PALUBA
March 28, 2024, 01:39:01 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite i neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi ste našli svoj aktivacioni link te aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Галич  (Read 1145 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« on: November 25, 2020, 08:42:14 am »

Галич


Утврђење Галич налази се на десној страни реке Сочанице, североисточно од места Лука које лежи у равници, смештено на стрмој стеновитој коси која се спушта од Копаоника ка Ибру. Уздиже се на окомитој стени и удаљено је двадесетак километара од данашње Косовске Митровице. Приступ утврђењу био је могућ само са источне и западне стране, док се са северне граничило са Добравском реком, што је додатно онемогућавало приступ утврђењу. Постоје претпоставке да постанак и развој Галича треба тражити на узвишењу изнад античког провинцијског и рударског насеља Municipium Dardanorum, код данашњег места Сочанице. Наиме, хронолошки се постојање насеља Municipium DD у Сочаници може пратити све до средњег века, што потврђују и налази средњовековних надгробних споменика који се налазе унутар базилике. С обзиром на то да се овај локалитет налазио у врло богатој рудној области која је захватала планину Рогозну и Копаоник, постојање Municipium DD искључиво се везује за експлоатацију ибарског рударског басена. Виријевић сматра да се може говорити о комплексу античких и средњовековних рударских локалитета, уско повезаних у једну привредну и управну целину, са тежиштем на Галичу, мада комплекс локалитета у подножју тврђаве упућује на рударска налазишта из римскога периода. Иако предање поистовећује тврђаву Галич са Сокољачом, у ствари ради се о постојању два, како се сматра, истовремена утврђења, Галича североисточно од ушћа Сочанске реке у Ибар, на брегу неких 200 метара изнад Ибра, и Сокољаче на супротној, левој страни Сочанске реке, на тешко приступачној литици.
Наиме, са Добравског брда види се заокругљена главица – Галич. Тврђава Галич (према предању позната као Тројанов град или Чивутана) везује се за полукугласту главицу на десној обали Сочанице, на којој се налазе трагови рушевина, а из каснијег периода остаци турских шанаца. Видљиво је постојање трагова зидова над земљом и остаци гомиле камења, а на трагове утврђења наилази се приликом обраде земље, док је доста материјала из Галича употребљено током времена као грађевински материјал за изградњу сочаничке цркве. Не може се одредити тачан обим града, али нема сумње да је обухватао један шири појас који иде од Слатинског потока, захватајући косу и доњи део Равништанског брега и Растоку, па преко Сочанске реке, главно насеље Лука, смештено је на северу на благој падини која од Потпоља пада према Ибру, све до железничке пруге. На око један километар од насеља Лука, на десној обали Сочанске реке, у комплексу античког насеља код Сочанице, доминантним објектом сматра се римско утврђење Сокољача, природно брањено окомитим високим стенама, са траговима зидова грађених каменом и малтером, у циљу заштитите рударских насеља у непосредној близини.
Приликом рекогносцирања терена у Сочаници са околином Ђ. Јанковић је 2009. године обишао и два околна утврђења Сокољача и Галич, која се налазе североисточно од града. Увидом у стање на те‐рену Јанковић сматра да је реч о рановизантијском утврђењу, зиданом каменом и малтером, површине 1,7 хектара, на литици где се на северној страни, дужине 75 м, са обе стране надовезују бочни бедеми, источни дужине око 150 м, северзападни око 72 м, повезани полукружним бедемом на јужној и југозападној страни, дугим око 200 метара. Врх утврђења, на основу рекогносцирања терена, издвојен је бедемом полукружног правца, на растојању 30–35 м у горњи град, где се на западној страни налазила мала зараван, на којој је вероватно била црква. Аутор сматра да је утврђење било старо 600 година, а да је вероватно било обновљено дрвеном грађом у време византијског напада 1149. године. Што се тиче Галича, аутор сматра да су остаци утврђења саграђени на брзину од камена, дрвета и земље, у виду елипсе, окруженог ниским насипом, као прибежиште или као осматрачница становништва.
