Protivvazduhoplovni raketni sistemi iz porodice "Buk", razvoj i unapređenja

[Kubovac]

Ratna priča ukrajinske posade Buk-M1

Dana 21. marta prošle godine, raketna baterija kojom komanduje kapetan Serhij Sčerbak, kao deo raketnog puka Vazduhoplovne komande "Zahid", oborila je ruski avion SU-34 u reonu Harkova. Ovo obaranje, koje se dogodilo u noćnim satima, snimljeno je kamerama i prikazano. Komandir Sčerbak je do sada odlikovan sa 2 ordena "Za hrabrost", a njegova jedinica navodi da je do današnjeg dana oborila više ruskih aviona i bespilotnih letelica.


U razgovoru sa novinarima, kapetan Ščerbak navodi da su po dolasku u reon Harkova, nedaleko od granice sa Rusijom, primećivali veći broj ruskih aviona u stalnim preletima iznad ovog područja. Povremeno je taj broj prelazio 10 aviona, a leteli su uglavnom na visinama preko 5000 metara, da bi izbegli dejstva lakim prenosnim raketnim sistemima PVO.

Kapetan Ščerbak ukratko opisuje rad njegove baterije. Po dolasku na položaj, baterija je na vezi sa pretpostavljenom komandom, koja prati stanje u vazdušnom prostoru koristeći radarske sisteme velikog dometa i velike snage. Po dobijanju informacija da se ruska avijacija približava njihovoj zoni dejstva, dobijaju, dobijaju potrebne parametre i uključuju sopstvena radarska sredstva u rad. Navodi, da je od tada svaki sekund dragocen i da posada mora u šta kraćem vremenskom periodu cilj pronaći, zahvatiti, na njega dejstvovati protivvazduhoplovnim raketama i zatim hitno promeniti položaj. Naime, po zahvatu vazduhoplovnog cilja, ruski pilot dobija indikaciju radarskog ozračenja. Nakon toga, u početnom periodu, kako svedoči kapetan Ščerbak, najčešće su izvodili protivraketne manevre ili napuštali zonu dejstva, pa je čak jedno vreme bio i kraći prekid preleta ruskih aviona nad ovim područjem koje su čuvale jedinice Buk, ovog raketnog puka.

Navodi da su, navodno, primećeni i slučajevi kada piloti nisu reagovali nakon lansiranja protivvazduhoplovnih projektila (verovatno neispravan sistem radarskog ozračenja) ili se čak katapultirali pre susreta raketa sa ciljem.

Ipak, navodi da su avioni ruskog vazduhoplovstva često bili naoružani protivradarskim raketama i da su stalno tragali za raketnim baterijama da ih unište. Često su čak napuštali misije bombardovanja, ako su u nekoj zoni primetili rad raketnih baterija i koncentrisali su se na dejstvo po baterijama, što ukazuje na prioritete i na važnost sistema Buk-M1 na ovom području. U tim slučajevima, posada mora biti još brža, a ceo postupak, od traženja cilja do lansiranja raketa i početka manevra sa položaja ne sme biti duže od 2 minuta.

U opisu borbenog rada u kabini, kapetan Ščerbak svedoči o potrebi dobre uvežbanosti posade i značaja stečenog iskustva u radu, pogotovo u ratno vreme. Potrebno je, po uključenju radara na novom položaju, naučiti prepoznati cilj unutar većeg broja zelenkastih, kraćih ili dužih, tačkica. Prepoznavanje se vrši na osnovu toga da li se odraz kreće i kojom brzinom, znači razlikovati ga od stalnih odraza objekata na zemlji ili od atmosferskih ili tehničkih anomalija ("gličeva") koji se mogu na trenutke kratkotrajno pojavljivati na pokazivaču. Dakle, potrebno je na osnovu brzine kretanja cilja, visine, manevrabilnosti, jačine i veličine odraza, brzo ustanoviti o kom tipu objekta / cilja se radi i što pre se ovo ustanovi, to bolje za posadu. Posada je veoma ranjiva u kabini SLO sa radarom sistema Buk-M1 dok radar zrači u prostor. Posada takođe mora imati iskustva, ali pažnje i koncentracije da prepozna eventualno lansirani protivradarski projektil, koji se najčešće manifestuje kao odraz cilja manji od "redovnog" odraza od aviona, helikoptera, čak i od nekih većih tipova bespilotnih letelica, koji se kreće velikom brzinom direktno u pravcu radara i koji u jednom trenutku, dok se približava radaru, može i nestati sa pokazivača.

