Protivvazduhoplovni raketni sistemi iz porodice "Buk", razvoj i unapređenja

[Kubovac]

Зашто би Руси уводили ове системе, односно јединице у задатак контроле ваздушног простора изна Украјине? Или очекују да Украјина добије нове авионе и велике БПЛ, па да буду спремни или су им постојећи ПВО системи или оштећени или у квару па да их замене, уједно и провере у пракси.

Pa...ja lično ne bih uvodio sisteme Buk-M3, jer su najnoviji i velika prodajna šansa Rusije.  Imaju dovoljno starijih Bukova. Može se desiti nešto nepredviđeno i da se ugrozi i tajnost sistema, ali i buduća prodaja.
Sa druge strane, što praviš borbene sisteme ako ih ne koristiš? 
Mislim da će uvesti bateriju-dve negde u pozadini (domet raketa je do 65-70 km) i "probati" ga u realnim situacijama. Ima i to logike, naravno.

[Kubovac]

S obzirom da se već pominju i prva bojeva dejstva raketnim sistemima Buk-M3, možda da se ponovo vratimo na temu rada posluge u sistemima Buk.

Obradili smo deo vezan za Buk-M1 i to rad sa optičkim i kombinovanim (radar + optika) režimom, a tako je slično i kod Buk-M1-2.
Sada bi mogli u kratkim crtama ispričati kako približno izgleda rad u kabini sistema Buk-M2.

1.0 Rad posluge u kabini samohodnog lansirno oruđa sa radarom, raketnog sistema PVO Buk-M2

Pult SLO sa radarom, sistema 9A317 Buk-M2

Slika 1: S leva na desno: radno mesto Komandira SLO sa radarom, operatora osmatračko-akvizicijskog radara i na kraju operatora nišanskog radara

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Slika 2: Radno mesto Komandira SLO sa radarom, radno mesto operatora osmatračko-akvizicijskog radara sa većim kružnim panoramskim IKO pokazivačem i manjim ITC pokazivačem za odabir ciljeva i predaju na nišanski radar.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Komandir SLO sa radarom kontroliše vezu sa komandnom stanicom, odabira ciljeve od dodeljenih iz komandne stanice ili od onih koje je samo oruđe otkrilo, uključuje napajanje na rakete komandom "Cilj" i prati uključivanje lampica od "prisutnosti raketa" preko "navođenja raketa" do "gotovosti raketa" za dejstvo. Vrši lansiranje raketa na ciljeve.
Operator osmatračko-akvizicijskog radara točkićima daljine i azimuta dovodi odabrani cilj u ravan sa nišanskom linijom na IKO pokazivaču i zatim ga prebacuje na manji, pravougaoni ITC pokazivač (indikator tačnih koordinata). Na tom pokazivaču uz pomoć upravljačke palice, vrši navođenje nišanskog radara ka cilju dovođenjem cilja unutar dvostrukih nišanskih linija. Kada se to dogodi, predaje cilj na zahvat nišanskom radaru.

Slika 3: Radno mesto operatora nišanskog radara

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Operator nišanskog radara zahvata cilj po uglovima uz pomoć točkića uz odabir opcija "po mesnom uglu i daljini" ili po "azimutu i daljini". Praćenje i osvetljavanje cilja može pratiti na pravougaonom pokazivaču praćenja i osvetljavanja cilja.
Krajnje desno vidimo i prijemnik video signala sa upravljačkom palicom, kao sastavni deo televizijskog optičkog sistema Karat I, koji služi za praćenje ciljeva u optičkom ili kombinovanom režimu rada (kada su prisutne smetnje, uz smanjenju kanalnost po cilju).

1.1 Rad u višekanalnom sistemu

Inače, iako izgled kabine deluje pomalo "zastarelo" u odnosu na neke zapadne sisteme, omogućena je realna 4-kanalnost po cilju.
To zavisi i od obučenosti posluge, ima manuelnog rada, ali samo u početnoj fazi, kasnije sve radi "automatika".

To bi ovako trebalo "grubo" da izgleda:

Ciljevi se prikazuju na panoramskom pokazivaču sa eksternog OAR-a ili sopstvenog radara. Komandir bira prvi cilj, operator osmatrača ga točkićem azimuta i daljine markira obeležavačem i prebacuje na mali ITC pokazivač. Tada uz korišćenje upravljačke palice, navede antenu nišanskog radara prema cilju i preda cilj nišancu. Operator na nišancu "fino zahvati cilj po uglovima i daljini" točkićima i dodeli ga prvom kanalu za automatsko praćenje".

