PALUBA
March 28, 2024, 01:52:54 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News:
Važno
Za sve članove foruma Paluba.Info, apel da uzmete učešće na samo u glasanju već i u temi.
Link do teme je ovde
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 [4] 5   Go Down
  Print  
Author Topic: Градине  (Read 20702 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #45 on: September 04, 2021, 04:15:18 pm »




Quote
Gradina - srednjovekovna tvrđava na Javoru

12. 09. 2020.

Srednjovekovna tvrđava na brdu Gradina, u selu Erčege, na planini Javor

Ne zna se kada je tvrđava na vrhu Gradina, u selu Erčege izgrađena, ali pretpostavlja se da je nastala sredinom XV veka na temeljima ranijeg, manjeg utvrđenja iz vremena Starog Rima. O prisustvu Rimljana, govori i pronađen kovani novac iz perioda vladavine careva Valensa (328 378), i Gracijana (367-383).

Legende koje datiraju iz XIX veka kažu da je tvrđavu sagradio herceg Stefan Vukčić Kosača, po kome je dobilo naziv selo Erčege, ali istraživanja su pokazala da to gotovo sigurno nije slučaj. Postojeće utvrđenje, kao i ono rimsko pre njega verovatno je služilo za osmatranje veoma važnog puta kroz selo Erčege, koji je korišćen još u praistoriji, o čemu govori i veliki tumul (pogrebna humka) pod imenom Kraljev grob, koji se nalazi u neposrednoj blizini puta.

U srednjem veku put je bio karavanski i prolazio je kroz Erčege do Golije, a zatim prema Sjenici i dalje ka jugu.

Arheološka ispitivanja tvrđave gradina izvršili su 2009. godine Dejan Bulić i Srđan Katić, kada je i otkriven priličan broj arheoloških nalaza koji govore o životu u utvrđenju.





Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #46 on: September 06, 2021, 04:48:47 pm »




Quote
Erčege - Gradina, 23.06.2019.



Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #47 on: September 27, 2021, 11:14:37 am »





Quote
Drevni gradovi Jadra - tvrđave ćerki cara Trojana




Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #48 on: September 29, 2021, 10:18:18 am »



Quote
Veliki Vetren, najstarija tvrđava Tromoravlja

Praiskon Tromoravlja čine brojni gradovi praistorije, Belica, Blagotin, Drenovac, i mnogi drugi. Na Velikom Vetrenu, najvišem vrhu Juhora, u Tromoravlju, nekada davno je sagrađeno utvrđenje. Sa ovog vrha osmatrane su plodne doline i trgovački putevi. Tu je pronađena keltska ostava stara 2100 godina koja čini materijalni dokaz jedne narodne legende iz Pomoravlja. Mi smo obišli Vetren i Juhor, Momčilov grad, gde je po legendi stolovao vojvoda Momčilo sa Jabučilom i kroz vrleti i šume tražili ostatke mitskih 99 gradova na Juhoru




Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #49 on: October 23, 2021, 11:25:00 am »




Jerinin grad u Trsteniku.




Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #50 on: October 23, 2021, 01:56:41 pm »




Quote
Jerinin grad, Jerinino brdo, pećina – divna i velika priča

Jerinin grad je arheološki lokalitet iz perioda kasne antike i ranog srednjeg veka koji se prostire na čak dva hektara na obližnjem brdu opštine Batočina. Predmeti ali i ostaci bedema ukazuju na to da ovaj lokalitet ima dugu, viševekovnu istoriju a sama istraživanja započela su 2019. godine nakon sedamdeset godina od prvih iskopavanja ovog jedinstvenog grada.



Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #51 on: December 08, 2021, 01:30:12 pm »





Quote
TVRĐAVA O KOJOJ POSTOJE SAMO PRIČE: Do vrha i rukama i nogama!




Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #52 on: December 25, 2021, 09:18:15 am »

Градине у Рашкој области

Достиник. - Према К. Јиречеку, сада се не могу поуздано одредити положаји старим српским градским утврђењима Достинику и Црном Бүчу. По Порфирогениту, рашки жупан Мутимир протерао је из Рашке жупана Клонимира, оца жупана Часлава, који се склонио у Бугарску. Око 896. године Клонимир је напао рашког жупана Петра Гојниковића и заузео му 'главну тврђаву Достинику', али је у тим борбама погинуо. У једном свом раду К. Јиречек је саопштио, да Достиник треба тражити у околини Сјенице и Пријепоља, у којима су се у XIII и XIV веку често задржавали српски 'регенти'. Ако је византијски цар Манојло 1149. године долазећи из Далмације, најпре уз пүт заузео Достиник, па онда Рас, Достиник заиста треба тражити негде западно од данашњег Новог Пазара. Јиречеков положај Достиника западно од града Раса прихватио је Ст. Станојевић, који је на карти Часлављеве државе његов положај означио у околини Сјенице. И по Ф. Шишићу 'Достиникон стајао је јамачно недалеко од бугарске границе, јер га цар (Порфирогенит) помиње још и другом приликом, кад пише о српско-бугарском рату у време српског архонта Петра Гојниковића. Град се зацело српски звао Дъс(т)ъница или Дъс(т)ъник, па онда, неочекивано закључује, да га треба тражити око данашње Сјенице.
Према Ст. Новаковићу, Достиник је морао бити негде источно од града Раса. Али је Новаковић ово своје старије и, како се чини, поузданије мишљење променио, па, свакако по Јиречеку, положај Достиника ставља негде западно од града Раса. Положај Достиника одређиван је тако што су Јиречек и Новаковић били мишљења да су Достиник и Црно бучје били утврђена насеља, јер су,и према Порфирогениту, оба утврђења насељена. Али Порфирогенитов податак треба схватити тако да су оба града била утврђења са сталном посадом, а не градови као насеља, као што је био град Рас. По називу Црно бучје дознаје се да је тај град, а и Достиник, имао теже приступачан положај, онако какав имају утврђења Јелеч на Рогозни, Звечан у Бањској, Велика кула код Калудре и друга. Њихови тешко приступачни положаји на врховима купастих үзвишења и литица у пасивним крајевима, са апсолутном висином већом од 1000м, нису никако били погодни за подизање ни мањих насеља, нити би становништво у њима могло да опстане, јер су сва та утврђења у крајевима пасивним за опстанак. Према томе, Достиник, Црно бүчје, Градина код Калудре, Градина код Меденовца, Јелеч, Звечан и други били су само утврђења, тврђаве средњовековног типа, у којима је стално или повремено становала посада, која је штитила главни град Рас и жупску житницу у његовој ближој околини од непријатељских напада. На утврђења са сталним посадама мислио је и Порфирогенит када је писао о српским градовима Достинику и Црном бүчју, а не на утврђена насеља.
Достиник, као значајну тврђаву српских жупана пре Немањића, за коју је знао и Порфирогенит, треба тражити на оној страни престоног града Раса с које су и град и велики жупан били највише угрожени од непријатеља. Он је морао бити источно или југоисточно од града Раса, управо на заштитном месту од напада Бүгара, Византинаца и њихових штићеника. А да је Достиник био на тој страни потврђује и наведени Порфирогенитов податак о нападу бугарског штићеника Клонимира на рашког жупана Петра Гојниковића. Долазећи из Бугарске, Клонимир је упао у Рашку негде на њеној источној страни. У том походу био је принуђен да, пре напада на град Рас, нападне и заузме утврђени Достиник, који му је био препрека на путу са истока или југоистока према Расу. Остаци утврђења на месту Градини, која је код чесме Меденовца на Рогозни, упућују на то да се на том месту тражи Достиник. Градина је на купастој Главици 1309м апсолутне висине, на развођима Избичке реке и Трнавске реке, с једне стране, и Бањске реке, Вуче и Гркајске реке, с друге, југоисточне стране. Њен висински положај доминира над пет долина, чији је правац пружања претежно од југоистока према северозападу, којима се могло најлакше проћи од југоистока према граду Расу. Утврђење на том месту морало је бити значајније у времену најстаријих рашких жупана. Приступ Градини је с југоисточне стране, а с других страна је могућан само пешаку уз веће напоре. На приступачној страни био је улаз у град. Простор међу градским платнима је око 80м x 36м. Дебљина зида на градском платну износи око 1м. Оно је зидано ломљеним каменом, понегде и тесаним, заливени малтером. Готово на целој западној страни одржао се зид платна, а на другим странама познаје се само темељ. У северном делу унутрашњег простора одржали су се темељи зграда: 1) темељи порушене црквице површине пода 7м x 3м; 2) остатак зида некакве зграде у дужини од 1м; 3) добро очуване зидине солидно грађене зграде , вероватно жупанског двора или летњиковца, површине 8м x 3м, улазом на источној страни и полукружним североисточним углом; 4) источно од претходне зграде је природни камени блок у облику грубог саркофага, 2м x 1м; 5) између блока и градског платна је мали закоп или природна увала, вероватније затрпан бунар; у средишном простору су: 6) бeдeмaсто узвишење лучног облика и кружни закоп пречника 3м, а источно од бедема је мала падина; 7) између падине и бунара је плитка увала; 8 ) закоп са очүваним западним темељом лучног облика; у југоисточном делу простора су: 9) остатак темеља зграде која је имала подземни ходник; 10) остаци зидина у кружном закопу пречника 5м и са улазом на источној страни; 11) остатак темеља некакве дугачке уске зграде површине пода 29м x 6м и са главним вратима на источној страни; 12) подземни ходник или цистерна; 13) дводелна зграда с ниским зидинама; 14) улаз у град је на југоисточној страни (в. скицу плана градине).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Основа градине код Меденовца.jpg (82.06 KB, 666x450 - viewed 3 times.)
« Last Edit: December 25, 2021, 09:43:50 am by JASON » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #53 on: December 25, 2021, 09:44:22 am »

