PALUBA
March 28, 2024, 06:38:05 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Donirajte Palubu
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 [3] 4 5   Go Down
  Print  
Author Topic: Градине  (Read 20706 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #30 on: January 06, 2021, 01:35:22 pm »

Остаци од старина. Крајински округ.

Остатака од старога доба највише има дуж Дунава. За то ћемо их и ми помињати држећи се најпре обале дунавске.
Испод вароши Доњега Милановца, на по сата низ Дунаво идући, наспрам реке Папренице, имају зидине од два стара града, које сељаци зову Мали Градац, и Велики Градац. Мали има око себе опкоп, и познају се на њему места као табље за топове. Мештани мисле да је ту био прелаз преко Дунава, и овај град да је био за обрану тога прелаза. А прича се да је ту била најпре стара и велика варош Пореч, па је тек после пресељена на острово с ког је 1832. враћена на десну обалу дунавску, где се находи и сада под именом Милановац.

На уток у Поречке Реке у Дунаво, на левој њеној обали, под висом Главицом, има зидина дугачка на 80 хвати, која се зове Стража.

На десном брегу пак према Стражи има друга зидина која се зове Кула, и још се доста добро држи.

Још више на брегу има стара Градина, већа од Куле. Ништа се за њу не прича.

Најпосле, наврх планине Мироча има град који неки зову Мироч, а неки опет рекну и Латински град на Мирочу. Град је на овој преседли, куда пролази пут који води преко ове планине из Поречке Реке у тимочку долину. (Говорећи о Мирочу, не можемо да не поменемо, како су имена двојице јунака српских: Марка Краљевића и Милоша Обилића, много уплетена у Мирочке планине. Њих два језде преко Мироча, по песми (Књ. II. 215) и вила Милоша устрељује; у Поречкој Реци Милошева је кула; западно од Мајданпека, Маркова је крчма; још на северозапад, манастир је Туман који се приписује Милошу Обилићу, а на завршетку источних мирочких коса има прича да је и укопан Марко.)

Од села Голубиња па до близу Текије, Дунаво се пробија кроз такав каменити теснац, каквих је ваљда у свету мало. С једне и с друге стране воде дижу се у небо стене неколико десетине хвата високе. Не само да оне нису устурене даље од воде него би човек рекао, да су се негде горњим крајем још наднеле над воду. И туда су опет имали Римљани свој суви пут. Десном обалом дунавском познају се и сад у стени рупе, у које су биле углављене греде моштанице које су држале мост, кога се једна страна ослањала на кораће у води, а друга је била тако припета уза стене на обали. На једној стрејастој стени у обали има и запис од онога који је смислио и начинио тај џиновски мост. Запис тај зове се Тројанова табла. Место је нађено у стени удесно, и изрезано је све вешто. Кад највећа вода дође, опет је запис два хвата више у камену. Ево самога записа:
IMP. CAESAR. DIVI. NERVAE. NEVRA TRAIANUS AVG. GERM. PONTIF. MAXIMUS. TRIB. POT. IIII.
PATER PATRIAE COS IIII MONTIBUS EXCISIS AN CONIBUS SUBLАTIS VIA ....F.... (што ће рећи: Император Цезар блаженога Нерве син, Нерва Трајан богодани, победилац германски, врховни свештеник, заступник народа по четврти пут, отац отачаства, консул четврти пут — (савладавши стене брега и теснац, просекао је и саградио овај пут — ово је од прилике било даље).

Испод Текије, према Адакалу, на десној обали дунавској, леже сада распрскани дебели зидови недавно срушеног Кастела, који су држали Турци све до 1867, па су га тада морали распрскати у ваздух, пошто су најпре дигли из њега своју посаду.

Баш према томе Кастелу, на острву у сред Дунава, озидали су Аустријанци од 1717. до 1739. тврди град, који сада држе Турци, и који се обично зове Адакале. У Адакалу је 25. јула 1804, српски војвода Миленко, договорно с Ибраим-агом, заповедником адакалским a cтрицем познатога Реџеп-аге, опколио она четири Дахије: Кучук-Алију, Фочићa, Аганлију, и Мула-Јусуфа, и побио их све. Фочића су затекли још жива, кад су продрли у собу, те су га ту дотукли и свој четворици главе одсекли. Њихове главе даду Циганину да их опере од крви, а он — црник — Аганлину испусти у Дунаво. Турци му за то ударе 500 штапа по табанима! Оне три донесе Миленко на Врачар у логор српски.

Ниже Доњега Ђердапа, у острову које Турци зову Чиплак-ада, а Власи словенском речју острв-гол, имају зидине од великог града.

Црна Стена или Караташ, град на самој обали дунавској, на узвишеној стени, пола сата на северозапад од села Џеџерца. Град је јако порушен. Ништа се о њему не зна у околини. Унутра у граду била је једна камена гробница с неким натписом, али је однета и узидана у кладушничку цркву. Град је четвртаст, а могао је имати простора 100 - 120 хвата. Град је овај на једно полак сата низ Дунаво испод села Сипа и Великог Ђердапа.

Иза овога долази град Фетислам који ће бити описан кад дође ред да се говори о вароши Кладову.
Подвршка, на југоисток од Кладова, 2 сата даљине. На вису, који се зове Чука, имају развалине веома опалога старога града. Туда се сада тражи мајдан од соли.

Малко ниже, за 7—8 хвата, остаци су као од некакога градића који има у четврт око 40 хвата. Одатле је пут морао ићи на Брзу Паланку, или управо уз Реку, па преко Мироча на Голубиње уз Дунаво, а други се упућивао даље к југу долином Тимока.

На пола сата ниже, опет поред Дунава, испод села Врбице, налази се на песку нека зидина.

Град у Корбову који Власи зову Чатаће; то је усред села, на обали дунавској.

Код села Вајуге, на 4 сата испод Корбова, на једном брегу, крај Дунава, опет има стари градић који Власи зову Задина, (од зидина).

У Брзој Паланци има више остатака од старине; али ћемо ми онима рећи коју реч, кад узговоримо о томе месту, као о варошици.

Праово, на обали дунавској, 1 сат на северозапад од Неготина, данас село, а некад је било јак град. Држи се да је то град Децебалум који је зидао дар Трајан пошто је победио Децебала, владаоца дакискога, на крају првога века, после Христа. Град је обрушен јако, али се ипак распознаје да је био четвероугласт, и да је имао двојна платна. Тамошњи га људи зову сада Деч (зар од Децебал). Ту се налазе многе старине. Г. А. Ивановић нашао је у Праову 1848. једну пребијену плочу с полу натписа који би по његовом мишљењу цео овако гласио :
IMP. G. S. AVG. NERVA TRAIANUS.