Za to vreme komandir je već odabrao drugi cilj, operator osmatrača ga je već obeležio i upravo počinje da navodi nišanski radar na drugi cilj. Predaje ga, operator nišanskog radara ga "fino zahvati po uglovima i daljini" točkićima i dodeli ga drugom kanalu.

Komandir dobija "Gotovost" rakete po prvom kanalu i vrši lansiranje na prvi cilj.
Odmah zatim odabira i treći cilj i operator osmatračkog radara ga obeležava i navodi antenu nišanskog radara na cilj.

Paralelno s tim, komandir dobija "Gotovost" rakete po drugom kanalu i vrši lansiranje rakete na drugi cilj.

Operator nišanskog radara "fino zahvata cilj po uglovima i daljini" i dodeljuje ga trećem kanalu.

Komandir odabira četvrti cilj, operator osmatračkog radara ga obeležava i počinje da navodi antenu nišanskog radara na cilj. Paralelno, komandir dobija "gotovost" rakete po trećem kanalu i vrši lansiranje na treći cilj.

Operator nišanskog radara dobija cilj i "fino ga zahvata po uglovima i daljini" i dodeljuje četvrtom kanalu.

Par trenutaka kasnije, komandir dobija "gotovost" rakete po četvrtom kanalu i vrši lansiranje na četvrti cilj.

[Kubovac]

Rad baterije Buk-M1 ruske vojske u Ukrajini

Pojavio se i veoma zanimljiv snimak rada raketnog sistema Buk-M1 ruske vojske u Ukrajini.
Sistemi Buk u Ukrajini, pored drugih radara ranog otkrivanja, koriste radare "dežurce" Suhoputne (trupne) PVO poput već viđenih i obrađenih Nebo-SV i 1L122 Parol. Ove radare vidimo u uvodnim sekundama priloga.

Na ovom snimku takođe možemo videti rad borbene posade baterije Buk-M1, rad SLO sa radarom i transportno-lansirnog oruđa.
Unutar kabine možemo pratiti rad komandira odeljenja SLO sa radarom, na kružnom panoramskom pokazivaču u sektoru od 120 stepeni koju radar 9S35 pokriva.

U sledećem segmentu pratimo i rad prvog operatora na akviziciji cilja na indikatoru tačnih koordinata cilja ITC (pravougaoni indikator), uz pomoć koga prvi operator radara vrši navođenje radara na cilj i omogućava ostvarenje zahvata i uspostavljanje automatskog praćenja.

U trećem segmentu u kabini, vidimo i rad drugog operatora, koji vrši zahvat cilja po daljini i to prati na svojim indikatorima.

[Prvačić]

Kubovac, u vezi četverokanalnosti po cilju, odnosi li se to sama na slučaj da se sva 4 cilja nalaze u sektoru određene širine?
Npr. je li četverokanalnost po cilju ostvariva ako prvi cilj dolazi sa sjevera, drugi sa istoka, treći sa juga, a četvrti sa zapada?

Još nekoliko pitanja u vezi krila, zašto su primijenjena krila malog razmaha, a veliki širine? Da bi se moglo postaviti više raketa na lanser ili takva krila imaju još nekih prednosti? Neke rakete za BUK imaju duža, a neke kraća krila? Jesu li takva krila prvo primijenjena na američkim mormaričkim raketama Standard?

[Kubovac]

Kubovac, u vezi četverokanalnosti po cilju, odnosi li se to sama na slučaj da se sva 4 cilja nalaze u sektoru određene širine?
Npr. je li četverokanalnost po cilju ostvariva ako prvi cilj dolazi sa sjevera, drugi sa istoka, treći sa juga, a četvrti sa zapada?

Još nekoliko pitanja u vezi krila, zašto su primijenjena krila malog razmaha, a veliki širine? Da bi se moglo postaviti više raketa na lanser ili takva krila imaju još nekih prednosti? Neke rakete za BUK imaju duža, a neke kraća krila? Jesu li takva krila prvo primijenjena na američkim mormaričkim raketama Standard?

Prvo, četvorokanalnost po cilju je moguća samo kod verzije Buk-M2 i Buk-M3 sa radarima 9S36 i 9S36M. Kod Buk-M3, upotrebom i aktivno samonavođenih raketa, ta se kanalnost podiže i na 6.
Kanalnost je u granicama sektora od 45-60 stepeni po azimutu, odnosno po mesnom uglu od -5 do +85 stepeni.