Црно бучје. – С мање поузданошћу може се говорити о положају Порфирогенитова градског утврђења Црног бучја ( Црнобуча). Његов положај покушали су да одреде П. J. Шафарик и Ст. Новаковић. Новаковић признаје да није успео да га локализује, али је мишљења да га треба тражити у Рашкој или у њеној најближој околини. Приликом истраживања топонима у области Рашке посебна пажња посвећена је истраживању старих српских назива да би се открило Порфирогенитово Црно бүчје. Међутим, нигде није откривен тај назив у вези са утврђењем, односно градином. Места са именом Бучје или Бүче има доста, па и два насеља имају назив Буче ( засеоци Тењкова и Белих Вода у Подгору). Наведени топоними својим голим називима једва задовољавају могућну претпоставку да је међу њима могло бити и старо утврђење Црно бучје. Чини се највероватнијим да је старо Црно бучје - данашња планина Црни врх у западном делу Рогозне, са шумовитим врхом (1504м апсолутне висине), с језером под самим врхом. На његовом северном огранку Великом кршу налазе се остаци зидина града Јелеча, чије је име забележено тек средином ХII века . То име је млађег постанка, вероватно постало по личном имену у времену Немањића, а пре њих се звао Црно бучје ( Буче) по главичастом и шумовитом врху, који је касније назван Црни врх, као пандан старом називу Црно бучје. Претпоставка се може поткрепити називима других градова у области Рашке. По Бањској повељи поменуто је пет градина, од којих се само Јелеч, као најмлађа, названа по личном имену. Римски град Бело код новопазарске Баље, Звечан у Бањској, Калудра повише Паресија нису хомоними, док су млађи називи од њих: Јелеч из XII века, Рељина градина из XIV итд.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #54 on: December 30, 2021, 12:09:51 pm »

