. Народ прича да га је то проклео Цар Лазар што га није лепо дочекао и угостио, кад је једном Цар доходно у Мионицу.
На уток у Граца у Колубару, била је Кула Јевте Витковића. Према тој кули, с десне стране Граца, налази се црквина и око ње шанац, где је седео Top-Мијат, арамбаша, сувременик Витковићев, који се такође пева у песмама.


* Јеринин град, Бранговић.jpg (292.09 KB, 715x537 - viewed 6 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #22 on: December 30, 2020, 10:14:35 am »

Остаци од старина. Шабачки округ.   

Видин Град, на врху Видојевице, последњег западног виса церског, баш над Лешницом. Град је са свим порушен; само му се познају темељи, и около онај дубоки ров којим је био опасан. Народ прича да је Видојевицу, или Видин град, градила нека Ви да, сестра оне Ковиљке, која је зидала Град Ковиљачу. Види и Ковиљки је отац оставио велико благо да учине нешто добро са њим за свој народ, па је Вида одлучила да сазида велики град на оближњој планини, коју по њој назваше Видојевица, док се Ковиљка зауставила у подножју планине Гучево и ту одлучила са сагради велики град. Ништа се више не прича о тим женама које су могле чак и градове градити.

Град Тројан. На највишем месту Цера, баш некако на средини његове косе, стоји тај град усправо и данас. Није ништа особито по зидању, али је с њега дивотан поглед: на северо-исток на сву Мачву, Срем, и Посавину, и на југо-запад: на сву Шумадију и на Јадар. Ко је у њем седео, није остао жељан лепих предела, ако му је само било до тога. Има прича, да је у њему живео некакав цар Тројан, који је имао три главе, од којих је једна јела људе, друга стоку, а трећа рибу. Он је, веле, дањивао у свом граду на церу, а ноћивао у граду Ширину, на Сави, 5 минута пошавши од Митровице к селу Засавици. Народу се то додија, па оду светом Димитрију, који је у њега служио, и замоле га да упита Тројана: чега се он боји? — Само се бојим сунца, одговори Тројан: — а никога више под небом. Свети Димитрије, дознавши то, да коњма пуне зобнице песка место јечма, а људма закаже да сваки својим петловима повади језике, да не би певањем објавили Троjану зору. То њега омете, те се одоцни, али ипак побегне, но сунце га ухвати; он се зарије под пласт сена; али дође бик те преврне пласт, и он се растопи. Прича вели да је Тројан у том бегању оглувео на месту где је сада село Глушци; да су му отпали табани у селу Табановићу; да је ослепео у Слепчевићу; да је изгубио штит у Штитару; и највећа несрећа да му се десила у селу Десићу. Светог Димитрија, вели прича, убију пријатељи Тројанови, што је Троjану дошао главе, и баце га у Саву, а тако и слугу његовог Нестора. Доцније виде да с небеса пада луча Божја у Саву, и изваде га, а то се он сав сија. Од њега, веле, постао је светии мир, и Митровица се прозвала по његовом имену.
Ширинград (или Зидине), пет минута уза Саву, више Митровице. Осем оног што сад испричасмо, има о граду Ширину још и ово:
Живео је, вели се, у њем у неки народ, који се молио Богу сребрноме. Самосаздани Бог створи језеро Засавицу, и у њему велику аждају, којој је свака кућа морала дати по једно чељаде да га прoгута. Дође тако ред и на цареву ћер. Њу спреме и одведу на место где је аждаја долазила да узме свој оброк. На том месту стојала је јадна царева ћи и плакала. Удари на њу свети Ђорђе, и, дознавши сашта плаче, рекне јој, да се само моли Богу самосазданоме а не сребрноме, па ништа нек се не боји. Она пристане. Ту су њих двоје чекали, и свети Ђорђе јој је заспао на крилу, а она га је, веле, бискала. Јави се аждаја; она не смедне будити светитеља, него бризнe у плач. Суза падне на лице светом Ђорђу, и он се тргне. Дознавши шта је, скочи, и, убије адају, те тако народ избави од оте напасти. - За Ширин град прича се још и ово: да је у њем у седела некад некаква царска ћи која је имала од злата синију, и на њој квочку с пилићима — све од сувога злата!