Na kraju, kapetan Ščerbak svedoči i o maskiranju kao veoma važnom taktičkom aspektu protivvazduhoplovne borbe. Opisuje kako jedinica koristi sopstvene male bespilotne dronove, kojima, nakon izvršenog maskiranja, proveravaju koliko su to dobro izveli, podizanjem letelica na visinu i osmatranjem položaja SLO sa radarom i ostalih komponenti poput transportno-lansirnog oruđa.

Takođe, u samoodbrani komponenti baterije, koriste se laki prenosni raketni sistemi različitih tipova i protivavionska artiljerija 23/2 mm.

Kada su u pitanju ofanzivne akcije, kapetan Ščerbak navodi jasnu razliku u odnosu na defanzivne i odbrambene, pa svedoči kako su krajem prošle godine tokom ofanzive u reonu Harkova, morali pratiti mehanizovane i oklopne kolone ukrajinske vojske i to nekada i desetinama kilometara dnevno. Taj posao je bio veoma rizičan jer nije bila laka odluka samo preći sa glavnih puteva na zemljane, usled mogućnosti postavljenih mina i minskih polja. U tom smislu je naglasio značaj deminerskih jedinica, sistema i vozila kopnene vojske tokom ove operacije.





Izvor

[Kubovac]

Ratno iskustvo komandira baterije Buk-M3, kombinovanog sastava

Na jednoj od borbenih dužnosti, raketni sistem PVO „Buk-M3“, kombinovanog sastava, kojim je komandovao stariji poručnik Anton Pavlov, morao je da odbije neočekivani masovni napad neprijatelja.

U međuvremenu, pod okriljem artiljerijskog i raketnog dejstva, ukrajinski lovac MiG-29 je pokušao da zaobiđe bateriju sa zadnje strane. Na ovom snimku stariji poručnik Pavlov govori koji je arsenal naoružanja neprijatelj poslao na ruske jedinice da bi se njihov avion provukao.

Bilo je mnogo posla! Ali "lov" je bio uspešan: svi ciljevi su uspešno pogođeni. Uključujući, naravno i samog lovca.

Stariji poručnik Pavlov prepričava da su u napadu jednovremeno korišteni, taktlčki balistički projektili Točka-U, bespilotne letelice uključujući i starije iz sovjetskog vremena tipa TU-141 i TU-143. Njegova baterija je dejstvovala i na balističke projektile Točka-U i na avion koji je zaobišao njihov položaj sa zadnje strane, s leđa.

Napominje da je dejstvo ispoljilo i njegovo odeljenje lakih prenosnih raketnih sistema Igla, uništivši bespilotnu letelicu.

Napominje da je njegova baterija do sada uništilа 60 ciljеva, među kojima najviše bespilotnih letelica tipa Bajraktar, Ukrdžet, zatim balističkih raketa iz sistema Točka-U, kao i projektila iz višecevnih raketnih sistema tipa Oljha i na kraju i projektila iz višecevnog lansera raketa tipa HIMARS.

Na kraju zaključuje da je njegova baterija uspešno dejstvovala na sve ciljeve koji su se našli u njihovoj zoni dejstva i odgovornosti.

[Kubovac]

Najnoviji ruski raketni sistemi Buk-M3 testirani u stvarnom ratu u Ukrajini — reč eksperta

„Tamo raketni sistemi zemlja-vazduh mogu u potpunosti da pokažu svoje borbene sposobnosti“, kaže šef Biroa za vojno-političku analizu.