Детаљни Кинамов опис освајања утврђења Галич упућује на претпоставку да се утврђење налазило на тешко приступачном положају, што је био основни услов за његову одбрану у средњем веку, а да притом треба имати у виду да је освајање Галича било у склопу стратегијских циљева византијских напада усмерених на прекид значајних комуникацијских праваца. 'Дошавши у Галич – Γαλίτζτ, пошто установ да тамошњи варвари неће да му предају то прибежиште уздајући се у своје мноштво и у неприступачност положаја, постави логор и нареди да се не часећи ни часа гађају они на бедему стрелама и камењем из праћки и тако кроз три дана на јуриш освоји тврђаву. Затекавши тамо мноштво варвара, који су делом били ратници, а делом сточари, одатле их подиже и одведе'. Утврђење је због разарања и каснијег померања граница према оближњем Звечану изгубило на значају, а могућност да је Галич имао улогу владарског упоришта налазимо код Данила II , који доноси податак да је у пролеће 1283. године у борби са српским одредима на обалама Дрима, татарски вођа Црноглав обезглављен, а да је његова глава донета краљу Стефану Урошу II Милутину, што би указивало на претпоставку да се краљ могао налазити у Галичу, о чему сведочи и топоним Црноглавља глава недалеко од ове тврђаве. Током XIX века помен Галича и остатака оближњег римског муниципијума, топионице и каменог моста на Ибру бележи А. Поповић и први систематизује простирање античког насеља Сочанице у циљу убикације топографских података са терена.
Изградња наведених градова у средњем веку у долини реке Ибар вероватно је пратила трасу старих римских путева. Постојање средњовековног пута на десној обали Ибра, на простору између Брвеника и Звечана, где се уздизао град и тврђава Галич, говори да је римски пут водио и овом страном приликом коришћења средњовековних рударских басена Трепча, Плане, Коваче, Остраће, Беласица и Копорић, што упућује на претпоставку да су долином Ибра постојала два пута, која су ишла његовом левом и десном обалом. Постојање тзв. Приштевског пута из Светостефанске повеље (1315–1318), између села Племетино и села Прилужја, указује на везу са путем који је водио кроз Ибарску долину, преко планине Рогозне, поред манастира Бањска до Звечана, а затим се настављао преко Вучитрна за Приштину и Скопље, или долином реке Лаб за Прокупље и Ниш. Други велики пут, тзв. Цариградски пут, ишао је преко Новог Пазара и планине Рогозне на Ибар, а одатле преко Копаоника на извор Топлице, за Прокупље и Ниш. У истој повељи брдо Галич помиње се као међа села Селчанице (Сочаница), на десној обали Ибра, односно и данас представља граничну тачку са северне стране за међе атара села Сочанице и села Дубраве, заједно са Добравском реком до њеног уливања у Ибар.
Овакав тип утврђења налазио се на одређеним географским тачкама од битног стратегијског значаја, а у непосредној вези са географским препрекама, при чему се као најважније тачке узимају ушћа значајних река. Тврђава Галич вероватно се налазила у склопу фортификацијског система утврђења током прве половине XII века, услед нових политичких прилика у унутрашњости Рашке. Околности у којима се нашло Царство у XII веку, у време српско‐византијског сукоба 1149. године, с намером да, према речима Кинама, 'сва тамо подигнута утврђења потчини без икакве муке', упућује на закључак да су Срби бранили своју територију изградњом мањих фортификација или тврђава по узору на византијске, које су им служила и као прибежишта.