Кулина. Ниже утока Засавице у Саву, на 4 сата низ воду, налазе се ове развалине које је већ Сава оплавила. Стари људи памте кад та градина није била ни два корака од наше обале, а данас је на 20 хвата у води. На њој се налазило бакарних тепсија, кутлова, и златних минђуша. Неки су ронци казивали да су доле у води божем видели шест врата с великим катанцима. - И овај град народно веровање приписује цару Троjану.
Опет низа Саву, на сат и по к Шапцу, на месту Јањићу, у Гератовића огради, има нека зидина. Прича се да је то био град Сибињанина Јанка. Још се говори да је пре 5 — 6 година Михаило Гератовић, из Дреновца, нашао ту некакав камен с потписом самога Сибињанина Јанка. Али колико је истине у тој причи, ја не могу казати.

Рибарица (Сегедин). Место, где је сада глушачка црква, на десној обали Битве, зове се Сегедин. Ту су остаци од некаквог старог града, за који веле да се звао Рибарица, и да је Видојевици слао рибу, јер су живели у пријатељству. Тај је град сатарио цар Татаран (Татархан). - Прича вели још да је од Сегедина до Бабина (2 сата места) све гредом Бубањом била једна варош у којој је радило 77 касапница, и у којој је мачка могла прећи толику даљину све с крова на кров. Да је ту да било кућа, сведоче остаци и дан дањи. - У опште је овде обала савска богата остацима од старина, али њих сваки дан нестаје; разносе их људи, а и вода их подједа и руши.

У селу Дебрцу, код Малога Дубокога, 3—4 сата низа Саву испод Капца, кажу да су се до скора познавале зидине од старога града , за који народ прича да је некад био велики, али је Сава, ронећи под њим земљу, већ и њега веома подронила. Има још и шанац, који је ишао даље у земљу. Мисли се да је овде био онај град Дабрац, у коме је седео краљ Драгутин.
Мало ниже Дебрца, на утоку Вукодражи у Саву, остаци су старога града Бељина. Зидови му и сад вире из савске обале, а иначе је до темеља порушен. У тим се зидинама находе многи стари новци из римскога доба. Ово је место некад било важно. Oкo њега су се били Маџари и Срби, који ће заповедати Мачвом.

Градић, на једном избрешку, у селу Криваји, с десне стране Добраве. Зидина већ јако порушена.

Милошева коњушница, зидина је у селу Дворишту, у осоју Цера. Она собом није знаменита, али вреди да се помене за оно што се у народу прича о том месту. Народ верује да је Милош Обилић био родом из Поцөрине. У Дворишту, вели се, да су му били двори. Ту има и један гроб с великим каменом чело главе, Срби туда веле да је то гроб Милошеве сестре која је, веле, ту плeвила пшеницу, а Милош, мислећи да је то кошута, убио је буздованом с Тројанова града.

Кад се иде из Прњавора к Новом Селу, на по са са од пута, местимице око градине Илије Самуровића, место је Подрумине; причају да је ту била некака варош.

Градовић, близу Тамнаве. На три узвишена брежуљка, прича се, да је некад био Шаренград Љутице Богдана, и да је у њега он звао Краљевића Марка 'на Загорје Шаренграду питомом'. Сад је све порушено и разнето, само се изоравају комади добро печене цигље.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #23 on: December 30, 2020, 10:30:27 am »

Остаци од старина. Подрински округ.

Од старина се у овом округу могу поменути:
Соко, некад тврди замак у присоју Рожња, над реком Грачаницом, 2 сата на север од Дрине. Он је данас само гомила камења. До године 1862, у њему су седели и судили Турци који су били додијали свему овом округу. У јесен те године, после бомбардања Београда, и енергичног захтева пок. Кнеза Михаила, Турци су Сокољани исељени у Босну, а Соко распрскан у ваздух. Док је стојао, Турци су се поносили њиме, што га, веле, нико никад није отео од њих, како су га они првом узели од Срба. 'Београд се узима, Шабац се узима - говораше мени Хоџа Пита, Сокољанин, у мају 1862. - Семендра се узима, а Соко се не узима: њега брани светац; Соко је цура султанов.' Благодарећи Кнезу Михаилу , отворише се њима очи те видеше колико им је поуздање било у ту поноситу 'цуру'.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ковиљача. Стара градина испод села Ковиљаче, а више Смрданбаре, недалеко од Дрине. Онде народ прича да су биле две сестре: Вида и Ковиљка; па Вида градила Видојевицу више Лешнице, а Ковиљка Ковиљачу. Доцније, веле, људи су засули Ковиљачу земљом, кад су пошли на неку војску. Године 1804.  Ђорђе Ћурчија имао је шанац баш на Ковиљачи, па једно јутро каже људима, да је он чуо још у Немачкој, да је Ковиљачки град био већи и од Шапца и од Зворника, па су Срби, пре него што ће Турци овладати овом земљом, натрпали у њега пушака и топова, и барута и олова, и сабаља и ножева и свакојаког оружја, па озго засули земљом, него да се то сад откопа: и копали су два три дана, али ударе Турци, и то се копање прекине. Мисли се да је Ћурчија ово радио, да да војсци посла.