ABU DABI /UAE/, 23. februar /TASS/. Zona specijalne vojne operacije u Ukrajini postala je poligon za testiranje najnovijih ruskih raketnih sistema zemlja-vazduh Buk-M3 gde demonstriraju svoje odlične performanse, rekao je ruski stručnjak za TASS na međunarodnom sajmu naoružanja IDEX-2023 u Abu Dabiju. četvrtak.
„Specijalna vojna operacija je poligon za testiranje gde posade borbenih sistema gađaju stvarne, a ne mete za obuku“, rekao je za TASS Aleksandar Mihajlov, šef Biroa za vojno-političku analizu.

„Tamo raketni sistemi zemlja-vazduh mogu u potpunosti da pokažu svoje borbene sposobnosti. Kako neprijatelj primenjuje nove taktike i strategije, rusko osoblje podiže svoj kvalitativni nivo, nosi se sa novim ciljevima i unapređuje svoje vojne veštine“, istakao je ekspert.

Protivvazduhoplovni raketni sistemi Buk-M1 iz sovjetske ere u službi ukrajinske vojske praktično se ne mogu nadograditi na verziju Buk-M3 koja je dostupna ruskim trupama, naglasio je on. U stvari, resursi potrebni za rešavanje ovog zadatka će premašiti troškove razvoja nove modifikacije, dodao je on.

„Treba napomenuti da ruski proizvođač Almaz-Antej na izložbi IDEX- 2023 demonstrira raketni sistem zemlja-vazduh "Viking" kao izvoznu verziju Buk-M3. Ovo oružje izaziva veliko interesovanje delegacija koje posećuju izložbeni štand kompanije. , posebno onih iz zemalja Bliskog istoka“, rekao je Mihajlov.

Međunarodni sajam naoružanja IDEX- 2023 održava se u Abu Dabiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima od 20. do 24. februara. Ruski integrisani štand za izlaganje smešten je u zasebnom paviljonu gde vodeći ruski proizvođači odbrane imaju preko 200 kompletnih vrsta naoružanja, vojnog hardvera, municije i borbene opreme.

Protivvazduhoplovni raketni sistem Buk-M3

Buk-M3 je sistem protivvazduhoplovne odbrane srednjeg dometa na bojnom polju dizajniran za borbu protiv manevarskih aerodinamičkih ciljeva, gađanje radio-kontrastnih kopnenih ciljeva i udar na pomorske ciljeve, pod intenzivnom neprijateljskom vatrom i ometanjem. Zahvaljujući novoj raketi, Buk-M3 je praktično dvostruko efikasniji od svojih prethodnih verzija i bez premca je u svetu.

Prvi protivvazduhoplovni raketni sistemi Buk-M3 stigli su ruskim trupama u oktobru 2016. Sistem PVO je dostupan u nekoliko modifikacija, uključujući izvoznu verziju Vikinga, kao i brodsko oružje Štil, Štil-1 i Uragan. Poslednje dve verzije se nude za izvoz.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Novi OAR 9S38(E) kod Buk-M3(E)

Kod samohodnih raketnih sistema PVO iz porodice Buk, navikli smo na osmatračko-akvizicijske radare na nivou diviziona iz porodice Kupol.

Prvi je bio radar, obično označavan i kao 1S18 viđan kod prelaznih modela Kub-M4 / Buk-1 i prvih Bukova, koji se nalazio na šasiji radara za navođenje raketa SNR 1S32 protivvazduhoplovnog raketnog sistema 2K11 Krug, ali se ubrzo prešlo na savremeniji 9S18 Kupol, koji postaje glavni osmatračko-akvizcijski radar kod sistema Buk-M1 i, nešto modernizovan, i kod sistema Buk-M1-2.