Кобишнички вис, који се подиже у средини оне равни која је пукла међу Дунавом, Тимоком, и венцем брда која с југозапада окружују Неготин. На том брдоравњу имају на три места остаци од старих зидина. Влашки се зову те зидине: Велико Четаћe, (вел. град), Мало Четаће (м. град), и Капуђалулуј. На сва три места били су и у новије време опкопи, јер и јесу то тачке стратегиски веома важне.

Више села Видровца, на једном узвишеном обрешку, одакле је дивотан поглед на све стране, имају зидине од некаквог старог града. Г. А. Ивановић мисли да су ту морали бити летњи двори цара Трајана.

О градићу Неготину биће реч кад и о вароши тога имена.

Милошева Кула, стара, мала зидина, баш на оном чоту под којим се састају црнајска река и Шашка, пошто ова последња малко пре прими с десне своје стране реку Љубаву. Одмах испод те куле, кад се Шашка и црнајска река састану, вода се та зове Поречка Река све до Дунава, као што је то напред казано. Милошева кула једва ако има 4 хвата у четврт шупљине, а била је ограђена и ровом око зида.

На Тимоку, на једном брегу, западно од села Табаковца, а јужно од Брусника, има порушени градић, за који се држи, да је дело римскога наимарства. Ништа се више не зна о њему.

Обала је дунавска, као што се види, била начичкана градићима нарочито од Голубца до Радујевца. У једној народној песми пева се:

Колико је низ Дунав градова –
Седамдесет и седам градова;
У сваком сам нојцу преноћио,
И у сваком…

Чудновато је да певац тврди оно што и историци. Г. А. Бланкије каже: 'Од Београда до Црнога мора, од ушћа Саве до ушћа Дунава, беше подигнуто више од осамдесет јаких градова за одбрану ове веклике реке.' Што наш певац вели седамдесет и седам, то је само да се послужи бројем који песма особито милује.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #31 on: January 08, 2021, 10:16:11 am »

Остаци од старина. Пожаревачки округ.

Голубац је град који се одржао најбоље од свих старина у овом округу. Голубац је на Дунаву, готово према Мудави. Он је баш на ушћу онога теснаца у који улази Дунав кад већ прође банатску равницу па удари у планине десно — српске, а лево ердељске. Сва је прилика да је та зидина још из римскога доба. За српске државе, био је то важан град, а доцније су га држали некад Маџари а некад Турци. Летопис помиње да се године 1428. 'Одвргао Јеремија у Голубцу, и дао се Турком,' те су они 'пленили Браничево'. На Голупцу је 1428. пало много крви и турске и хришћанске, кад се покушавало да се он поврати од Турака; али је све било узалуд. У њему су Туци живели до пре двеста година или нешто мање, па су га после напустили.
Град има осам дебелих округлих кула које су везане једна за другу зупчастим зидовима, који се веругају по стрменитим стенама на којима стоје куле. Доле има три куле, и зид за топове; у среди су две, а на врху су три, од којих се једна зове Шеширкула. Оне су на одсеку од 216 стопа висине. Врло је тешко успети се до у град, јер је стари пут сав које ороњен, које засут, а које зарастао у трње. Ту се находе комади од стрела којима се служило у боју пре барута. У дољи, са запада, откуда се долази Голупцу, била је једна џамија и један турски хамам, па је то обоје порушено по наредби Кнеза Милоша.
За једно по сата на запад од града Голупца, на обали дунавској, село је Голубац, све на зидинама некаке старе вароши, у којој се налазе врло многе старе ствари, а особито оне чувене камене антике за прстење.

Испод града Голупца опет, у дољи, на обали Дунава, на Ливадици, зове се Градац, и зидине се познају и данас.

Ниже још низ Дунаво, стари је град Чезава, из кога је један камен донесен у народни музеј, у Београду.

На добринском салдуму има зидина која се такође зове Градац.

Од Голупца на више уз Дунаво, код Градишта, имају остаци од неког старинског града, али је то све време већ јако порушило. Г. Медовић држи да је ту била римска Талијата.

Град Рам, на једном каменитом чоту мало више Базјаша, доста је добро очуван, само је строваљена једна кула у којој веле да се некад запалио барут. Ово мисли г. Медовић да је римски град Нови на Дунаву. Око града је данас село Рам до самога Дунава. Ту је скела и превоз преко Дунава у Банат.

Костолац, на утоку Млаве у Дунаво. и на десној страни, у красној равници, и на левој у брду, ниже данашњег села Костоца, пуно је остатака од старога големога града Браничева, који су Римљани звали Виминацијум. Пре четрест година нашао је неки Степан Катић у својој ливади један велики водовод, који полази чак од села Великог Црнића па иде до самога Костолца. Овај водовод примао је све изворе који теку с косе Лицоваче, и сводио их или у велику варош Виминацијум, или их је разливао по усевима у пространој стишкој равни повише тога града. У тој равни се често виде пластови од земље које народ зове умке, а негде и могиле. Говори се да су на тим умкама седели стражари који су чували све то засејано поље. Има ту и 'царево гувно' велико од прилике 2 хиљаде квадратних хвата. Ту се, веле, врло царско жито које му је народ давао место порезе у новцу. Све ово пишемо онако како се тамо прича.
у Костоцу се ваде тако многе старе римско цигље, да данас и најдаљи крајеви пожаревачкога округа често патошу своје куће старом римском цигљом коју већ зову костолачка. Између града на десној и онога на левој обали Млаве био је преко ове реке мост, од кога се, кажу, и сада, кад вода осане, познају стубови. На десној страни Млаве, чак до села Дрина, находе се гробнице и други остаци од некадашњег великог града и живота људског. Многи су се путници археолози устављали на Костоцу, али као да још није све осветљено што вреди знати за ово знаменито место.

Кустар, развалине од старога града, у селу Дубравици, на десној страни Мораве, недалеко од утова њеног у Дунаво. Г. Медовић мисли да је ту био римски Маргум. И доиста, ако се већ мора претпоставком одређивати место римском Margum-y и Contra-Magrum-у: онда нигде није више веројетности за та два места него у Куличу с леве и у Кустару с десне стране Мораве, где већ она пада у Дунаво.