У селу Доњој Трешњици, повише Црвених Стена, на левој страни реке, на једном камену, био је градић, не велики, и већ јако порушен. За њега се ништа не зна у околини: ни чиј је, ни кадашњи је. Само му се још виде темељи који сведоче некадашњу нечију силу, и нечију муку.

На север од Рожња и Сокола, на једном каменом чоту, који се зове и Петрина Стијена, има стари већ порушени градић Петру, Петрац или просто: Петрина Стијена. - По једном писму, у Петрацу је било Турака године 1806, јер, у другој поли јула те године, пред бој мишарски, Карађорђе је попалио Петрац, те тако поразио Хаџибега Сребрничког.

На вису Костајнику има град Костајник, а над селом Милином Косановац. Има прича, да су опет три сестре: Сока, Петра, и Коса, зидале ове градове: Сока — Соко; Петра — Петрац, Коса — Костајнак и Косановац, изнад села Милине у Јадру. Пада у очи што се овде оваке огромне грађевине све женама приписују.

А и у Толисавцу, 4 сата од Крупња, имају некаке развалине старе, али нисам дознао да се што за њих прича.

На брду Немићу има стара градина.

На Буримској стени, на левој страни реке Љубовиће, 2 сата уз воду од школе, развалине су од некаквог старог града.

На Кошљанским стенама, с обе стране реке Трешњице, имају зидине, које се приписују Проклетој Јерини.

Ниже Лознице, у пољу, има остатака као од какве големе вароши. Да не буде овде стојао римски Гензис (Gensis), за који г. Каниц вели да је био на месту данашње Лознице?

Рађев Камен. У Рађеву Пољу, у срезу рађевском (између Лознице и Сокола) има ударен у земљу камен око дванаест педи у висину и око аршина и по у ширину. Ништа на камену нема записано.


* Соко град.jpg (203.3 KB, 807x574 - viewed 4 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #24 on: December 31, 2020, 09:52:47 am »

Остаци од старина. Ужички округ.

Козјак, испод Рогачице, недалеко од Дрине, на једном вису стари град, који је сада јако порушен.

Вишесава, виc над самом Дрином, између Рогачице и Бајине Баште. Ту је стари град, а био је и шанац за времена Кара-Ђорђева. У летописима се помиње град Вишесава који је oтeo Maxмуд-паша 1459, заједно с Голупцем, Жрновом, Ресавом, и Белом Стеном. Али по једном запису на јеванђељу из доба Деспота Стевана и Ђурђа, изгледа да је град Вишесав или Вишегава био негде у Звижду или Хомољу, тек не далеко од Голупца.

Солотник, у селу Солотуши, 1 сат од Дрине, у срез у рачанском. Прича се, да је ту некад вађена со; а у том граду седео је, веле, онај чија су била сољана окна.

Равна Стијена, стари град, на западној страни Рзава. Прича се да је племић тога града био отишао на војску, оставивши у граду жену коју му прељуби његов слуга. Враћајући се племић у свој град, удари путем од Ивице низ Невољан, али не могне проћи, јер му је пут био засечен. Стога се планина та прозове Невољан. Он удари другом косом, али је жена била наредила те се и ту засекла гора па ватром потпалила. За то се та коса сада зове Опшјек (опсјек), и гола је и данас како је, веле, тада сагорела; човек удари низ трећу косу, која је била опет заломљена гором. И ова се прозове Полом. Жена, видећи да он већ продре, обеси се о једном дрену који је био никао на граду, а племић дође, запали сам своје дворе, и оде у свет.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Кремна, Поникве, Шљивовица  имају свако по једну стару градину, о којима се ништа не прича. Само се говори да је у граду у Шљивовици човек један, пре неколико година, ископао сав ковачки халат, који је био лепо смештен на зазидан.