Да је био значајна стратегијска тачка у рукама рашких жупана говори и лично присуство византијског цара Манојла I Комнина (1143–1180) приликом опсаде и освајања Галича 1149. године. Према речима Јована Кинама, византијски цар кренуо је против српског жупана Уроша II, где је разорио тврђаву Рас, опустошио околину и становништво начинио робљем, а затим је стигао у област Никаву, где је освојио сва утврђења која су припадала архижупану. Затим је дошао до Галича, 'пошто је установио да тамошњи варвари неће да му предају то прибежиште, уздајући се у то мноштво и у неприступачност положаја'. Након тродневне опсаде Византинци су освојили Галич, а преживеле браниоце преселили су у Сердику (Средац), што указује на значај овог утврђења удаљеног четири километра североисточно од Сочанице, да брани и буде осматрачница. Треба имати у виду да су ратна дејства Византинаца започела када су Срби напали пограничне области, премда се за сада не зна о којим је областима реч. Тврђава је била разорена и изгубила је на значају, мада је за науку остало полемичко питање о правцима надирања византијске војске и о извесним топографским подацима. Наиме, чини се да је проблем расветљен радом на примеру идентификације области Никаве, где аутор не само да разрешава њену убикацију, лоцирајући је на територији данашњег Рожаја и Штавице, где су пролазили важни комуникацијски правци између Раса и Дукље и Раса и Полимља према Косову и Метохији, већ наводи и то да су представљали и важну стратешку раскрсницу што, опет, објашњава и операције византијске војске у походу из 1149. године. Дакле, разарањем Раса правци византијског освајања били су усмерени на област Никаву, а потом и на град Галич, а све стога да би се цар обезбедио од евентуалне опасности прекидом комуникација рашког великог жупана са Полимљем и Дукљом као матичним рашким земљама.
Да је сем утврђења Звечан и Галич у горњем току Ибра у XII веку постојало у унутрашњости Рашке области још утврђених места конституисаних према намени, потврђује и постојање мањих утврђења на простору између Метохије, Рашке и Полимља, која потичу још из VI века, што говори о значају комуникацијских и стратегијских праваца на овим просторима. Подигнута на врховима брда, ова утврђења обезбеђивала су и контролисала локалне путеве и рударска насеља чија је територија представљала важан стратегијски правац између Рашке и Горњег Полимља, Новопазарске котлине и Косова, низ долину Ибра.
Резултати археолошких истраживања на територији Рашке и Полимља показују да сва утврђења хронолошки припадају периоду од IV до VI века. Срби су у периоду од VI до VIII века користили ова утврђења само као прибежишта, да би се касније у њима трајно настанили. С тим у вези, веома распрострањена топонимија у словенском облику (Градина, Градиште, Град, Градац) указивала би на затечена или обновљена утврђења. Такође, према међусобном односу топонима у српском језику, суфикс ‐ина употребљавао се као ознака нечег пропалог, срушеног или ишчезлог (градина, кулина), док су пак у средњем веку називи места са наставком ‐иште означавали напуштена насеља (градиште, трговиште, селиште) и објекте (црквиште). С друге стране, завршетак назива на суфикс ‐ац саставни је део апелатива градац као 'тврђава' и тако уопштеног значења указивао би и на утврђења која су изгубила име. Топоними словенског порекла Градина или Градиште, поред којих стоји и топоним грчког порекла, сведоче о континуитету тврђаве, али и алудирају на путни правац (као на локалитету Градина код Доњег Дубца у Подковачу). Поменули бисмо узгред да се на територији Косова и Метохије налази велики број топонима са словенским именима Градиште, Градац, Град и Градина, без неког даљег хронолошког датирања ових локалитета. Сви ови локалитети углавном су утврђења‐градови изграђени на врховима брда, већином на територији Метохије, што сведочи о мрежи већих или мањих утврђења која су током времена изгубила назив. - Др Драгана J. Јањић, Галич – средњевековно утврђење.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1 on: November 25, 2020, 08:45:11 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Municipium Dardanorum.jpg (212.22 KB, 805x597 - viewed 23 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #2 on: January 02, 2022, 12:44:52 pm »