Градац, четвртаст град, 60 хвата дуг, а 50 широк. Находи се на десној страни речице Бусура, уза сами 'Јеринин друм' који је радио до пре 40 - 50 година од Пожаревца к Цариграду. У Грацу се том находе цигље, стари новци, грдно велики jексери, и разне гвожђушине.

Градац, више села Каљишта, близу утока Витовнице, стари градић, који је већ јако порушен. Прича се да га је градио цар Костадин, а Кнез Лазар да га је порушио због неког одметника, војводе својега. Даље прича вели да је Јерина наредила, те је с тог градића и из Ждрела свет носио камен за смедеревски град. 'Све је, веле, стојао човек до човека, па додавао један другоме камен из руке у руку. За 12 година, додаје прича, нико није смео јајце појести, него се сва јајца морала носити мајсторима, те су их они лупали у малтер смедеревског града!' Јерину и овде страшно сликају, као и свуда.

Кула, село, крај реке Витовнице, и ту имају развалине од старог градића, а тако и у селу Боневцу, мало даље на североисток.

Ждрело Браничевско, које ми данас обично зовемо: Горњачка Клисура, начичкано је остацима од старих утврђења: на вису Вукану је градић, на Узенгији градић, на противној страни, на Јежевцу, стражара мотриља с које се види сав предео чак до Београда, доле до воде зидане капије које су затворале и овај једини мучни пролаз у Хомоље.

Кучајна, град код мајдана Кучајне. Барон Хердер мисли да је тај град грађен као тврђа где су чувани драгоцени метали, кад је ту рудокопња била у цвету. Да ли ово не буде старо Кучево које г. Драгашевић ставља уравницу између Крушевице и Нереснице у садашњем Звижду?

Каона, село на левој страни реке Пека, под једним брдом има  некакав градић.

А Радослав Живописац из времена Деспота Стевана Високог и Ђурђа Смедеревца, причајући како је дошао из Свете горе у Србију, на позив Деспота Стевана Високог, да му пише књиге, помиње град Вишесаву. Али где је град Вишесав(а)? Нисам могао никако дознати.

Кучево. На десној страни реке Пека, између Крушевице и Нереснице, у оној лепој равни, имају развалине од некакве старе вароши. Т. Драгашевић узима да је то стари град Кучево. Ја ово само помињем , не узимајући на се ни да потврдим нити да одречем мишљење поштованога нашег географа.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #32 on: January 08, 2021, 10:21:36 am »

Остаци од старина. Ћупријски округ.

Маћија, брдо више Манасије, на североисток од манастира. На врху су развале од некаквог старог градића које су јако опале.

Пасторак, друго брдо до Манасије, на левој страни реке Ресаве; и на овом је вису био градић, од кога се сад тек познају зидови.

Манасија, град и манастир, на десној обали реке Ресаве, међу брдима Маћијом и Пасторком, на 4-5 сата источно од Свилајинца.

Качан или Качер, градић, на један пушкомет од села Медвеђе у Ресави. Сад се од тога града познају само темељи. Прича се да су га градили Јелини. Покрај града има и стари насип који долази однекуда од Мораве а упућује се онамо преко реке Peсаве. Кажу да је водио у кучајнске мајдане. Пут овај сада не ради, али је начињен тако да се оном који га је градио не може одрећи знање таквих послова. У Качан у се находе стари новци и друге старинске ствари.

Град Орловића Павла. На врху брда Бабе, више села Лешја, има стари градић који је већ скоро до темеља порушен. Прича вели да је њега градио Орловић Павле баш према граду Тодора од Сталаћа који смо ми поменули у крушевачком округу.

Град или Чукар, четврт сата од села Мутнице, код Беле воде, стара градина за коју ништа нисам могао дознати.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #33 on: January 09, 2021, 11:33:31 am »

Остаци од старина. Нишки округ.

Град Ниш, на десној обали реке Нишаве, између Виника са севера и Горице с југа, не толико по старини свога постојања колико по важности својега станка, заслуживао би да се помене међу остацима од старина. Али пошто ће о њему, као о месту насељеном, бити нарочити говор, то ми за овај мах прелазимо на друге старине за које смо могли штогод сазнати.

Курвинград, на 12.042 метра на југ од Ниша, на десној страни Мораве, на последњем чоту од планине Селичевице, која се од Кутине пружа на запад до Мораве. Град се тај доста добро одржао. Према Курвинграду, на левом моравском брегу, имају развалине од некакве старе цркве, коју сељаци зову Комига. Прича се да је та Комига била богомоља некаквој царици од Курвинграда. У Комиги је служио калуђер, врло угодан царици с Курвинграда. Да би могла чешће и лашње прелазити из свога града на Комигу, на богомољу, и на пријатељске разговоре, царица је paзaпињала платно с једнога брда на друго, и тим је платном прелазила. Тако каже прича. А пословица једна вели: 'Цар царује у Цариграду, а чеврљуга у Курвинграду.' Смисао јој је: свак је госа на своме огњишту. Кад је пак, и рашта постала та пословица, није се могло сазнати.
По најновијем осветљењу г. Руварца, стари град Копријан није ништа друго, него овај данашњи Курвинград. И ако је одиста то стари Копријан (а ми ћемо се на то вратити, кад буде реч о Градишту, у топличком округу, онда при његову имену ваља да се сетимо још и овога: Бесни султан Муса, у пролеће 1413, опседе Копријан, и, после крваве борбе, оте га, па војску његову и становнике нешто исече а нешто расели. Те исте године, по смрти Мусиној, која би 10. јуна 1413, Копријан, заједно са Знепољем, враћен би, као земља српска, Деспоту Стеван у Лазаревићу.
Године 1441. Турци беху притисли сву Србију. Ђурађ Бранковић, у савезу с Маџарима, 1443. потисну их, и узби чак иза Софије! Сегединским миром, који би углављен месеца јуна 1444, Ђурђу су враћени сви српски градови, међу којима су: Копријан, Лесковац, Зелени Град, и Ново Брдо.

Вишеград. На исток од села Сићева, на брду које се зове Слабица, има стара јако порушена градина коју сељаци из околних села зову Вишеград. Никаква се прича није о том сазнала до сад.

Градац. На запад од села Сићева, на брду које се и само зове Градац, стоје остаци од неког старог градића, коме се ни име није запамтило.

Латински град на Карличком Камену, на Сувој Планини, у хатару села Доње Студене. Од града се познају само околни зидови. Тај је град чувао Латински пут, који је, у старо време, ишао од Ниша туда на Белу Паланку. Тај је пут преваљивао Суву Планину баш на Карличком Камену.