Градина Велика кула је повише села Калудре у горњој Дежеви. Назив села је постао од назива 'кале' за порушену градину, чију су се остаци одржали на купастим врховима Велике куле и Мале күле, на апсолутној висини већој од 1000 м. Од видних остатака сада има: две округле градске куле (једна на западној страни, друга на источној од града), три порушене зграде на северној страни, црквина на западној и бунар готово у средини градског простора. Све зграде, са закопима ('избама') и темељима, који су зидани од ломљеног камена у малтеру, опасани су градским платном, које је порушено скоро до темеља. Око темеља лежи порушено камење, разбацано на све стране. Пречник простора између градских зидина од запада према истоку износи око 100 м. Приступ граду је био са западне стране, а друге стране су окомите, тешко приступачне и пешаку. На приступачној страни морао је бити улаз у град. Он је био осигуран мањим утврђењем, који се сада назива Мала кула. Њене рушевине и закоп се добро познају.
У југозападном простору Велике куле су закоп и темељи 'црквине' . Пошто су закоп и темељи окренути својом дужином у правцу север-југ, то је вероватније да се на том месту налазила џамија, која је служила турској посади у граду. Међу рушевинама 'црквине' налази се тесана сига, а међу рушевинама градског платна има делова од камених жрвњева. Кад настану веће кише, вода почне да подвире у градском бунару. Простор код Мале куле назива се Крвави лаз, а Преседло је код Велике куле. Остаци градског гробља нису видни.
Градина код Калудре нигде се не помиње, нити је археолошки испитана. Њени последњи остаци руше се и нестају. Величина и видни остаци показују да је она морала бити значајније утврђење из наше прошлости . Њену улогу користили су и Турци (остаци џамије). Византијски цар Манојло је 1149. године заузео српску престоницу Рас и градска утврђења Галич и Никаву. Остаци града Галича су у потесу села Сочанице, на десној страни Ибра, северно од Звечана, а Никава је, по Љ. Ковачевићу, искварено име Пнућа. За сада се може само претпоставити да је град Никава, или Пнућа, био на местима градских рушевина код села Постења, ниже Новог Пазара или градине код Калудре. Старац Милановић, из дежевског Алуловића, саопштио је 1930. године да је слушао казивање старијих људи, да је Немањин Рас био на месту градине у Калудри. Тешко се може поверовати народном предању да је Немањина престоница могла бити у пасивном крају и на висини већој од 1000 м. Може се само претпоставити да је град код Калудре у ХІІ веку могао служити као прибежиште и заштита становништва из насеља Раса у време непријатељских похода на престоницу. Без археолошких и упоредних истраживања не може се говорити о старини и улози градине код Калудре.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #55 on: December 30, 2021, 12:20:03 pm »

Градина у Кузмичеву. - На врху купастог брда Велике градине у Күзмичеву, у горњој Дежеви, има видних остатака темеља градског утврђења, које је зидано ломљеним каменом у малтеру. Земљани бедем, који је окружавао град, добро се познаје. Улаз у град био је на северној страни, управо према путу који је везивао стара насеља Страдова и Кузмичева. Са обе стране пута познају се закопи, који су служили за сливнике . Поред пута има неколико старих храстова, који као да су засађени у правом и подједнаком одстојању. Источно од Велике градине је брдо Мала градина . На њему сада нема никаквих видних остатака од утврђења. Обе градине предање приписује Милошу Обилићу.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #56 on: January 17, 2022, 01:27:54 pm »

Подбиеље. - Старијим градинама области Рашке припада и она која је била на Отковском брду, између Новог Пазара и Бање. Према Прокопију, средином VI века обновљене су многе византијске тврђаве, међу којима је била и 'Била'. Та тврђава оставила је трага само у називу насеља Подбиеља код новопазарске Бање. Насеље се тако назвало што је било под рушевинама градских зидина Била, па отуда Подбиеле, Подбиеље. И по барском родословцу на том месту било је старо римско утврђење Бело. Пошто се град не помиње у историјским догађајима у средњем веку, то је, по свој прилици, давно порушен, вероватно још приликом насељавања српских племена у области Рашке. Његове камене рушевине искоришћене су за подизање насеља, а затим и за градско утврђење у Новом Пазару средином XV века.
Град Бело био је на незнатној апсолутној висини (658 м) према висинама брда јужно и источно од њега. Очигледно је да је Бело имало другу улогу од улоге утврђења на положајима већим од 1000 м апсолутне висине. Купасти врх Отковског брда био је најближи и најповољнији природни положај за одбрану становништва неког старог насеља код Бање. То насеље могла је бити римска Арса, или Арза, а после насељавања српских племена и град Рас. С насељавањем Срба насеље у предрграђу Бела, за које се претпоставља да је било у саставу града Раса, добило је већи значај јер је постало седиште великог жупана, најпре жупе, а касније и државе Рашке. Премештањем престонице из Раса на Косово крајем XIII века, град Бело је изгубио улогу градског утврђења и зато се не помиње у старим писаним изворима.
Према E. Челебији, град на Отковском брду био је средином XVII века у рушевинама. Челебија казује да је из Новог Пазара пошао на пут и 'пошто удесно остависмо тврђавицу Крлер, стиго смо, после осам часова путовања, у тврђавицу Илица Бањска'. Стари пут из Новог Пазара за Бањску водио је за новопазарску Бању, па долином Избичке реке избијао на развође на коме је Градина код чесме Меденовца и даље за Бањску, Челебијина тврђавица, с називом Крлер, могућно обновљена почетком XVII века и добила турски назив, може да буде само утврђење на Отковском брду. Као град Бијело постојао је и крајем XVII века. Дубровчанин Никола Бошковић, који је неко време трговао у Новом Пазару, крајем XVII века, казује у свом спису: 'Крај села Подбијело Кршова на узвисини једној срушен град Бијело о којем народ прича, да га је с црквом Св. Петра саградио Павлимир Бело'
Уочава се нека сличност Челебијина писања имена Крлер за тврђавицу и Бошковићева Кршова. Није познато да ли је Челебија добро записао назив, а Бошковић га је записао у Дубровнику, по сећању, па је делимично погрешан . Оба назива се односе на исто утврђење. Бело су сасвим порушили Турци 1689. године управо онда кад су у области Рашке порушили и друга утврђења, многе цркве и манастире. Његове последње камене остатке однели су и узидали у градску тврђаву у Новом Пазару крајем прве четвртине XVIII века. Тада су Турци утврђивали новопазарску тврђаву. Последње камење, уколико је остало, повадили су бегови Грбовићи из Новог Пазара, и под врхом Отковског брда подигли беговску кулу. Од старог града и Грбовића күле на том месту сада нема никаквих видних остатакa.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #57 on: January 17, 2022, 01:31:13 pm »

