Utvrđenje Slankamen

[Dreadnought]

Slankamen (tvrđava)


Ostaci tvrđave Slankamen se nalaze u severoistočnom delu Srema, na Dunavu, u podnožju ogranaka Fruške gore, istočno od Inđije. Građena je u 13. i 14. veku.

Tvrđava čiji se ostaci danas vide, se prvi put spominje 1072. godine pod nazivom Castrum Zalankemen. Po predanju tvrđavu je u 13. veku veku, kao feudalni posed, držao Dragutin Nemanjić, zet ugarskog kralja. Od 1425. godine pripada srpskim despotima Stefanu Lazareviću i Đurđu Brankoviću.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Janoš Hunjadi, gubernator ugarskom kralju Ladislavu 1451. godine zbog sukoba sa Đurđem Brankovićem oduzima mu sve posede u Ugarskoj, a među njima i Slankamen.

Od 1498. godine, Slankamen pripada Ivanišu Korvinu. U vreme pred samu navalu Turaka grad pripada mađarskom kralju. Turci ga zauzimaju na juriš 1521. godine. Po izveštajima putopisaca iz 16. veku veka, gradske zidine su osim prostranog gornjeg grada opasivale i veliko podgrađe.

1691. godine Turci su pretrpeli težak poraz u blizini Slankamena, i tada uz velike teritorije gube i ovaj grad. Prema izveštajima iz perioda koji je neposredno sledio, grad je već tada bio u ruševinama.

Tvrđavu je izgradila Ugarska kako bi štitila južne delove države od upada sa juga. Jačanjem turske u 15. veku ugarski kraljevi počinju da dele mnoge svoje posede srpskoj vlasteli kao feude pod uslovom da ih brane.

Zbog značajnog položaja koji kontroliše plovidbu na Dunavu, kao i ušće Tise, Slankamen je u 15. i početkom 16. veka bio veoma važna tačka u odbrambenom sistemu južne Ugarske i najvažniji šajkaški centar na Dunavu. Godine 1504. u Slankamenu je bilo oko 500 šajki, a u 16. veku u njemu se nalazilo i gradilište šajki. Šajke su laki i brzi drveni brodovi koji su za kretanje koristili vesla ili jedra. Bile su veoma okretne, imale su top na vrhu i koristile su se i za napad i za odbranu. Za vreme despota, Slankamen je bio i veoma značajan duhovni centar u kome je krajem 15. i početkom 16. veka bila razvijena i prepisivačka delatnost.

Danas postoje ostaci gornjeg grada i jedne od kula.


izvor

[Dreadnought]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

* * *

Slankamen


Mesto Slankamen, već 1072., pominje Florianus. Zatim se spominje 1287. i kasnije. Samo naselje nastalo je najverovatnije u predrimsko doba dok je za vreme Rimljana tu postojala varoš Acumincum, čije se starine mogu još danas pronaći na ovom terenu. Srednjovekovni grad spominje se 1425. godine, kada ga kralj Zigizmund zajedno sa Kupinikom daje srpskom despotu Đurđu Brankoviću koji je 1451. godine njegov vlasnik. Kasnije grad prelazi u vlasništvo Hunjadija.

Godine 1498. njime upravlja Ivaniš Korvin, a 1502. grad je u rukama kralja (Civitas regis Zalonkamen). Godine 1521. nisu mogli Franja Hedervari i Blaž Šuljak da odbrane grad od Turaka, pa sultan javlja pobedonosno da su njegove jedinice zauzele i opustošile Berkasovo, Mitrovicu, Kupinik, Barič, Zemun, Slankamen i Karlovce. Poslanici cara Ferninanda zatražili su od sultana, 1598. godine, da vrati Austriji gradove Beograd, Šabac, Slankamen, Petrovaradin i Ilok. 

Vrančić 1553. godine opisuje grad na brdu i varoš ispod njega, koja je opasana tankim zidom. Za sam grad kaže da je slab i ograđen starim zidom. Drugi putopisci slabo su pisali o Slankamenu. Tako Švajger, u svom putopisu iz 1577. godine pominje veliku razrušenu crkvu. Prema službenom popisu iz 1702. godine, koji je zabeležio Smičiklas u svojoj knjizi „200 - godišnjica oslobođenja Slavonije”, II, 292, stoji sledeće o onome šta je ostalo od srednjovekovnog grada i naselja: mesto Slankamen je imalo troja dobro građena vrata pa i delove odbrambenog zida.

Imalo je mesto tri crkve, od kojih dve katoličke sasvim u ruševinama i jednu pravoslavnu. Postojalo je tursko kupatilo (i danas postoje ostaci u podrumu jedne kuće). Grad je bio dužine 131, a širine 67. hvati i sasvim je razrušen.