Vekovi pod velovima misterija


Predeo Galič vrvi od još neistraženih tajni stare srpske i drugih civilizacija


Pogled sa Galiča prema Rudniku i vrhu Ostrvica, foto: M. Bošnjak
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Meštani izoravaju artefakte iz paleolita. Navrh (!) strmog visa Ovčica, 50 grobova i masivnih kamenih nadgrobnih ploča nepoznate civilizacije. Na groblju Tovarnica, spomenici glagoljaški, ili…? Galič – mesto prve srpske štamparije!

Visoravan Galič, u ataru sela Beršići kod Gornjeg Milanovca, i visovi oko nje, su „obećana zemlja“ za arheologe, naročito paleologe, pa istraživače srednjeg veka. Vrve od tajni davnog življenja nepoznatih civilizacija sve do srpske, jer tu nisu vršena istraživanja. Da li će ikad biti, zavisi od (bes)parice i raspoloživog kadra nadležnih institucija.

Sa Galiča se, za bistrih dana bez izmaglice, vide daleki horizonti: strše vrhovi Goča, Golije, Čemernog, Medvednika, Avale, Kosmaja, Bukulje… Bliži Rudnik, Ostrvica, Suvobor, Rajac, Vujan, Ovčar, Kablar, kao da se mogu dohvatiti. Ta strateška prednost odredila je, da ovaj predeo, u prohujalim stolećima još zamotanim u neprozirne velove istorije i misterije, bude izuzetno važno stanište civilizacija od kamenog doba nadalje. Ali, kojih sve?


„Muzejčići“ u kućama

Galičevci odvajkada u njivama izoravaju, u šumama nalaze rukotvorine, oružje i alatke iz starijeg kamenog doba i kasnijih istorijskih epoha. Neki slučajni nalazači artefakata iz praistorije, libe se da ih javno pokažu, neki ne.

– Ovu kamenu sekiru od belog krečnjaka, našli smo probijajući put kroz šumu Uglješicu, ispod nekadašnjeg starog grada Galiča. Slična, ali od crnog kremena iz tog doba, nađena je pod vrhom Kamenita. I tako redom. Dokazi su to življenja pračoveka na ovom tlu. Šta li još kriju Uglješica, Kajinovac, Brekinja, dolina Jelenjača, Stolice i drugi predeli? Pradavne rukotvorine, ali i ljudske kosti, često su nalaženi na Beloj zemlji. Neki je zovu Belo groblje, jer je bilo groblje, neznano čije, sa spomenicima od belog kamena. Nažalost, davno su razneti. Prastari alati nalaženi su u zapuštenim malim rudnicima, kojih u ovom kraju ima više – objašnjavaju stari žitelji Galiča i slikar Radojko Solujić, rodom odavde.

Karbonskom analizom „C-14“ utvrđeno je, da oštrica sekirice na našoj slici pripada starijem kamenom dobu, što bi moglo značiti i za mnoge druge nađene artefakte. To je, nažalost, jedino stručno istraživanje ovog arheološki potencijalno bogatog terena…


Sekira iz paleolita, nađena u šumi Uglješici, foto: M. Bošnjak
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Na nekad mnogoljudnom, sada vrlo retko naseljenom Galiču, u travu i šibljake zarastaju kuće, u kojima niko ne živi. Manje je takozvanih vakantnih kuća, koje su vlasnici napustili odselivši se. Više je onih, koje su zakatančene jer su im poslednji domaćini umrli na svom, rodnom pragu. Mnoge, sada prazne kuće, bile su „muzejčići“ paleolita, neolita i kasnijih epoha. Gde su sad razasuti svi ti dragoceni nalazi? Može se ustanoviti i analizirati ih.


Groblje – navrh „piramide“!

Višestoletna zagonetka je vis Ovčica, oštar kao piramida. Mukotrpno se penje i odozgo silazi. I otud tajna: koja je (pra)davna civilizacija navrh nje ostavila tragove svog postojanja: 50 pravougaonih kamenih ploča, nadgrobnih spomenika, postavljanih horizontalno, bez ijednog uklesanog epitafa, simbola, iole mogućeg traga porekla…

Prohujale civilizacije, naročito hrišćanske – Rimljani, Vizantinci, srednjovekovni Srbi, Mađari, narodi drugih vera od Turaka nadalje – u ovom su kraju uklesavali svoje tragove na spomenicima. Ali, na pločama navrh Ovčice nema još odgovora na pitanje: čija je to velika nekropola bez epitafa? Da ne bude zabune: ploče nisu od zuba vremena popadale, nego su geometrijski postavljane u ravan.