Градина, више Мачката, 4—5 сата југозападно од Ужица, стари порушени град, о коме се ништа не прича. А на Мачкату је много великог гробног камења римског.

Кућишта, по сата од реке Увца , стара градина, којој се ни име не зна.

Даље, у Селишту, опет по сата од Увца, има стара градина.

Мучањ, велико брдо као природни град, на југ од Пожеге, а на северозапад од Јавора. На Мучњу кажу, да је била Кула Страхињића Бана. У присоју Мучња имају такође неке развалине.

Херчеге, село у моравичком срезу, 6—7 сата на југ од Ивањице. Ту има стари град Херцега Стјепана. Од Херцега је и село добило данашње своје име.

Градина, на десној страни Моравице, према манастиру Клисури, на каменитом чоту, стара градина, за коју нисам чуо никакву причу.

Косјерић, на Црнокоси, изнад села Косјерића, стари град коме се платна још добро држе. Никакве приче.

Субјел, на североисток од Косјерића, стари град на брду Субјелу, где се често находе стари новци.

Злостуи, стара градина у селу Тубићу.

Дрмановина, на север од Ужица 3 — 4 сата, стари град кога се заповедник, веле сељаци, звао Pван, па би требало, мисле они, и брдо и град да се зову Pвановини а не Дрмановина. и српске су се војске ту утврђивале за Карађорђа и Кнеза Милоша.

У кратко да кажемо, ужички округ је врло богат остацима од старине, сведоцима некадашњега живота и рада у овом крају; али то све још чека зналца, који ће га проучити, и одгонетнути његов тајнени језик, који ми, обични смртни, не можемо ни да разумемо, а камо ли њиме да говоримо.


* Равна Стијена.jpg (198.09 KB, 764x552 - viewed 3 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #25 on: December 31, 2020, 10:02:16 am »

Остаци од старина. Чачански округ.

Маглич, стари већ прилично обрушени град, на десној обали Ибра, око 2 ½ , сата на југозапад од Карановца. Град је овај на једној узаној косици која се спушта са Столова, тако да се над њега наднело брдо Мали Сто, а опасује га с две стране Ибар, с треће пак речица Магарашница. Маглич је имао седам кула, од којих су три окренуте к Ибру.  Замак је овај јемачно грађен да може затворити пролаз из моравске долине у Рашку, по што је сва прилика да је стари пут ишао долином Ибра, а не онуда куда се вере данашњи. Маглич некако много личи на град Смедерево, а да ли су та два града и постала у једно време — не могу казати.

Брвеник, јако порушени град на уток у речице Брвенице у Ибар, на левој страни Ибровој. И овај се град приписује 'Проклетој Јерини'. Пад његов свезује се срамом за њено име. 'Непријатељ - вели прича - дотера под Брвеник много кириџиских коња, који су носили некакве сандуке. Вођ кириџија био је момак угледан, и још он удеси тако да госпођи од града оде за њега врло добра препорука. Она га позове к себи; он опет замоли да му се и коњи пусте у град, да не ноће на равни. Госпођа допусти. Кад сви буду у граду, онда из оних сандука на коњима поискачу војници, побију посаду, и освоје град Брвеник'.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
На Јелици, више Плоче, лево од пута кад се иде од Чачка у Драгачево, имају развалине од старога града, који је јако порушен. Не разабрах му ни за име ни за доба постања.

У селу Прилипцу, на десној страни Мораве, некако према Пожези, под брдом Крстaцем, има стара градина, за коју се опет вели да је дело Ђурђеве Јерине, и више ништа.

Јанок, место једно на левој обали Ибра, 1 сат од Карановца пошав уз Ибар, на путу ка Студеници. Прича се да је некад ту била варош, и има остатака који то потврђују. Само је Ибар досад већ то место подјео и готово све оборио.


* Брвеник.jpg (146.94 KB, 798x596 - viewed 5 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #26 on: January 02, 2021, 10:32:45 am »

Остаци од старина. Крушевачки округ.

Старинама је крушевачки округ један између најбогатијих у Србији. Да почнемо онима који најпре падају у очи, и постањем су јамачно старији.