Кулина. На врху стене у чукљеничком ждрелу, има стара зидина која се зове Кулина. На другој страни ждрела, спроћу те Кулине, на врху друге стене, ископано је у камену некакво корито. Оздо до корита усечени су у камен као ступњи за пењање. Сељаци веле да је и онај град, и то корито градио некакав латински цар; али имена томе цару нико не зна и не помиње.

Градић, више Кнез-Села, на једном вису, стара зидина коју сељаци зову Латински Градић.

Градац, у хатару села Малче, на брду више села Вpeжине, стара опала градина.

Више Нишке Бање, на десној страни пута идући к Пироту, имају неке рушевине, као да је расут некакав градић. Турци су туда много прекопавали, тражећи благо Цара Константина (тако веле овде место што у Крајини кажу Цара Радована), и свуда су наилазили на некакве празне подруме и тавнике под земљом.

Железник, кула, и око ње сада већ порушени град, на десној страни реке Топонице.

У хатару села Мажовца, на левој страни Топонице био је други један градић, који је сада порушен, и зове се Градиште. Ова два града држала су пролазак из Мораве у Сврљиг. У околини и града нађе се по који старински новац. Тако данас има један у Сибина Аранђеловића из Миљковца, на коме пише: деспо; оно друго се не може да прочита.

Остатовица, стари градић у присоју Суве Планине. Тај је градић, по свој прилици, чувао пролазак између Заплања и Лужнице.

Модри Камен, сутеска између Љуберажде и Ликовштице. По Модром Камену има много кулица које су сада готово све порушене. И ту се (међу рушевинама тих кула) често находе стари римски новци.

Хисар. На западној страни вароши Лесковца, на брду које се наднело над саму вароши, познају се остаци од некаквих старих зидина. Лесковчани то брдо зову Хисар, и веле да су ту били двори Југ-Богданови. Сад је сав Хисар засађен виноградима.

Градац. Испод Власотинаца, на десном брегу реке Власине, код конопничке цркве, има брег, као каква дивовска хумка. Тај се брег зове Градац. На врху тога Граца ваде се многе старе опеке (тугле) и креч.

Пазариште. У селу Дединој Бари, на десној страни Мораве, више Грдилице, до Козарске Реке, има место које се зове Пазариште. Ту се данас изоравају опеке, малтер, и зидине од кућа. А прича се да је ту некад била велика варош.

Грдилица. На излазу из грдиличке сутеске у лесковачку ширину, на десној обали Моравиној, на вису стари је град који мештани зову Латински. С јужне стране виса, на ком је град, тече Рупска Река. Преко реке, у хатару села Дедине Баре, има место Пазариште, које поменусмо сад пред Грдилицом.

Кула Краљевића Марка. Више села Мирошевца, на брду које се зове Хумац, има једна стара градина која се зове Кула Краљевића Марка. Кула је озидина у самом камену, и врата јој се, веле, ни данас не могу да отворе.

Град Николе Скобаљевића.  Више села Вучја, између овога села и Збежишта (у срезу лесковачком), на једном вису, има градић од камена. За тај градић народ каже да га је зидао Никола Скобаљевић.

Градиште. На једном вису, у шуми, не далеко од манастира Црковнице, има један стари градић, доста порушен, који сељаци зову просто Градиште. Никаквих прича за овај мах нисам могао сазнати о томе градићу.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #34 on: January 09, 2021, 11:40:27 am »

Остаци од старина. Врањски округ.

Старине, до сад виђене у врањском округу, ово су:
Марково Кале, изнад Врање, међу Плачевицом и Крстиловицом, куда је пролазио стари пут од Лесковца преко Иногошта у Врању. Прича се да је то био град Краљевића Марка. За то се и зове Марков Град (кале је реч турска, и значи град). Неки додају да се тај град звао Голубиње; али ово треба узимати с предохраном до бољега објашњења.

Старо Градиште, у Грахову, у Клисури. У селу Прибоју на једном вису између врхова који се зову Уши и Велика Борча находи се то Старо Градиште.

Стража, друго градиште, на вису изнад манастира Кацапуна.

Градиште, треће на број. Између села Власине и Битврђе имају остаци од старога града. Сељаци причају да од тога градишта има тавник кроза земљу који изводи чак на планину Чемерник.

Романов Град. Под Вардеником, у селу Доњем Романовцу, имају остаци од старога великога града. А испод тога града, прича се, да је била велика варош.

Краљева кућа, село 2 ½ часа од Врање, има старих зидина, а близу је и село Карадник.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Романов град. Остаци бедема на јужној капији града. Снимио Раде Весовић.



* Романов Град.jpg (273.92 KB, 785x585 - viewed 5 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #35 on: January 10, 2021, 11:35:24 am »

Остаци од старина. Пиротски округ.

Пиротски или Момчилов Град, утврђење крај Нишаве у данашњем Пироту. Подигнуто је за владавине кнеза Лазара. Османлије су успеле да га заузму, али га је 1386. године повратио војвода Димитрије, што је био један од повода за Косовску битку 1389. године.

Темац, стари градић, на десној страни реке Темштице, по часа више манастира Светога Ђорђа. Тај градић је јако порушен.

Градиште. Један час јужно од села Темске, у кључу између Нишаве и Темштице, изнад Бегова Моста, на једној греди која је висока око 30 метара, имају остаци од старога градића. Прича се да је испод тога градића до Темштице и Нишаве била велика варош. По остацима би се могло рећи да је та варош била римска.

Темска, које је Цар Мусулман био отео од српског деспота Стевана Високог, па се после правдао да је то учинио само за то што другојачије није могао проћи са својом војском.

Градиште, већ срушено, на десној страни Царибродске реке, на које удара граница српско-бугарска идући од села Гојина Дола на Паску Шију (Милојковац).

Славе, брдо и остаци од старог градића, у хатару села Росомачи, на десној страни реке Височнице.

Градиште на брду код села Рсовца ¼ часа лево од реке Височнице.

Градиште у хатару села Паклешнице, у срезу височком, на левој страни реке Височнице.

Атанас, зидине од старог града, у селу Горњем Крупцу више Пирота.

Кула, испод брда које се зове Добро Јутро, у загорској (сада бугарској) страни.

Горња Здравчиница, стари велики град, у округу берковачком, код места Прелесја, ½ часа више границе.

Градиште, на једном вису код села Градишта, испод Беле Паланке. Остаци од града познају се и сад.

Шупљи Камен, на левом брегу реке Нишаве, спрам села Врандола. Ту се познају остаци од некаких старих градова. Народ прича да је ту шупљину пробио Краљевић Марко топузином својом!