Nasred grada bila je vrlo lepa crkva bez krova. Kod Slankamena se, 1691. godine, odigrala odsutna bitka protiv Turaka, koji su strahovito potučeni i zauvek proterani iz ovog dela Evrope. Posle Karlovačkog mira 1699. godine, povučena je granica između Austrije i Turske koja je išla od Slankamena do Morovića, presecajući Srem na dva dela, turski i austrijski (Marsilijeva linija). Kako je izgledao Slankamen posle odlaska Turaka saznajemo iz crteža malkaldera (Vojni arhiv Karlsrue), na kome se vide dosta dobro sačuvani zidovi. Više podataka o Slankamenu sačuvano je u bečkom Ratnom arhivu, a prema Marsilijevom nacrtu u „Danubisu” zapadno od mesta nalazio se ostatak rimskog utvrđenja. 

Veliku površinu brega pored Dunava danas opkoljava trošan zid dužine 410 metara, na pojedinim mestima gotovo porušen. Zid formira nepravilan polukružni oblik ovoga utvrđenja. Najbolje je sačuvan prema jugoistoku, odakle polako silazi prema Dunavu (dužine oko 90 metara). Zidan je od trošnog kamena peščanika. U drugim delovima zida nalazi se nešto rimske cigle. Kulama i drugim građevinama danas nema nikakvog traga. U sredini ovog prostora nalaze se ruševine crkvice dužine 20, a širine 11,5 metara što dokazuje da je to ona ista crkva koja se pominje u opisu iz 1702. godine. Sad se tu nalazi groblje, koje je na istom mestu postojalo i u XVIII veku. Zidovi crkve razlikuju se po materijalu od zidova utvrđenja. Na celom prostoru se vide ostaci velikih šančeva iz bitke 1691. godine. U samom mestu se nalaze ostaci jedne građevine (na putu prema Novom Slankamenu), verovatno od vrata na ovom delu zida. Ova vrata nacrtao je Njeigl na karti Karlovačkog mira 1699. godine. U podrumu jedne kuće u Slankamenu sačuvani su ostaci turskog kupatila sa cevima koje se nalaze u zidovima (kao i u sličnom kupatilu u Iloku).

Na zidovima su u malteru utisnuti ornamenti.

* * *

Izvor: "Srednjevekovni gradovi u Sremu" - Milena Medić



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

* * *

Slankamen (Castrum Zalankemen, 1072)


Na desnoj obali Dunava kod Starog Slankamena, na istaknutom uzvišenju dominiraju ostaci srednjovekovnog grada (Castrum Zalankemen, 1072). Istraživanja iz perioda od 1955-58. su utvrdila, da su srednjovekovni bedemi podignuti nad rimskim zidovima i da prate osnovu antičkog kastruma. Otkriveni su slojevi ranorimskog naselja i utvrđenja iz IV veka. Na osnovu geografskog položaja i nalaza pretpostavlja se da je to mogao biti Acumincum, sedište legija i dela rečne flote.

Grad je 1425., kralj Sigismund, darovao zajedno sa Kupinovom, Đurđu Brankoviću. Od 1498., on je i rukama Ivanića Korvina (Ivana), a 1502. on je u rukama kralja; civitas regis Zalankemen. Godine 1521. nisu mogli Fr. Hedervari i Blažšuljok da odbrane utvrđenje od Turaka, pa su Turci grad zauzeli 1521. godine. Grad se često spominje u Austro-turskim ratovima, a između ostalog, i kao poprište bitke kod Slankamena 1691., u kojoj je austrijska vojska pod zapovedništvom Ludviga Badenskog pobedila tursku vojsku. Ferdinandovi poslanici su tražili da se 1598. godine grad vrati, a pored Slankamena, isto su tražili nazad Beograd, Šabac, Petrovaradin i Ilok. Putopisac Vrančić je 1533., od Slankamena video grad na brdu „varoš, ozidanu tankim zidom. On nagoveštava da je grad, slab i od starih zidova ograđen”.

Samo mesto Slankamen, imalo je troje vrata, dobro građena, tri crkve, od toga dve katoličke koje su porušene. Postojala je i turska kupka. U gradu se nalazio i prepisivački centar. Godine 1691. odigrala se odsudna bitka, pa je od Slankamena prema Moroviću tekla granica posle Karlovačkog mira, tzv. Marsilijeva linija. 

Posle odlaska Turaka iz Slankamena, kako je izgledao grad pokazuje slika Schmalkalderova, gde su unešeni još dobro sačuvani zidovi. O Slankamenu dosta govori i slika, koja se nalazi u carskom i kraljevskom ratnom arhivu u Beču. Od grada, danas su ostale ruševine Gornje i Donje tvrđave iz druge polovine 15. veka. U neposrednoj okolini tvrđave nalaze se lokaliteti Humka, Tanackov salaš i Dugorep, na kojima su konstatovani kulturni slojevi od praistorije do srednjeg veka. Osnove slankamenačkog grada, obrazovane uglavnom od pravih linija koje produžuju jedna drugu sa lakim prelomima ima zaobljenu, kružnu trasu.