Козник град, на север од Нерађе, на десној страни речице Расине, али високо над њом, на једном омчастом чоту, коме се само с једне стране може лашње прићи, озидан је овај чудни градић. За њега ее прича: да се на козама вукао камен, кад је он грађен, и да је у кози јаре провречало од тешка терета. Друга опет прича казује да су они који су га опсађивали, намазали некаким горивом козама рогове, запалили их, па пустили козе уза страну, те се опсађеници од тога поплашили, и предали се. - Чот, на коме је Козник, висок је 2725 стопа, по Ами Бују. Кознику се још одржао зид врло добро; стоје му врата за улазак, и пет четвртастих кула са стране. Унутрашњост му је доста пространа, али неравна због стена на којима је. - С Козника је дивотан поглед на све стране докле само очи могу догледати. Кажу да су и наши оцеви, за свога ратовања за слободу, ту држали своју стражу мотриљу, која је пазила на кртање непријатеља. О свему овом врло је интересно прочитати красни и једри састав Дра Панчића, 'Копаоник и његово подгорје', у Београду, 1864 стр. 1- 23.

Обође, на јошаничкој Клисури, између Бање и Јелакаца, на левој страни реке Јошанице, налазе се ове зидине старога града, које се тако зову, и које се опет приписују Ђурђевој Јерини.

Испод Козника, у равни крај Расине, многе су закопине; изоравају се рбаци од судова, гвоздене алатљике, и по који новац. Све показује да је некад било кућа и подрума на том месту. Ту је сада село Будиловина. Да ли није овде било оно старо Будимље, које Дечански даје у својој књизи заветници Дечанима? јер ево како он вели .... мегю Плавомь и Боудимлoмь конь Козівга Хрьбьта у локвоу, и т. д.

Градац или Сребрница. На 4 сата западно од манастира Велува, на једном вису, коме је ода свуда тешко приступити, находи се градић, испод кога извире поток Сребрница. Многи, с тога, и зидину не зову Градац него Сребрница. - Народ прича да су овај град зидали Латини, и ту им је била ливница сребра, на реци, неколико хвата од подножја градског, где и сад имају неке развалине. Тај град освојили су, вели се, Срби од Латина. А била је некака хала, која је Србима доносила жито и сваки берићет. Латини ухвате ту халу и закују у Жељину, па тада ударе низ косу на 'Велики поглед', сиђу у Градац (Сребрницу) и град запале, војску сву, која није била побегла, потуку. Војвода у Градцу затвори подземни подрум, а у подруму су три казана блага, и на њима спава змија; још ту има три петачке љуте ракије, и много других драгоцених ствари! Мисли се да то све стоји и данас, само се не зна где су подруму врата. - Кажу да је, пре 5-6 година, неки сељак нашао код Градца једну као јабуку од злата, и продао је неком златару у Крушевцу. Још се ту находе неке гвоздене и тучане ствари.

Кула Тодора од Сталаћа. Над ставама источне и западне Мораве, у брегу, стоји и сада јако опала зидина, коју народ зове 'Кула Тодора од Сталаћа'. Три зида: источни, северни, и западни, стоје још усправо, само су један од другог отпојени, а јужни је са свим из темеља искорутан, до куле пак, где је била капија, стоји - зид са сводом. На северном дувару куле има под сами врх прозор, и у њему се познаје моловање још од онога доба. Ово је врло важно за познавање изнутрица у дворовима наших старих великаша. Сталаћ је село; или боље рећи два су села: једно под Кулом, на левој страни источне Мораве, а друго на њеном десном брегу, у алексиначком округу.
Ми не ћемо помињати овде песму о женидби Тодора од Сталаћа, јер и она показује каква је недела и злочинства гледало Смедерево већ под крај своје столичне владе; али не можемо да не поменемо песму: 'Смрт војводе Пријезде', у којој се удружује родољубље с витештвом срца - Српкињина. - А у Житију Деспота Стевана Високог, под годином 1413, казује се како је турски цар Мусија освојио градове: Соколац, Бован, Липовац, па се за Сталаћ додаје ово : 'Подобьно жє и Сталакь разгравлѥнь бисть. Вь коүлѣ жє oүдрьжа се, градь сьблюдаѥн благородьнь нѣкыи можь сы, доньдѣжє сь коулою сьгорѣ, и ть ѥлнко кьтo oть дрєвьиниxь доблѥсткокавь'.