Peљина градина. - Између села Варева и Шавца, повише Hoвог Пазара, једно место на рту косе која се спушта од брда Шанца према ушћу Људске назива се у народу Рељина градина. На том месту има порушених зидина, а на падини косе су закопи од зграда, зидане каменом. По предању, ту је било градско утврђење Реље од Пазара, који је позната личност народних песама. Реља је живео средином XIV века, умро пре косовске битке и сахрањен у цркви Никољачи, код Кончулића на Ибру, у којој се одржала његова гробница с непотпуним натписом. Турци су средином XV века порушили утврђење, па су камен употребни за подизање насеља Трговиште, прозваног Пазаришта, код ушћа Људске. Последње остатке градског утврђења употребили су неимари приликом подизања цркве св. Варваре, задужбине рашког епископа Симеона, почетком XVI века, па се сада не може утврдити место старом граду. Лефевр спомиње 1611. године у свом дневнику само цркву у селу које се тада звало Лука (сада Лукоцрево).
Северно од црквине, на месту које је од ње удаљено око 50 м, налазе се три округла закопа на главичастој ледини, с пречницима од приближно 3 м, са остацима темеља који су зидани тесаним каменом у кречном малтеру. Из најнижег закопа повађено је отесано камење, набацано на гомилу, припремљено да се однесе . На северозападној страни постоји још један такав закоп. По свој прилици на тим местима су биле күле порушене градине. На јужној страни од црквине има два закопа, повезани ровом. У њима нема зидина. По казивању мештана то су војнички ровови из 1912. године.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]




* Рељина градина.jpg (335.27 KB, 1102x671 - viewed 1 times.)
« Last Edit: January 17, 2022, 01:42:41 pm by JASON » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #58 on: January 19, 2022, 11:19:29 am »

Главоч је купасто брдо између горње и доње Дежеве. На његову заравњеном врху било је старо градско утврђење, од кога је остао само назив врха Градина. По свој прилици та градина је била старо српско жупско утврђење. Градске остатке на Главочу не памте ни најстарији људи у овом крају. На врху брда подигли су Турци, после разграничавања Србије и Турске 1834. године, пограничнү караулу, ровове и бедеме око ње. Том приликом су порушили остатке старог утврђења, а камен употребили за зидање карауле. У караули је била турска посада до 1912. године. Народ се, по неком старом обичају, скупљао 'на сабор' на врх Главоча о св . Илији. Тада су младићи доносили турским војницима дуван, а од њих добијали пушчани прах за пушке каписларе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #59 on: January 19, 2022, 11:33:40 am »

Губавац је купаста главица код села Супња, недалеко од ушћа Рашке. На врху главице познају се рововска утврђења. По свој прилици она су коришћена у средњем веку, јер око главице има неколико затрпаних 'подрумина' (старих рударских окана). Као да је земљано утврђење на Губавцу служило у праисторији и за време Римљана као заштита становништва у насељу, које је било на падини ниже Губавца. Стара рововска утврђења оштетили су Турци 1834. године, кад су на врху главице као и на Главочу, подигли пограничну караулу, која је срушена 1912.
Logged
Pages:  1 2 3 [4] 5   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.038 seconds with 24 queries.