Градиште. Један час јужно од села Темске, у кључу између Нишаве и Темштице, изнад Бегова Моста, на једној греди која је висока око 30 метара, имају остаци од старог градића.

На Малом Курилову, више Беле Паланке, према Мокрој, имају две зидине, као да су биле куле. За време кримског рата Турци су распитивали сељаке где су те зидине. Сељаци, бојећи се каква кулучења, нису им хтели казати где су.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #36 on: January 12, 2021, 10:43:20 am »

Остаци од старина. Топлички округ.

…Силне развалине, које ти казују стару насељеност, стари живот и напоре за одбрану живота, стоје у рушевинама; оне су неме, и не умеју ти ништа рећи ни о себи ни о својим старим господарима. Старе тврђаве, које туда беху, време је оборило, а земља је својим сурим и тешким плаштом застрла на многим местима остатке њихове. Тешки је плашт крунио старе већ изнемогле остатке старога доба. Кроз продерани земљин плашт, још на неким местима вире: поломљени, онакажени и већ трошни савременици прошлости. Подићи плашт од земље, и завирити под његово тешко покривало, нити је брз, нити лак посао.
Па и традиција је о тим сведоцима минулог живота мртва. Још те на некадање живовање подсећају једино силне њене развалине, којима садањи становник Топлице, дошљак из далека, ни имена честито не зна. Чудновате мисли обузимају човека, кад се попне на какво разваљено и порушено, често усамљено и пусто градиште. У њему се буде успомене на прошлост, на некадање господаре градске, на њихов живот и напоре, на њихове борбе и весеља. Доста сам пута стајао на градиштима и у мислима обнављао прошлост. Сведоци прошлости буде дух, да о прошлости размишља, и ствара слике. Са градишта човек чисто очима тражи места, где су гозбе биле, где се војска за бој спремала, где су били мегдани и витешке игре, у којима је многи јунак окушао своју снагу, опробао своју моћ; тражи места, где су непријатељи на град нападали и т. д. Пред очи ти излази представа господске трпезе за којом господар наздравља пријатељима и господи, све по реду и по старешинству, и труди се да у двору господскоме свак буде задовољан и весео. Или ти се чини да са града видиш витешку борбу, или трку, или утакмицу; чини ти се да градско поље оживљује и сија сјајем силне госпоштине, а ти не знаш, у шта ћеш пре погледати: или у јунаке, или у коње, или у светло, бојно оружје, или у дела, која ти витезови пред очи изводе. Поред себе, на бедему градском, чини ти се да видиш дичне госпе старога времена, чије су очи управљене у градско поље, да се чуде чуду од јунаштва. А јунаци распаљени њиховим погледима, занесени славом, а ношени частољубљем, купају се у зноју и напору, а њихове коње спопадају пене беле и крваве. — Или ти се покаже другојача слика. Искрсавају мутни дани озбиљне прилике. Не чујеш ловачки рог, занеми песма и весеље, умукне весели грохот на двору војводином, заћути војвода и преко чела му прелећу тешки облаци. И кад залупају бубњи, и кад одјекне рог или труба, не чине се сад припреме за, лов и весеље, већ се из подграђа, из села, заселака, и катуна, подижу војници из својих клетишта, да их војвода поведе онамо, куда господар земље захте, да му делом покажу ваљаност и оданост своју.
Топлица обилује оваквим утисцима.
Али ћеш узалуд ишчекивати, да ти ту народ прича доживљаје својих градова и војвода. Народ овде не зна граду подграђа, не зна му трга, не зна потецишта, не зна ништа. Не зна ни имање старих господара, не зна им ни баштина ни купљеница. Он зна толико исто колико и ти, што радознао обилавиш градишта, и жељан си да ти се о њима што каже.
А од куд би то народ и могао знати. Садањи становник Топлице није заменио на овом земљишту онога, који је оно, од чега се остаци виде, подизао, већ онога, ко је то порушио и гледао, да му и последњи траг уништи; да би са трагом нестало и последњег подсећаја на правог господара, чију стечевину уграби; јер би га траг подсећао на отмицу, на онога чије је, и можда још на што!
Али је ипак остало упорнога трага, и то оног српског чувеног трага, који се не глади, већ дуго остаје, и намеће ти се данас, да га потражиш и нађеш!
Зар за време Турака Арнаутима насељена села, у којима ни живе душе српске не беше: Речица, Драгуша, Блаце, Житни Поток и т. д. не подсећају својим именима на српска села? Зар Плочник не буди никаквих успомена? Зар силне црквине, и по какав траг на њима, не казује пређашње српско живовање на тим местима? Зар све ово не казује да су Арнаути на тим местима Србе наследили? Зар најзад српска народна песма није ознаменила места око Топлице именима својих јунака:

На Прокупљу граду бијеломе
Онде бјеше стари Југ Богдане
С девет сина, девет Југовића,
На бијелом граду Куршумлији
Онде бјеше Бановић Страхиња,
На Топлици на води студеној,
Онде бјеше Топлица Милане,
А на оној равној Косаници
Онде бјеше Косанчић Иване.


Но нису Срби први, који својим животом оживеше ова места. И творевине старије од Срба имају овде својих трагова. Често су на њима, или од њих, Срби справљали своје потребе. И римски остаци нису овде ретки. Човек се чисто чуди множини остатака, који казују некадању насељеност овог краја и некадању важност његову.
Још да је домаћин остао на своме огњишту, можда би он у причи, предаваној од колена колену, представљао и свој и туђ живот, и оживљавао мртво камење старих, онакажених грађевинских трагова. Али господар оде, други га замени. Кад заменика одагнаше, сродници правог господара дођоше, да по трошним погаженим мрвама са старе трпезе закључују о оном, што некад на трпези беше, да нему стену порушена огњишта питају о њеном домаћину и живовању његову и његових старијих.
Па и слаби траг већ угашене приче, и хладни камен, и разлупана цигла морају давати одговора, морају сведочити, јер су једини који што знају. Ми их скупљамо, и захвални смо им, тим изнемоглим сведоцима. Ништа ми друго не остајаше, но да уз пут уочим и забележим по што год, што би имало ма какве интересности, не надајући се нимало, да мој посао буде исцрпан и потпун. Залуд ћеш у овим белешкама тражити великог реда и системе. Тога нити има, нити може бити у узгредним путним белешкама, у којима се, поред другог главног посла, бележи само оно што човеку уз пут у очи падне. Ја сам гледао, да по што шта и разберем, али мој разбор не могаше бити задовољен, јер не могах отићи свуда где чега има, већ се морадох задовољити означењем, белешком где што видех или чух, да бих бар упозорио онога, ко буде путовао ради исцрпнијег и савршенијег бележења. Бележих и друге ствари, које ми се учинише вредне да се забележе.