Кула Цара Лазара у Крушевцу. Од које се сада још држи нешто мало зида, а иначе је јако порушена.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #27 on: January 03, 2021, 10:31:58 am »

Остаци од старина. Алексиначки округ.

Старина су пуне нарочито ивице бањске моравичке падине. На свим местима, куда се у њу може ући, стоје развалине од градића и неких утврђења која су очевидно дизана да затварају те проласке. Најбоље се, од свију, одржао до сада град
Соко или Соколац, ¼ сата више Бање, на једној сутесци, кроз коју се пробија Моравица. Сутеска је веома тесна, јер стене с леве стране, где је град, и стене с десне стране Моравице готово су удариле једне у друге. У опште се мисли да је градић тај из римскога доба, али г. Каниц уверава да је он дело српско. Што се у њем у налази римских цигаља, то је, вели он, могло бити унето доцније у презиђивању. - У Животу Десиота Стевана Високог, помиње се у околини Сврљига град Соколници, а и Соколац. Веројетно је да је то баш овај градић над Бањом.

Врмџа. Сат и по на северозапад од Бање, на једној кречној стени, у селу Врмџи, имају зидине од старога града Врмџе. Зидине су те јако порушене.  О постању и паду овога града задржала се по нека и нека реч у народа у околини. Говори се да су га зидали Латини, тако, да је све човек до човека стајао и додавао камење један другом до горе на врх.

Готово на југ од Врмце, а на запад од Бање, на десној страни Моравице, баш над садашњом клисурском механом, имају опет на једном чоту развалине од старог градишта, које се зову Брестанско Градиште. Прича се да је то била кула Дели-Радивоја, брата Старине Новика. Ту је, веле, он седео и чувао да не продpy Турци у бањску долину.

На југ од Бање, куда иде пут уз Озрен, помињана је речица Градашница, на којој је водопад. Око извора ове воде имају остаци од некака града; у стењу има некаква зидина, али се ништа о том није могло чути да се прича.

На изласку из клисуре, кад већ хоће да се рашири раван к Мозгову и к селу Бовану, на левој страни Моравице, стоје опет зидине од градића Болвана, који се, као и толики други, са свим непутно приписује 'Проклетој Јерини'.  Прича се још и данас да је Бован био, у старо време, велика вароши и да се чак и сад у Стамболу пише Град Бован  и Паланка Алексинац. Бован је доиста био у старо време живо трговно место. Царица Милица са својим синовима, 1395, наређује, да се 'от Больвана всѣко годищє по петь сьть кроушац соли' даје манастиру Св. Пантелије у Св. Гори. Године пак 1413. опсео га је турски цар Мусија и принудио на предају.

Од Нерића хана, пошав к Алексинцу, десно од друма, кажу да имају остаци од неке старе вароши, али их ја нисам собом разгледао.

На десној страни речице Турије, код села Кулине, имају развалине од некаког градића.

На левој страни Јовановачке (Шупељачке) реке, баш према мосту којим иде пут алексиначко-београдски, на једном врху, има стара градина која се зове Градац.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #28 on: January 03, 2021, 10:44:20 am »

Остаци од старина. Књажевачки округ.

Кнежевачки је округ пун остатака од старина; међу њима има их доста који су везани за догађаје или личности из славнога доба српске историје. Да почнемо Сврљигом.
Град је Сврљиг на левој обали тако названога Сврљишког Тимока, на самој омчастој ивици онога веома интереснога теснаца кроз који је пробила та речица, почињући од села Нишеваца па до села Подвиса. Од градског подножја па доле до воде Тимока са свим је стрмен одсек, а висина му може имати неколике десетине хвата, и с друге стране исто је тако и стрмена и каменита обала. Теснац тај траје, мислим, 5—6 сата. С њим се може упоредити, колико ја знам, само Дервента, више Раче на Дрини, и, у малом, клисура горњокаменичка, коју је пролокала река репушничко-папратска. Од града Сврљига стоје данас само две куле: једна обла, а једна четвртаста. Град је дугачак 100, а широк 43 корака. Грађевина изгледа да је мешавина римскога и доцнијега наимарства. - Одломци Сврљишког Јеванђеља доказују да је ту некад било и живље врело духовнога живота, да су писане књиге, које су ширило видело и љубав међу људима! Данас све то дремље у развалама и, као сувоврхо дрво, чека да из жила избије изданак, доказ новога живота и трајања. - Сврљиг је од Кнежевца 4 сата идући на југозапад; а од њега до Ниша биће 5 сата идући на југ.