Radi se o radaru centimetarskog talasnog područja, sa elektronskim skeniranjem po elevaciji, koji radi na frekvencijama od 6,45 - 6,9 GHz, koje su donekle rizične, ne toliko zbog ometanja koliko zbog dejstava protivradarskim raketama, ali svakako neizbežne u radarskom svetu integralnih radara raketnih formacija, kojima daje kvalitetne podatke o cilju i po visini, a ne samo po daljini kao neki niži bandovi.
Treba napomenuti da čak i sa ovim izazovima, ovaj radar nema konkurenta na Zapadu (a ni kod ostalih proizvođača), a posebna prednost mu je njegova velika pokretljivost.

Kod sistema Buk-M2, pojavila se modernizovana i digitalizovana verzija pod oznakom 9S117 Kupol, koja skeniranje i po elevaciji vrši elektronskim putem.

Domet verzija 9M18 pa do 9S117 se uglavnom nije menjala i iznosi od 140-160 km, sa brzinom skeniranja od 4,5 i 6 sekundi za pun panoramski prikaz od 360 stepeni i 55 / 40 stepeni po uglu elevacije za otkrivanje raketa, odnosno aviona.

Verzija 9S117 je dostupna i na točkaškoj šasiji.

I konačno, kod verzije sistema Buk-M3, pojavila se i najnovija verzija osmatračko-akvizicijskog radara, koja je nešto drugačije izvedena i nosi oznaku 9S38. Radar je prvi put prikazan na Sajmu Armija-2021 i od tada se redovno prikazuje na sajmovima naoružanja i vojne opreme u Rusiji i širom sveta, ali ga još nismo primetili značajnije u upotrebi kod jedinica Buk-M3, a u SVO u Ukrajini nikako.

Prema dostupnim, a šturim podacima, radi se o radaru povećanog dometa otkrivanja - do 200 km, sa drugačijom antenom sistema IFF iznad antenske rešetke, a koja je na nekim modelima prikazana kao integrisana u elektronsku antensku rešetku.

Iako nema dovoljno informacija, pretpostavlja se da su osnovna poboljšanja rađena radi integracije nove komponente 9A383 sa raketama 9M83 (bazično iz sistema S-300VM), a radi kvalitetnijeg i bržeg otkrivanja i navođenja iluminatora na 9A383, na aerodinamičke ali pre svega balističke ciljeve, preko modernizovane Komandne stanice 9S510M, korišćenjem integrisanog komandno-informacionog sistema.

U skladu sa tim, sasvim je razumno tvrditi da radar ima mogućnost sektorskog rada, što bi značilo da se rotacija antene zaustavlja, a radar pretražuje, skenira i prati ciljeve u užem sektoru, na većim daljinama i na većim visinama (uglovima elevacije).

Takođe, ovakav način rada će poboljšati i otkrivanje ciljeva u sektoru, a koji imaju nisku radarsku uočljivost (stelt karakteristike ili nizak RCS).

U svakom slučaju, pratićemo dalji razvoj ovog radara, dostupnog i na guseničnoj i na točkaškoj šasiji, i njegovo aktivnije uvođenje u jedinice Buk-M3 i možda i u zonu SVO u Ukrajini.

Novi OAR 9S38(E):

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Novi OAR 9S38(E), na točkaškoj šasiji:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U prvom planu, nova komponenta Buk-M3 - 9A383 sa raketama 9M83, bazično iz sistema S-300VM. U pozadini, OAR 9S38(E)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U prvom planu SLO sa iluminatorom 9M383 bazično iz sistema S-300VM, u pozadini 9S38(E):

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Standardan izgled 9S18 Kupol kod Buk-M1 i kod Buk-M1-2:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

9S117 Kupol kod Buk-M2, na točkaškoj šasiji:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Prvačić]

Čemu sliži gornja, glatka, antena kod 9S18 Kupol?


Šta znači osmatranje u sektoru? Da se antena fizički nepomjera, već elektronski skenira i po azimutu i po elevaciji?

[Kubovac]

Čemu sliži gornja, glatka, antena kod 9S18 Kupol?


Šta znači osmatranje u sektoru? Da se antena fizički nepomjera, već elektronski skenira i po azimutu i po elevaciji?