– Naši preci su mnogo znali o značaju Galiča, pripovedali s kolena na koleno. Ali, ni oni nisu znali: koji narod je navrh Ovčice sahranjivan i kada? Da bar ima ikakvih natpisa na tih 50 dugih i širokih ploča…? Pre tri decenije su, kod misterioznog groblja, kopane jame za bandere. I gde nema ploča, nađen je grob, ljudske kosti, ali ne i predmeti u grobu po kojima bi se naslutilo kojoj civilizaciji pripadaju. Da ih mi Galičevci iskopavamo, nipošto! Em je svetogrđe, em nismo ovlašćeni za to – pričaju meštani zaseoka Mihajlovići pod Ovčicom, i naši vodiči na Ovčicu: pomenuti Solujić i meštanin Galiča Slobodan Mihajlović.

I podbrežje Ovčice, prirodne strme „akropole“ čiji zaravnjeni vrh je čudna nekropola, prizor je kao iz nestvarnog sveta. Tuda divlja rečica Glogovac, nastaje od 30 brzih potoka. Njegovo korito je zapanjujuće kamenito, kao popločano nekad davno i namerno, a nije, valjda. Nizvodno, hiroviti Glogovac stabla izvaljuje. „Strategija“ lokaliteta i stalnost vode su, bez sumnje, opredelili nama još nepoznate davne žitelje da se oko Ovčice nastanjuju. Ali, zašto da se baš navrh nje sahranjuju, a ne u podnožju, na nekom ravnom lokalitetu…?!

Do Ovčice su Lastve, konfiguracijski sličan vis, na kom nema grobova ni drugih tragova življenja davnih civilizacija. Sa Ovčice, u vedrim delovima najsunčanijeg dana, puca vidik do Avale. Zašto ističemo ovo „u vedrim delovima…“?

Jer, i za vreme našeg obilaska Ovčice i nekropole na njoj, beše lep sunčan dan. Nije prošlo dugo, kako smo sa vodičima Mihajlovićem i Solujićem razgrtali mahovinu sa ploča debelih oko pedalj, a dan postade – olovno siv! Iz vida najpre nestaše nedaleki Kablar i Ovčar, pa susedna brda.

– I to je jedna od neobičnosti Ovčice. Na njoj se, često i začas, magla stvori niotkud, iznenada. Još kao deci, taj vis nam je bio privlačan, imali smo prema njemu strahopoštovanje po pričama starih – svedoče citirani Mihajlović, Solujić i ljudi iz zaseoka Mihajlovići.

Nakon silaska sa zagonetnog visa, zaseok Mihajloviće i sve obližnje predele zatekli smo – osunčane, kao i pre pentranja na vis. Odozdo, vrh Ovčice se kroz maglu ni ne nazire…!

Nenadane magle i Ovčica tako se spajaju u jedno. U neprozirni veo istorijske tajne, koju taj vis krije stolećima. Dokle?

U Dubrovačkom i arhivu bivše Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti (sad HAZU) u Zagrebu, postoje i – dokumenti o Galiču iz ranog srednjeg veka! Svedoci važnosti Galiča…!


Srednjovekovna srpska štamparija!

– Galič je bio sedište Crnogorske župe, tu se nalazila Mrkšina crkva, u kojoj je 1552. godine radila štamparija – zapisao je za života mr Mihailo Kale Milovanović, poznati istraživač Rudničko-takovskog kraja. – Zvala se Crnogorska, jer su žitelji mahom doseljeni iz Crne Gore, bežeći pred Turcima.