Град Равни. Од овога града леже сад пусте развале недалеко од села Равне, на левој обали Тимока, испод Кнежевца, близу Новога Хана. Он је био дугуљаст четвероугаоник; дужина му је 120, а ширина 75 корака. На сваком углу била је по кула, и на сваком платну по две, међу којима су јамачно била врата. Многи знаци тврде да су овде боравили још стари Римљани. Од овога града ишао је пут тимочком долином на север кроз Вратарницу к Дунаву, а други се одвајао на исток кроз Кадибогаз у садашњу Ашчар-Паланку. - У овом граду Равном састао се Стеван Првовенчани с маџарским краљем Андријом, измирио се с њим, и веселили су се ту 12 дана. Ту су они даривали један другога чашама скупоценима, и коњма чуднима, који су били 'обложени и утворени златним браздама, што су се сијале као сунце', и т. д. Првовенчани прича, како се на њега био дигао грчки цар да му отме што од земаља, али га он затвори тако да се није могао вратити, и тек на молбе краља Андрије остави га да иде с миром.

Кожељ. На северозапад од Кнежевца, око 3 сата хода, на једној кречној коси од Тунижнице, развалине су старога града Кожеља, који је сада веома порушен. Ништа особито није остало од старог његовог живота. Само под градом има село које се зове Кожељ.

Градиште, до села Градишта, 3 ½  сата на исток од Кнежевца, на једној кречној стени, има стари градић, за који се не зна ни чиј је ни кадашњи је. Ту је један сељак изорао хаљине, које су биле све сребрним токама искићене; још су изоравани неки суди, све од самог сребра.

Јаношица, у ошљанском атару, североисточно од Кнежевца, стари разваљени градић.

Ветрен, на исток од Новог Хана, 2 ½ сата даљине, стари градић.

Венац, брдо више манастира Суводола, на ком је такође био некакав градић, који је сада порушен.

Градина још има: у Доњој Каменици, на Грнчару, у Бучју, у селу Преконогама, Кулишту, и т. д.; али се ни о којој ништа не прича.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #29 on: January 04, 2021, 12:47:45 pm »

Остаци од старина. Црноречки округ.

Гамзиград. На западној страни од Зајечара, непуна 2 сата даљине, на једном повишем брдоравњу, крај Црнога Тимока, стоје развалине од старога римскога града Гамзиграда. Гамзиград је већи од свих градића које смо досад помињали. Он и место другојачије заузима: није то кула на каквој стени, као какво орлово гњиздо, него тврди град, на једном брдоравњу, град којем у су платна необично дебела (имају више од хвата дебљине). Озидан је у четврт. На сваком углу има по једна округла пространа кула, и на сваком платну опет по њих неколико тако да их свега има 18. Зидови нису високи сада, а као да нису ни били много виши. Око града, подаље, било је других кула и бојница које су град заклањале. Све показује да је Гамзиград био глава, најјачи међу оволиким градићима и кулама, којих остатке видимо и сад у црноречком округу. Пада у очи доиста, што у самој Црној Реци има више старих градова, него можда у половини Шумадије? Ако би се на ово и шаљиво одговорило, да је онамо много камена, кога у неким окрузима Шумадије нема изобилно, опет нам није јасно: за што је овако красна и богата земља – Шумадија — сиромашнија у остацима старине од долине тимочке која је често засута у камен ?

Костолац, град, испод Зајечара. На ¼ сата од вароши, испод утока Црнога Тимока у Бели, стоји стари градић тога имена који се баш сад раскопава. Од тога града находе се тамници до воде самога Тимока, а неки оловни олуци находе се у земљи чак близу Вел. Извора. Костолац је дело римско. Народ прича да је у потоње време седела ту некаква краљица. А кад су је непријатељи опколили у томе граду, она покупи све своје благо и драго камење, па се узмакне на брдо јужно од Зајечара. Ту се крила неко време са својим благом. Опазивши да ће је потера и ту наћи, закопа код неке водице све своје благо, а сама штукне некуд уневрат. Од тога случај, кажу, прозвало се то брдо 'Краљевица', те се и данас зове тако.