Zato je osnovna taktička jedinica divizion sa 6 SLO sa radarom (3 baterije x 2 SLO sa radarom i x 1 transportno-lansirno oruđe) i mogu se rasporediti da pokrivaju sektor od 360 stepeni.

Što se tiče raketa sa "kraćim, a širim krilima", njih vidimo na sistemima Buk-M1-2 i Buk-M2.
Raketa 9M317, u poređenju sa raketom 9M38M1 ugrađenom u sistem Buk-M1, ima prošireni opseg delovanja do 45 km (kosa daljina) i do 25 km po visini kao i širi opseg ciljeva na koji može dejstvovati. Drugačiji izgled od 9M38M1 uključuje znatno kraću dužinu krila, a veću širinu. Takva konstrukcija krila omogućila je korišćenje inercijalno korigovanog sistema upravljanja u početnom delu putanje, sa poluaktivnim radarskim samonavođenjem u završnici.

[Solaris]

BUK-M1 on venäläisvalmisteinen, hajautettu, telaketjuilla liikkuva keskipitkän kantaman ilmatorjuntaohjusjärjestelmä.

Vuonna 1996 Venäjä kuittasi vanhoja Neuvostoliiton aikaisia kauppasaatavia Suomelle myymällä kolmen BUK-M1 ohjusyksikköä kaikkine tykötarpeineen.

ItO 96 oli Suomessa aktiivipalveuksessa vain vajaan 20 vuotta vuotta, mutta kerkesi sinä aikana päätymään kansainvälisen onnettomuustutkinnan keskiöön.

[Kubovac]

Ovo je odličan video Solaris!  

[Kubovac]

U najnovijim dešavanjima u Ukrajini, imali smo priliku da vidimo i novosti oko zarobljavanja jednog (ili dva?) samohodna teleskopska radara za praćenje ciljeva i navođenje raketa 9S36 iz sastava sistema Buk-M2, ruskih oružanih snaga.

Možda bi mogli reći par reči o ovoj veoma zanimljivoj komponenti sistema PVO Buk-M2, koja je svoju punu afirmaciju u stvari doživela u sklopu sistema Buk-M3, ali modernizovana i pod oznakom 9S36M, a kao osnovna vidna razlika je antena sistema raspoznavanja "svoj-tuđi" iznad "velike" glavne antene radara.

Slika Samohodnog teleskopskog radara 9S36, kod sistema Buk-M2:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Slika Samohodnog teleskopskog radara 9S36M, kod sistema Buk-M3:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Samohodni teleskopski radar praćenja i osvetljavanja ciljeva 9S36 može upravljati sa do 2 transportno-lansirna oruđa sa kranom 9A39M1, koji nose 4 rakete 9M317 i još 4 rakete kao dopunu.

S obzirom na mogućnost podizanja antene do 21 metar visine, poboljšane su karakteristike otkrivanja, akvizicije i praćenja niskoletećih ciljeva.
Zbog svoje konstrukcije i mogućnosti podizanja antene teleskopom, pruža i bolju zaštitu posada radara od gelera protivradarskih raketa, a moguće ga je i bolje maskirati jer može biti raspoređen unutar manjeg šumarka, tako da samo antena “malo viri” iznad krošnji.

Razvoj ovog radara, omogućio je i izmene u formacijskom sastavu diviziona 9K317 Buk-M2 jer je bilo moguće umesto 2 SLO sa radarom, sada u raketnoj bateriji imati 1 SLO sa radarom 9A317 i 1 samohodni teleskopski radar 9S36, uz povećanje broja transportno-lansirnih oruđa na 2-3 po raketnoj bateriji (mada je obično ostajao broj na 1).

Inače da pojasnimo da i SLO sa radarom 9A317 ima taj isti radar (9S36) u svom sastavu.

Radar ima sledeće karakteristike otkrivanja i praćenja (za cilj sa RCS veličine MiG-21):

Domet detekcije ciljeva: do 100 km
Domet praćenja ciljeva: do 95 km
Broj praćenih ciljeva: do 4-
Praćenje ciljeva po azimutu: +/- 60 stepeni
Praćenje ciljeva po mesnom uglu: -5 do + 85 stepeni
Akvizicija (otkrivanje) ciljeva po azimutu: +/- 45 stepeni
Akvizicija (otkrivanje) ciljeva po mesnom uglu: 0 - 50 stepeni

[Prvačić]

Kada su se pojavili ovi radari za male visine?
Paralelno kad i za S-300 ili kasnije?

[Kubovac]

Kada su se pojavili ovi radari za male visine?
Paralelno kad i za S-300 ili kasnije?