To je antena sistema raspoznavanja "svoj-tuđi".
Sektorski rad znači nepomičnu antenu i rad u određenom sektoru (zavisi koliki je sektor) sa elektronskim skeniranjem i po azimutu i po elevaciji....

[Prvačić]

Hvala na odgovoru!

[Kubovac]

Bazna verzija osmatračko-akvizicijskog radara iz porodice "Kupol", nosila je oznaku 1S18 i bila je korišćena za prve varijante sistema PVO 9K37 Buk. Kao noseća šasija koristila se modifikovana šasija SNR 1S32 protivvazduhoplovnog raketnog sistema 2K11 Krug, konstruisana na bazi samohodnih topova SU-100P. Upotreba ove šasije bila je zbog činjenice da je u početku 1S18 „Kupol“ bio zaseban razvoj od sistema PVO 9K37 „Buk“ i trebalo je da ima ulogu radara za otkrivanje divizijskog nivoa trupne PVO.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Borbena posada sistema PVO Buk grupe "Odvažni" danonoćno stražari

„Naša vozila će efektivno moći da pogode nove Himars-e, koje Zapad sada isporučuje Ukrajini. U principu, ne mislim da će te rakete moći da naprave bilo kakav prodor“, rekao je član posade.

On je dodao i da za Buk nema nemogućih zadataka. "Odvažni" preuzimaju svaki zadatak i dostojanstveno se nose sa njim.

U prvom planu vidimo Transportno-lansirno oruđe 9A316 iz sastava Buk-M2 sa raketama 9M317M i redak snimak rada posade ove komponente raketnog sistema PVO Buk-M2.

Snimak prikazuje i lansiranje rakete, uz navođenje sa Samohodnog teleskopskog radara praćenja i osvetljavanja 9S36, koga smo više puta imali prilike da vidimo i kod sistema Buk-M2 i kod sistema Buk-M3 i kod kombinovanih sastava ove dve varijante moćnog samohodnog protivvazduhoplovnog raketnog sistema.

[Kubovac]

Belorusija je testirala sopstvenu raketu za kompleks Buk

Prema rečima predsednika Aleksandra Lukašenka, raketa je uradila sve što je bilo potrebno.

Belorusija je uspešno testirala sopstvenu raketu za protivvazduhoplovni raketni sistem Buk-MB2. Ovo je izjavio predsednik Republike Aleksandar Lukašenko.

„Prekjuče smo testirali raketu Buk na našem protivvazduhoplovnom kompleksu. Doletela je na pravo mesto i uradila sve što je trebalo“, prenosi BelTA reči šefa države.

Raketa 9M318 je pogodila vazduhoplovne ciljeve, a to su bespilotne letelice sa turbomlaznim motorom. Ovo je saopšteno u Državnom vojno-industrijskom komitetu Belorusije.

„Upotreba protivvazduhoplovne rakete 9M318 vam omogućava da značajno proširite domet sistema protivvazduhoplovne odbrane Buk-MB2 na 70 km i na flotu vazduhoplovnih ciljeva od aviona tipa "stelt" sa malom efektivnom reflektujućom površinom do taktičkih balističkih projektila“, rekao je Državni komitet vojne industrije.

Podsetimo, krajem prošle godine beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je obavestio da su sistemi PVO S-400 i raketni sistem Iskander, koje je prenela Moskva, stavljeni na borbeno dežurstvo u zemlji.

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Mihail Galuzin rekao je da će oružje prebačeno Belorusiji povećati efikasnost zajedničke PVO.

[Kubovac]

Borbena posada Buk-M1 je 3. marta oborila ukrajinski helikopter Mi-8

Borci grupe "V" su nekoliko dana pratili neprijatelja. Helikopteri Oružanih snaga Ukrajine lete na izuzetno malim visinama, krijući se iza šumskih pojaseva i između brda. Zahvaljujući dobro odabranoj poziciji, posada sistema„Buk” je uspela da zahvati neprijateljski cilj pri izlasku na liniju za otvaranje vatre.
Cilj je uništen na udaljenosti od 20 kilometara.