Међу старинама у топличком округу било би у реду најпре поменути Хисар, стари град, на чоту поврх Прокупља, на левој страни реке Топлице, баш у сутесци која раздваја Горњу Топлицу од Топлице Доње, али о томе граду биће говора кад дођемо на варош Прокупље. За сад да поменемо друге остатке од старих утврђених места.

Злата, село у лепој питомој дољи, које има остатке од некаких зидина, као од некака града. Међу зидинама имају и остаци од неке цркве која није окренута право на исток, него на југоисток. За тим има стари зид, к југу окренут, који пресеца река од села Житнога Потока. До реке има зида 12 метара, а широк је 2 метра. Све је од саме старе цигље без камена. У самој реци има одломак од зида 2 м висок и 3 м широк. Њега прекида речица. За тим опет настаје, у истоме правцу, зид 16 дугачак а 10 м висок! Село је то 1878 било опустело.
Мисли се да је онај зид преко реке био устава којом је зајажавана вода, па је морала отицати само кроз отоку, која је била високо у зиду, а све, што је вода собом снела, морало је у том кориту остати, па наравно и златни песак, који је вода из Мачинске речице доносила. По што би вода отекла, тај би се песак копао и препирао. Према свему, изгледа да је Злата била главно место за испирање злата. Има и прича: да је ту седела некака краљица Злата.

Царичина (Царичин град). Ниже села Мијалнице, а више Прекопчелице, река прекопчеличка обилази једну висораван, и окружује је као како полуострво. Површина те висоравни може имати 10 хектара, или до 15 дана орања. Ова је опкопана малим шанцем. То се место зове Царичина (неки веле: Старичина). Ту се сачувало платно од неке куле, високо 3, а широко 2 метра, зидано старинском четвртастом опеком (цигљом). Говори се да тота зида има далеко у наоколо. Има прича да су Злату, Царичину, и Курвинград градиле три рођене сестре!
Цео је крај богат старинама, па у народу постоје многа предања и веровања о њима. Једно од најинтересантнијих је предање о постанку имена појединих села у околини, које сам чуо од г. Николе Димитријевића, свештеника из Прекопчелице. У старо доба, у Царичином Граду, живео је један цар, који је имао врло лепу кћep. Њу су просили многи просци, али цар објави да ће је дати ономе који успе да у град, што је на једном вису, спроведе воду. Многи су покушавали али нису успели. Али један свињар,који је живео у подножју тог града, успе да из Петрове Горе, преко Дели Воде и Теразија, спроведе воду у Царичин Град. По њему се то село и назове Свињарица. Царева се ћерка заљуби у свињара, јер је био врло леп. Цар, који је био у неком рату, није хтео да се ороди са свињарем и пошље једног свог војводу да свињара убије. Царева ћерка и свињар дочују за то па се реше да беже. Седну у кола и нагну у бег. Али, на једном месту, из кола им испадне тулац по коме се назове данашње село Штулац. Како је потера била близу, бежали су даље и на једном месту кола се стану гегати, по чему се назове село Гегља. Бежећи даље низ косу према Јабланици, на једном месту кола се стану кривити и отуда име селу Кривача. Они продуже даље, и на једном месту им се оштећени точак распадне и сав леб који су имали испадне. Место где се ово десило назове се Лебане (леба не). Ипак они наставе бежање. На једном месту им од умора падну коњи и то се место назове Коњина. И, најзад, недалеко одатле долети царски војвода до свињара, замане сабљом, и свињару жде(оде) глава. Због тога се то место назове Ждeглав.

Иванова Кула. На десној страни Велике Косанице, једно пет часова хода од њенога ушћа у Топлицу, на једном чоту од рта који се одваја од планине Бака, има стари градић, који су Арнаути звали Иван-Кула, Турци просто: Куласи, а Срби: Иванова Кула, или и они Иван-Кула.
Чот на ком је Иванова Кула биће висок (над морском површином) 881.0 м. Од Иванове Куле, билом планинским, може се отићи на Бак, а одатле опет билом на Пасјачу, па, поред Латинске цркве, сићи на Топлицу на мост код Прокупља. Кула је на дивном месту, с кога је милина погледати на све стране. Кула је зидана у четврт; стране су јој широке по 7 м, а у висину има је сада 11 м. Зидана је врло солидно каменом и малтером. Што је од зидова још остало, то се држи врло добро. Поред куле, на северној и североисточној страни, било је још неких зграда, и дубоких врло солидно зиданих подрума. То је све сада срушено; само стоје гомиле камења. На јужној страни нема трагова од каких зграда.
Чот је према Великој Косаници врло стрмен. Од става двеју Косаница (Велике и Мале) до Иванове Куле биће скоро час хода. Од Иванове Куле до града Новога Брда биће 8-10 часова. Најпоузданије би било ићи од Иванове Куле на Сикирачу, преко брда Брвеника, села Прпора, Браљине, планине Грапашнице, села Прапаштице, па к Новоме Брду. Туда се може отићи на коњу за 8 часова.
Сва је прилика да је римски пут ишао од Топлице уз Косаницу до става, а одатле уз Малу Косаницу на Мрдар; јер је туда земљиште врло повољно за колски пут. Туда су Турци били трасовали железничку пругу. У том случају Иванова је Кула остајала за један час на страни од тога пута. Прича се да је један пут водио од Прокупља за Приштину преко Пасјаче, Mpљака, Статовца, па испод планине Балка на село Заграђу (до Иванове liyлe), и спуштао се у Велику Kocaницу, а одатле се пео на Трпезу (Цара Лазара), па преко Мачије Стене и Хртице слазио ка Приштини. И на Пасјачи и на Трпези има трагова од некаквог великог крченика. За Трпезу Арнаути чак причају да је ту била она Косовска Вечера у очи славе Цара Лазара (15. јуна 1389.)! За то се, веле они, и зове та висораван Трпеза. Село Кула (са 3 — 5 кућа) врло је близу Ивановој Кули, а тако и Заграђе, које има 15 кућа.
По зидинама Иванове Куле има доста отровних змија — шарана. Испод Куле, на преслапу, кључа извор лепе воде. Воћа има и доста и лепога. А за неке крупне орахе причају да им је семе остало још од Иван-Бега. Крупне горе око Иванове Куле нема толико колико би требало да има у том планинском крају. Прича се да су Арнаути штедили Иванову Кулу, и нису давали ником да је руши. Они пак Арнаути, који су живели у селу Ивановој Кули, говорили су да су ту од Косова, и да су божем наследници тога имања још од Иван-Бега!