Pojavili su se znatno kasnije, sredinom prve decenije 21. veka, dok se niskovisinski detektor 5N66 Krokodil (zbog oblika antene kao krokodilova čeljust), pojavio sa pojavom prvih polu-pokretnih sistema S-300PT.
Ipak, treba napraviti jasnu razliku: Radari 9S36 su višenamenski radari namenjeni za otkrivanje ciljeva, zahvat i praćenje ciljeva i navođenje raketa na ciljeve kod sistema Buk-M2 i M3. Takođe, ovo nisu radari ekskluzivno "za male visine", mogu pratiti ciljeve i na visinama preko 20 km, ali mogu, usled podizanja na visinu od 21 m i svojim "negativnim" uglom skeniranja (cosec2), otkriti i pratiti niskoleteće ciljeve na većim daljinama nego isti takav radar 9S36 kada se nalazi na lanseru sa raketama kod sistema Buk-M2 ili M3. Prema nekim podacima, cilj sa RCS 1 - 2 m2 mogu pratiti na visinama od svega 10-15 metara na daljinama od 30-35 km.

Krokodil sa druge strane vrši ulogu osmatračko-akvizicijskog detektora za male visine (do 6 km), ali ne vrši navođenje raketa na ciljeve.

[Prvačić]

HVALA ZA ODGOVOR!

[Dreadnought]

9A310M BuK-M1, Ukrajina



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Na internetu se pojavio prilično zanimljiv snimak borbenog rada dela posade raketnog sistema Buk-M1 Ukrajinske vojske. Za ovaj snimak se tvrdi da prikazuje pogađanje ruskog aviona SU-34, koji je pao juče u Ukrajini, u reonu Balakleje, ali to ne možemo ovim snimkom potvrditi, pogotovo imajući u vidu da su rakete lansirane po veoma oblačnom i tmurnom vremenu, a da je avion SU-34 pao po vedrom vremenu (da sada ne tumačimo karakteristike leta, odnosno pada letelice).
Ipak, rad komandira baterije i prvog operatora na osmatračko-akvizicijskom radaru 9S35 iz sastava SLO sa radarom 9A310M je veoma zanimljiv.

Naime u prve tri sekunde vidimo indikator kružnog osmatranja i vremensku bazu koja pretražuje sektor od 120 stepeni po azimutu. Kada je cilj otkriven, komandir baterije je naredio prvom operatoru da izvrši akviziciju cilja.
Prvi operator je uključio indikator tačne oznake cilja (ITC) i počeo da traži cilj po zonama visine, pritiskajući odgovarajuće numerisane tastere pored pravougaonog indikatora ITC. Kao što vidimo, pronašao je cilj u zoni 3. U ovom trenutku izvršena je akvizicija cilja i vidimo da se vremenska baza kružnog indikatora osmatranja i vertikalne nišanske linije indikatora tačne oznake cilja nalaze u režimu neprekidne pelengacije, odnosno akvizicije cilja u "kutiji" 10x6 stepeni, određivanja njegovih tačnih koordinata i navođenja nišanskog radara na cilj.

Na snimku ne vidimo navođenje drugog operatora nišanskog radara na cilj, ali pretpostavljamo da je cilj zahvaćen.
Po prijemu obaveštenja od drugog operatora na nišanskom radaru da se cilj stabilno prati, kao i po prijemu signalizacije raketa da su spremne za lansiranje (Gotovost), komandir baterije naređuje lansiranje raketa (PUSK) i vrši lansiranje raketa.

Nakon izveštaja da je "cilj uništen", indikator tačne oznake cilja izlazi iz režima pelengacije i ponovo se vrši pretraživanje narednog cilja.

Zatim vidimo lansiranje 2 rakete, a s obzirom na interval lansiranja, druga raketa je lansirana sa samohodnog lansirno-pretovarnog vozila sa kranom 9A39M.

Zatim vidimo pad aviona, za koji ipak ne bih rekao da je oboren Bukom, odnosno gotovo sigurno ne ovim raketama koje vidimo na snimku.

[Kubovac]

Odlična fotka komponenti raketnog sistema Buk-M3 i to sa pridodatom komponentom bazično iz sistema S-300V.

Dakle vidimo 2 samohodna teleskopska radara 9S36M, SLO sa radarom i raketama 9A317M, transportno-lansirno oruđe sa raketama 9A316M i samohodno lansirno oruđe sa antibalističkim raketama 9A383:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Trenutak lansiranja rakete 9M38M sa SLO sa radarom 9A310M iz sastava raketnog sistema PVO 9K37 "Buk-M1":

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]