[Kubovac]

Pripadnici Oružanih snaga RF koriste protivvazduhoplovne raketne sisteme Buk-M2 za pokrivanje pešadijske ofanzive kod Ugledara

Zbog dobro koordinisanog rada protivavionaca na pravcu Južno-Donjeck, resursi Oružanih snaga Ukrajine se smanjuju, neprijateljska letelica se sada retko može videti na nebu.

"Bukovi" su u stanju da primete i bespilotne letelice.

Uprkos činjenici da se kompleks razvija od 80-ih godina prošlog veka, on i dalje može da se takmiči sa naprednom zapadnom tehnologijom. Zbog izbalansiranog odnosa mase i snage motora borbenog vozila, može lako manevrisati u svim uslovima, a guseničarska šasija pruža visoku sposobnost kretanja čak i u najproblematičnijim područjima.

Međutim, ruski borci su uvek spremni. Dobro koordiniran rad se odvija danonoćno: izviđači brzo otkrivaju neprijateljsku opremu koja je na meti. Dakle, prema rečima komandanta brigade sa pozivnim znakom Tajga, njegovi borci su ukupno uništili više od 500 ciljeva. Odnedavno ova brigada nosi počasno zvanje "gardijska".




Izvor

[Prvačić]

Na lanseru su tri starije rakete sa dužim krilima i jedna (krajnja desno) novija sa kraćim krilima.

[Kubovac]

Na lanseru su tri starije rakete sa dužim krilima i jedna (krajnja desno) novija sa kraćim krilima.

Da, veoma zanimljiv detalj, nisam uopšte obraćao pažnju! Odlično zapažanje!

[Kubovac]

Kombinovanje raketa kod sistema Buk-M2

Danas smo prikazali snimak rada jedinice PVO naoružane raketnim sistemom PVO Buk-M2 u reonu Ugledara.
Ipak, ono što nam je promaklo u trenutku jeste raspored raketa na Transportno-lansirnom oruđu sa kranom 9A316.

Naime, poznato je da su komponente sistema Buk u određenoj meru kompatibilne bez obzira na verziju modernizacije. U ovom slučaju imamo prilike da vidimo da se na vozilu 9A316, nalaze 3 rakete 9M38M koje se koriste kod sistema Buk-M1 i Buk-M1-2 i jedna raketa 9M317 koja se koristi kod sistema Buk-M1-2 i Buk-M2.

Na borbenom položaju diviziona, pored transportno-lansirnih oruđa sa kranom 9A316, vidimo i druge komponente sistema Buk-M2, dakle SLO sa radarom 9A317 i samohodni teleskopski radar 9S36.

Podsetimo, raketa 9M38M ima maksimalni domet dejstva do 35 km po daljini i 22 km po visini, dok raketa 9M317 ima domet do 50 km po daljini i 25 km po visini.

Ono što meni ostaje nepoznanica jeste kako se određuje da se lansira baš ta raketa sa većim dometom. Mislim da takav izbor ne postoji, pogotovo ako se lansiranje vrši iz SLO sa radarom 9A317, već će poleteti ona raketa koja ima gotovost za lansiranje, a po sistemski određenom redosledu.

Možda postoji nekakva opcija u samom Transportno-lansirnom oruđu 9A316,, ali nemam dovoljno podataka o tome i ne deluje mi da je tako.

Logičnije mi je uvek bilo da se, u slučaju kombinovanja više tipova raketa, na jednoj lansirnoj platformi nalazi jedan tip raketa, a na drugoj lansirnoj platformi drugi tip raketa....kao što smo uostalom imali prilike i da vidimo do sada u praksi tokom SVO.

Naravno, ostaje "opcija" da se ova raketa lansira samo kada se gađa cilj van dometa raketa 9M38M...

9A316 sa 3 rakete 9M38(M) i 1 raketom 9M317, krajne desno na slici:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Rakete 9M38(M) u prvom planu:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Raketa 9M317 u prvom planu:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]