У пољу испод села Рготине, 2 сата на север од Зајечара, више села Вражогрнца, имају развалине од некаког старог града, које се зову Градиште. Сад су туда њиве и ливаде.

Више села Рготине, на брду Кривој Коси, има други градић, који је већ јако порушен.

Више села Злота, на 6 сата западно од Зајечара, на једном каменом вису, имају развалине од старог градића који се просто зове 'сеоски крш'.

На брду Микуљи, више Злота, стари је град; а тако исто и у Сатули, и у старом Манастиру. Ништа се више не зна о овим развалинама.

У Лукову, на левој обали Тимока, баш према Ртњу, старо је Градиште, коме се не зна ни постање ни историја.

Испод села Ласова, на југозапад од Зајечара, где се река ласовска пробија кроз камену клисуру, имају две старе развалине од традића, које народ зове Латинске куле.

Латински град. На северној страни села Јабланице, северно од Ртња, а западно од Зајечара, око 8 сата места, развалине су овога старога градића. Он је на једном великом брду које је на левој страни радовањске реке, а на десној реке средње. Испод града се познаје велики пут, који је већ зарастао, а био је пробијен кроз једну грдну велику стену. Око тога града, и доле под њим, находе се грдне велике цигље, које сведоче римско доба. Осем самих градских зидова, има ту много других зидина које су сада већ веома порушене.
Прича се да су Турци тукли тај град с места које се зове Селина. Народ се био повукао уз радовањску реку у збег код њенога врела. Заклоњен уз реку клисуром, где је био шанац, а с друге стране планином Мустабашом, народ је мислио да је у тим збеговима безбедан. Турци ухвате некаку бабу, и туре је на муке да им каже, откуд се може ближе приhи ка граду. Баба на мукама пристане и поведе их преко манастирског потока, обиђе око великог брда, и дође да места Ивице, одакле се у град могло пушком дотурити. Турци одатле почну пуцати из топова, и за неколико сата град разруше, а баби — вођу своме — за награду, одсеку главу на месту које се отада прозове 'Бабља пад'. Кажу, да је тако велика погибија била, да је текла крв низа стене разваљеног града.
Пошто освоје град, пешаци се спусте низ брдо и дођу до извора радовањске реке те стану сећи збег; од сече река потече крвава, и тада тек они, који су чували пролаз на клисури, опазе да је збег страдао. Али Турци ударе и на њих, те и њих побију и растерају.
Да је град Латински тучен тоновима, сведоче ђулад која се туда налазе, а кад је то било, не зна нико. Људи из окон их села и сад тврдо верују да у подруму, у граду, стоји градска каса и стакло вина од 8—9 ока само с два прста што је усахнуло. и кад би им се допустило, копали би, и мисле да би нашли благо!

На врху Вршке Чуке био је стари градић коме се не зна ни постање ни историја, а ни име које је носио док је био пун народа.

На подножју брда Рудине, 4 часа десно од пута , близу извора Борбороша , код села Грљана на Тимоку, има развалина као од неке куле. Ни шта се не зна о њој: ни чија је ни кадашња је.

На источној страни села Бора, на Црвеном Брду, имају развалине од старога градића. Ту се налази, у сред града, једна рупа, тако дубока, да се нико од становника не усуђује у њу да уђе.

Људи овде причају, да је и на Столу и на оном Кривелском Кршу био по један град. С овога се града оба друга виде а тако и са свакога оба остала. Прича нема никаквих. Само се у овоме у Бору находе римски новци.

Као што се види, у овом је округу пуно старих градића и кула. Није беспутно поменути овде још и народну причу, по којој је и Љутица Богдан, војвода загорски, седео у Кули, 2 сата од границе, а добра је своја имао у Тимоку, испод села Вражограда, у равни Татарни.

Још стари помињу да је у овом крају било доста тврдиња.  Каниц вади из Манерта ова имена старих градића: Burgus Altus, Gombes, Longiniana, Ponteserium, и др. Где су сад та места, или која су то од ових што се још за њих зна, ја не могу казати. Множина ових градића и кула из незапамћена доба сведочи да је у црноречком округу било живота, и велика интереса за тај живот, још у најдаљој прошлости, само је штета што ми о том не можемо ни шта да кажемо.
Logged
Pages:  1 [2] 3 4 5   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.049 seconds with 24 queries.