Градиште. На левој страни реке Мораве, за 2 ½  до 3 километра од Мрамора, а за 1 ½ до 2 километра од Мораве, село је Градиште. На ђенералштабној аустриској карти то је место забележено. Находи се у потоку Крајковачком, који тече с Јастребца (На карти пише Мерашина- Merašina, али га у месту слабо зову такo). То је село готово састављено с другим селом које се зове Балајинци (на карти погрешно Balasince). Сељаци из Градишта тај поток зову само: Река; када се пак почну питати: која река? онда неки кажу Крајковачка Река, а неки — Мерошинска Река, јер долази од села Мерошине (није Мерешине, као што стоји на карти).

Над самим селом Градиштем има један стари градић, који се зове Кулина. Лева страна Крајковачке Реке блага је стрмен, која се поступно спушта к реци, без икакве теренске промене. Десна пак страна, одмах од саме реке, стрмена је, и диже се у вис у облику врхова, главица са преслацима између виса и виса. На једном од ових врхова или главица, над самим селом Градиштем, био је стари град, за који један стари човек причаше ово: 'Кад сам ја био млад, и кад сам ишао за стоком, овај град је био онако висок као и Курвинград. Па једном дође заповест од Турака, те су сељаци раскопавали зидове, и камен и цигљу носили у Ниш, где су се онда зидале неке џамије, и друге неке грађевине. На том граду било је много оне старе лепе четвртасте цигље. Тада је цео тај град порушен до земље, и еве су цигље однесене у Ниш. Онда - наставља тај сељак - кад су сељаци разваљивали тај град, и носили цигље у Ниш по турској заповести, бејаше у нашем селу неки Чича Никола, врло стар човек. Тај Чича Никола причаше, како је он слушао од старих људи, да је од Курвинграда и Комиге (оне црквине на левом моравском брегу, према Курвинграду) свуда овим венцем био град до града. Од Мерошине до Комиге према Курвинграду могла је прећи мачка све с ћерамиде на ћерамиду. А сад је остала само ова једна Кулина.'
Из тога старога града, више села Градишта, прича се да је извађен некакав сто из некакве цркве, и однесен је у Ниш; али та црква није била унутра у граду, већ венцу на боку кад се слази ва Градишту. Сељаци уверавају да је на том месту био велики град, и да је јужно од града била врло велика варош. И доиста се туда, свуда где се закопа, находе темељи од кућа и велике четвртасте римске цигље.

Градиште бресничко. Више села Бреснице, у општини крушарској, имају развалине од старога града које сељаци зову Градиште. Оно је на ушћу двеју река које теку од старе границе Кнежевине Србије. Од тога Градишта до Мораве биће један час хода и нешто јаче.

Копра. У селу Сечаници, по часа од Мораве, има брдо које се зове Копра; а неки та зову и: Коприна Чукара. Кажу да је пре 50 – 60 година некакав Стеван Копра био господар томе брду. Отуда је месту остало име Копра. Никаквих зидина нема на Копри.
На ½ часа од Плочника, у селу Точанима, била је нека зидина коју народ зове Jeринина Кула.

Облачина. Зидина на стотину корака испод Биљешке Чуке, западно од села Биљега. Ту је нађено и нешто људских костију. Изгледа ми да је ова зидина остатак од Римљана. Колико простора захвата, и шта је некад била, можда би се сазнало тек онда кад би се више откопавало.

Крњи Град, између Доње Бреснице и Прекопуца. Народ држи да је ту у старо време била велика варош. Обрадом земље, нестали су трагови некадашњег насеља.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #37 on: January 19, 2021, 11:52:14 am »

Утврђења у сливу реке Студенице.

Студеница је река у Србији. Извире на планини Голији, на месту званом Одвраћеница, на висини од 1615 м. Код Ушћа утиче у реку Ибар, као његова лева притока. Дуга је 57,6 км, а њен слив има површину 582 км².
Према подацима који су прикупљени током рекогносцирања подручја слива реке Студенице, са пуно основа ce може говорити ο читавом систему утврђења на овом простору. Ланац утврђења ce може пратити узводно од манастира Студенице: Градачко брдо (село Засад), Градина (село Баково), Градина (село Савово), Градина (Јеринин град, село Придворица), Ћелије (село Придворица) и Градина (село Остатија). Сва ова утврђења су пажљиво изабраних локација. Најчешће тешко приступачна места - гребени или каменити врхови -увек су високо изнад реке, тако да доминирају кањоном Студенице и ушћем неке њене притоке. Градина y Ђакову ce налази над ушћем Савошнице y Студеницу, па ce из овог утврђења контролишу два кањона; Градина y Придворици доминира над ушћем Брадуљичке реке, с једне стране и Склапљевца, с друге стране. Веома важна чињеница, вероватно и одлучујућа за избор места, je визуелна веза међу утврђењима. Наиме, из манастира ce добро види Градачко брдо, са њега ce сагледавају манастир и следеће утврђење y низу, Градина y Ђакову; са ове Градине ce добро виде и Градина y Савову и, испод ње, Горња испосница; из њих ce виде и Градина y Придворици и, низводно, Градина y Ђакову; са Градине y Придворици (Јеринин град) виде ce Ћелије y Придворици и, низводно, Градина y Савову и Горња испосница; из утврђења Ћeлије ce види црква y Придворици. Прекид оваквог ланца ce јавља само између Градине у Придворици и Градине y Остатији, у горњем делу тока реке Студенице.
Облик утврђења je одређен условима које пружа само место, тј. конфигурацијом терена. Градачко брдо je било утврђење неправилног полигоналног облика основе, код Градине y Ђакову ce y терену запажају кружне форме, док су Ћелије имале готово правилан осносиметричан петоугао уоснови. Градина (Јеринин град) код Придворице развија ce y основи у сочиваст облик, пружајући ce око два врха брда. Сасвим посебне међу утврђењима у кањону Студенице јесу Горња испосница, која користи изузетне особине локације на којој je настала и постаје сигурно и лако брањено место са само два кратка зида са капијама, и манастир Студеница, са својим готово савршеним кружним обликом бедемског зида.
Може ce само претпоставити да су облик и величина утврђења резултат више чинилаца. Сем услова које je наметало само место, стратегијски значај je свакако био одлучујући. Величина студеничких утврђења креће ce од двадесет метара у пречнику - дакле само једна већа кула (Градина y Ђакову), до читавих 110 метара дужине (Градина - Јеринин град y Придворици).
Тешко ce може говорити ο томе да ли су сва ова утврђења у кањону Студенице била истовремено коришћена, или су y разним периодима поједина рушена и напуштана, a друга обнављана или грађена. До данас нису обављена никаква истраживања ових локалитета, па нису ни снимљени нити на други начин документовани. Међутим, по извесним појединостима око материјала и технике зидања, рекло би ce да су поједина утврђења била савременици Немањине Студенице. Важност студеничког подручја у средњем веку (рударство, близина средишта српске државе, путеви, па и сам манастир), свакако je била разлог да ce оно на одговарајући начин обезбеди. Сем војностратегијског значаја, систем утврђења у кањону Студенице представља и пример вештог макроурбаног планирања. - Група аутора: Срђан Ђурић, Светлана Пејић, Божидар Крстановић и Синиша Темерински.


Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #38 on: January 19, 2021, 11:55:22 am »

Ђаково - Градина. На мањој узвишици којом ce завршава гребен, над ушћем реке Савошнице y Студеницу постоје трагови куле или мањег утврђења. Положај je такав да ce успешно контролишу два кањона. Конфигурација терена и велике количине ломљеног камена указују на концентричне кружне, степенасте форме зидова. Ширина сада уочљивих облика je око 20 метара. Тек археолошким сондирањима дошло би ce до више података, a чишћењем круна зидова свакако и до тачних облика овог утврђења. Са овог места виде ce на југоистоку манастир Студеница и утврђење на Градачком брду, a на југозападу Градина (Јеринин град) код Придворице, Градина у Савову, село Савово и делом Горња испосница. Такође je важан податак да je преко Ђакова ишао турски пут Београд - Призрен, вероватно пратећи трасу средњовековног пута.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #39 on: January 20, 2021, 12:57:09 pm »

Засад – Градачко Брдо. Oстаци утврђења налазе се на локалитету Градачко брдо, недалеко од манастира. То je стеновит врх на левој обали реке Студенице, са ког ce лако надзире пролаз кањоном. Зараван на врху je уском превлаком одвојена од падине. Од утврђења, које je сасвим порушено, данас ce запажа камен и малтер и може ce само делимично пратити траса зидова. Са северне стране, према падини, запажа ce и нека елипсаста форма, вероватно ојачање зида или кула. Према траговима, дужина овог утврђења je била 70—80 метара, a ширина око 20 м. Тек би археолошка сондирања утврдила тачне границе утврђења и дала више података ο овом локалитету. Са овог места ce виде манастир Студеница, Градина y Ђакову, Градина у Савову и Горња испосница.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #40 on: January 21, 2021, 09:26:34 am »

Остатија – Градина. На брду што ce стрмо уздиже изнад цркве y Остатији има остатака зидова од ломљеног камена, који би, заједно са топонимом Градина и одликама саме локације, могли говорити y прилог постојања утврђења.

Придворица – Јеринин град. Брдо Градина ce налази северно од цркве Преображења и доминира околином на ушћу реке Брадуљице y Студеницу. Данас врло мало мештана зна да на брду постоје било какви трагови утврђења, али ce врх брда ипак зове Јеринин град. Уским, дугим гребеном ce са јужне стране прилази врху који ce састоји од два узвишења постављена управцу север—југ. Растојање између ових узвишења je 80 метара, a на оба ce могу видети трагови двеју грађевина, вероватно кула, кружног облика. Зидови утврђења су данас или сасвим срушени или засути, али je донекле могуће пратити трасу зидова, чији je габарит био вероватно издуженог облика којиje пратио конфигурацију терена. Археолошким сондирањем би ce сигурно дошло до више података ο овом локалитету. Зидови су израђени ломљеним каменом y кречном малтеру. Северозападно од јужне куле ce у терену уочава потпуно засути објекат. Утврђење je било већих димензија (око 110 м дужине) и сигурно je имало значајну улогу y своје време. Из Јерининог Града виде ce други локалитети: Градина код Придворице и Градина y Савову, па и сама Горња Савина испосница.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #41 on: January 21, 2021, 09:32:46 am »

Савово – Градина. На врху Градина изнад испосница постоје остаци зидова, a у конфигурацији терена ce опажају њихове трасe. С овог места ce добро виде и утврђење на брду Градина y селу Ђакову и Градина y Придворици.

Придворица – Ћелије. На десној обали реке Студенице, источно од цркве Преображења je место звано Ћелије.То je гребен који од брда Црепуљника пада ка реци. Западна и источна страна гребена су веома стрме и на њиховом су дну два потока који имају исто име —Ћелијски поток. Остаци мањег утврђења су очувани у толикој мери да јасно оцртавају габарит петоуганог облика и равних страна. Дужина целог утврђења je око 27 м, a ширина 18—20 м. Зидови су очувани до висине од 1,5—2 м, ширине око 70 цм, a грађени су ломљеним каменом. Кречни малтер je справљан са ситним шљунком као агрегатом, a лица зидова су дерсована истовремено са зидањем. Западни и источни зид су ојачани по једним пиластром, димензија 90/40 цм. Према конфигурацији терена унутар зидова утврђења може ce претпоставити да има засутих објеката, што би ce са сигурношћу утврдило археолошким сондирањем. Источни зид je делимично срушен изградњом сеоског пута, a лице зидова ce одваја и руши на више места. Из овог утврђења ce на североистоку види брдо Градина, односно утврђење Јеринин град, што je свакако значајно y стратегијском погледу.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

« Last Edit: January 21, 2021, 09:39:06 am by JASON » Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #42 on: September 04, 2021, 01:33:36 pm »




Quote
Bedemi NEPOZNATOG GRADA | JERININ GRAD | TURE KROZ AVANTURE Ep. 26



Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #43 on: September 04, 2021, 01:57:33 pm »




Quote
Ogroman KAMENI GRAD na BRDU i tajanstveni ŠUMSKI VODOPAD | TURE KROZ AVANTURE Ep.22



Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #44 on: September 04, 2021, 03:04:41 pm »




Quote
GRADINA - Rimsko utvrdjenje iz VI veka | TURE KROZ AVANTURE Ep.40



Logged
Pages:  1 2 [3] 4 5   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.047 seconds with 24 queries.