Na bolje očuvanom istočnom zidu vide se ostaci dveju kula, jedne pravougaone, i jedne polukružne. Od ostalih zidova postoje samo temelji.12 Ka jugoistoku je zid najbolje očuvan, pa se tu silazi lagano ka Dunavu (jedno 90 metara). Materijal od koga je sagrađen ovaj grad je veoma lošeg kvaliteta i bio je kamen. Zidovi tvrđave su ojačani kontraforima. Kulama ili drugim građevinama nema danas više traga, a u sredini toga prostora je ruševina 20 metara dugačke, 11,5 metara široke crkvice, a to je verovatno crkvica koju spominje i opisuje Vrančić godine 1702. Sada je okolo nje groblje. Pretpostavlja se da su postojala (po ostacima) vrata u zidu kula. Do danas, ovde nisu vršena arheološka istraživanja.

* * *

Izvor: "Srednjevekovni gradovi u Sremu" - Milena Medić



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Vinjeta sa Vajgelovom (Weigel) mapom Salnkamena, kao detalj mape Augustissimi et Invictissimi Romanorum Imperatoris Caroli VI. Haereditarium Regnum Hungaria et Regiones iz 1699. godine.




[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

SLANKAMENSKA BITKA 19. VIII 1691.

Dokumentarna emisija Karolja Kovača snimljena na bojnom polju Slankamenske bitke, a drugi deo u Hajdelgerbu, blizu Karlsrua gde se u muzeju Ludviga von Bademskog  čuvaju originalni dokumenti i predmeti čuvene bitke...

[Dreadnought]

Više podataka o Slankamenu sačuvano je u bečkom Ratnom arhivu, a prema Marsilijevom nacrtu u „Danubisu” zapadno od mesta nalazio se ostatak rimskog utvrđenja. 

Slankamen, detalj mape - Marsigli, Danubius Panonici...  



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Slankamen kao detalj mape: "Les Environs de Belgrade" iz 1717. godine.

Upisan kao "Runes de Salakemen" (ruševine Slankamena).



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Slankamen sa okolinom kao detalj mape:

Neu Geographisch vorgestelltes Ungarisches Kriegs-Theatrum in Servien und dem Bannat Temeswar Worinnen die glückliche Progressen Kayserl. siegreichesten Waffen, unter Commando des Durchl. Princ. Eugenii vom Savojen mit allen bisher zweyen Feldzügen 1716 gehaltenen Schlachten und eroberten Plätzen, in Kupfer gewiesen werden / von Ioh. Bapt. Homann, der Röm. Kays. Maj. Geographo in Nürnberg

Publishing Details: Nürnberg : von Ioh. Bapt. Homann, [between 1716 and 1725]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Луиђи Фердинандо Марсиљи, Сланкамен, око 1700.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Forteresse de Slankamen, reconstitution du plan.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Евлија Челеби, Опис сигурног тврдог града Сланкамена.

Подигао га је један од београдских краљева. Сланкамен на латинском језику значи камени град. Године 927/1521. исте године кад је Сулејман-хан освојио рајско насеље Београд, опсео је овај град босански бег Кучук Бали-бег Јахјапашић са војском из седам санџака. Једне ноћи неверници су побегли, а он запосео град и у њега ставио довољан број вредних војника, а градске кључеве послао Сулејман-хану. - Сада је то засебен еминлук на територији сремског санџака, а спада под будимску финансијску управу. У судском погледу то је нијабет иришког кадилука.

Напомена. Тачно је да су Турци први пут заузели Сланкамен 1521. године и да га је заузео тадашњи босански санџак-бег Бали-бег Јахјапашић. Само он није имао надимак Кучук (Мали), него је тај надимак имао један његов млађи савременик, имењак и рођак. Бали-бегу дају неки извори надимак Коџа (Велики).

Опис тврђаве. То је шехдадовска тврђава и тврди бедем издуженог четвороугаоног облика, а налази се на обали велике реке Дунава. Има капија, махала и даском покривених добрих и насељених кућа, приземних и на спрат. То су дивне и одличне куће. Постоји џамија. Осим тога овде се налази текија, медреса учених људи, дечјих мектеба, дервишка текија, који освежавају душу и ханова за путнике и намернике, али нема караван-сараја. Ту има у свему дућана пословних људи. – Из овога града види се град Тител, који се налази на супротној Дунава, онде где се река Тиса улива у Дунав.

[lovac]

Евлија Челеби, Опис сигурног тврдог града Сланкамена.

Evlija Čelebija - poznati putopisac, bolje reći turski špijun. Obišao je i detaljno opisao praktično sve gradove i varoši koji su bili u sferi interesovanja otomanskog carstva (tako bar kažu oni koji su čitali sve njegove putopise).

[Dreadnought]

Евлија Челеби, Опис сигурног тврдог града Сланкамена.

Evlija Čelebija - poznati putopisac, bolje reći turski špijun. Obišao je i detaljno opisao praktično sve gradove i varoši koji su bili u sferi interesovanja otomanskog carstva (tako bar kažu oni koji su čitali sve njegove putopise).

Austrijanci su imali jednog takvog, "putpisac" Feliks Kanic je prešao Balkan u 19. veku preko i popreko, nema čuke na koju se nije popeo a sve to "tragajući za starinama" ( )



...

Bitka kod Slankamena

Prilog o najznačajnijoj bici koja se odigrala u XVII veku kod Starog Slankamena

[Dreadnought]

Stari Slankamen 1910. godine.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Video zapis iz Starog Slankamena.