Niko nije osporio ni postojanje srpskog grada Galiča u ranom srednjem veku, obnovljenog na ruševinama prastarog utvrđenja. Srpski grad su oko 1100. razrušili i spalili Vizantinci. I drugi spisi, srpsku štampariju „lociraju“ na Galiču: uz rečicu Peralo, lekoviti izvor Mlačac i Mrkšinu crkvu, čiji temelji se jedva razaznaju. Iz brda Kremen vire bedemi. Ostaci predstraže starog srpskog grada? Zaraslih kamenih ostataka građevina ima i oko Kuršumovog i Ćosovog vrela, Maminog bunara, izvora Svinjčine, reka Dičine, Drenovice…


"Priča" Uglješice

Jedno od grobalja, ono na Uglješici „čuva“ sećanje: neki Turčin je ubio Srbina, tokom gladne godine, za – zdelu brašna. Srbi se osvete, ubivši tog Turčina ligurama (dečje sanke). Na kraju, Turci i Srbi reše – da ih oba sahrane na Uglješici, jednog pored drugog!


Milorad Bošnjak
izvor


* Pogled sa Galiča prema Rudniku i vrhu Ostrvica.jpg (122.45 KB, 800x532 - viewed 7 times.)

* Sekira iz paleolita - Uglješica.jpg (152.2 KB, 799x532 - viewed 7 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #3 on: January 02, 2022, 03:00:22 pm »




Štamparija u manastiru Mrkšina crkva


Štamparija Mrkšina crkva je bila štamparska kuća osnovana 1562. godine u manastiru Mrkšina crkva u Kosjeriću. Štamparija je počela sa radom neposredno nakon gašenja Beogradske štamparije i izdala je dve knjige — Četvorojevanđelje (1562) i Triod Cvetni (1566). Postojala je sve do 1567. godine, dok je Osmanlije nisu srušili zajedno sa manastirom.


Lokacija

Danas nema podataka o tačnom mestu gde se nalazila štamparija. Postoji nekoliko teorija o lokaciji manastira i štamparija, ali dolazano je da su se oni nalazili u Kosjeriću.[3] Jedne od mogućih lokacija su iznad sedišta opštine Kosjerić i kod ušća reka Skrapež i reke Kladorobe.


Štampanje

Knjige koje su pravljene u štampariji Mrkšina crkva je štampao i dorađivao jeromonah Mardarije. Po izvorima, Mardarije je bio inspirisan knezom Radišom Dmitrovićem i Trojanom Gundulućem, koji su radili u Beogradskoj štampariji. Jevanđelje velikog formata kao minej (sa "predislovljem Teofilakta bugarskog arhiepiskopa") iz Bogorodičine crkve u Sarajevu, nastalo je "trudom i podvigom" kneza Radiše Dmitrovića, a štampao je jeromonah Mardarije (iz Mrkšinog manastira) 4. avgusta 1552. godine u Beogradu. Bilo je to za vreme velikog Amur sultana Sulejmana.

Nakon zatvaranja Beogradske štamparije, Mardarije je premestio štampariju iz Beograda, u manastir Mrkšina crkva, a u njoj su štampane dve knjige :

Četvorojevanđelje, 1562. godine i
Triod Cvetni, 1566. godine.

Knjiga Triod Cvetni je bila prepoznatvljiva jer je u njoj Mardarije figuralne motive prestavio ornamentima. Ova knjiga je odštampana 1. septembra 1566. godine od strane Mardarija, sveštenika Živka i đaka Radula.[8] Ovo je bila ujedno i poslednja štampana knjiga u štampariji Mrkšina crkva.



Četvorojevanđelje, 1562.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



Uništenje štamparija

Osmanlije su 1567. godine zapalili crkvu i štamparsku kuću, a monasi su odatle otišli u manastir Rača, baš kao i monasi iz štamparske kuće Ružno, koji su od Osmanlija tamo pobegli 1537. godine. Od tada sve do 1831. godine u Srbiji nisu postojale štamparije.


Sačuvani spisi

Dva primerka Četvorojevanđelja koja su štampana u manastiru Mrkšina crkva su sačuvana u manastiru Sveta Trojica u Pljevlji, jedan primerak u manastiru Ždrebaonik u Danilovgradu i dva u Cetinjskom manastiru.


izvor


* Četvorojevanđelje, 1562..jpg (2844.01 KB, 1800x2500 - viewed 9 times.)
Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.031 seconds with 23 queries.